Порекло становништва села Шекулар, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
На североисточној страни од Велике, на 2 сахата даљине, преко планине Приједола, налази се Шекулар. Он лежи на доста стрмим странама планина: Приједола, Мокре и Кукаљског Брда, а с обе стране Шекуларске Ријеке, која се у доњем току, на име кроз Ријеку Марсенића, зове Ријеком Марсенића.
Село је дугачко (и.—з.) један и по сахат, а широко (с.— ј.) 1 сахат.
Земљиште је у Шекулару подводно, а плави се од Шекуларске Ријеке и поточића, који кроза њ теку. Али горњи део села је при планини, те нема потребе да се плави. Овде у горњем делу око кућа су место воћа четинари, докле у доњем делу, у Мезгаљама, има довољно воћа и доста је жупно.
Планина им је Мокра, далеко 3 сахата. Од планине им је одузет већи део и придат Турској.
И Шекулар се рачуна као једна целина, једно велико село, у коме оу мања села: Мезгаље, Улица, Ћетковиће, Рмуше, Огране и Радмуже, али су и овде, као и у поменутим целинама, куће тако измешане да би било залудно постављати границу међу овим селима.
Порекло фамилија
У Шекулару има 255 кућа са 1619 становника. Становници су сви Шекуларци, осим 30 васојевичких кућа у Мезгаљама. Шекуларци су старо српско племе, које се, по причању, овде населило још пре Косова и од тада па до данас није никако плаћало Турцима данак. Они се деле на мања племена, као: Живковићи, Рмуши, Ћетковићи, Дашићи, Јашовићи, Радмужи, Вајмеши итд. Од Васојевића у Мезгаљама су: Делетићи, Кастратовићи и Радуновићи.
У селу има 5 гробаља: у Мезгаљама, Радмужу, Рмушу, Странама и код цркве.
Села: Трешњево, Чоеча Глава, Трепча, Ријека Марсенића, Сеоце, 14 кућа на дну Јеловице (Горњосељани-Усташи) и шекуларска општина припадају требачкој капетанији, која укупно има 595 кућа са 3438 становника. По попису од 1899. године у овој нахији има 2762 куће са 16591 становником, од којих је мушких 8780, а женских 7811. Писмених мушких 2027, а женских 97. Васојевичка Нахија је подељена на 8 капетанија: љеворечка, краљска, забрдска, требачка, величка, полимска, коњушка и андријевичка, којима управљају капетани, а целом нахијом управља окружни суд са седиштем на Андријевици. Народне војске има 6 баталиона, над којима су командири, а над свом је војском бригадир, са седиштем на Андријевици. Основних школа, које приватних које редовних, има 8, и то у: Лијевој Ријеци, Барама, Ријеци Марсенића, Шекулару, Великој, Полимљу, Коњуху и на Андријевици, са 11 учитељских снага. У црквеном погледу ова је нахија подељена на тринаест парохија. Имају три цркве: саборна на Књажевцу до Андријевице, љеворечка и коњушка. Колских путова у Васојевићима нема, а главни су коњанички и пешачки путови ови: од Берана уз Лим преко Андријевице и Полимља до Велике; од Андријевице уз Краље преко Трешњевика, низ реку Дрцку, па уз Тару, преко Рашкова Гувна низ Лијеву Ријеку и преко Вјетерника к Подгорици. У Подгорицу иду још два летња пута: један преко Штавне, а други преко Царина. За Колашин су летњи путови преко Лисе и уз Градишницу, а зимњи је онај преко Трешњевика. Осим ових главних путова свако село има своје путове к планини, комуну, другоме селу, вознике, путове, који воде главноме путу и путиће кроза село.
ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 596). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
6. октобар 2014. у 15:04
Rade
Миљане, ја сам написао у једном коментару кад су се Рмуши преселили у Јабучево. Зашто Обреновићи нијесу дозволили не само Рмушима, већ и осталим Црногорцима да задрже старо презиме треба истражити. Има више теза о томе…Зна се кад су и како настала презимена у Србији, у другој половини 19. вијека. Зашто су се иселили, ако сте од Рмуша, питајте неког старијег Рмуша у Шекулару или Јабучеву. Колико ја знам не ради се о крвној освети, вјероватно економски разлози. Рмуши су велико, честито братство племена и краја Шекулар. Могла би књига да се оњима напише. Да не испадне да их ја хвалим, нијесам Рмуш, али јесам Шекуларац. Лијепи поздрави.
7. октобар 2014. у 08:44
Небојша Бабић
Ако могу да допуним:
Црногорци су се у Топлицу и Јабланицу досељавали углавном у периоду 1880-их (највећи део), па надаље, закључно са почетком 20. века. Нарочито север Црне Горе био је тад пренасељен, па је краљ Милан Обреновић у договору с књазом Николом позвао Црногорце који су вољи да се населе у Топлицу и Јабланицу како би се ојачао српски елемент према граници са Турском. До Вељег рата 1876-78, током турске владавине, у ове области се населило много по злу познатих Арнаута. Након што су утврђене границе на Берлинском конгресу, они су протерани изван српске границе на југ, па да не би остала празнина у граничној области, ту су насељени махом Црногорци. Они су били познати по називу “крсташи”, јер су на својим црногорским капама носили грб са крстом. Обреновићи, Милан и Алексанар, нису желели да се Црногорци групишу по племенима и братствима, већ су насељавани појединачно. А да би се њихово потомство што пре разродило, није дозвољено преношење презимена, већ је у првој генерацији потомство добијало презиме по очевом имену, итд. Тако, ако су досељена два брата Рмуша – Миловоје и Радован, њихова деца били су Миливојевићи и Радовановићи. Даље, Миливоје је имао Риста и Јована, па су и њихови потомци писани као Ристовићи и Јовановићи, итд. Тако су се они прилично брзо разродили. Наравно, свест о пореклу и сродству постоји, али, ето, данас многи Топличани и Јабланичани црногорског порекла не знају тачно да кажу ни од које су фамилије њихови преци ни из ког дела Црне Горе потичу, иако време досељења њиховог претка није у тако далекој прошлости. Ипак, морам да приметим да познајем један број Топличана из готово чисто црногорских села где се и данас очувао говор близак говору севера Црне Горе и неки типични обичаји овог краја.
