Sramno potiskivanje ćirilice

22. oktobar 2012.

komentara: 71

Zanimljivosti

Saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić piše o sve tragičnijoj poziciji u kojoj se nalazi srpsko pismo, koje je prema članu 10. Ustava Srbije označeno kao jedino službeno pismo

U današnje vreme se naše glavno pismo ćirilica, koje je i Ustavom zagarantovano, sve više potiskuje iz upotrebe i o njemu ama baš nimalo ne vodimo brigu iako je to najprostije pismo na svetu. Pritisnuti smo anglicizmima i kompjuterizacijom. Mislim da se čini istorijska greška i greh što se, po običaju, odričemo svojega. Naš narod u Vojvodini je još u vreme Austrougarske Monarhije (vidi sliku dole) uspeo da se izbori za svoja prava pre 250 godina i da se još onda sva zvanična dokumenta (matične knjige rođenih, venčanih i umrlih) pišu ćiriličnim pismom, a ne niti mađarskim, niti nemačkim grafemama, a sada je uglavnom zastupljena latinica. Jeste da je i to srpsko pismo koje je stvorio Đura Daničić (kod Hrvata je njegovu latinicu par godina kasnije donekle reformisao i uveo Ljudevit Gaj, pa je oni nazivaju “gajica”. Kod Daničića postoji slovo Đ, a kod Gaja Dj). Ali, naše osnovno pismo je ćirilica i naši najstariji spomenici od Miroslavljevog jevanđelja pa nadalje, pisani su ćirilicom.

To što neki govore da je to naša prednost što imamo dva pisma je ogromna zabluda skovana s namerom da se ćirilica svakim danom sve više potiskuje i na putu je ka izumiranju. Ako su Bugari uspeli da i na internetu sačuvaju svoju ćirilicu, što je se mi stidimo? Negde sam ranije čitao, mislim da je Bernard Šo deo svoje imovine zaveštao u nasleđe onome ko u engleskom jeziku uvede Vukovo pravilo “Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano”. Ali, Englezi vode računa o svojoj tradiciji, i do sada se tamo nije još niko pojavio sa takvim namerama. A i što bi, kada su najpre kolonizacijom a sada kompjuterizacijom, uspeli da ovladaju čitavim svetom. Nekada se diplomatija vodila na francuskom jeziku, a danas?

PRIREDIO: Saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić

 

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (71)

71 komentara

  2. 31. decembar 2018. u 12:40

    Vojislav Ananić

    “A većina onih koji zastupaju interese ugrožene srpske ćirilice, koja je u javnom životu Srbije bukvalno na samrti, govori o neophodnosti spasavanja srpskog ćiličnog pisma. A činjenice govore ovo: od 1918. (nesretnog stvaranja Kraljevine SHS) pa do 1945. godine (što će reći do komunističkog prigrabljivanja vlasti i uvođenja njihove diktature), na teritoriji Srbije preko 95% štampanog periodičnog materijala je izlazilo na ćirilici (a od onih 5% na latinici, većina je bila na stranim jezicima). U komunističkoj diktaturi kormilo se okreće na stranu gušenja ćirilice – što nasilnim metodima, što perfidnijim tehnikama, a to još uvek traje”.

  3. 31. decembar 2018. u 12:47

    Vojislav Ananić

    „Eh, jadni Srbi! Pa ni Hrvati, ni muslimano-bošnjaci, ni Montenegrini ne mogu da vas smisle – a vi: o zajedničkom jeziku…. Pa, kada ćete, i da li ćete se jednom osvestiti? Imate svoj jezik – a one ostale (gore nabrojane) koji govore tim istim jezikom, ali ga ne priznaju i nikada ga neće priznati kao srpski jezik, nikada i nikakvim argumentima nećete pridobiti. To je završeno poglavlje. Izgubljeno. Čuvajte ono što još imate i pišite svojom – srpskom ćirilicom, jer inače – ako se ne osvestite, i to će da vam nestane i utopićete se u abecedno-latiničnom moru. A – to i jeste konačni cilj protivnika srpske ćirilice, i oni će, takvi kakvi su – vas takvi kakvi ste, na kraju i pobediti“.

  4. 31. decembar 2018. u 12:48

    Vojislav Ananić

    Olivera Petrović: “Krajnje je vreme da Srbi prevaziđu nametnute šizofrene pojmove o sebi kao “trojednom narodu” i o svom jeziku kao blagoslovenom sa dva pisma“.

  5. 31. decembar 2018. u 19:04

    Vojislav Ananić

    “To što su u devetnaestom veku Hrvati uzeli model Vukovog jezika nije im smetalo da ga zadrže tako kako su ga do tada zvali. U Hrvatskoj je postojala mešavina jezika, čakavskog, kajkavskog… Ljudevit Gaj i Štrosmajer, politički prvaci, vrsni intelektualci su nastojali da se uvedu promene vezane za štokavsku osnovu kako bi lakše mogli da idu ka uniji, unijaćenju, to jest da bi mogli da formiraju nacionalni korpus na bazi tog jezika, a uz planirani prozelitizam (nadiranje katoličanstva na Istok)… Ti veliki državni i crkveni planovi dokaz su da se pomoću jezika stvaraju nacije, pa i države”.

