Срамно потискивање ћирилице

22. октобар 2012.

коментара: 71

Сарадник портала Порекло Војислав Ананић пише о све трагичнијој позицији у којој се налази српско писмо, које је према члану 10. Устава Србије означено као једино службено писмо

У данашње време се наше главно писмо ћирилица, које је и Уставом загарантовано, све више потискује из употребе и о њему ама баш нимало не водимо бригу иако је то најпростије писмо на свету. Притиснути смо англицизмима и компјутеризацијом. Мислим да се чини историјска грешка и грех што се, по обичају, одричемо својега. Наш народ у Војводини је још у време Аустроугарске Монархије (види слику доле) успео да се избори за своја права пре 250 година и да се још онда сва званична документа (матичне књиге рођених, венчаних и умрлих) пишу ћириличним писмом, а не нити мађарским, нити немачким графемама, а сада је углавном заступљена латиница. Јесте да је и то српско писмо које је створио Ђура Даничић (код Хрвата је његову латиницу пар година касније донекле реформисао и увео Људевит Гај, па је они називају “гајица”. Код Даничића постоји слово Đ, a kод Гаја Dj). Али, наше основно писмо је ћирилица и наши најстарији споменици од Мирослављевог јеванђеља па надаље, писани су ћирилицом.

То што неки говоре да је то наша предност што имамо два писма је огромна заблуда скована с намером да се ћирилица сваким даном све више потискује и на путу је ка изумирању. Ако су Бугари успели да и на интернету сачувају своју ћирилицу, што је се ми стидимо? Негде сам раније читао, мислим да је Бернард Шо део своје имовине завештао у наслеђе ономе ко у енглеском језику уведе Вуково правило “Пиши као што говориш, а читај као што је написано”. Али, Енглези воде рачуна о својој традицији, и до сада се тамо није још нико појавио са таквим намерама. А и што би, када су најпре колонизацијом а сада компјутеризацијом, успели да овладају читавим светом. Некада се дипломатија водила на француском језику, а данас?

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (71)

71 коментара

  1. Војислав Ананић

    Свети Владика Николај

    СВЕТА ЋИРИЛИЦА

    Свето је оно, што су свети људи створили. Ћирилицу су створили света браћа Кирил и Методије. Ћирилицом се служе данас само православни Словени: Руси, Срби и Бугари. Једно се добро мора признати руским комунистима, што су задржали ћирилицу. Некада су се сви словенски народи служили само ћирилицом. Али је римска црква, кроз дугу и крваву борбу, наметнула латиницу покатоличеним Словенима, да би их већма одвојили од православних. Оно што ни комунисти нису учинили у Русији, чине сада нека србска господа, пишу и издају листове и књиге латиницом. Па чак су у доба комуниста и неки свештеници штампали своје билтене латиницом. Ти Срби просто, не знају шта раде.
    Они не знају, да одбацити ћирилицу, значи одбацити половину Православља, одвојити се од ове србске писмености из прошлости, трампити боље за горе. То значи и увредити свете апостоле словенске Кирила и Методија, огорчити до крви србски народ и навући проклетство од Св. Саве. Не, ако Бога знате, господо србска, ако сте и учени, будите паметни.

    (Објављено у календару СПЦ у Америци, 1960, стр. 95)

    Извор: ЗБОРНИК, Ћирилица – слово српског лица, 2018.

  2. Војислав Ананић

    МИСЛИ О ЋИРИЛИЦИ

    Истина, данашња славистика сматра да је код Словена пре ћирилице била у употреби глагољица. То још није сигурно доказано и многи веома угледни слависти и даље тврде да је ћирилица прво словенско писмо.

    Ћирилица је настала пре одвајања Источне цркве од Западне, ћирилица је настала давно пре Светог Саве и пре наше аутокефалне српске цркве. Ћирилица је настала кад међу Србима тешко да је уопште било писмених људи. Ћирилица је настала пре и једног јединог српског културног споменика.

    Сва наша писменост и сва наша култура у њој је изражена. Ми немамо у целој светској културној историји ништа пре ње, као што немамо ни ма шта ван ње. Наша видна култура с њом започиње, она се у култури огледа.

    Са појавом ћирилице су Срби културно настали, са њеним одрицањем они би културно нестали, престали би да егзистирају као самостална нација, самосталан културни индивидуалитет

    (из књиге Драгољуба Збиљића Српски језик под окупацијом латинице, „Ћирилица“, Нови Сад)

    Извор: ЗБОРНИК, Ћирилица – слово српског лица, 2018.

