Порекло презимена, село Бели Поток (Вождовац, Београд)

16. новембра 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Бели Поток, Градска општина Вождовац – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село је на североисточној, најблажој страни Авале, по њеним благим косама, које су раздвојене долинама.

Тип села.

Село је подељено на два краја; Доњи и Горњи, а ван ових има местимично кућа, за које веле, да су „на брду“, а за становнике да су „са брда“. У крајевима се виде и групе кућа по породицама а поједини делови села – посебно његов средишњи део, има изглед „друмског“ насеља.

Име селу.

Село је названо по потоку, такозваном Белом Потоку, јер се, наводно, на њему девојке платно белиле. Познато је предање, да је ту „једном добро родило бијело жито“, а има више поточића, па се овако село назвало.

Старине у селу.

У црквеној порти постоји надгробни натпис свештеника од 1781. године и други од 1834. године.

 

Постанак села и порекло становништва.

Ово село не спада у ред данашњих старих села у околини Београда. Богић В. А. је забележио ово: „Кажу да је ово село у новије вријеме постало, јер зна се кад овуда није било кућа“.

Најстарији досељеници у селу су:

Пириватрићи за које се прича да су први „запирили ватру“. Има их по свим крајевима села, нико не зна одакле су досељени, Трифундан.

Васа ЧарапићЧарапићи су се доселили касније из Црне Горе од Куча. О њиховом презимену и доласку М. Ђ. Милићевић је забележио ово, цитат:

„Чарапића је у Кучима било око 30 кућа и сви су били доброг стања. Један од њих некако убије пашину кучку, и турски суд пресуди; да се плати за кучку кесу новаца (500 гроша). Чарапићи саставе паре да кучку плате; али да би се Турцима, колико толико осветили, не пошаљу им паре у кеси, као што је био ред, него их пошаљу у чарапи. Турци их због тога, како се прича, од тада назову Чарапићи.

После неког времена, наврну Турци да им отму једну одиву те да је потурче. Чарапићи су се неколико пута оружјем бранили од напасти, али најпосле, видећи да се не могу големој сили турској довека одупирати, оставе своја огњишта, и крену да траже мирније место. Дошавши у Србију, једни се настане у Ужичком округу, други суђу у Мачву – у село Ноћај (кажу да је од њих био Стојан Чупић), трећи застану у селу Ракову (од ових је била жена војводе Ломе) у округу Рудничком а четврти се спусте чак у Бели Поток под Авалом.

У Белом Потоку настанили су се Иван и Јован, рођена браћа Чарапићи. Ту су се оженили и децу изродили. Иван је имао синове Саву, Васу и Танасија, а Јован Марка и Маринка.

Кад је Васа (слика десно), син Иванов, дорастао за пушку, баш је био немачки рат (1787-1788). Тада се он упише у добровољце (фрајкоре), те је војевао против Турака“, крај цитата.

И Пириватрићи и Чарапићи настанили су се испод чесмице Каменица, у јарузи – долини, којом тече Бели Поток. Није речено коју славу славе Чарапићи.

Ерићи су дошли из Ерске, Аранђеловдан.

Вићентијевићи, чија је баба од Копљараца, те се зову Копљарцима, дошли су из Буковика – Јасенички срез. Била су три брата, па су сва тројица, по свој прилици, пре 130 година кренула из Буковика; један остане у Влашкој, други у Парцанима а трећи дође у Бели Поток, где га приме Чарапићи и ожене из куће Копљараца. Прави Копљарци дошли су из Копљара, а старином су из Црне Горе; највећа је фамилија у селу, има их 17 кућа и славе Лучиндан.

Бугарчићи-Јањићи су дошли из јужних крајева српских, Митровдан.

Томићи, не зна се одакле су дошли, имају кумове у Даросави и у Буковику, не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. avala

    Čarapići slave Sv.Đorđa

  2. Сава Радовановић

    Славимо Светог Ђорђа. Поздрав.

  3. Драгомир

    УБелом Потоку веома се озбиљно ради на асфалтирању последњих сокака а главне улице се реновирају.Главни задатак је довршетак канализације а како је село брдовито ко уради тај посао биће за Нобел награду!Иначе некада је Бели Поток имао КУД ,,Васа Чарапић,, са фолклором,музиком,певачима а имали смо најбољи пристојан хумор.