Порекло становништва села Шекулар, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
На североисточној страни од Велике, на 2 сахата даљине, преко планине Приједола, налази се Шекулар. Он лежи на доста стрмим странама планина: Приједола, Мокре и Кукаљског Брда, а с обе стране Шекуларске Ријеке, која се у доњем току, на име кроз Ријеку Марсенића, зове Ријеком Марсенића.
Село је дугачко (и.—з.) један и по сахат, а широко (с.— ј.) 1 сахат.
Земљиште је у Шекулару подводно, а плави се од Шекуларске Ријеке и поточића, који кроза њ теку. Али горњи део села је при планини, те нема потребе да се плави. Овде у горњем делу око кућа су место воћа четинари, докле у доњем делу, у Мезгаљама, има довољно воћа и доста је жупно.
Планина им је Мокра, далеко 3 сахата. Од планине им је одузет већи део и придат Турској.
И Шекулар се рачуна као једна целина, једно велико село, у коме оу мања села: Мезгаље, Улица, Ћетковиће, Рмуше, Огране и Радмуже, али су и овде, као и у поменутим целинама, куће тако измешане да би било залудно постављати границу међу овим селима.
Порекло фамилија
У Шекулару има 255 кућа са 1619 становника. Становници су сви Шекуларци, осим 30 васојевичких кућа у Мезгаљама. Шекуларци су старо српско племе, које се, по причању, овде населило још пре Косова и од тада па до данас није никако плаћало Турцима данак. Они се деле на мања племена, као: Живковићи, Рмуши, Ћетковићи, Дашићи, Јашовићи, Радмужи, Вајмеши итд. Од Васојевића у Мезгаљама су: Делетићи, Кастратовићи и Радуновићи.
У селу има 5 гробаља: у Мезгаљама, Радмужу, Рмушу, Странама и код цркве.
Села: Трешњево, Чоеча Глава, Трепча, Ријека Марсенића, Сеоце, 14 кућа на дну Јеловице (Горњосељани-Усташи) и шекуларска општина припадају требачкој капетанији, која укупно има 595 кућа са 3438 становника. По попису од 1899. године у овој нахији има 2762 куће са 16591 становником, од којих је мушких 8780, а женских 7811. Писмених мушких 2027, а женских 97. Васојевичка Нахија је подељена на 8 капетанија: љеворечка, краљска, забрдска, требачка, величка, полимска, коњушка и андријевичка, којима управљају капетани, а целом нахијом управља окружни суд са седиштем на Андријевици. Народне војске има 6 баталиона, над којима су командири, а над свом је војском бригадир, са седиштем на Андријевици. Основних школа, које приватних које редовних, има 8, и то у: Лијевој Ријеци, Барама, Ријеци Марсенића, Шекулару, Великој, Полимљу, Коњуху и на Андријевици, са 11 учитељских снага. У црквеном погледу ова је нахија подељена на тринаест парохија. Имају три цркве: саборна на Књажевцу до Андријевице, љеворечка и коњушка. Колских путова у Васојевићима нема, а главни су коњанички и пешачки путови ови: од Берана уз Лим преко Андријевице и Полимља до Велике; од Андријевице уз Краље преко Трешњевика, низ реку Дрцку, па уз Тару, преко Рашкова Гувна низ Лијеву Ријеку и преко Вјетерника к Подгорици. У Подгорицу иду још два летња пута: један преко Штавне, а други преко Царина. За Колашин су летњи путови преко Лисе и уз Градишницу, а зимњи је онај преко Трешњевика. Осим ових главних путова свако село има своје путове к планини, комуну, другоме селу, вознике, путове, који воде главноме путу и путиће кроза село.
ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 596). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
29. септембар 2014. у 13:10
Небојша Бабић
Имењаче,
Кљајићи су из племена Ровца, док су ови наши Девићи из села Ровца. Истоветност назива можда је само случајност. Село Ровца код Берана се у средњем веку звало Боровци, па сам склонији да закључим да се ради о исквареном облику старог назива, а не о вези са Ровачким племеном.
