Порекло становништва села Шекулар, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
На североисточној страни од Велике, на 2 сахата даљине, преко планине Приједола, налази се Шекулар. Он лежи на доста стрмим странама планина: Приједола, Мокре и Кукаљског Брда, а с обе стране Шекуларске Ријеке, која се у доњем току, на име кроз Ријеку Марсенића, зове Ријеком Марсенића.
Село је дугачко (и.—з.) један и по сахат, а широко (с.— ј.) 1 сахат.
Земљиште је у Шекулару подводно, а плави се од Шекуларске Ријеке и поточића, који кроза њ теку. Али горњи део села је при планини, те нема потребе да се плави. Овде у горњем делу око кућа су место воћа четинари, докле у доњем делу, у Мезгаљама, има довољно воћа и доста је жупно.
Планина им је Мокра, далеко 3 сахата. Од планине им је одузет већи део и придат Турској.
И Шекулар се рачуна као једна целина, једно велико село, у коме оу мања села: Мезгаље, Улица, Ћетковиће, Рмуше, Огране и Радмуже, али су и овде, као и у поменутим целинама, куће тако измешане да би било залудно постављати границу међу овим селима.
Порекло фамилија
У Шекулару има 255 кућа са 1619 становника. Становници су сви Шекуларци, осим 30 васојевичких кућа у Мезгаљама. Шекуларци су старо српско племе, које се, по причању, овде населило још пре Косова и од тада па до данас није никако плаћало Турцима данак. Они се деле на мања племена, као: Живковићи, Рмуши, Ћетковићи, Дашићи, Јашовићи, Радмужи, Вајмеши итд. Од Васојевића у Мезгаљама су: Делетићи, Кастратовићи и Радуновићи.
У селу има 5 гробаља: у Мезгаљама, Радмужу, Рмушу, Странама и код цркве.
Села: Трешњево, Чоеча Глава, Трепча, Ријека Марсенића, Сеоце, 14 кућа на дну Јеловице (Горњосељани-Усташи) и шекуларска општина припадају требачкој капетанији, која укупно има 595 кућа са 3438 становника. По попису од 1899. године у овој нахији има 2762 куће са 16591 становником, од којих је мушких 8780, а женских 7811. Писмених мушких 2027, а женских 97. Васојевичка Нахија је подељена на 8 капетанија: љеворечка, краљска, забрдска, требачка, величка, полимска, коњушка и андријевичка, којима управљају капетани, а целом нахијом управља окружни суд са седиштем на Андријевици. Народне војске има 6 баталиона, над којима су командири, а над свом је војском бригадир, са седиштем на Андријевици. Основних школа, које приватних које редовних, има 8, и то у: Лијевој Ријеци, Барама, Ријеци Марсенића, Шекулару, Великој, Полимљу, Коњуху и на Андријевици, са 11 учитељских снага. У црквеном погледу ова је нахија подељена на тринаест парохија. Имају три цркве: саборна на Књажевцу до Андријевице, љеворечка и коњушка. Колских путова у Васојевићима нема, а главни су коњанички и пешачки путови ови: од Берана уз Лим преко Андријевице и Полимља до Велике; од Андријевице уз Краље преко Трешњевика, низ реку Дрцку, па уз Тару, преко Рашкова Гувна низ Лијеву Ријеку и преко Вјетерника к Подгорици. У Подгорицу иду још два летња пута: један преко Штавне, а други преко Царина. За Колашин су летњи путови преко Лисе и уз Градишницу, а зимњи је онај преко Трешњевика. Осим ових главних путова свако село има своје путове к планини, комуну, другоме селу, вознике, путове, који воде главноме путу и путиће кроза село.
ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 596). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
3. април 2014. у 19:19
Милош Србин
Могу ти само рећи, што се тиче Филиповића из мог села тј из Јунака, они славе Св. Петку, али могу само да ти потврдим да си од наших са Рогозне. Немам пуно година пошто ја сам прва генерација која је рођена у граду иначе мој отац је родом из Јунака мислим горе је рођен. За та сва села сам чуо и зато ти кажем, могу ти потврдити да си са Рогозне али не могу ти тачно рећи више података. Могу се распитати поздрав!
