Порекло презимена Срба у Поткозарју

Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације.

Дракулићи су из Корјенића у Херцеговини (славе Мратињдан).

Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра.

Дулићи су из Дулица од Гацка у Херцеговини.

Ђиласи су пореклом из Црне Горе (славе св.Симеуна).

Зорановићи су пореклом из Херцеговине.

Зорићи су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ђурђевдан).

Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ђурђа).

Јаракуле су пореклом од Рашковића из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).

Јањетовићи су пореклом од Теодоровића у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан).

Јаснићи су пореклом с Косова (славе Ђурђевдан).

Југовићи су из Гацка у Херцеговини. Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовића у горњој херцеговачкој површи.

Кавенуше су пореклом из Полимља (славе св. Симеуна). Кадијевићи су пореклом из Завале у Попову, у Херцеговини.

Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе Никољдан).

Калабе су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан).

Калабићи су пореклом од Нове Вароши из Старог Влаха.

Калиновићи су дошли из Куча у Црној Гори (славе Никољдан).

Каругићи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан).

Келемановићи су из Поцрња, вероватно од Љубиња у Херцеговини.

Керкези су пореклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан).

Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијевдан).

Ковачевићи су из Рашке (славе св. Јована).

Козоморе су пореклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована).

Комадине су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Никољдан).

Кондићи из дубичког краја су пореклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан)

Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље порекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију).

Корјенићи су из. Корјенића у Херцеговини.

Косијери су пореклом из Косијерева у Црној Гори.

Косовци су пореклом из Косова.

Котури у више села дубичког и градишког подручја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан).

Кочићи су пореклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе.

Краљевићи су доселили из Херцеговине.

Крвавци су пореклом из Херцеговине.

Крчиковићи су пореклом из Црне Горе (славе Никољдан).

Кртолине су од Лубура у Риђанима, из Црне Горе.

Круге су доселиле из Црне Горе. Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан).

Куваље су пореклом од Сјенице (славе Ђурђевдан).

Кукићи су пореклом из Бањана у Црној Гори.

Кукићи су доселили из Херцеговине.

Кукуљи су доселили из Црне Горе.

Кужети (Зорићи) су се назвали што су прекужили кугу, а негде су били кувари у кужини и по том названи Кужети.

Лугоње су пореклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан).

Лукачи су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).

Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована).

Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини.

Лопарице су из Црне Горе.

Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на такву даљину. То је изгледа било 1717. године.

Мандићи су неки из Рашке, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан).

Мајсторовићи су доселили из Херцеговине.

Малешевци су од Билеће у Херцеговини.

Матаруге око Козаре су пореклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Ћехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године.

Матавази су из Црне Горе, а тамо се мисли да су пореклом Арбанаси.

Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св. Јована).

Мораче су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан).

Мастиловићи су из Гацка у Херцеговини.

Мачинко је доселио из Херцеговине (слави св. Илију).

Мачноге су доселиле из Херцеговине.

Мацуре су пореклом из Братоножића у Црној Гори (славе св. Арханђела).

Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан).

Мерчепи су пореклом из Риђана у Црној Гори.

Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха.

Мирославићи су пореклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову

Гордићи, а пореклом су из Мратиња од Никшића (славе Никољдан).

Мостарци су пореклом из Херцеговине.

Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.

Неретвљанци су пореклом из Херцеговине.

Никшићи су пореклом од Никшића у Црној Гори.

Обади су из Борча на Неретви у Херцеговини.

Обућине су пореклом од Колашина (славе св. Ђурђа).

Одавићи су пореклом из Херцеговине.

Ожеговићи су из села Ожеговића, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана).

Ољача имају своје имењаке у Ољачинцима, у Дубници, у Врањској Пчињи, а они су пореклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ђурђевдан).

Опарице су доселили из Левачких Опарица (славе св. Јована).

Оташовци су из Црне Горе.

Падежани су пореклом с југа Србије.

Пађени су из Пађена у Херцеговини (славе св. Ђурђа).

Палавестре су пореклом из Херцеговине.

Парух је пореклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини.