7. октобар 2014. у 19:59
Витомир - Вито Радовић
Небојша,
молим те, кажи ми, одакле си узео ове податке?
Велики поздрав од Вита Радовића из Улциња
Moj mejl: [email protected]
8. октобар 2014. у 09:15
Небојша Бабић
Вито,
то је неки резиме, општа места из разних радова које сам на ту тему читао.
О топличким и јабланичким Црногорцима је писало више аутора, нпр. Радош Требјешанин, Ђоко Пејовић, има и одличан рад Етнографског института САНУ баш на ту тему, али сад не могу баш да се сетим имена аутора…
8. октобар 2014. у 19:47
Витомир - Вито Радовић
Небојша,
ове књиге имам и проучио сам их, него сам мислио да си садржај узео из неке друге књиге, а да си заборавио да наведеш да је цитат.
У праву си, све ово што си горе поменуо.О томе сам ја и писао у мојој књизи о Радовићима.
Велико ти хвала и поздрав од Вита Радовића из Улциња
9. октобар 2014. у 08:26
Небојша Бабић
Вито,
о којим Радовићима је реч, из ког племена, јесте ли ви из Приморја или само живиш у Улцињу?
Има ли твоја књига негде да се купи?
10. октобар 2014. у 20:52
Витомир - Вито Радовић
Небојша,
ја сам из племена Дробњака.
Проучавањем и истраживањем Радовића са разним крсним славама и разним племенима, бавим се преко тридесет година.
Књига је готова, само тренутно уносим родословне таблице оних Радовића који ми пошаљу.
Описао сам и истражио доста Радовића, ма где били на овој земаљској кугли.
Ако знаш било шта и о било којим Радовићима, молим те прослиједи ми али ми обавезно назначи из које је књиге чланак или цитат.
Ја сам радио у Зрењанину у просвјети, имам кућу у Улцињу и сада сам тренутно овдје до Нове Године, а онда идем зимус у Београд и тамо ћу бити до марта, када се поново враћам у Улцињ.
Велики поздрав од Вита Радовића из Улциња
7. октобар 2014. у 15:00
Rade
Небојша, дијелим твоје мишљење и подробно објашњење о добијању презимена код пресељених Црногораца у Топлицу, али друге крајеве Србије.
21. децембар 2015. у 12:41
М. Вучетић
Небојша и Раде су донекле у праву што се тиче нових презимена које су добијали досељени Црногорци у Топлицу, Јабланицу и Косаницу, али то није било правило. Моји Вучетићи из села Меровац код Топличке Мале Плане су пореклом са Грахова (Вилуси код Никшића), који су преко Новог Пазара, где су кратко боравили (браћа Тодор и Јефтимије Вучетић), чекајући одобрење српских власти о насељавању, па их и сада Топличани називају Пазарцима, али су задржали све до данас презиме Вучетић, као и многи новодосељени Црногорци у те крајеве (Ђинђићи, Ђуришићи, Поповићи, Перовићи, Мићуновићи…)
7. октобар 2014. у 19:05
Miljan
Kako su meni stari pricali prvi Rmusi koji su dosli u Jabucevo bila su dva brata ,Deleta i Mileta ,Mileta je imao potomka Radula koji je moj cukun deda od koga i krece prezime Milosavljevic.
7. октобар 2014. у 20:33
Раде Бракочевић
Миљане, ја у презименима поријеклом из Шекулара у Прокупљу наводим од одсељених Рмуша поред Милосављевића и Јанковиће, који су потомци Јанка који је у Србију дошао са три сина: Јованом, Иваном и Тодором, Вукашиновиће, који су мијењали презиме, а раније се звали Одовићи- Радичевићи, који су се презивали Лекић и Јовић, као и Вајмеш ( ово је занимљиво за Небојшу).
8. октобар 2014. у 09:21
Небојша Бабић
Да, један део Вајмеша је тај породични надимак користио као званично презиме све до Првог светског рата. Данас се (барем у Шекулару) више нико се не презива тако. Било би занимљиво истражити да ли данас Вајмеш негде постоји као презиме. Претпостављам да је уникатно. При том, нико, чак ни сами Вајмеши, није ми могао дати одговор о значењу те речи…
7. октобар 2014. у 20:42
Раде Бракочевић
Александре и Небојша, према предању, Мацуре су најстарији становници Шекулара. Старинци, “Латини”,односно Мацуре.
7. октобар 2014. у 21:45
Раде Бракочевић
Прошле године сам објавио рад Прилог историји родослова братства Бракочевића и његових огранака. Настављам даља истраживања. Интересује ме да ли има потомака по мушкој и женској линији попа хаџи Николе Петровића Бракочевића пароха села Бијело Поље код Пећи у 19. вијеку. Поп Хаџи Никола је рођени брат знаменитог проте Стефана Бракочевића (пећког окружја од 1850 до 1895.године). Имао је два сина: попа Гаврила и попа Михајла. Имена друге дјеце нијесу нам позната Гаврило је био ожењен са учитељицом Симком из Београда, са којом је имао ћерку Даринку. Гаврило је млад умро. Старији Николин син Михајло према једном запису се посвађао и убије два Турчина. Због тога из Пећи утече у Србију. и настани се у Крушевцу и ту умре 1882.године. Негдје се јавља као Хаџипоповић, а у овом запису је Петровић. Овај запис је потврдио породично предање које сам слушао од оца. Испитивањем сам дошао до Михаила Хаџипоповића у Прокупљу, учеснику борби за ослобођење Србије 1878.године. Да ли се ради о истом лицу? Интуиција каже:да. Међутим, дилема остаје. Хаџипоповићи, Протићи, Сав(ов)ићи у Пећи су потомци Нике (Петра) Бракочевића који се из Шекулара преселио у Пећ, у Метохију 1837.године. Родослов Протића и Савовића сам обрадио , Хаџипоповиће тек начео. Истичем, важан је како мушки, тако и женски родослов ове гласовите, некад многобројне породице( Протића, Савовића, Хаџипоповића…) из Метохије – Пећи. Поздрав свим родословцима, и да сте здраво и дуго и за много.
8. октобар 2014. у 18:22
Славомир
Некако ми на овом сајту мало МАСЛАРА. Појавите се.
