Порекло становништва села Шекулар, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
На североисточној страни од Велике, на 2 сахата даљине, преко планине Приједола, налази се Шекулар. Он лежи на доста стрмим странама планина: Приједола, Мокре и Кукаљског Брда, а с обе стране Шекуларске Ријеке, која се у доњем току, на име кроз Ријеку Марсенића, зове Ријеком Марсенића.
Село је дугачко (и.—з.) један и по сахат, а широко (с.— ј.) 1 сахат.
Земљиште је у Шекулару подводно, а плави се од Шекуларске Ријеке и поточића, који кроза њ теку. Али горњи део села је при планини, те нема потребе да се плави. Овде у горњем делу око кућа су место воћа четинари, докле у доњем делу, у Мезгаљама, има довољно воћа и доста је жупно.
Планина им је Мокра, далеко 3 сахата. Од планине им је одузет већи део и придат Турској.
И Шекулар се рачуна као једна целина, једно велико село, у коме оу мања села: Мезгаље, Улица, Ћетковиће, Рмуше, Огране и Радмуже, али су и овде, као и у поменутим целинама, куће тако измешане да би било залудно постављати границу међу овим селима.
Порекло фамилија
У Шекулару има 255 кућа са 1619 становника. Становници су сви Шекуларци, осим 30 васојевичких кућа у Мезгаљама. Шекуларци су старо српско племе, које се, по причању, овде населило још пре Косова и од тада па до данас није никако плаћало Турцима данак. Они се деле на мања племена, као: Живковићи, Рмуши, Ћетковићи, Дашићи, Јашовићи, Радмужи, Вајмеши итд. Од Васојевића у Мезгаљама су: Делетићи, Кастратовићи и Радуновићи.
У селу има 5 гробаља: у Мезгаљама, Радмужу, Рмушу, Странама и код цркве.
Села: Трешњево, Чоеча Глава, Трепча, Ријека Марсенића, Сеоце, 14 кућа на дну Јеловице (Горњосељани-Усташи) и шекуларска општина припадају требачкој капетанији, која укупно има 595 кућа са 3438 становника. По попису од 1899. године у овој нахији има 2762 куће са 16591 становником, од којих је мушких 8780, а женских 7811. Писмених мушких 2027, а женских 97. Васојевичка Нахија је подељена на 8 капетанија: љеворечка, краљска, забрдска, требачка, величка, полимска, коњушка и андријевичка, којима управљају капетани, а целом нахијом управља окружни суд са седиштем на Андријевици. Народне војске има 6 баталиона, над којима су командири, а над свом је војском бригадир, са седиштем на Андријевици. Основних школа, које приватних које редовних, има 8, и то у: Лијевој Ријеци, Барама, Ријеци Марсенића, Шекулару, Великој, Полимљу, Коњуху и на Андријевици, са 11 учитељских снага. У црквеном погледу ова је нахија подељена на тринаест парохија. Имају три цркве: саборна на Књажевцу до Андријевице, љеворечка и коњушка. Колских путова у Васојевићима нема, а главни су коњанички и пешачки путови ови: од Берана уз Лим преко Андријевице и Полимља до Велике; од Андријевице уз Краље преко Трешњевика, низ реку Дрцку, па уз Тару, преко Рашкова Гувна низ Лијеву Ријеку и преко Вјетерника к Подгорици. У Подгорицу иду још два летња пута: један преко Штавне, а други преко Царина. За Колашин су летњи путови преко Лисе и уз Градишницу, а зимњи је онај преко Трешњевика. Осим ових главних путова свако село има своје путове к планини, комуну, другоме селу, вознике, путове, који воде главноме путу и путиће кроза село.
ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 596). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
10. октобар 2014. у 16:39
Раде Бракочевић
Хвала Небојша. Наведене податке сам нашао у доступним изворима. Нема тог “енцикопледисте” који зна све о свим презименима.
Лијепи поздрав!
31. октобар 2014. у 17:13
Uskok
U poreklu prezimena crne gore pise poreklo šećković sekulali kod berana znali ko sto o ovome poreklu.
31. октобар 2014. у 23:32
Rade Brakočević
Шећковићи су Ускоци. Погледајте књигу: Дробњак и породице из Дробњака и њихово поријекло од Стојана Караџића и Вука Шибалића. Наравно и друге књиге о Ускоцима, Дробњцима… Књига Презимена у Црној Гори од Вукоте Миљанића и Акима Миљанића права је монографија презименског система Црне Горе. Велики проблем су штампарске грешке код навођења извора, што неријетко доводи до недоумица, лутања…Књига је објављена 2002.године. Читање ове књиге тражи претходна знања о етнолошко- историјској и ономастичкој грађи везаној за Црну Гору, Херцеговину, Косово и Метохију ( и друге крајеве). Постоји сумња да је везивање поријекла Шећковића за Шекулар штампарска грешка. У Шекулару живе потомци Дробњака, по усменом предању. Треба истражити да ли је неко од предака Шећковића имао прибјежиште у Шекулару? Не бих да се огријешим о вишедеценијска испитивања Акима и Вукоте Миљанића о презименима Црне Горе.