Што се Кљајића тиче, не знам за Ровца, али знам да Кљајића има управо у Дробњаку, ваљда у Бијелој код Шавника, и од њих у Прекотари, а има других Кљајића и у Морачи, ту досељени из Љешанске нахије. Све је то у непосредној близини Тушине. А ни Ровчани нису далеко.
Гледао сам сајт о Девићима, има ту много фантазирања, као и у многим другим ЦГ предањима. Мислим на то тобожње племенито порекло од неких средњевековних властеоских кућа. Постоји лепа књижица коју сам имао негде прилике да гледам, зове се нешто као “За припаднике Дробњачког племена”, или тако некако, писао је њихов братственик старина Ново Девић, тамо пише њихов родослов.
Надам се да ће нека нова тестирања Y хромозома одгонетнути многе ствари…
Поздрав.
29. септембар 2014. у 17:16
Александар Маринковић
Небојша,
да ли сте и ви случајно из околине Берана?
30. септембар 2014. у 08:18
Небојша Бабић
Мој отац је из Шекулара, то му више дође околина Андријевице, ми смо део братства Ћетковића о којем писах.
30. септембар 2014. у 23:06
Александар Маринковић
Мене занимају породице из околине Берана, тачније Калудра и манастир Ћелије. Предност имају они који славе Св. Аранђела и претпостављам да би требали бити сврстани у тзв. србљачке породице.
1. октобар 2014. у 08:04
Небојша Бабић
Aleksandre,
u Kaludri nema mnogo rodova. Velika većina su Ralevići koji slave Svetoga Alimpija i, koliko znam, starina im je iz Riječke nahije u Staroj CG, mislim da su Ceklinjani. Sledeći po brojnosti su šekularski Babići, tu doseljavani tokom 19. veka. Ostalih nekoliko rodova su kučkog porekla i slave Svetoga Nikolu. Ako ima neka familija u Kaludri da slavi Arandjelovdan, biće da je vasojevićka.
2. октобар 2014. у 20:08
Александар Маринковић
Може бити Васојевићка, али и не мора. Ја сам од ових других 😀 Зато би волео да неко из тог краја тестира своје ДНК порекло.
6. октобар 2014. у 08:28
Небојша Бабић
Aleksandre,
jel vi bejaste poreklom od Macura?
Mislim, s obzirom na HG i slavu?
6. октобар 2014. у 19:40
Александар Маринковић
Јесам. Верујем и надам се да међу Васојевићима или Шекуларима још постоји нека наша породица, утопљена у већину. На то указује и усмена предаја у мојој породици, мада је она истовремено и збуњујућа.
7. октобар 2014. у 11:00
Небојша Бабић
Верујем да у Полимљу има потомака Мацура. Свакако више по женској линији.
Мислим да ту неће много помоћи крсна слава, јер је она променљива категорија. Нарочито јер је у питању Аранђеловдан, који је слава Васојевића. Кад би било више тестирања ХГ, помогло би. Ал, нема народ новца…
Можда би веће шансе да се нађе неки потомак Мацура биле у области Средњег полимља и Прекотаре, јер су најстарији родови под притиском досељеника често користили овај правац исељења. Има једна књига о пореклу тамошњих родова, мислим да је аутор Пејатовић, а да се књига зове “Средње Полимље и Потарје”.