9. октобар 2014. у 13:08
Rade
Поштовани, достављам вам текст који може бити интересантан за све које интересује поријекло.
Презимена у Шекулару и Шекулар у презименима, презимена поријеклом из Шекулара. Према књизи Рада Бракочевића, Ломни Шекулар – приче, пјесме, анегдоте, документи, прилог родослову братства Бракочевића и његових огранака, Београд 2013.г.
Раде Бракочевић
A
Азанац (или Азањац): Из Азана – Горњи Бихор, претходно из Шекулара. Лозна – Доњи Бихор, Јавор код Ивањице (Србија), Босанска Крајина, од потомака Вука Љевака , Даше и другах шекуларских братстава. Познат је Петар (Петровић) Азанац (по селу Азане – Бихор), хајдук, комита и харамбаша у турско и швапско вријеме, погинуо 1917. године у Азанама, издајом. Слава Свети Јован 20. јануар. У Азанама сва православна братства ( осим два рода: Ивезићи, доселили из Вршева 1910. г. и Станишићи доселили из Ивања,) славе Светог Јована у јануару.
Алексић – Ћетковић: потомци стотинаша Алексе Ћеткова, даљим
поријеклом Дробњаци, Шекулар, Благај код Пећи. Славе Ђурђевдан.
Алексић потомци попа Максима Алексића који је живио крајем 18. и прве четири деценије 19. вијека. Због сукоба са беговима Реџепагића и агама Шеховићима из Плава, морао је да напусти Велику и манастир Свете Тројице у Брезојевице и оде на Пештер. Од 1832. године наслиједио га је као народни првак, вођ, велички парох поп Дмитар Поповић родом из Пећи, старином из Шекулара.
Андријевић: Хаџи-Кирило Андријевић (Андрејевић), архимандрит
дечански. У Пећко Бело Поље доселили се из Шекулара, по чему се често називао Белопољац и Шекуларац. Није тачно утврђено од којег шекуларског братства потиче.
Антић: село Бушинце, Новобрдска Крива Река.
Аџилазовић: Бијело Поље и Црни врх код Пећи. Поријеклом из Шекулара, по једнима од исељених Мезгаљана – Микарића , по другима од Бракочевића. Познат (Х)Аџи Цвјетко Лазовић, „Од ове куће цијењен је и код Срба и код Турака Милић Аџилазовић, а од оних у Бијелом Пољу запажен је дугогодишњи комита Јаћо Пећанин. Он је обично живио код Стефана Лекића, који му је био брат од тетке, па је одатле, некад сам a некад са Стефаном, прелазио у Метохију и тамо убијао Турке и отимао им коње и волове”. (Исто: Радоје Кастратовић, стр. 112)
Армуш (и Армушевић): Пећ, Подгорица (Ђорђе Армуш „народни учитељ”, који је по разним пословима шиљан у Скадар, а службовао највише у Подгорици 60-их година 19. вијека). У ранија времена и Рмуши у Шекулару су се називали Армуши. Тако су уписани у списковима црногорске народне војске. И данас се чује: Идемо у Армуше, удала се у Армуше, одива, одивичић Армуша. Исто као Рмуш. Славе Јовандан, 20. јануара. Армуша има и поарнаућених, данас Шиптара – Албанаца.
Арсић: село Бушинце, Новобрдска Крива Река.
242
ЛОМНИ ШЕКУЛАР
Асовић: из Шекулара сишли у Доњу Ржаницу код Берана; Илија Асовић, четни командир у балканским и првом свјетском рату, школован официр. Славе Ђурђевдан.
Арсовић: од Маслара, Краљево, Сремска Митровица – Србија.
Арсенијевић: од Маслара, Краљево.
Б
Бабић: Ћетковићи Шекулар, Калудра, Ровца код Берана, Осоје, Пећ. Огранци: Ђоровић, Томовић и Млађеновић. Поријеклом шекуларски Дробњаци. По једнима, презиме по баба – Јани, другој жени Даше Шекуларца. По некима, друга жена Дашина звала се Анђелија. Заједничко и једнима и другима да је то била удовица из Дробњака, која је довела сина Млађена (Младена) званог Ђетко. Отуда назив за ову групу презимена Ђетковићи. Славе Ђурђевдан.
Балевић: Орах, Шекулар; Бузовик; Будисавци, Метохија; Затон код Бијелог Поља; Савино Село, Војводина. Из Братоножића, а према неким појединим мишљењима потомци старог племена Лужана из Бјелопавлића и Пјешиваца. Славе Светог Николу.
Барјактаровић: једна кућа досељена из Петњика.
Бекић: шире Рмуш, Пећ.
Божовић: Орах, Шекулар. Потомци Вука Љевака, односно Божа Дмитра Јаша… Стефанова, на шире Јашовић. Славе Светог Јована, 20. јануара.
Болевић: раније Бојичић. Шекулар; Смедерево… Потомци Јована Бојице. Једни сматрају да су из Братоножића, а други да су из Зете од Ђуришића или из Љешкопоља. Славе Светог Јована, 20. јануара.
Бошковић: огранак Маслара, Шекулар; Београд. Славе Јовандан, 20.јануара.
Бошковић: огранак Бракочевића. Беране; Нови Сад. Славе Јовандан, 20. јануара.
Бракочевић: Орах, Шекулар; Љешница код Берана; Савино Село, Војводина. Огранци: Ивановић – Шекулар, Лазовић – Грачаница, Протић, Савовић (или Савић) Хаџи Поповић – Пећ, Бошковић – Беране. Потомци Бракоча Вука Љевака Маринкова. Славе Светог Јована, 20. јануара. Преслава Св. Илија, 2. августа.
Брунчевић: „Брунчевићи- Вајмеши (1 к. су из Шекулара. Славе Св. Јована зими. Исто: Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, стр.713) „су досељени из Шекулара, звани Вајмеши. Најстарији Брунчевић звао се Милован. Они су се у Будимљи задржали до Другог свјетског рата, послије којег су се одселили у Краљево, а овдје их је имало пет појасева.” (Јован Делевић, Будимља и Будимљани кроз историју, Иванград, 1986, стр. 15).
Булић: Лазе, Стране, Улица, Шекулар. Потомци Даше Шекуларца. Славе Јовандан, 20. јануара.