  3. Војислав Ананић

    Како се у Црној Гори 1916. бранила ћирилица

    http://www.rasen.rs/2018/09/ubij-me-necu-pisati-latinicom-kako-se-u-crnoj-gori-1916-branila-cirilica/#.W_2DEDhKiUk

  4. Војислав Ананић

    Однос према ћирилици као значајан елеменат србског самопоништавања

    http://www.rasen.rs/2016/04/odnos-prema-cirilici-kao-znacajan-elemenat-srbskog-samoponistavanja/#.W_2GYjhKiUk

  5. Драгољуб Збиљић, лингвиста

    Војислав Ананић је овде, у основном свом тексту, све добро написао, али је изнео једну лаж, што је, наравно, на штету српске ћирилице и Срба. Прво, чак и да је истина да је Ђура Даничић творац хрватске латинице, то опет не може да значи да је то српска латиница, баш као што није српски гол када неко од Срба постигне погодак за хрватску репрезентацију. Исто тако, наравно, Ђура Даничић јесте реформисао хрватску абецеду, када је био “тајник” у ЈАЗУ у Загребу, када им је помагао да почну израду Рјечника хрватског или српског језика, али су ту латиницу Хрвати одбили. Усвојили су, 50-ак година пре тога, Гајев састав латинице с четири двослова, а само су од Ђуре прихватили једно једино слово (ђ уместо дј). Дакле, Ананић је овде протурио лаж да Хрвати пишу Даничићевим саставом латинице. То уопште ниеј тачно. А, кажем, чак и када би та лаж била истина (а, наравно, није), то ни тада не би могла да се зове „српска латиница“, јер није сачињена за Србе, него за Хрвате. Дакле, Данилчић је тада радио за Хрвате и за њихов Рјечник, играо је у хрватском лингвистичком тиму и није ни покушао да прави латиничко писмо за све Србе. А и зашто би аг правуио за Србе када су Срби већ имали своје ћириличко писмо које је Вук реформисао. А писмо на писмо не иде и не прави се. То што је Србима увек наметано латиничко писмо уместо ћириличког, то је сасвим друго питање. То еј последица познатих вишевековних намера и поступака да Србе покатоличе, полатиниче да би их лакшпе асимиловали. То су учинили са Србима католицима који су асимиловани у хрватски национални корпус. И само се зато и данас настоје полатиничити и Срби православци да би и они, у будућности, по узору на Србе католике, били лакшпе асинмикловани.
    То је једино што је Ананић слагао. Све друго што је написао прихватљиво је.

  6. Војислав Ананић

    Поштовани господине Збиљићу!

    Увек сам ценио Вашу борбу за наше основно писмо, за ћирилицу.
    И сам увек пишем ћириличним писмом. Написао сам и десетак књига и све их штампао ћирилицом. И на порталу “Порекло” сам се на сваком месту залагао за ћирилицу. Као бившем просветном раднику који је у школи предавао српски језик, све ми је јасно и око Вука и Копитара, и у вези са Даничићем.
    То што сте ме назвали лажовом, јако ме је повредило. Никада нисам имао неких лоших намера поготово не за свој народ.
    Због тога што сам “лажов”, моја дефинитивна одлука је да се повучем и са “Порекла”, где сам био сарадник скоро од самог почетка.
    Шта сте тиме постигли? Сви ће остати без још једног искреног борца за основно српско писмо, ћирилицу.

    Хвала Вам на тако “дивном” и учтивом “комплименту”! Ја нисам дете него човек који има 71 годину и не могу баш све да “прогутам”. Имам и своје достојанство до којег ми је врло стало.

    Војислав Ананић

    _________________________________

    Када Србски латиницом пишеш

    Када Србски латиницом пишеш
    сваким словом,самог себе бришеш
    када за то тражиш оправдање
    биваш Србин ,све мање и мање,
    ЋИРИЛИЦА није само писмо
    без ње Срби и кад јесмо нисмо
    слободан си да избришеш себе
    само види због чије потребе?
    абецедом кад енглески пишеш,
    није проблем,тиме се не бришеш,
    али шта ће абецеда тамо
    где пасује ћирилица само?
    __________________________________-

    Зоран М. ЈОВАНОВИЋ: НЕ ДИРАЈ МИ!!!