Код нас у Шекулару према предању нема старинаца. Наводоно, сви Старошекуларци потичу од једне групе досељеника, вероватно из 13. века (моја процена, с којом се Раде Бракочевић вероватно не би сложио 🙂
За две групе Старошекулараца – Дашиће и Рмуше, и братства која су настала од Вука Љевака, нема дилеме у родослову. Трећа група (опет моје мишљење) је хетерогена. Они наводно сви потичу од Комјена барјактара, али би их ја пре назвао Радмужевићима. Оно што их разликује од наведене две групе је да је старост њихових презимена много већа него код свих других Шекуларац и да немају баш прецизне родослове. Можда међу њима треба тражити неки старији слој становништва. Колико ја знам, у ту групу спадају следеће фамилије: Лекићи, Кењићи и њихов огранак Томовићи, затим Спалевићи, Кукаљи (раније су се презивали Андријанићи), Маслари и њихов огранак Бошковићи.
Да ли су сви сродни или не, да ли су сви потомци Радмужа и ко је био Радмуж, не зна се. Читао сам турске дефтере у којима су пописани и становници Шекулара, али нигде нисам нашао то упечатљиво име, што би можда указивало да је он из времена пре турског доласка у Полимље (1455).
1. октобар 2014. у 22:34
rade
И Калудрани су били 1876.године у вријеме црногорско – турског рата. у шекуларски баталеон, јер су до разграничења 1884.године са Турском и Ровца и Калудра били у саставу Шекулара. Од тада, па до 1912.г. Калудра и Ровца остају у турску границу. У Калудри су следећа презимена: Анђићи, Бабићи, Барјактаровићи, Дабетићи, Ралевићи. Анђићи казују да су од Куча, Ралевићи да су Цеклињани, Бабићи су Шекуларци, Дабетићи су Васојевићи, Барјактаровићи старином по једнима Братоножићи,а по другима Кучи., предигли из Петњика.
1. октобар 2014. у 23:10
Раде Бракочевић
Небојша је навео славе. Ево неких појединости. Ралевићи,алемпијевци, прислужак Св. Ђорђе, Бабићи Св. Ђорђе- Ђурђевдан , прислужак као и сви Шекуларци Св. Илија, Анђићи Св. Никола, Барјактаровићи Св. Никола, прислужак прољетни Св. Никола, Дабетићи Св. Архангел Михаило, прислужак Александар Невски. Сви дођоши на простор некадашњег војводства Шекулар.
3. октобар 2014. у 00:20
Ranko Milosavljević
Dragi rođače Zdravko Filipoviću
Slučajno sam naišao na ovaj sajt. Vidim da pominjete porijeklo vašeg bratstva i navodite da ste u Točane doselili iz Ibarskog Kolašina, i da ste “Lomigorci”.
Ja sam rođen u Kozarevu, Ibarski Kolašin, danas opština Zubin Potok. Imam kompletan rodoslov svojih predaka naseljenih u Kozarevu.
Dakle, tri brata: JEREMIJA-JERO, STEVAN-STEVO I PERO, doselili su iz sela LOPATE koje se nalazi u LIJEVOJ RIJECI, iz plemena Vasojevića, prvo u selo Brđani, kod Novog Pazara, a pošto su tu prezimili jednu zimu, kranuli su na južnije strane Rogozne, i naselili se: Jeremija-Jero u selo Lomigore, koje pripada danas mesnoj zajednici Lučka Rijeka (Lučka rijeka ima više zaselaka), Stevan-Stevo se naselio u selu Žitkovac, kod Zvečana, a Pero u Kozarevo. Jero, Stevo i Pero su se doselili kao odrasli ljudi, otac im je ranije umro i sahranjen je u Lopatama u Lijevoj Rijeci. Ja sam rođen 1960. godine, i računajući od doseljenog Pera, sedma sam generacija u Kozarevu. Nađalost, naša raseljavanja su nastavljena ponajviše krajem prošlog vijeka, tako da je danas Kozarevo ostalo tek sa nekoliko kuća, među kojima su moj otac Alempije, majka Leposava i brat Radoslav sa sinom Stefanom i ćerkom Aleksandrom.