3. април 2014. у 22:32
Zdravko Filipović
Ни ја брате нисам баш матор 31 год. и исто сам родђен у Београду.Стицајем околности сам наследио 18 хектара земље а и детињство проводио у селу које веома личи на села Рогозне(куће су идентичне и помоћни објекти од истих материјала) И сада идем два до три пута годишње доле мада доле нема никога сви су помрли и одселили.Плаче ми се колико је оронуло све и зарасло у коров.Крв није вода па тако и ја из поштовања према својим претцима или неке друге силе горим од жеље да што више сазнам о њима.Сад кад ме занима нема ко да ми исприча а и нећу да смарам маторе људе који нешто знају а и њих је веома мало. У твом крају постоји село Ломигоре а нас фамилијарно зову ,,ломигорци,, па ме то интригира.А што се тиче Филиповића из твог краја не верујем да смо род ѕбог крсне славе. Поздрављам те брате па ако нешто сазнаш и бушеш имао времена пиши
29. октобар 2016. у 18:50
Иван Стијовић
Мени се отац родио у Лучку Реку 1953 године. Тамо ми је ђед био Управитељ Школе и Учитељ и дошла баба, млада учитељица из Митровице и родио се мој отац горе. Причао ми ђед, да је тада било народа по Колашину Ибарском као у кошници.
29. октобар 2016. у 21:19
Јоксим
Иване је ли ђед Васојевић?
20. децембар 2016. у 15:31
Иван Стијовић
Јесте, Васојевић је он као и ја али га је служба у Ибарски Колашин послала као Управитеља школе и учитеља у то време. Па кад видех ово писаније и помињу се Бубе, Јунаке и Лучка Ријека сетих се тог податка.
3. април 2014. у 19:21
Милош Србин
Због доступности интернета, предлажем ти да потражиш сва села на фб-у, старије особе од мене могу ти помоћи.
1. јун 2014. у 01:45
Mila
Veliki pozdrav svim Dašićima.
Moj deda je Gavro Dašić, i drago mi je da je ovde pomenut. Tačno je i da su se topuz i mač Vojvode Daše nalazili kod mog oca Velimira do njegove smrti. Moj otac je bio deveto koleno Vojvode Daše.
13. јун 2014. у 21:04
Goran Saponjic
Pozdrav svim ljubiteljima portala POREKLO.Molio bih strucne saradnike portala ako mogu da mi kazu nesto vise podataka o familijama i prezimenima iz sela u okolini bjelog polja korita i bihor i ako mi mogu reci sto vise o lazovicima dragutinovicima jacimovicima da li i danas zive u koritima i koje su im krsne slave i odakle su dosli u sela koja su po njima dobila ime.Dali danas u ovim selima zive neke druge familije a selima samo ostala imena po nekadasnjim rodovima koji su davno otisli ili ovi rodovi idalje zive u istoimenim selima.Molio bih i one koji su rodom bjelopoljci iz korita za informacije.Pozdrav Poreklo
4. јул 2014. у 17:17
Јован
Помаже Бог,
Свака част и хвала свима који се труде да сазнамо нешто више о својим пореклима.
Мене занима следеће: Имам податак да су моји преци из Шекулара, неки чукун-чукун деда се звао Делета Дешић (можда Дашић?) а његов брат Милета Мишић. Он је имао потомка Радула Милосављевића, који је живео у Топлици и имао 10 деце – Милосављевића. Слава нам је зимски св. Јован. Породично предање каже да смо из Васојевића. Хвала.