6. новембар 2014. у 11:12
Небојша Бабић
Раде, могуће да је грешка.
Имам наш детаљан родослов, немамо Шећковиће у њему.
Постоје Шећковићи Дробњаци, али немају везе са Шекуларом.
Једино ако то није неки други род, настао од некога ко се иселио из Шекулара…?
Нек нам се јави неки Шећковић из Берана ако прочита ово!
16. новембар 2014. у 20:54
Uskok
Ja sam Šećković i ja sam uskok iz Boana i ja mislim da je greska ili kroz istoriju da je neko vrijeme boravio neki Šećković u Šekulare ili mu je zena bila iz Šekulara dok su bili napadi turaka na uskoke i drobnjake pobjega u Šekulare na neko vrijeme to sam mislio jer nema nijedan Šećković da je porijeklom iz Šekulara.
20. новембар 2014. у 08:14
Небојша Бабић
Nije isključeno upravo to – da se neki Šećković za vreme neke poare sklonio u Šekular. Tako su se i Šekularci sklanjali na levu stranu Lima u slučaju napada neprijatelja. Pa nije nemoguće da je neki tamo i ostao, privremeno ili trajno…
28. новембар 2014. у 16:49
М. Шекуларац
@Небојша Бабић
Поштовани Гдине Бабић,
видим да баратате подацима. Да ли би сте могли да нам представите братственичке групе настале од Ћетка Церовића?
Такође, волео бих да поделите са нама нешто око самог доласка Ћетка Церовића у Шекулар. Исто тако, интересује ме зашто година 1705-та?
Поздрав од горносељског Шекуларца
Милорад
29. новембар 2014. у 13:28
Раде
Милораде,
Неспорно, на ова питања, прави саговорник је Небојша Бабић. Ево мојег малог прилога, са циљем да Небојша то ако треба исправи, прецизира, јер колико ми је познато, Небојша је најбољи познавалац становника Шекулара који држе да су коријеном од Дробњака, нарочито Бабића. Од Ћетка у селу Ђетковићи у Шекулару су: Вајмеши (некада),Бабићи, Пантовићи, Алексићи, Ђоровићи . Ту су и огранци са надимцима: Мулаћи, Магрићи, Маљевићи, Јањуши, Терентићи…, Томовићи,Вучинићи. А у Ровца ( Шекуларска): Томовићи, Девићи, Милуновићи, Ивовићи, Милошевићи, Вујичићи, Радошевићи, Асовићи и Девићи( у Доњој Ржаници), Брунчевићи (некада у Будимљи), Бућковић ( у Дапсиће),Ђорђијевићи (или Ђорђевићи) Вајмеши: били у Мурино, Андријевици. Бабићи у Калудри. Да не заборавим и Шекуларце из Горњих Села. Милораде и Вас у Горња Села зову Вајмеши. Исељених дробњачких родова родом из Шекулара има код Сјенице, некада у Метохију ( Пећ, Гораждевац, Црни Врх, Бијело Поље… ) Многи носе и друга презимена: Вучетић, Поповић, Петровић, Никић, Недовић, Млађеновић, Манојловић, Марковић, Галевић… Има још, посебно у Метохији…, али треба даље истраживати. Извињавам се, ако сам неког испустио.
Милораде, да ли је неко радио посебно ( књига, рукопис) о родословљу Шекулараца из Горњих Села?
Поздрав
14. децембар 2014. у 18:56
A Sekularac
Postovani, tek od nedavno pratim sajt poreklo.Ja sam od Sekularaca iz Cedova kod Sjenice(Pester). Citala sam postove ovde u kojima se govori o slavi Sekularaca. Moja familija slavi Sv.Vrace i jedno smo od retkih cisto srpskih sela kod Sjenice.Interesuje me kom rodu pripadam.Ovo sto sam procitao me je dovelo u konfuziju.Znam da mi je deda pominjao Petra i Dashu..ali koliko sam shvatio oni nisu isti rod.Ako biste imali kakvo objasnjenje ili smernicu da mi pomognete da razumem tacno poreklo.Unapred zahvalan.