Naši preci Jero, Stevo i Pero su, dakle, Vasojevići, naši bliski rođaci su stanovnici Buba, u Ibarskom Kolašinu, i svi slavimo Svetog Jovana (20. januar), a “mala slava nam je Sv. Ilija (2. avgust). Ostali Kolašinci su dugo Lomoigorce, Kozarevce i Bubljane zvali “Lopaćani”. Ima jedna fotografija u knjizi “Ibarski Kolašin” Milisava Lutovca, snimljena pred II svetski rat, na kojoj je grupa žena iz Buba u autotentičnoj ženskoj nošnji, a fotografija je potpisana kao “Lopaćanke iz BubaĆ.
Zašto nam je slava Sv. Jovan, a ne Sv. Aranđeo, koji je slava svih Vasojevića, ima više tumačenja, počev od onih da su primijenili slavu zbog “pada u krv” (krvne osvete, zbog nekog ubistva u starom zavičaju kada su braća ubila neke tamošnje muslimane jer su iam napali sestu), do toga da je stanovnišvo Lijeve Rijeke bilo u prošlosti prilično homogeno, i da su kroz taj kraj prolazila različita plemena.
Stanovnici Lomigora, naši rođaci, danas imaju prezimena Jeremić i Lomigora i Joksimović.
Posle 1912. godine kada je Kosovo oslobođeno od Otomanske carevine, nove vlasti su uvele administraciju, koja je u pogledu prezimena napravila pravi karambol: imate rođake u jednom selu koji imaju i po desetak prezimena. Tako moji rodjaci u Kozarevu imaju prezimena: Milosavljević, Pavlović, Miljković, Milović, Obrenović, Vasović.
Nisam istraživao iseljavanje Lomigoraca u Toplicu, odnosno Točane, ali znam da se iz Kozareva preko Kopaonika, u Točane odselili Ilija i Stevan, a bilo je iseljavanja i u sela u okolini Leposavića
Ako Vas nešto više interesuje o ovoj temi možete me kontaktirati imejlom.
5. октобар 2014. у 01:06
Zdravko
Pozdrav Ranko.Hvala ti što si se javio .Ja sam mlađi 31 god. vi ste godište mog oca.Otac i deda su mi preminuli pre deset i petnaest godina kada me nije interesovalo ništa u ovom smislu o poreklu dok nisam kasnije kad sam malo porastao dobio neku knjigu od nekog rodjaka u kojoj sam proćitao ove podatke o nama i počeo da se interesujem.Kozarevci u mom zaseoku su na oko kilometar od nas i danas se prezivaju Ilić.Mi smo kao rod bili sa njima (što verovatno i jesmo sudeći po slavi ).Kažu da smo se prezivali Dašić a zovu nas Lomigorci.Rodoslov znam od Filipa od kojih smo mi i Jovana koji su se razišli jedan u Točane a drugi u Vrelo kod Kuršumlije.Isto tako sam pročitao da Kozarevci daljom starinom mogu biti iz Lopata.Uselu Gazivode kaže ima Šiljkovića,Trifunovića i Vasiljevića koji slave iste slave kao mi. Svako dobro i ostavite mi svoj imejl.
5. октобар 2014. у 01:10
Zdravko
Veliki rebus za mene je i to prezime Dašić??? Ništa nisam pronašao o Dašićima iz Ibarskog Kolašina.
10. октобар 2014. у 19:24
Ranko
Здравко,
У Ибарском Колашину нема Дашића, осим ако је после 1999. неко од њих доселио из Метохије или Приштине, као избеглица. У Косовској Митровици има Дашића, али то нису досељени прије 1912. већ касније.
Ломигорци, наши рођаци, нису Кучи, понављам доселили су се из Лијеве Ријеке, потомци су Јера, а Јеров рођени брат се населио у Козареву, десетак километара од Ломигора. Село Ломигоре је у Лучкој Ријеци. Хвала за информације о Козаревцима у твом крају. Мој стриц, рођен 1929. године, који је жив и здрав, провео је неколико година током Другог светског рата код наших рођака, Козареваца у твом крају, као избеглица. Он је и данас у контакту са тим рођацима.