16. јул 2014. у 15:17
rade brakočević
МИЛОСАВЉЕВИЋИ су од Рмуша, а Рмуши од брата војводе Даше,Муша. То је шекуларско презиме. У Србију су се ови Рмуши одселили у Топлицу у село Јабучево 1883.г. ОБРЕНОВИЋИ ИМ НИЈЕСУ ДОЗВОЛИЛИ да носе презиме РМУШИ, већ су по очевима добили нова презимена Милосављевићи, Јанковићи, Вукашиновићи. Има и других презимена од ових породица. На одмору сам у Црној Гори, па случајно погледах шта има ново на интернету. Другог августа у Шекулару су Рмуши домаћини славе племена шекуларског. и ту ћете наћи своје братственике. Ако Бог да видимо се у Шекулару…
25. јул 2014. у 09:46
Dragan
Dragan Mizdrak
8. мај 2013. у 10:15
(Комплетна поставка)
ПОРИЈЕКЛО ПРЕЗИМЕНА МИЗДРАК
Српски народ живио је у прелијепим крајевима СТАРЕ СРБИЈЕ вијековима прије Косовског Боја. Српски народ живио је углавном у племенским заједницама, бавећи се углавном сточарством, те одатле и датира онај добро познати назив (ВЛАСИ – СТОЧАРИ)
Једно од тих чувених племена СТАРЕ СРБИЈЕ су и ПОПОВИЋИ. ПОПОВИЋИ име добише по својим у то вријеме прилично образованим родоначелницима из реда углавном парохијских српских православних свештеника, које је народ тада називао ПОПОВИ.
Послије битке на Марици 1371, а недуго затим послије чувеног Косовског Боја 1389,
ПОПОВИЋИ као и многа друга старосрпска племена били су принуђени на селидбу у нека за то вријеме сигурнија подручја. ПОПОВИЋИ су се након Косовског Боја населили у област ЗЕТЕ (ГОРЊЕ ПОЛИМЉЕ), околина ШЕКУЛАРА подно планина КОМОВИ. Бавили су се номадским сточарством и често су у пред зимском периоду одлазили чак до сјевера ДАЛМАЦИЈЕ до мјеста КОМ у Мокропољском дијелу Буковице гдје су са стоком пландовали до раног прољећа. (КОМ у Мокропољском дијелу Буковице, управо су они ПОПОВИЋИ у 14.вијеку назвали по КОМОВИМА од којих су дошли).
ПОПОВИЋИ подно КОМОВА у ГОРЊЕМ ПОЛИМЉУ су славили крсну славу Светога Јована Крститеља и Претечу Господњег. Племе ПОПОВИЋА У то вријеме је било велико и један дио племена је кренуо према ЦЕТИЊУ, како би пронашао ново животно станиште. Тај дио племена ПОПОВИЋА настанио се у КОСИЈЕРЕ на ЦЕТИЊУ (РИЈЕЧКА НАХИЈА)и ту је остао све до 1527, када се сви ПОПОВИЋИ из КОСИЈЕРА селе у околину СКАДАРСКОГ ЈЕЗЕРА, тачније у ЖАБЉАЧКУ РИЈЕКУ ЦРНОЈЕВИЋА. Ту су се ПОПОВИЋИ задржали извјесно вријеме, пар породица је остало ту да живи, а већи дио КОСИЈЕРСКИХ ПОПОВИЋА наставио је према ПРИЗРЕНУ гдје је такође неколико породица остало да живи. Сви остали из племена КОСИЈЕРСКИХ ПОПОВИЋА населили су се у околину СКОПЉА, управо тамо гдје су им најстарији преци живјели вијековима прије Косовског Боја. Ту у околини СКОПЉА (СТАРА СРБИЈА) племе сад већ СКОПСКИХ ПОПОВИЋА живјело је све до Велике Сеобе Срба под Патријархом Арсенијем трећим Чернојевићем. Неколико породица углавном свештеничких из племена СКОПСКИХ ПОПОВИЋА је уз свога Патријарха Арсенија кренуло према Сријему, док су сви остали отишли према ЦЕТИЊУ гдје су се кратко задржали, а онда се упутили према ХЕРЦЕГОВИНИ гдје је неколико породица остало у предјелима ГАТАЧКОГ краја, док сви остали одлазе према РАВНИМ КОТАРИМА (КНИНСКА КРАЈИНА). Дошавши у БУКОВИЦУ, племе СКОПСКИХ ПОПОВИЋА се настанило у Мокропољски крај: МОКРО ПОЉЕ, ПРЕВИЈЕС и КОМ (пландиште ПОПОВИЋКИХ старих предака из ГОРЊЕГ ПОЛИМЉА под КОМОВИМА).