  6. 1. januar 2019. u 09:12

    Vojislav Ananić

    Draga Mirsin Sibničanin 12. decembra 2018. at 23:01

    PO UBAČENOJ LATINICI U BEČKOM DOGOVORU VIDI SE DA JE REFORMU SRPSKOG JEZIKA SPROVEO BEČ, A VUK JE BIO IZABRANI NJIHOV PIJUN.

    — Da je Vukova jezička reforma bila dobro osmišljeno delo u carskom Beču, u to nema nikakve sumnje. Kopitar je bio u službi Beča i on je, u ime Beča, kao njihov službenik, u Vuku “namirisao” ambicioznog čoveka koji će sve učiniti da, kao izbeglica u Beču, ostvari sve što se od njega traži. Beč je preko Kopitara i Vuka sproveo svoju zamisao koje dugo nije uspeo da ostvari u vezi sa zabranjivanjem ćirilice i nametanjem latinice Srbima. U vezi s tim sve se vidi u Književnom dogovoru u Beču. Taj dogovor je delo Beča po instrukciji, sada pod nadgledanjem Kopitarevog zamenika (Kopitar je bio mrtav, pa ga je Franc nasledio i isti posao dovršio). U tom dogovoru (1850) Vuk je morao da pristane na nešto neverovatno. Pristao je da se za reformisan srpski jezik izostavi srpska ćirilica koju je on reformisao, a da Dogovor bude zapisan hrvatskom latinicom (gajicom), da se i Vuk i Daničić, kao i sve četvoro Hrvata, naravno, potpišu tom latinicom, da se ćirilica i ne spomene, da se ne naznači ni ime jezika, ni naroda koje su predstavljali. Što se Srbije i Srba tiče, Dogovor je bio poptuno privatan, i prosto je takav privatni dogovor kasnije nametnut Srbima (naredio je ukidanje zabrane Vukove reforme u Srbiji 1868. godine. Najznačajnije je u tome za Beč bilo nametanje drugog pisma za pisanje srpskog Vukov(sk)og jezika. Tako je stvorena mogućnost da se u srpski jezik ubaci latinička zamena koja će ubrzo u okupacijama biti nametana Srbima posle zabrane srpske ćirilice. A srpska ćirilica je praktično zakopana tom latinicom u drugoj Jugoslaviji, pod Brozovom komunističkom vladavinom. Komunizam Broza je za zatiranje ćirilice bila uspešnija od svih okupatorskih drugih vlasti koje su ćirilicu htele da zamene golim nasiljem u okupacijama. Komunisti su bili mudriji, pa nisu doneli zakonsku odredbu o zabrani ćirilice, nego su nasilje kombinovali s političkim pritiscima, prekidom proizvodnje pisaćih mašina s ćiriličkim slovima i uvođenjem lažne “ravnopravnosti latinice i ćirilice”, kao i floskule koja lepo zvuči, a u stvari je propaganda i obmana Srba preko unikatne u svetu floskule nazvane “bogatstvo dvoazbučja”. Takvim načinom kod Srba je ćirilica sasečena posle 1954. godine do danas čak 90 odsto. Danas se ta navika na tuđe pismo u Srbiji i među Srbima zadržava i danas u srpskom pravopisu, pa čak se proturaju i ogavne laži kako je ta latinica (gajica) čak “srpska latinica”. To mnogim Srbima lepo zvuči i oni zbog toga ne shvataju kako im je nametnuto tuđe pismo. Ovaj tekst koji je preneo Vidovdan je izuzetno dobar, ne slažem se s nekim ko ovde reče kako ovaj tekst “liči” na spis Meše Selimovića “Za i protiv Vuka” pre svega zato što je Mešin tekst mnogo blaži u kritici Vukove reforme, dok je ovaj tekst jasno predočio priličnu pogubnost Vukove reforme. Istina, ovaj tekst nije u svemu protiv Vukove reforme, ali je jasno ukazao da je Vukova reforma čista podvala Vuku, Srbima i srpskom narodu. A najveća je podvala stvaranje drugog, latiničkog pisma koje je toj reformi nametnuto direktno od Beča, a Hrvati su, naravno, prihvatili latiničko pismo kao katolici. Kao katolici oni nikada ne bi prihvatili Vukovu reformu na srpskoj azbuci. U tome se vidi koliko je Vuk bio podanik Beča u svojoj reformi. Da nije bio podanik, on bi se sigurno suprotstavio nametanju drugog pisma (latiničkog) Srbima. Jedino je Srbima nametnuto pismo (latiničko) koje nije bilo izabrano pismo Srba. Srpsko pismo je, naravno, samo ćirilica, a hrvatska latinica im je namet koji su bili primorani da prihvate i u Beču i u Jugoslaviji pod Brozom.

  9. 1. januar 2019. u 09:54

    Vojislav Ananić

    IDENTITET I PREIMENOVANJE SRPSKOG JEZIKA – PETAR MILOSAVLJEVIĆ

    http://kovceg.tripod.com/pm_identitet_i_preimenovanje.htm

  10. 1. januar 2019. u 10:08

    Vojislav Ananić

    NOVOSADSKI SKUP

    „SRPSKO PITANJE I SRBISTIKA“

    Razgovor s prof. dr Petrom Milosavljevićem o Novosadskom skupu

    http://kovceg.tripod.com/pm_razgovori_2007.htm

1 2 3 4 5 6 7