5. октобар 2014. у 01:14
Zdravko
A za Lomigore negde čak videh da su ,,poreklom Kuči,,???
10. октобар 2014. у 19:16
Ranko
Zdravko,
Moj imejl je [email protected].
Pozdrav,
Ranko Milosavljevic
5. октобар 2014. у 15:01
Zdravko
Od nekog dede pamtim prvu teoriju o nadimku ,,lomigorci,, je da smo u borbi sa turcima posekli goru (šumu) da bi sprečili napredovanje turaka,te su nas po tome nazvali ,,lomigore,,.Prema drugom predanju nadimak smo dobili zbog toga što smo se doselili iz ,,lomne Gore Crne,,
3. октобар 2014. у 08:29
Небојша Бабић
Ranko, kažete:
“Naši preci Jero, Stevo i Pero su, dakle, Vasojevići, naši bliski rođaci su stanovnici Buba, u Ibarskom Kolašinu, i svi slavimo Svetog Jovana (20. januar), a „mala slava nam je Sv. Ilija (2. avgust).”
Neobično je da su slava i prislužba vaše familije tipično starošekularski, a opet imate predanje da ste Lopaćani.
S druge strane, Zdravko Filipović (koga nazivate rodjakom) je u svom ranijem komentaru napisao i:
“U nekoj knjizi sam pronasao da smo ,,verovatno,, bili Dasici”.”
I ova činjenica vas vezuje za Šekular.
Često se kod davnije iseljenih rodova pod odrednicom “iz Vasojevića” podrazumevaju oblasti Gornjih i Donjih Vasojevića, odnosno celo Gornje Polimlje i Lijeva Rijeka. Ali, to ne znači da tamo žive isključivo Vasojevići u plemenskom smislu. Čak mislim da od svog stanovništva ove oblasti pretežu po broju ne-vasojevići, dakle Šekularci, Veličani i drugi Ašani i “Srbljaci” raznorodnog porekla iz CG i Brda.
Zato, preporučujem vam da podrobnije ispitate korene. Pre bih rekao da su oni u Šekularu.
Pozdrav!
11. јануар 2017. у 23:36
Dusan
Da, takodje , od moje majke familija, iz Gornje Trnave kod Topole, ima predanje da su Vasojevici, a slave Sv. Jovana i preslavljaju Sv. Iliju…Znaci da su i oni Sekularci…
11. јануар 2017. у 23:37
Dusan
Inace, oni su Savici, grupa rodova zvanih “Babaandjelici”, a dosli su iz Lopata
12. јануар 2017. у 07:46
Јоксим
У циљу ближег утврђивања поријекла, најбоље је да неко од Савића уради ДНК тест по мушкој линији. На српском ДНК пројекту има тестираних и родова из племена Васојевића и племена Шекулар. Једино тако ће се ријешити дилема да ли су Савићи из Горње Трнаве код Тополе поријеклом Шекуларци, Васојевићи или неког другог рода. Слава јесте показатељ, али није једини. Шта ако су мијењали славу?
12. јануар 2017. у 08:42
Небојша Бабић
Душане, најбољи одговор дало би тестирање у-хромозома. Имамо познату хаплогрупу Васојевића, а и шекуларских братстава, као и једног броја полимских Србљака. Па бисмо те могли негде сврстати.
