Порекло презимена, село Стабанџа (Вел. Кладуша, Бос. Крајина)

8. новембра 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Стабанџа, општина Вел. Кладуша (Бос. Крајина), стање око 1925. године. Приредио сарадник портала Порекло Петар Демић.

ПОЛОЖАЈ

Дуж границе Бужимске Крајине и Баније две су речне долине, Стабанџа, која извире под Радочом и у горњем току зове се Скакавац, и Црквина, која извире испод Грљевца појачана поточићима из Превије планине у Банији. На косама које се стрмо спуштају потоцима и поточним заравнима лежи насеље Стабанџа. Црквина је у долини Црквине. Равнице под Радочом. Стабанџа је претежно у долини Стабанџе, а Дреновац до Варошке Ријеке. Воду носе са врела: Медведњак, Кобилаћ, Бућевац, Јасика и Бјеловачки Поток.

ТИП

Село је разбијено у сродничке групе, које су растурене по косама.  У Црквини су групе у извесном реду и поред тога што их растављају јарци поточића.

ЗАСЕОЦИ

Село има четири дела.

У Црквини су: Дропци (3 куће), Ћерани (1 кућа), Милиновићи (5 кућа), Дондури (4 куће), Дацијари (1 кућа), Зечеви (1 кућа), Бунчићи (2 куће), Радићи (8 кућа), Штрпци (5 кућа), Бањци (5 кућа), Шкрбићи (4 куће), Медићи (3 куће), Мишковићи (1 кућа), Јелисавци (1 кућа), Бабићи (1 кућа), Богуновићи (1 кућа), Џакуле (1 кућа).

У Дреновцу су: Медићи (1 кућа), Тинтори (9 кућа), Калуђеровићи (1 кућа), Пађени (1 кућа), Бањци (1 кућа), Милиновићи (1 кућа), Божичићи (5 кућа), Врањешевићи (4 куће).

У Равницама су: Кнежевићи (4 куће), Обрадовићи (1 кућа), Борићи (2 куће), Бјелићи (1 кућа), Вукојевићи (1 кућа), Грмуше (2 куће), Дондури (1 кућа), Бањци (5 кућа), Илишевићи (1 кућа), Зечеви (11 кућа), Јеличићи (3 куће), Татићи (4 куће), Новаковићи (1 кућа), Орозовићи (1 кућа), Васићи (1 кућа), Љепоје (1 кућа), Ћулибрци (3 куће), Гљиштре (1 кућа).

У Стабанџи су: Бањци (6 кућа), Гогићи (1 кућа), Ковачевићи (2 куће), Живковићи (5 кућа), Бајићи (2 куће), Михаилице (2 куће), Пађени (2 куће), Здјелари (1 кућа), Бјелоши (1 кућа), Вученовићи (2 куће), Пилићи (2 куће), Марјановићи (1 кућа), Гакови (2 куће), Јарићи (1 кућа), Медићи (1 кућа), Маричићи (1 кућа), Дропци (3 куће), Ћерановићи (5 кућа), Калуђеровићи (2 куће), Анушићи (1 кућа), Радаковићи (1 кућа).

Свега је у селу 55 породица са 175 кућа.

ПРИВРЕДА

Земљорадња је најглавнија грана привреде. Особита се пажња посвећује гајењу свиња и увећању шљивика и сејању детелине. Има их и на раду у Америци. Шаљу знатне суме и тиме су саградили лепе куће.

ИМЕНА

Име је “Ztabancha” (Dr. Franjo Rački: “Popis župa zagrebačke biskupije” Starine књ. 4. стр. 203.) из времена пре Турака. На расељену породицу подсећа Секулача од некаква Секуле. На пређашње власнике муслимане подсећају: Топаловића Њива, Хамића Брезик, Мехнића Шиб, Махнића Увала и Ичановића Главица.

СТАРИНЕ

На заравњеној коси више речице Црквине распознају се 1. м високи зидови цркве, коју спомиње Rački. На Радочу се распознају трагови старог насеља.

ПОСТАНАК СЕЛА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА

За Лауданова Рата сво је становништво прешло у Банију. Не зна се за кога да ли се повратио после Свиштовског Мира.

– Пре 100 година (око 1825. године)

Тинтори (9 кућа), славе Врачевдан, из Далмације.

Дондури (4 куће), славе Јовањдан, дјед им из Далмације.

Бањци (17 кућа), славе Јовањдан, са Бјелајског Поља.

Ћерани (6 кућа), славе Ђурђевдан, из Лике.