243
Раде Бракочевић
Бућковић: Дапсиће код Берана, Дробњаци – Церовићи, поријеклом из Шекулара.
В
Вајмеши: Пантовићи (саогранком Алексићи), Марковићи, Ивовићи, Милуновићи, Девићи, Милошевићи и Недовићи, Радошевићи и Ђорђијевићи. “Неки од њих кажу да су они од војводе Вајмеша који је помагао ђерђа Кастриоту у одбрани Кроје од Турака”(П.А. Ровински). Сва братства Вајмеша славе Ђурђевдан.
Вајмеш (и Вајмешовић) у Пећи, Метохија. Једно вријеме тако се презивали у Топлици, код Прокупља. Шекулар. У списку војника чете мезгалске Шекуларско -трепачког батаљона за 1911/1912. годину, од укупно 65 војника, између осталих, налазимо: Митар В. Вајмеш (р.б.5.има 26.година, примједба: у артиљерију), Јован Л. Вајмеш ( р. б. 40. има 21. годину), Богдан В. Вајмеш (р. б. 47. има 20.година), Вучић А. Вајмеш (р. б. 55. има 19. година), Маријан В. Вајмеш (р. б. 65. има 18. година).
Вулевић: Ровца, Васојевићи од Вулевића из Трешњева. Славе Аранђеловдан.
Вујичић: двије куће иселили се из Роваца у Метохију између два свјетска рата. У своје вријеме познат Јанко Ивов Вујичић. Ивовићи и Радошевићи су им најближи. Славе Ђурђевдан.
Вукашиновић: одсељени Рмуши. Мијењали презиме, а раније се звали Одовићи-Радичевићи, који су се презивали Лекић и Јовић, као и Вајмеш
Вукајловић: Азане. Славе Светог Јована, 20.јануара.
Вукићевић: једна кућа Вукићевића – Васојевића досељена из Забрђа
Вукосављевић: у Пећи, од Рмуша.
Вучетић: Шекуларски Дробњаци у Пећи. Слава Ђурђевдан.
Вучинић: у Благајима – Метохија, шекуларски Дробњаци. Слава Ђурђевдан. ‘ Вуковић: по Вуку Љеваку, група истородних братстава: Бракочевићи,
Живковићи, Поповићи, Јашовићи… Разгранати, са бројним братствима и огранцима. Слава Свети Јован, 20. Јануара. Преслава Свети Илија.
Г
Галевић: Доња Ржаница код Берана, шекуларски Дробњаци, некада била једна кућа.
Галић: Накло, Метохија. шекуларски Дробњаци.
Гојковић: раније Матовић, шире Јашовић.
Грујић: Гораждевац код Пећи, поријеклом из Мезгала, расељени шекуларски старосједиоци (пали на крв са Васојевићима, претходило убиство њиховог братственика на планини Баљу). На њихова имања населили се Васојевићи из Лијеве Ријеке као чивчије гусињских бегова средином 19. вијека. Илија Грујић, шекуларски првак који је са својим Шекуларцима добио од Карађорђа барјак у селу Буковику, сјеверно од Сјенице (Прота
244
ЛОМНИ ШЕКУЛАР
Милош Велимировић, Племе Васојевићко, Андријевица, 2003. стр. 33-35).
Девић: Ровца (шекуларска), Доња Ржаница, Метохија, Козара и Поткозарје-Босанска крајина
Дакић: Гораждевац код Пећи. Од братства Микарића, слава је Свети Јован зимски (20. јануар), а мала слава Свети Сава.
Давидовић: Мезгале, досељеници из Љеваје (Лијева Ријека), даљим
поријеклом Пипери, населили се заједно са Васојевићима средином 19. вијека. Слава Аранђеловдан.
Дамњановић: Милинчићи у Крњанима (Србија) давно досељени из Шекулара
Даниловић: „су се доселили (једна кућа) из Доње Мораче, из села
Ђурђевине. Први досељеник био је Јован Даниловић, који је био зет Мусе Чуброва Радевића… дошао да обиђе своје шуреве, Мусине синове који су се били населили у селу Мезгалима, ови га позову и наговоре да дође и насели се код њих, а Јован тако и учини и насели се као беговски чивчија”.(Исто: Р. Кастратовић,стр.15) некад Шекулар, одсељени у Војводину-Савино село.
Даничић: шире Лекић, од Лекиног брата, по мајци Даници. Шекулар.
Дичић: села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.
Делетић: Мезгале, новодосељени Васојевићи, средином 19. вијека. Шире Рајевићи Лопаћани, огранак гране Дабетића. Слава Аранђеловдан.
Дашићи: потомци војводе Даше Шекуларца, разгранати, Шекулар, Плав (Брезојевица, Грачаница, Војно Село), Доња Ржаница, Ровца, Загорје, Горажде-Полица, Улцињ, широм Метохије, Брестовик, Будисавци,Ругова (поарнаућени), Босанска крајина итд. Слава Свети Јован, 20. јануара.
Дулутовић: Миличинци у Крањанима (Србија), доселили из Шекулара.
Дујовић: Мезгале – Шекулар, новодосељеници, Васојевићи, доселили се из Лијеве Ријеке као беговске чивчије на имања Мезгаљана, „палих на крв” са Васојевићима, исељених у Пећ, средином 19. вијека. Населио их са другим васојевићким братствима Никола Бошков Томовић, пређашњи перјаник, потоњи сердар Књаза Данила, капетан Лијеве Ријеке у вријеме војводе Миљана Вукова. Славе Арханђела Михаила, 21. новембра.
*)
Ђопапај: Мали Штупељ, Ругова, поарнаућени Шекуларци
Ђорђијевић шекуларски Дробњаци, Ровца, Мурино, Андријевица, Подгорица, Метохија (село Дреновац) Топлица.
“ђорђијевић: (садаЂорђевић) Вајмеши, Мурина, Андријевица. Једна породица се са Мурине или Андријевице преселила у Чачак, од њих је популарни рок пјевач Бора Ђорђевић звани Бора Чорба.
