Сарадник портала Порекло Војислав Ананић пише о све трагичнијој позицији у којој се налази српско писмо, које је према члану 10. Устава Србије означено као једино службено писмо
У данашње време се наше главно писмо ћирилица, које је и Уставом загарантовано, све више потискује из употребе и о њему ама баш нимало не водимо бригу иако је то најпростије писмо на свету. Притиснути смо англицизмима и компјутеризацијом. Мислим да се чини историјска грешка и грех што се, по обичају, одричемо својега. Наш народ у Војводини је још у време Аустроугарске Монархије (види слику доле) успео да се избори за своја права пре 250 година и да се још онда сва званична документа (матичне књиге рођених, венчаних и умрлих) пишу ћириличним писмом, а не нити мађарским, нити немачким графемама, а сада је углавном заступљена латиница. Јесте да је и то српско писмо које је створио Ђура Даничић (код Хрвата је његову латиницу пар година касније донекле реформисао и увео Људевит Гај, па је они називају “гајица”. Код Даничића постоји слово Đ, a kод Гаја Dj). Али, наше основно писмо је ћирилица и наши најстарији споменици од Мирослављевог јеванђеља па надаље, писани су ћирилицом.
То што неки говоре да је то наша предност што имамо два писма је огромна заблуда скована с намером да се ћирилица сваким даном све више потискује и на путу је ка изумирању. Ако су Бугари успели да и на интернету сачувају своју ћирилицу, што је се ми стидимо? Негде сам раније читао, мислим да је Бернард Шо део своје имовине завештао у наслеђе ономе ко у енглеском језику уведе Вуково правило “Пиши као што говориш, а читај као што је написано”. Али, Енглези воде рачуна о својој традицији, и до сада се тамо није још нико појавио са таквим намерама. А и што би, када су најпре колонизацијом а сада компјутеризацијом, успели да овладају читавим светом. Некада се дипломатија водила на француском језику, а данас?
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић
30. децембар 2018. у 19:44
Војислав Ананић
КУПОВИНА КЊИГЕ
http://frame.goglasi.com/frame?eid=174755648&q=%20SRBI%20I%20NJIHOV%20JEZIK%20PREDRAG%20MILOSAVLJEVIC
31. децембар 2018. у 12:40
Војислав Ананић
“A већина оних који заступају интересе угрожене српске ћирилице, која је у јавном животу Србије буквално на самрти, говори о неопходности спасавања српског ћиличног писма. А чињенице говоре ово: од 1918. (несретног стварања Краљевине СХС) па до 1945. године (што ће рећи до комунистичког приграбљивања власти и увођења њихове диктатуре), на територији Србије преко 95% штампаног периодичног материјала је излазило на ћирилици (а од оних 5% на латиници, већина је била на страним језицима). У комунистичкој диктатури кормило се окреће на страну гушења ћирилице – што насилним методима, што перфиднијим техникама, а то још увек траје”.
31. децембар 2018. у 12:47
Војислав Ананић
„Ех, јадни Срби! Па ни Хрвати, ни муслимано-бошњаци, ни Монтенегрини не могу да вас смисле – а ви: о заједничком језику…. Па, када ћете, и да ли ћете се једном освестити? Имате свој језик – а оне остале (горе набројане) који говоре тим истим језиком, али га не признају и никада га неће признати као српски језик, никада и никаквим аргументима нећете придобити. То је завршено поглавље. Изгубљено. Чувајте оно што још имате и пишите својом – српском ћирилицом, јер иначе – ако се не освестите, и то ће да вам нестане и утопићете се у абецедно-латиничном мору. А – то и јесте коначни циљ противника српске ћирилице, и они ће, такви какви су – вас такви какви сте, на крају и победити“.
31. децембар 2018. у 12:48
Војислав Ананић
Оливера Петровић: “Крајње је време да Срби превазиђу наметнуте шизофрене појмове о себи као “троједном народу” и о свом језику као благословеном са два писма“.
31. децембар 2018. у 19:04
Војислав Ананић
“То што су у деветнаестом веку Хрвати узели модел Вуковог језика није им сметало да га задрже тако како су га до тада звали. У Хрватској је постојала мешавина језика, чакавског, кајкавског… Људевит Гај и Штросмајер, политички прваци, врсни интелектуалци су настојали да се уведу промене везане за штокавску основу како би лакше могли да иду ка унији, унијаћењу, то јест да би могли да формирају национални корпус на бази тог језика, а уз планирани прозелитизам (надирање католичанства на Исток)… Ти велики државни и црквени планови доказ су да се помоћу језика стварају нације, па и државе”.
1. јануар 2019. у 09:12
Војислав Ананић
Драга Мирсин Сибничанин 12. децембра 2018. at 23:01
ПО УБАЧЕНОЈ ЛАТИНИЦИ У БЕЧКОМ ДОГОВОРУ ВИДИ СЕ ДА ЈЕ РЕФОРМУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА СПРОВЕО БЕЧ, А ВУК ЈЕ БИО ИЗАБРАНИ ЊИХОВ ПИЈУН.