Недељом и празницима, ПОПОВИЋИ из три Мокропољска села, састајали су се код Мокропољске цркве посвећене Светом Апостолу и Јеванђелисти Луки, гдје су се дружили и доносили најважније животне одлуке. Једна од тих одлука је да сад већ МОКРОПОЉСКИМ ПОПОВИЋИМА крсна слава буде управо Свети Апостол и Јеванђелиста Лука (ЛУЧИНДАН).
На тим прекрасним предјелима БУКОВИЦЕ услиједила су учестала прегањања, па чак и отворене борбе између МОКРОПОЉСКИХ ПОПОВИЋА и поманиталих турака. У једној таквој борби, савладавши турке, ПОПОВИЋИ су заробили велик број МИЗДРАКА. (МИЗДРАЦИ су кратка бојева копља османлија). За то се брзо прочуло широм БУКОВИЦЕ и тамошње становништво те најхрабрије ПОПОВИЋЕ прозваше МИЗДРАЦИМА. Нешто више од двадесетак породица тако доби ново презиме МИЗДРАК. МОКРОПОЉСКИ МИЗДРАЦИ на жалост убрзо су морали напустити то подручје како би осталу Мокропољску сабраћу поштедили најављене крваве освете од стране силне турске војске. На руку МИЗДРАЦИМА ишла је несретна пошаст (куга – помор људи и стоке), која је изненада завладала широм РАВНИХ КОТАРА, тако да су сви МИЗДРАЦИ кренули у правцу СТРМИЦЕ КОД КНИНА. На подручје СТРМИЦЕ стигло је (19.породица) племена МИЗДРАКА (О томе пише и у чувеној књизи КНИНСКА КРАЈИНА од етнолога и историчара проте Саве Накићеновића). Једно мјесто код СТРМИЦЕ су прозвали МИЗДРАКОВАЦ и ту је остало (15.породица) из племена МИЗДРАКА, док су се над СТРНИЦОМ у селу МРАЧАЈ настаниле преостале (4.породице) МИЗДРАКА у засеок који прозваше МРАЧАЈСКИ МИЗДРАЦИ. Свих (19.породица)племена МИЗДРАК су задржали крсну славу (ЛУЧИНДАН)и Свету вјеру православну до данас.
Двије породице МИЗДРАКА из МИЗДРАКОВЦА, турцима су негдје на путу отели некаква кола (кароце – назив за кочије у то вријеме) и мјештани те породице прозваше КУРУЦИМА па је ред да се зна да су КУРУЦИ од нас МИЗДРАКА и крсна слава им је такође (ЛУЧИНДАН).
На путу племена МИЗДРАКА према СТРМИЦИ код КНИНА, двије породице су напустиле племе и запутиле су се према мору, тачније према СПЛИТУ. Сви ти СПЛИТСКИ МИЗДРАЦИ су поунијаћени (покатоличени) од стране лукавих, а слаткоријечивих римокатоличких бискупа. Ти СПЛИТСКИ МИЗДРАЦИ и дан данас живе у околини СПЛИТА и редовно обиљежавају благдан Светога Луке и ако су римокатолици, а врло добро знају своје коријене, односно православно поријекло.
На путу племена МИЗДРАКА према СТРМИЦИ код КНИНА, једна породица је кренула баш према КНИНУ и ту породицу су заробили турци, те су све мушке чланове повели у ЛИВНО. Бирајући између коца и исламске вјере, одабрали су ово друго, оженили тамошње буле, стекли дјецу и одселили у околину САРАЈЕВА. Сви ти исламизирани (потурчени)САРАЈЕВСКИ МИЗДРАЦИ и дан данас живе у околини САРАЈЕВА, знају да потичу негдје са ЦЕТИЊА (то сам сазнао из телефонских разговора са њима), знају за своје православне коријене, о крсној слави појма немају, а неки међу њима толико мрзе све СРПСКО, да се стиде свог православног поријекла па кажу да су дошли у Сарајево некада давно директно из турске (ниђе везе), али то су чињенице.
Пошто су турски завојевачи заувијек напустили КНИНСКУ КРАЈИНУ, па тако и СТРМИЦУ код Книна, смјењивале су се власти са новим ратним збивањима, али племе МИЗДРАКА је увијек остајало у МИЗДРАКОВЦУ и МРАЧАЈСКИМ МИЗДРАЦИМА.