3. октобар 2014. у 19:59
Ranko Milosavljević
Поштовани Небојша Бабићу,
Слажем са са Вама да да постоје нелогичности у погледу славе коју славе Васојевићу досељени у Ибарски Колашин, која је понављам Св. Јован (20. јануар) и преслава Св. Илија (2. август, по новом календару). У Ибарском Колашину, они који славе Св. Јована се називају “Јованчани” и у мојем детињству је било незамисливо да се неко код слави С. Јована ожени дјевојком чоија породица слави исту крсну славу, иако су из различитих села. То указује на заједничкои приојекло. Разговарао сам својевременом са покојним Милом Недељковићем, нашим знаменитим етнологом и аутором више књига о досељавању у Шумадију, и он ми је рекао да су бројни крајеви били “пролазне станице” за многа племена, братства, скупине људи. Тако, према мишљењу Недељковића, када је поријекло Карађорђа у путању, он је говорио да су се преци Карађорђеви селили, нбе директно из, условно речено данашнје ЦГ, у Шумадију, већ из постојбвине су пресељавали у разне крајеве, краћче се задржавали, да би се на крају,м трајније скрасили у Вишевцу код Раче у Шумадији. Зато, према мишљењу Недељковића, има толико различитих тумачења одакле су преци Карађорђа доселили , да ли из Краља, да ли из Метохије, или из Пештери, гдје су имали кумове Кучевиће, које су кумство одрђавали све до краја династије, чак су Кучевићи ишли на свадбу када се женио Краљ Александар са Маријом. Ваше мишљење о теиторији Васојевића, која је дефинисала поријекло одакле се неко доселио, мислим да је слична ставу пок. Мила Недељковића. Мој дјед Радоња, рођен 1895. у Козареву, лукунунук Пера који се доселио из Лопата из Лијеве Ријеке, увијек је говорио да смо се доселили “из Васојевића”, а тако су говорили и његови вршњаци, чија сам казивања записивао. Миле Недељковић је говорио да је област Лијеве Ријеке била вјековима пролазна станица кроз коју су пролазила различита племена у разним правцима, селећи се из различитих разлога.
4. октобар 2014. у 08:27
Раде Бракочевић
Треба разликовати област Васојевића и племе Васојевића. Према истраживањима у овој области 40% одсто православаца су племенски Васојевићи, а 60% остали. Друго питање је међусобно орођавање. То су истражили озбиљни истраживачи, већином баш Васојевићи. Ранко, занимљиво, не наводите литературу да сте из Лијеве Ријеке. У озбиљним књигама не нађох потврду ваших тврдњи. С обзиром на славу и малу славу, ако је нијесте мијењали, провјерите да ваши преци нијесу побјегли баш од зулума Васојевића. Ваше је право да вјерујете из којег сте племена. Јовановаца има и у Старој Црној Гори, а на сјеверу Црне Горе. Као компактна цјелина Св. Јована зимског и заједничку славу Св. Илију славе племе и крај Шекулар. Св. Илија је заједничка слава и шекуларских Дробњака и других који из ових или оних разлога нађоше уточиште на ономе ломну Шекулару… Ово је озбиљан сајт, наведите изворе. Лијепи поздрави. Раде
10. октобар 2014. у 19:29
Ranko
Раде,
Извору, када су у питању, родослови и поријекла наших предака, који су се селили из једног краја Отомснске царевине у други, скоро да не постоје. Барем у највећем броју случајева. Постоји усмена традиција, односно усмено казивање, који је у епским крајевима, какав је био Ибарски Колашин до скора, прилично развијено. У породици знамо за своје поријекло, преносило се то из генерације у генерацију, знају се села одакле смо дошли, као и територије племена. У та усмена предања верујем, јер се не тичу неког преувеличавања, чему је наш народ веома склон (на пример оних да је Слободан Милошевић, док је био на власти, поријеклом од Страхињића Бана, а пола ЦГ је поријеклом од Немањине властеле).
6. октобар 2014. у 13:46
Miljan
Dobar dan,jedno jedno pitanje za gospodina Radeta Brakocevica ,da li zna nesto vise o Rmusima ,koji su se doselili u toplicko selo Jabucevo?Zbog cega im nije dozvoljeno da zadrze staro prezime,i koji je razlog iseljenja iz Sekulara?Hvala unapred.