— Да је Вукова језичка реформа била добро осмишљено дело у царском Бечу, у то нема никакве сумње. Копитар је био у служби Беча и он је, у име Беча, као њихов службеник, у Вуку “намирисао” амбициозног човека који ће све учинити да, као избеглица у Бечу, оствари све што се од њега тражи. Беч је преко Копитара и Вука спровео своју замисао које дуго није успео да оствари у вези са забрањивањем ћирилице и наметањем латинице Србима. У вези с тим све се види у Књижевном договору у Бечу. Тај договор је дело Беча по инструкцији, сада под надгледањем Копитаревог заменика (Копитар је био мртав, па га је Франц наследио и исти посао довршио). У том договору (1850) Вук је морао да пристане на нешто невероватно. Пристао је да се за реформисан српски језик изостави српска ћирилица коју је он реформисао, а да Договор буде записан хрватском латиницом (гајицом), да се и Вук и Даничић, као и све четворо Хрвата, наравно, потпишу том латиницом, да се ћирилица и не спомене, да се не назначи ни име језика, ни народа које су представљали. Што се Србије и Срба тиче, Договор је био поптуно приватан, и просто је такав приватни договор касније наметнут Србима (наредио је укидање забране Вукове реформе у Србији 1868. године. Најзначајније је у томе за Беч било наметање другог писма за писање српског Вуков(ск)ог језика. Тако је створена могућност да се у српски језик убаци латиничка замена која ће убрзо у окупацијама бити наметана Србима после забране српске ћирилице. А српска ћирилица је практично закопана том латиницом у другој Југославији, под Брозовом комунистичком владавином. Комунизам Броза је за затирање ћирилице била успешнија од свих окупаторских других власти које су ћирилицу хтеле да замене голим насиљем у окупацијама. Комунисти су били мудрији, па нису донели законску одредбу о забрани ћирилице, него су насиље комбиновали с политичким притисцима, прекидом производње писаћих машина с ћириличким словима и увођењем лажне “равноправности латинице и ћирилице”, као и флоскуле која лепо звучи, а у ствари је пропаганда и обмана Срба преко уникатне у свету флоскуле назване “богатство двоазбучја”. Таквим начином код Срба је ћирилица сасечена после 1954. године до данас чак 90 одсто. Данас се та навика на туђе писмо у Србији и међу Србима задржава и данас у српском правопису, па чак се протурају и огавне лажи како је та латиница (гајица) чак “српска латиница”. То многим Србима лепо звучи и они због тога не схватају како им је наметнуто туђе писмо. Овај текст који је пренео Видовдан је изузетно добар, не слажем се с неким ко овде рече како овај текст “личи” на спис Меше Селимовића “За и против Вука” пре свега зато што је Мешин текст много блажи у критици Вукове реформе, док је овај текст јасно предочио приличну погубност Вукове реформе. Истина, овај текст није у свему против Вукове реформе, али је јасно указао да је Вукова реформа чиста подвала Вуку, Србима и српском народу. А највећа је подвала стварање другог, латиничког писма које је тој реформи наметнуто директно од Беча, а Хрвати су, наравно, прихватили латиничко писмо као католици. Као католици они никада не би прихватили Вукову реформу на српској азбуци. У томе се види колико је Вук био поданик Беча у својој реформи. Да није био поданик, он би се сигурно супротставио наметању другог писма (латиничког) Србима. Једино је Србима наметнуто писмо (латиничко) које није било изабрано писмо Срба. Српско писмо је, наравно, само ћирилица, а хрватска латиница им је намет који су били приморани да прихвате и у Бечу и у Југославији под Брозом.
1. јануар 2019. у 09:14
Војислав Ананић
РЕФОРМА СРПСКОГ ЈЕЗИКА ВУКА С. КАРАЏИЋА
https://vidovdan.org/kultura/reforma-srpskog-jezika-vuka-s-karadzica-i-politicke-posledice/
1. јануар 2019. у 09:43
Војислав Ананић
ШТОКАВСКИ
http://govori.tripod.com/index.htm
1. јануар 2019. у 09:54
Војислав Ананић
ИДЕНТИТЕТ И ПРЕИМЕНОВАЊЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА – ПЕТАР МИЛОСАВЉЕВИЋ
http://kovceg.tripod.com/pm_identitet_i_preimenovanje.htm
1. јануар 2019. у 10:08
Војислав Ананић
НОВОСАДСКИ СКУП
„СРПСКО ПИТАЊЕ И СРБИСТИКА“
Разговор с проф. др Петром Милосављевићем о Новосадском скупу
http://kovceg.tripod.com/pm_razgovori_2007.htm