Након Првог Свијетског Рата, једна повећа породица МРАЧАЈСКИХ МИЗДРАКА, напустила је МРАЧАЈ заувијек и настанила се у село МАГЛАЈАНЕ код ЛАКТАША близу БАЊАЛУКЕ и данас ту живи неколико породица МИЗДРАКА и сви су православни и сви славе (ЛУЧИНДАН).
На самом крају Другог Свијетског Рата као припадници краљевског корпуса динарске четничке дивизије, под вођством нашег прослављеног четничког Војводе Момчила Р.Ђујића, многи МИЗДРАЦИ из МИЗДРАКОВЦА и МРАЧАЈСКИХ МИЗДРАКА, отишли су у ЕНГЛЕСКУ, а по неки у АУСТРАЛИЈУ, КАНАДУ и АМЕРИКУ, а данас их хвала Богу има и у ЈУЖНОАФРИЧКОЈ РЕПУБЛИЦИ и сви су православни и сви славе (ЛУЧИНДАН).
МИЗДРАЦИ који не погинуше од проклете комунистичке власти и крволока јосипа броза бившег аустроугарског каплара вражије дивизије) и заклетог србоубице и србомрсца, отиђоше великим дијелом трбухом за крухом у СРИЈЕМ, БАНАТ и БАЧКУ, а мало касније у ЗЕНИЦУ (по отварању жељезаре) и још касније у БЕОГРАД. Тако да у МИЗДРАКОВЦУ и МРАЧАЈСКИМ МИЗДРАЦИМА остаде само нешто старијих МИЗДРАКА и тек по неко млађи, али ријетко.
Сви преостали МИЗДРАЦИ у МИЗДРАКОВЦУ и МРАЧАЈСКИМ МИЗДРАЦИМА, задржали су се на подручју СТРМИЦЕ код КНИНА све до удруженог злочиначког подухвата сјеверно-атланског војног савеза, потпомогнутог хрватско-муслиманским паравојним формацијама, у циљу уништења свега Српског. Тај крвави злочиначки пир су назвали именом „олуја 1995.“. Од тада су сви МИЗДРАЦИ и сви ПОПОВИЋИ (од којих смо ми МИЗДРАЦИ) и сви КУРУЦИ (који су од нас МИЗДРАКА), заувијек напустили Мокропољски и Стрмички крај и расули се по свијету и остацима српских земаља.
Ја Драган Д.МИЗДРАК, аутор ове истините приче о ПОРИЈЕКЛУ ПРЕЗИМЕНА МИЗДРАК, од МРАЧАЈСКИХ сам МИЗДРАКА (тамо сам провео добар дио дјетињства и сазнао сам из предања старих (сад већ упокојених МИЗДРАКА) за наше претке од СКОПЉА, ЦЕТИЊА и СКАДРА, а и КОМОВИ су се спомињали као станиште наших предака ПОПОВИЋА) Све сам то истраживао годинама и ово пред вама је коначна верзија, а сад је на вама да се консултујете са нашим етнолозима и када то верификују без сумње, ви ову коначну верзију објавите као главну верзију о ПОРИЈЕКЛУ ПРЕЗИМЕНА МИЗДРАК. Драго ми је што сам надам се добар сарадник на вашем и нашем порталу ПОРЕКЛО и све вас братски и од срца поздрављам са старосавним СТРМИЧКИМ поздравом,; ЖИВИ БИЛИ И СВАКА ВАМ СРЕЋА ПЈЕВАЛА !!! Срдачно ваш Драган Д.МИЗДРАК.
30. јул 2014. у 21:45
golub jasovic
Od kojih su Dasici i Crnoga Vrha kod Peci
31. јул 2014. у 19:27
Небојша Новаковић
Шта славе Ваши Дашићи?
Дашићи из околине Пећи углавном воде порекло од братства Шекуларац. Слава Св. Јован, а преслава Св. Илија.