Шкрбићи (4 куће), славе Благочасне Вериге Св. Петра, из Лике. Од ових је Шкрбића четник – посилни војводе Петра Мркоњића, Лазар Шкрбић, прозван “Равур”, што му је била кућа у ситном рашћу дрвећа.

– Пре Омерпаше (око 1850. године)

Кнежевићи (4 куће), славе Никољдан, од Унца.

Дејановићи (4 куће), славе Аранђеловдан, из Лике.

Милиновићи (6 кућа), славе Аранђеловдан, са Попине, а најпре се задржали у Великој Рујишкој.

Пађени (3 куће), славе Ђурђевдан, из Далмације.

Грмуше (2 куће), славе Јовањдан, из Далмације.

Џакуле (1 кућа), славе Петровдан, из Лике.

Радићи (8 куће), славе Ђурђевдан, из Пишталина. Звали су се Штрпци. Предак им Раде под Гомилом био тако богат да је веле, имао 50 самих мачака. Из куће му је ишло на збор цркви по “девет диван кабаница”. Расули су се куд који, а један пресели у Стабанџу.

Зечеви (19 кућа), славе Никољдан, испод планине, где су се звали Јеличићи, старином су са Змијања.

Врањешевићи (4 куће), славе Јовањдан, из Пишталина, старином су из Далмације, а задржали су се једно време у Бјелајском Пољу.

Богуновићи (1 кућа), славе Јовањдан, из Врела.

Медићи (5 кућа), славе Ђурђевдан, од Тромеђе.

Дропци (6 кућа), славе Ђурђевдан, из Велике Рујишке.

– Пре Окупације (пре 1878. године)

 

Пилићи (2 куће), славе Јовањдан, из Поља.

Вукојевићи (1 кућа), славе Врачевдан, од Тромеђе.

Бјелићи (1 кућа), славе Јовањдан, из Поља.

Илишевићи (1 кућа), славе Никољдан, “озго”.

Марјановићи (1 кућа), славе Јовањдан, из Поља.

Гогићи (1 кућа), славе Јовањдан, “озго”. Назвао га спахија “гога” што му је предак био љут као некакав Гога.

Обрадовићи (1 кућа), славе Јовањдан, из Лике.

Бабићи (1 кућа), славе Јовањдан, из Лике.

Радаковићи (1 кућа), славе Никољдан, из Лике.

Бјелоши (1 кућа), славе Петровдан, из Лике.

Борићи (2 куће), славе Пантелијевдан, из Лике.

Бунчићи (2 куће), славе Јовањдан, из Лике.

Здјелари (1 кућа), славе Никољдан, из Лике.

Сурле (1 кућа), славе Никољдан, из Лике.

Јарићи (1 кућа), славе Никољдан, из Лике.

Маричићи (1 кућа), славе Јовањдан, из Лике.

Мишковићи (1 кућа), славе Никољдан, из Лике.

Вученовићи (2 куће), славе Аранђеловдан, од Сане.

Михаилице (2 куће), славе Пантелијевдан, од Сане.

Јелисавци (1 кућа), славе Јовањдан, од Сане.

Божичићи (5 кућа), славе Ђурђевдан, од Сане.

Орозовић (1 кућа), славе Никољдан, са Баније.

Живковићи (5 кућа), славе Ђурђевдан, са Баније.

Штрпци (5 кућа), славе Томиндан, они су Крнете из Дубовике приведени у Штрпце.

Калуђеровићи (3 куће), славе Марковдан, из Петровића.

Михићи (4 куће), славе Никољдан, из Пишталина.

Јеличићи (3 куће), славе Никољдан, испод планине.

Љепоје (1 кућа), славе Томиндан, из Бушевића.

Анушићи (1 кућа), славе Јовањдан, из Врела, где су се звали Богуновићи.

Татићи (4 куће), славе Јовањдан, из Ивањске.

Новаковићи (1 кућа), славе Аранђеловдан, из Велике Рујишке.

Гакови (1 кућа), славе Никољдан, из Бањана.

Ћулибрци (3 куће), славе Јовањдан, из Бушевића.

Ковачевићи (2 куће), славе Јовањдан, из Радића.

Васићи (1 кућа), славе Ђурђевдан, из Велике Рујишке.

Гљиштре (1 кућа), славе Јовањдан, из Ведовице.

Бајићи (2 куће), славе Василијевдан, из Бушевића, где су се звали Вејиновићи.

Дацијари (1 кућа), славе Ђурђевдан, не зна се одакле су.

 

ЛИТЕРАТУРА: Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, Београд, 1925.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. MIJIĆ BRANISLAV

    …šta je sa prezimenom Mijić…ili je greškom pisano Mihić…odakle su došli u Stabandžu…