245
Раде Бракочевић
Ђорђевић: (Лесковац, Медвеђа, село Маћедонце) доселили се крајем 19. вијека. Сматрају да су од Дашића. Родослов досеже до Гавра Ђорђевића, сина Ђорђа “ђорђевића, за које се вјерује да су рођени у Шекулару под презименом Дашић. Поред презимена Ђорђевић, у Медвеђи их сви знају и по фамилијарном надимку „Армуши” или „Рмуши”. Очигледно, то су потомци Муша Дашића.
Ђорђевић: села Бушинце, Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.
Ђоровић: село Ћетковић, Шекулар, шекуларски Дробњаци, Добруша, Захаћ, Рзнић, Љумбарда – Метохија. Слава Ђурђевдан.
Ђошовић: Гораждевац код Пећи. Потомци расељених Шекулараца из Мезгала и Сеоштице (од средине 19.вијека, Ријека Марсенића, када су бегови Шабанагићи населили Марсениће као своје чипчије). На њих подсјећа локалитет Ђошов конак код Навотине ( раније Папратнице).
Ђуровић: (раније Микарић и Микерић). Гораждевац код Пећи, Метохија, потомци расељених Мезгаљана. На њих подсјећа локалитет Микарића лаз у Баљу.
Ж
Живковић: потомци Вука Љевака Маринкова, од Вукова унука Живка односно Живка Стефана Вука Љевака Маринкова. Дијеле се на „трбухе”: Радмани и Бурдићи. „У свако шумарче по једно Радманче”, ријечи су Радоја Кастратовића.Село Орах, Шекулар; Пећ, Метохија. Огранци: Поповићи и Лабудовићи. Слава Свети Јован, 20. јануара. Преслава Свети Илија.
3
Зарић: Гораждевац код Пећи, Метохија. Потомци одсељених шекуларских . Дробњака.
Здравковић: Вучитрн. „Из Шекулара су Здравковићи – Бишевци, такође припадају тој струји (динарској, п. а.) јер су досељени из Бишева у Рожају, само су они можда у сеобу покренути продирањем Арбанаса у Рожај.” (Атанасије Урошевић, Градови, насеља и други антропогеографски списи, Народна и универзитетска библиотека “Иво Андрић”, Приштина, Београд, 2009, 209)
И
Ивановић: огранак братства Бракочевић, село Орах, Шекулар, локалитет Сјечена Раван; Косовско поморавље – Бузовик; Смедерево; Врњачка Бања; Београд, Војводина, Врбас, Ратково, Македонија- Ржанично, Скопље. Слава Свети Јован зимски. Преслава Свети Илија.
Ивовић: шире Вајмеш, Ровца шекуларска. До 1999.године у селу Љешане, Метохија. Родоначелник Иво Вујичић.
246
ЛОМНИ ШЕКУЛАР
Илић: села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.
Ј
Јанковић: код Прокупља, Топлица. Одсељени Рмуши, потомци Јанка који je у Србију дошао са три сина; Јованом, Тодором и Иваном.
Јанковић: село Бушинце, Новобрдска Крива Река.
Јашовић: потомци Вука Љевака, односно Јаша Стефана Вука Љевака
Маринкова. Пепићи, Брезојевице код Плава, Сига, Каличани код Пећи, Бијело Поље код Пећи, Пашино село, Ћушка, Гораждевац, Београд. Огранци ове гране чији је родоначелник Вук Љевак, војвода и непокорни кнез Шекулара, су: Божовићи, Матовићи и Шарићи у Шекулару. Од Матовића су Гојковићи. Слава Свети Јован, 20. јануара.
Јевтић: села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.
Јовановић: село Бушинце , Новобрдска Крива Река.
Јовић: село Бушинце, Новобрдска Крива Река.
Јововић: Пећ, Метохија, сродници Недовића и Никића, Јово је био брат Јеврема Никића. Слава Ђурђевдан.
к
Кастратовић: Мезгале, Шекулар. Васојевићи, грана Рајевића, средином 19.
вијека досељени из Трешњева у Шекулар. Славе Аранђелов дан. Кањић огранак Поповића из Шекулара, Пештер, Суви до код Тутина. Кекић старином Радмужевић, одсељени. Радмужевићи се везују за Комнена
барјактара (мада се не зна да ли је био ожењен, вјероватно од његове
браће). Кењић Радмужевић, Шекулар, огранак Маслара.уписани и као Кенић. Киковић Ровца (шекуларска). Од Лабана – Мијовића, Васојевићи. Кнежевић одсељени из Шекулара у Дапсиће. Иселили се из Дапсића,
изгубио им се траг или можда изумрли у Дапсићу. Кукаљ потомци од Радмужева сина који је умро рано, а остао му син Андрија
и жена Јана. Некада потомке Андрије Јанина звали Андријанић.
Шекулар, Пећ. По једнима потомци старог племена Лужана из
Пјешиваца. Кукаљевић Презивају се Кукај. Пећ. Има их поисламљених и Арнауташа
(сада правих Албанаца у Метохији). Кукаљај Дечани, Метохија (поарнаућени Кукаљи, Албанци).
Л
Лабудовић потомци Вука Љевака Маринкова односно Лабуда Милована
Радошева Живковића. Шекулар, некада и у Метохији. Лакушић Васојевићи; у Шекулару је живјела једна породица. Лалић Васојевићи, Ровца (шекуларска).
247
Раде Бракочевић
Лазовић потомци Вука Љевака Маринкова, односно Лаза Бракочевића, огранак братства Бракочевића, Грачаница-Полимље, Плав, Подгорица, Будва, Нови Сад. Слава Свети Јован 20. јануара.
Лазовић Бело Поље и Црни врх код Пећи, познат комита Јаћо Пећанин. Слава Свети Јован 20. јануара.
Лекић потомци Радмужа, село Лекићи Шекулар, Бузовик код Витине, Метохија, гњилански крај, Јабланица.
Лелчанин (Лелчај) потомци Вука Љевака Маринкова, односно његова унука, сина Јосифова. Према једнима, од Јосифа Вука Љевака, а према другима од Јосифова сина тј. унука Вука Љевака. Послије смрти мужа снаха Латинка (Албанка) одвела дијете у род у Клименте – Барјак Селце, Врмоша, сјеверна Албанија. Према некима Лелчај у Штоју код Улциња поријеклом су Лелчани-Клименти из сјеверне Албаније, даљим поријеклом из Шекулара. Албанци.