1. август 2014. у 08:23
Nebojša Babić
Poštovani Nebojša,
ako ste mislili na bratstvo Šekularaca iz Gornjih Sela (Kurikuće i dr) podno Bjelasice, oni su ogranak šekularskih Ćetkovića i slave Djurdjev-dan. Tako da pećski Dašići ne mogu voditi poreklo od njih.
Sudeći po prezimenu i po slavi (Sveti Jovan), Dašići iz okoline Peći su, nema sumnje, od Dašića iz Šekulara. Prezime potiče iz druge polovine 18. veka (po vojvodi Daši), tako da je moguće da je u 19. veku bilo iseljenika koji su sobom poneli i prezime.
U Metohiji (mislim da su u pitanju Rugovci) čak postoji albanizirana varijanta Dashaj, od jednog Dašića koji se iselio i oženio albansku devojku, te su mu potomci vremenom postali Albanci.
Što se prezimena Šekularac tiče, u selu Belo Polje kod Peći ima rod sa prezimenom Šekularac, slave Svetog Jovana, a prislužuju Svetog Savu. Po porodičnom predanju,oni su starinom iz sela Mezgale u Šekularu, odakle su sredinom 19. veka prešli u Metohiju.
Veliki pozdrav!
1. август 2014. у 12:11
Небојша Новаковић
Мислио сам на Дашиће из Шекулара.
Поздрав
29. септембар 2014. у 09:10
Небојша Бабић
Ово би могло да интересује шекуларске Ћетковиће:
видим на Српском ДНК пројекту, на овом сајту, да се тестирао неки Девић из Шекулара, и да је резултат HG I2a1b dinaric north. Уколико је ово поуздано (а не видим разлога да није), испада да Ћетковићи припадају овом кластеру. Наше братство има врло прецизан родослов и Девићи, исељени најпре у Ровца, па у Доњу Ржаницу код Берана, су потомци нашег праоца Ћетка и огранак братства Ћетковића.
Оно што се сада поставља као питање, а везано је за генетско порекло, је следеће: према нашем предању, Ћетко је био Церовић, од оца Илије из дробњачке Тушине. Не знам да ли се неко од Церовића тестирао за утврђивање Y хромозома, а било би занимљиво видети њихове резултате, чиме би се потврдило или оповргнуло порекло нашег братства од Церовића. Није искључено да Ћетко и није био од овог великог братства, нарочито имајући у виду да је Тушина у јужном делу Дробњака, на самој граници са Ускоцима који су разнородног порекла из многих крајева Црне Горе и Херцеговине.
С друге стране, све занимљивија постаје слика Дробњака, где за сада имамо шаролике резултате: утврђени су I2a1b dinaric south, па I1, J2b, васојевићки E1b, сад и I2a1b dinaric north, што потврђује да је Дробњак веома хетерогеног састава…
За Шекулар за сада знамо да су Дашићи (а самим тим и њихови сродници по мушкој линији Рмуши и Булићи) највероватније I2a1b dinaric south. А било би занимљиво да се тестирају припадници других старошекуларских родова, потомака Вука Љевака, Комјена и други. Сада за Ћетковиће можемо претпоставити да им је HG I2a1b dinaric north (можда је прерано закључивати на основу једног тестираног), а за мезгалске Васојевиће да припадају HG E1b.
Поздрав свим Шекуларцима и редакцији овог сајта.
29. септембар 2014. у 10:48
Небојша Новаковић
Небојша, не знам да ли сте приметили, али у днк пројекту постоји и презиме Кљајић – хаплогрупа I2a DN.
Судећи по доступним монографијама, Кљајићи највероватније воде порекло из Роваца.
Тестирани Девићи су пореклом из Берана. Девићи су према легенди огранак Косорића-Лијовића. У једном тренутку напуштају Доњу Буковицу, у непосредној близини насеља Тимара и Превиша, и беже у Шекулар код Андријевице. Касније напуштају Шекуларе и “спуштају” се у Доњу Ржаницу и Беране. Слава: Ђурђевдан, а прислава: Св. Никола.
Занимљвио да су Девићи једно време живели баш у месту Ровца (Шекулар). Ако узмемо у обзир генетску везу са Кљајићима, сасвим је сигурно да су и Девићи имали додирних тачана са Ровчанима.