    Не дирај ми ћирилицу, не дирај ми српско писмо!
    Не отимај српству душу, постаћемо то што нисмо!
    Не дирај ми у наслеђе, породичну традицију,
    не отимај српско чојство, не прекрајај историју!
    Не дирај ми Православље, учитеља Светог Саву,
    порекло ми не отимај, не дирај у крсну славу!
    Не дирај ми Обилића, ни све српске витезове,
    не дирај ми у светиње, што се славе кроз векове!
    Не дирај ми Цар Душана који створи силно царство,
    Косово ми не отимај, српско име и богатство!
    Не дирај ми Карађорђа, хајдуке и Вујадина
    Не дирај ми српске гусле, нити Духа, Оца, Сина!
    Не дирај ми Свето Тројство, три прста и воштаницу,
    не отимај манастире, нити стару воденицу!
    Не дирај ми српска села, српске фруле и посела,
    не дирај ми њиве, поља, пастирице, стада бела!
    Не дирај ми запис дрво, успаванку моје мајке,
    не отимај Баш Челика ни остале српске бајке!
    Не дирај у бунар стари, у огњишта и вериге,
    не дирај ми у иконе и црквене старе књиге!
    Не дирај ми у двориште, ни случајно породицу,
    не отимај славски колач ни бабину гибаницу
    не дирај ми српско писмо, не отимај ћирилицу.
    __________________________________

    И још пуно тога сам у “Пореклу” поставио о ћирилици. Ако “лажем”, “посетите” бар форум.

  7. Војислав Ананић

    “У књизи Српска писма показао сам како изгледа латиница коју су створили Хрвати; прецизније како изгледа латиница коју је створио Гај за хрватски језик (гајица). Нико нема против тога да Хрвати региструју као хрватско латиничко писмо оно које су сами створили. Али треба да имамо против тога да региструју латиницу у Вуковој и Даничићевој варијанти као хрватско писмо. То је кривотворење!”
    Проф. др Петар Милосављевић
    __________________________________________________________________________

    Имао сам негде сачуван текст проф. др Петра Милосављевића, мислим у неком бањалучком књижевном часопису, да се оригинал Даничићеве латинице чува у архиву у Будимпешти (писало је и назив), али сада то не могу да пронађем. Вероватно ми је на неком ЦД-у, а њих имам пуно. Било би добро кад би ово прочитао и проф. Милосављевић, те навео где се то тачно чува.
    Ако пронађем, огласићу се, мада сам јуче “одгуслао” своје последњим текстом како Албанци желе да нам преотму и гусле. Одузимају нам бивша браћа најпре језик, баштине себи и нешто из наше књижевности, културе уопште. Стварају државе од српских тековина. Ми ћутимо. Нико се не оглашава. Нема демантија. И после се чудимо и онако у себи, негодујемо. Време брише све.

    Да не дужим, господине Збиљићу, мора се констатовати сура истина да нама одавно недостаје СРБИСТИКА која би о свему што је наше водила бригу и на време регистровала у светским институцијама. Овако, за сада нам остају ајвар, шљивовица и можда још понешто.

    Војислав Ананић

  8. Раде Бракочевић

    Поштовани Војиславе Ананићу,
    Имам разумијевање за Вашу љутњу, због “на тако “дивном” и учтивом “комплименту”! “, у овом случају неозбиљног и несмотреног Д. Збиљића.
    Не напуштајте портал Порекло и наше друштво које његује ћирилицу…
    Поштовани Драгољубе Збиљићу овакво етикетирање частног и достојанственог Војислава Ананића је збиља неозбиљно!

  9. Војислав Ананић

    Уважени Раде Бракочевићу!
    Хвала на разумевању и подршци. Али, ово је читао свако у свету ко прати портал Порекло. Моја част нема цену. Тако да напуштам рад у Пореклу где ми је објављено много, надам се, корисних прилога за све добронамерне људе. Свима досадашњим сарадницима из Порекла желим да наставе са корисним прилозима и од мене, свако Вам добро и поздрав! Једна лста не чини пролеће и Порекло ће сигурно бити добродошло многима и још цењеније и квалитетније. Многи чланови се искрено труде да такво и буде.
    А ја ћу и даље бити члан Друштва и пратити његов рад. Хвала свима који су и мени понекад изашли у сусрет и помогли ми.
    Срећно!
    Ваш Војислав