Луковић Азане. Слава Свети Јован 20.јануар. Има пар кућа које су примиле ислам.
ЈБ
Љевак мисли се на Вука Љевака који је заједнички предак, родоначелник више шекуларских братстава са бројним огранцима: Бракочевић, Живковић, Поповић, Јашовић…
Љубић Мезгале. Новошекуларци, досељени Васојевићи средином 19. вијека, огранак Новаковића, блиски Радевићима и Давидовићима. Неки Љубићи се зову и Николићи, имали командирство Милија и Илија Николић. Пирот. Чачак. Пећ- сви се зову се Николићи. Љубићи у Пећи.
М
Манојловић Гораждевац код Пећи, шекуларски Дробњаци, по једнима из Ћетковића, по другима из Роваца.
Марковић Пећ, шекуларски Дробњаци, од њих су Галевићи.
Матовић Шекулар, потомци Вука Љевака Маринкова, односно Мата Радована Дмитра Јашова, огранак гране Јашовића.
Маринковић – Вук Љевак Маринковић.
Маринковић Косовско Поморавље и Ново Брдо.
Мартић Доња Ржаница, шекуларски Дробњаци.
Маслар село Масларе, Шекулар, потомци Радмужеви. Шарењак код Чачка, Метохија, Требовић, Гора и Опоље, Албанија (муслимани). Запажен Негоје Маслар, паметар и одважан, човјек за примјер. Говорило се: вјешт ка’ Негоје Маслар са Турцима, паметан ка Негоје Маслар.
Маџгаљ поријеклом из Мезгаља по којем су се прозвали Маџгаљи, славе Ђурђевдан, бјелопољски крај (Писана Јела, Никољац, Чокрлија, Слијепач Мост, Ракоње, Малопоље, Селаковић, Сокоц, Муслићи, Недакуси, Бијели
248
ЛОМНИ ШЕКУЛАР
поток, Љешница, Прушка, Оклади и др.) (Јово Медојевић, Становништво и насеља бјелопољског краја, Бијело Поље, 2005, стр. 532)
Мацура најстарији становници Шекулара. Старинци, „Латини”, односно „Мацуре”. Једно од старих ратоборних племена са подручја данашње Црне Горе. Коријеном близу ријеке Мораче. По предањима представљају остатке прастановника Шпања. По предању некада били становници Шекулара, касније дијелом потиснути или дијелом асимилирани од Васојевића и других црногорских племена. Мацуре заједно са Лужанима, Букумирима, Кричима, Матагужима, Малоншићима, Латинима и другима, прозваше Србљацима. Неки чланови овог племена отишли у Далмацију, а њихово племенско име очувало се и данас у презимену Мацура1те У имену села у Книнској крајини (Шибенско-книнској жупанији) уХрватској-Мацуре, Босанској Дубици, Братоножићи, Пипери, Црмница, Црногорско приморје, јужна Италија. Знају за своје поријекло из Шекулара. Православни славе Аранђелов дан. Има Мацура и католика у Хрватској.
Милосављевић код Прокупља-Топлица, од одсељених Рмуша.
Милићевић од Рмуша, Метохија, Пећ
Милићарци по Милићу, више презимена у Новобрдској Кривој Реци у селима Ваганешу и Јасеновику: Ристић, Јевтић, Ђорђевић, Трајковић, Дичић, Филић, Илић, Филиповић (истраживач: Милорад Миња Филић). Најбољи познаваоци од њих знају да је њихова даља старина Шекулар.
Милетић шире Маслари, односно од Радмужа.
Милошевић Ровца (шекуларска). Према једнима од Девића, а према другима од Пантовића из Шекулара, Вајмеши, село Ромуне-Метохија. Народни епски пјесник Миливоје Перишин Милошевић
Милуновић Ровца (шекуларска), село Љешане-Метохија
Миљковић село Бушинце, Новобрдска Крива Река.
Младеновићсело Бушинце, НовобрдскаКриварека
Млађеновић Ровца шекуларска, огранак Бабића, село Ромуне-Метохија. Презиме по Младену званом Ђетко, баба Јанином (или Анђелијином) сину довотку, Дашином пасторку или можда унуку.
О
Негојевић (и Његојевић) огранак Маслара. Негдје и Негосавић.
Недовић Ровца шекуларска од шекуларских Дробњака; две куће Недовића у Пуз код Клине, Метохија.
Николић огранак Љубића у Шекулару.
Николић огранак Дашића у Пећи.
Николић огранак Дакића у Метохији од исељених Шекулараца.
Никић родом из Роваца, село Љумбарда код Пећи, од њих је Миомир Никић, доктор антрополошких наука, Бијело Поље. Никићи су врло блиски с Недовићима (Недо и Ника су браћа, синови Новице Вајмеша)
249
Раде Бракочевић
Новковић Сјеница, Пештер, од Дашића. Новчић Корита, од Дашића.
п
Пантовић шекуларски Дробњаци, шире Вајмеши
Паушили тако неки називају Балевиће
Пејковић шекуларски старинци, исељени у Пећ као чивчије на имање Махмудбеговића послије крвавог сукоба са Васојевићима средином 19. вијека.
Петковић село Бушинце, Новобрдска Крива Река.
Петровић од шекуларских Дробњака. Гораждевац код Пећи, запажен Илија Петровић.
Петровић Азане. Слава Свети Јован 20 јануар. Од њих је чувени Петар Азанац
Петровић село Бушинце, Новобрдска Крива Река.
Поповић потомци Вука Љевака Маринкова. Огранак гране Живковић, Шекулар, Велика, Азане, Ријека Марсенића, Исток, Суви До – Пештер, Гораждевац, Гњилане, Смедерево, Београд. Слава Свети Јован 20 јануар.
Поповић огранак шекуларских Дробњака. Пећ, Беране, од њих је Симо Поповић, трговац и првак Берана, крајем 19. и почетком 20. вијека.
Поповић, потомци попа хаџи Николе Петровића Бракочевића, син поп хаџи Гаврило Поповић у Пећи -19. вијек.Слава Свети Јован 20 јануар.
Поповић од Дашића, Штавица-Пештер.