15. децембар 2014. у 07:53
rade brakočević
Шекуларци у Чедову и Вапи су од Портића. Наведени подаци су из књиге Радоја Кастратовића, Шекулар и Шекуларци у народној причи и традицији, Цетиње,1966.г. По њему Портићи су се доселили у Шекулар прије 180.година. На то треба додати године до данас. Голуб Бракочевић у својој књизи ( а и лично сам га слушао) сматрао је да су Портићи потомци најстаријег слоја Шекулараца. Погледајте и књиге: Плаво-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар; Лопиже, од Славољуба Васојевића. Треба виђети и Вукомана Шалипуровића… Знам да су Шекуларци у Сјеници давали угледне људе, јунаке и устанике. Треба да набавим књигу о краљевском официру и команданту Шекуларцу из Сјенице од Милуна Павловића. Да ли се неко бави родословом Шекулараца на Пештери? Недавно се интересовао Љубиша Павловић из Сјенице. Исељених Шекулараца под другим презименом има још на Пештерској висоравни. Многима је то била успутна станица за даље сељење кроз Србију. Да ли у Сјеници и околини још има Портића, од којих сте Ви? У Шекулару су били запажени: Грубеља Портрић, његов унук Радосав и Милован Портић. Због падања на крв са Васојевићима средином 19.вијека, Портићи се селе за Гораждевац код Пећи. Само двојица Портића који нијесу учествовали у убиству шест Васојевића ( они су им убили ни криво ни дужно једно дијете) су остали у Шекулар. Јавите се Шекуларци са Пештери ( и они под другим презименима).
Поздрав
17. децембар 2014. у 10:51
Раде Бракочевић
И Портићи у Шекулару славе Св. Враче.
Поздрав
30. новембар 2014. у 23:48
М. Шекуларац
@Раде,
захваљујем се на одговору.
Морам признати да сам позитивно изненађен бројним потомством које је остало иза Ћетка…
О родослову:
Искрен да будем – не знам. Ми Шекуларци из Горњих села смо 2002-ге године имали састанак у Курикуће, Беране. Чини ми се, нисам сигуран, да је неко од учесника на састанку на себе преузео обавезу да изради родослов – е сад, да ли га је израдио, и да ли постоји, то бих морао да поразговарам са оцем. Нажалост знам само директну линију предака моје породице: Милорад – Душан – Љубо – Аксо – Дмитар – Бошко – Томаш – Радисав. Нисам се дуго интересовао о пореклу, све док у петак, у тренуцима доколице у хотелској соби нисам почео да гуглам, видео да Гдин Бабић доста добро познаје материју, те се понадао да захваљујући Гдину Бабићу могу да дођем до копче која ми недостаје – шта је било пре Радисава? Како му се звао отац, деда, зашто је дошао у Горња села, пошто простом математиком долазим до закључка да је живео негде крајем/почетком 19-ог века, тако да верујем да има бар две генерације између њега и Ћетка Церовића.
Још једном хвала на одговору. Ако мислите да Вам како могу помоћи, неку информацију да Вам доставим – стојим на располагању
Поздрав!!!
Милорад
1. децембар 2014. у 12:00
Небојша Бабић
Милораде, послао сам Вам на мејл нешто о Вашим Шекуларцима!
Било би добро да набавите родослов Вашег огранка, ја сам чуо да га имају у Горњим Селима…
Поздрав!
Поздрав и за Рада!!!
1. децембар 2014. у 07:39
Rade
Милораде,
Разлози пресељења Ћеткових потомака у Горња Села: Курикуће, Главаца су економске природе.
Да ли је код Шекулараца из Горњих Села сачувано предање о два сестрића Вука Љевака? Није познато да ли се се сестра Вука Љевака удала за неког Ћетковог потомка у Шекулару прије или послије пресељења у Горња Села. Мени као потомку Бракоча Вука Љевака Маринкова је позната прича о Вуковим сестрићима из Горењих Села, јер су дошли на виђење са ујаком, послије његовог доласка из Цариграда. Морам истаћи чињеницу да је кућа мојег оца и мојих предака била на мјесту кућишта Вука Љевака на Чучку у селу Орах. Тако је и сачувано предање.
Срдачни поздрави
Раде
1. децембар 2014. у 23:46
dragisa
Hteo bih da saznam više o poreklu porodice Terentić-a ne znam mnogo.Početkom devetnaestog veka došli smo u Prilužje,Opština Vučitrn-Kosovo i Metohija.iz Labljana kod Peći.Nismo do sada srelli prezimenjake i ne znamo ništa ni o periodu iz Labljana a ni pre toga..Na ovom portalu je nekoliko puta pomenuto prezime Terentić pa se nadam da mi neko može pomoći da saznam više.
Hvala.
2. децембар 2014. у 10:46
Rade
Драгиша,
Терентић је надимак једног огранка братства Бабића из Шекулара. Презимена на Косову и Метохији су често мијењана… Куда је ишао Ваш селидбени пут из Лабљана до Прилужја?Од када имате ово презиме? Коју славу славите? Да ли сте мијењали славу?
Поздрав
2. децембар 2014. у 13:27
Небојша Бабић
Раде, тачно си све рекао.
Чак су Терентићи доста блиски мом огранку.
У Лабљанима је било досељеника из Шекулара, већином после 1920, а можда и раније.
Драгиша, јавите нам што више података које знате о свом пореклу, пре свега крсну славу!
Поздрав!