Портић старином из Херцеговине из Вражегрмља. „Доселили су се давно, негдје послије друге сеобе Срба 1737. године у село Брезојевице код Плава. Кад су се доселили, звали су се Рајковићи”. (Исто: Р. Кастратовић, стр. 15). Рођаци су им Рајковићи (православни и муслимани) у Брезојевицама код Плава. Доселили послије смрти Вука Љевака у вријеме када је у Шекулару био кнез Арсо Вуков Дашић. Старосједиоци, Мезгале. Послије „падања на крв” са Васојевићима, „од старих Мезгаљана остале су само двије куће Портића, које у том убиству нијесу учествовале, те им је Никола Бошков оставио њихова имања и они су ту остали. Том приликом у селу Мезгалима су насељени: Љубићи, Радевићи и Давидовићи. Остали Мезгаљани досељавали су се доцније, као беговски чивчије, пошто су бегови узели Мезгале. Чедово код Сјенице. Вапа, зову се Шекуларци. Јајце код Сјенице, зову се Портићи, у Гораждевцу код Пећи, у Љутоглаву. (Исто: Радоје Кастратовић, стр.112,113)
Протић огранак братства Бракочевића, потомци проте Стефана Никина Бракочевића (1820-1895), пресељени у Пећ, познати: прота Стефан Бракочевић; свештеник хаџи Никола Петровић- Бракочевић и син поп Гаврило, прота Јаков Протић; Ристо Протић – учитељ, високи дипломатско-конзуларни чиновник Краљевине Србије. Милорад Миро
250
ЛОМНИ ШЕКУЛАР
Протић – народни посланик, начелник Пећког округа; Десанка Протић – доктор медицинских наука, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду; Слободан Марковић – Либеро Маркони, по женској линији праунук проте Стефана Бракочевића. Од Сава, брата проте Стефана, Савовићи или Савићи. Од попа хаџи Николе, брата протина Поповићи. Сви у Пећи. Слава Свети Јован 20. јануара.
Р
Радевић досељени Васојевићи на имања расељених Мезгаљана, огранак Новаковића. Пећ, Метохија; Савино село, Војводина. Слава Аранђелов дан.
Радић огранак братства Спалевића, по мајци Ради. Јосо Радић погинуо у четовању са Турцима.
Радмужевићи, мисли се на братство које се грана на: Масларе, са огранцима: Негојевићи, Милетићи, Кењићи и Томовићи. Радмужевићи су и Лекићи, неки названи Даничићи по мајци Даници и Спалевићи од Спала ( Спасоја), брата Лекиног.
Радојковић Никшић, Подгорица, од Кукаља.
Радошевић Ровца, шекуларски Дробњаци.
Радошевић Азане. Слава Свети Јован 20.јануар. Отселили, нема их више у Азанама.
Радовановић Витомирица код Пећи, село Маћедонце Медвеђа код Лесковца, зову их Шекуларци, слава Свети Јован 20. јануара.
Рачић досељени Васојевићи на мјесто расељених Мезгаљана.
Рајковић Гусиње, Пећ (Гораждевац, Црни Врх), од њих су Портићи.
Ристић села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.
Рмуш Шекулар, у Прокупљу, Јабучеву-Србија, у Македонији, некада на Косову и Метохији, Подгорици, Беранама, Савином селу у Војводини, у Ругови. Пјесма каже: И Рмуше село попалише и Шекулар огњу предадоше. Презиме по Мушу. „Мушо је био рањен у грло па ни пошто је оздравио није могао да нормално дише, него је при том хрчао, па су му због тога потомке прозвали Рмуши”.(Исто: Радоје Кастратовић.стр.91) Исто као и Армуш.Слава Свети Јован 20јануар.
С
Савовић (уписани и као Савић), огранак пресељених Бракочевића, потомци Сава Никина Бракочевића, Пећ. Познат је књижевник и новинар Никодим Савовић (Савић), архитекта Глигорије Савовић. Слава Свети Јован 20. јануар.
Симоновић село Бушинце, Новобрдска Крива Река.
Спалевић потомци Спалеви, село Спалевићи, Шекулар; Војно село, Плав; Мартиновићи, Гусиње; Гњилане; Витина; Пећ, Пашино село.
251
Раде Бракочевић
Спасојевић огранак Маслара.
Стефановић село Бушинце, Ново Брдо, Косовско поморавље, од њих је
учитељ, писац, ратник Лазар Стефановић. Симић Метохија, од Дашића. Симић село Бушинце, Новобрдска Крива Река.
Т
Томовић шекуларски Дробњаци, огранак Бабића, а ови по предању потомци Ћетка Церовића из Дробњака. Село Ћетковићи, Шекулар, Пећ; Ровца шекуларска, потомци паше муслимани (Радисав Дашић, Рмуш и Томовић, били у најму у Ругову-Алугина Ријека) По предању, Хусеин паша је родом Томовић. Двије гране Томовића: Андријићи и Илијићи. Од ровачких Томовића је Владислав А. Томовић, доктор социологије, универзитетски професор. Слава Ђурђевдан.
Томовић у Спалевићима у Шекулару, огранак Маслара, блиски Кењићима (Томо и Станоје су били браћа).
Трајковић села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.
Ф
Филиповић Косовско Поморавље
Филић села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.
Церовић од шекуларских Дробњака, потомци Ћетка Церовића. Бијело Поље код Пећи. У Чедову код Сјенице. Зову се Шекуларци.
Ш
Шарић потомци Вука Љевака Маринкова, матронимик по баби Шари. Млађе братство, огранак Јашовића, Шекулар, Беране, Љешани, Метохија, Пљевља, Ниш, Београд. Слава Свети Јован 20. јануар.
252
ЛОМНИ ШЕКУЛАР
Шекуларац исељени становници из Шекулара, неријетко узимају за пре-зиме име краја и племена Шекулар (предионо презиме). Горња Села, по пре-дању потомци шекуларских Дробњака. Метохија (Пећ, Гораждевац, Црни Врх, Бијело Поље), Александровац, Прокупље, Крушевац, Чедово код Сјени-це, Гњилане и околина. Нису сви који носе презиме Шекуларац поријеклом из једног братства, већ из разних родова. Потомци Радисава Дашића који је остао у Ругову.муслимани- Пећ, Беране .Београд, Турска. “Дашић постаје врло популаран човјек и добија положај наредника-сејмена(жандарма) у Пећи. Он је погубио одметника Јасу Малог “Вогел”. Радисав се опјевава у шиптарским пјесмама: “Што се тресе мост на Пијесак, све од силе Уин низ Дашић” (Исто: Голуб Бракочевић, стр. 13)
Утврдили смо преко 150 презимена како у Шекулару, тако и присутност Шекулара у презименима (поријеклом и др.). Увјерени смо да има и више презимена, што треба добро проучити и испитати (примјер: Косовско помо-равље) посебно код потомака исељених, пресељених и расељених становни-ка Шекулара (укључујући и Ровца). У подручју Новобрдске Криве реке има доста родова-старинаца који славе Светог Јована.
2. јануар 2015. у 20:17
Зоран Јуреш
Уважени Раде,
Азанци (Азањци) су једна фамилија, која се доласком из Азана, населила на планини Јавор, у селу Васиљевићи. Родоначелник Азањаца је Маринко (1788-?). У првом попису (1823, Архив Србије) уписан је као Јанковић. У следећем попису (1824) као Васојевић. Онда је дошло устаљивање презимена па се тек у следећем попису (1863), званично јавља презиме Азанац. То је фамилија моје мајке. За све горе речено постоје писани извори. Слава Азањцима је Ђурђиц.
Сви су потекли из куће Маринка Азањца и његове жене Вукане. Ималису четири сина. Прва двојица, Милош и Милић, рођени су пре првог пописа, а касније, по попису, Милан и Милутин. Зборник радова Народног музеја у Чачку је објавио рад “Фамилија Азањац” у свом најновијем броју (децембар, 2014).
Раде, врло радо читам Ваше текстове који су ми били од велике користи.
Срећно у 2015. години.
2. јануар 2015. у 22:22
Раде Бракочевић
Поштовани Зоране,
Без гордости, радује ме што су Ваша сазнања, потврдила податке до којих сам дошао о презимену Азанац или Азањац. Да ли у Београду може да се нађе Зборник радова Народног музеја у Чачку? или да се на неки начин учини доступним рад о фамилији Азањац, на овом порталу или да га прослиједите на мејл [email protected]. Осим Азањаца у Старом Влаху има још родова поријеклом из Шекулара, а и шире из Горњег Полимља односно области Васојевића. Према мојим сазнањима ту су и презимена Васиљевић, Радојевић… Не знам да ли су се као таква усталила, с обзиром ча честе промјене презимена, па и слава у Србији у раније вријеме.
Срећна и Вама Нова 2015.година
2. јануар 2015. у 22:41
rade
Поштовани Зоране,
Нашао сам рад о фамилији Азањац, аутора Јане Јуреш.
Срдачни поздрави
Раде Бракочевић
23. јануар 2015. у 02:56
Небојша
Puno pozdrava iz Krusevca od Nebojše Paunovića.
Na internetu sam nasao jedan Vas komentar u vezi Šekulara…prezimena itd.
Potrebna mi je pomoć.
Pradeda mi je pričao o poreklu porodice… nekada smo se prezivali Radević, rodom iz Šekulara.
1870 i neke… doselili su se u okolinu Peći… tu su bili godinu dve i posle se preselili u selo Petrilje (Medvedja-Sjarinjska banja) i uzeli prezime Paunović. Znam još da su nam odeljaci Mikarići.
Ono što znam:
moj otac Milivoje Paunović
moj deda Gligorije Paunović
moj pradeda Vojislav Paunović
moj čukun deda Rako Paunović…
ako imate bilo kakvih saznanja…neku literaturu ili neki link na internetu…bio bih Vam jako zahvalan.
Unapred hvala.
24. јануар 2017. у 17:50
Горан
Поштовани Раде,
да ли имате више података о Пејковићима? Из околине Лесковца сам и славимо славу Светог Аранђела.
25. јануар 2017. у 17:48
Јоксим
Наведите ближе које мјесто. Широко је:”из околине Лесковца”. Од када славите Св. Аранђела? Која вам је била претходна слава? Која вам је мала слава? Шта сте запамтили од предака, јесте ли старинци или сте однекуд дошли? Колико знате имена по мушкој линији и која су? Међу исељеним Шекуларцима из села Мезгале има оних који се презивају Пејковићи. Прво су се населили у Метохију, а било је сељења и у Горњу Јабланницу.
27. новембар 2017. у 12:48
Горан Пејковић
Поштовани Јоксиме,
Из Великог Војловца сам,Доња Јабланица. Иначе су се моји доселели 1936 из села Барја (Лесковац). Оно што сам нашо је од Јована Цвијића и Ристе Т.Лекића да су се у Барју доселили из Дртеновца(на самој административној граници са Косовом-Врање). Даље не могу…ако имате неких подататака молио бих да ми пошаљете на меил [email protected] ХВАЛА!
9. октобар 2014. у 14:21
Небојша Бабић
Раде,
морам пар исправки везаних за моје Ћетковиће:
ја имам другачије информације о постанку мог презимена, дакле није Дашина друга жена, односно Ћеткова мајка, та по којој смо ми Бабићи, него једна из нешто каснијег периода. Дашина жена је, кад је дошла у Шекулар имала 23-24 године, тешко да би је прозвали бабом 🙂
Друго, спорно је оно Млађен за Ћетка, мислим да је то неко искривљено предање неких фамилија које су се иселиле из Шекулара.
И, коначно, за Ђорђијевиће из Мурине си навео (вероватно те је неки извор погрешно навео) да су они из групе вајмешких братстава. Колико сам ја утврдио, а гледао сам родосолв једног од њих, Ђорђијевићи су огранак Бабића. Родоначелник им је поп Ђорђије Максимов Бабић (ми шекуларски Бабићи потичемо од Максимовог рођеног брата Јоксима), чији су се синови Вулета и Вукашин средином 19. века настанили у Мурини.
Исто важи и за Милошевиће из Роваца: од трећег брата (Јоксимовог и Максимовог) Млађена Спасојева, који се иселио у Ровца су Млађеновићи, Томовићи и Милошевићи, који су се најпре иселили у Ровца, па део у Калудру и Доњу Ржаницу, Доње Луге, Беране…
Сјајно је што си прикупио оволико података о исељеним Шекуларцима!
Велики поздрав!