Пашићи и Пјанићи су дошли из Рашке (славе Јовањдан).

Периновићи су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Мучибабића.

Пиштељићи су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу).

Племићи су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу)

Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини.

Попаре су пореклом из Фатнице у Херцеговини.

Предојевићи су пореклом из Рудина код Билеће у Херцеговини (славе св. Алимпију).

Прибићевићи су доселили из Херцеговине.

Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини.

Рендулићи и Рендићи су од Сјенице.

Рорићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.

Сантрачи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијевдан).

Селаци су доселили из Старог Влаха.

Силимићи су из Херцеговине (славе св. Ђурђа).

Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.

Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врач.

Скопље су из Херцеговине.

Смољани, Смолићи, Смолоићи пореклом су с карсног платоа измеду доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ђурђевдан).

Смољевићи и Смољо пореклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ђурђа).

Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан).

Срђени су из села Срђевица у Гацку, Херцеговина,

Стирачи су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Јовањдан).

Сунарићи су из Старог Влаха (славе Симеуњдан).

Танкосавићи су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ðурда).

Тице су из Полимља.

Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су пореклом из Полимља (славе св. Стевана).

Трнинићи су из села Трнина у Колубари.

Трубари су из Херцеговине.

Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијевдан).

Тумарићи су из Тумарске, планина Коњух.

Ћеранићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.

Ћермани су из Љубиња у Херцеговини.

Убавићи су од вишеградског краја.

Угарчићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини. Угарча су из Херцеговине. Угреновићи су пореклом из Старог Влаха (славе Јовањдан).

Хашани су доселили од Плава из Црне Горе.

Хере су пореклом из Херцеговине.

Цикоте код Дубице су пореклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурђа).

Џепине су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).

Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија).

Шатенци, Шамате су доселили од Билеће из Херцеговине.

Шашари су из Херцеговине.

Шеве су од Никшића из Црне Горе (славе Аранђеловдан).

Шевићи су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан).

Шљивићи су из Старог Влаха (славе Никољдан).

Шоботи су поријеклом од Мрњавчевића из Куча у Црној Гори (славе Митровдан).

Шолаје су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).

Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине.

Штековићи су из Васојевића. Према другим подацима, из села Штековица у Прибоју, где се спомињу од 1642. године, Црна Гора (славе Никољдан).

Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини.

Шуњићи су пореклом из Херцеговине. Шумани од Дубице и Градишке пореклом су од Полимља.

Шурлани су пореклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације.

Страдање Срба са Козаре и Поткозарја у Другом светском рату 

У Другом светском рату с подручја Козаре и Поткозарја изгубило је животе преко 40.000 становника. Подручје Козарске Дубице пре Другог светског рата имало је 33.350 становника. Од тога броја је погинуло 18.495 становника. Само на подручју општине Козарске Дубице 463 домаћинства остала су без наследника по мушкој и женској линији. Њихова огњишта су се угасила. И ово је један податак који показује како су ратови уништавали становништво на овом подручју које је гинуло, расељавало се и насељавало.На ово подручје после Другог свјетског рата становништво се досељавало и насељавало из Змијања и Мањаче. Интересантно је навести да је била миграција после Другог свјетског рата из Змијања у Кнешпоље, на место где је изгинуло становништво. То су куповали земљу од оних који су остали и населили се. Ово је исти правац некадашњег миграционог кретања од Змијања у Поткозарју.

Душан Дивљак, стар 70 година, из села Побрдана у Кнешпољу, прича да је после Другог свјетског рата доселио из Добрње са Змијања.

Рајко Станивуковић из села Побрдана у Кнешпољу после Другог светског рата је доселио из Добрње са Змијања.

Душан Томаш из села Побрдана у Кнешпољу прича да му је причала прабаба Мика да су они давно доселили од некуд из Далмације. Славе св. Николу. И ово је миграциони правац Црна Гора-Херцеговина-Далмација-Поткозарје. Душан прича да је његова прабаба Мика рођена у XИX веку. У фашистичкој офанзиви на Козари јуна и јула 1942. године погинула су Микина три сина: Стево, Симо и Илија. Тад је прабаба Мика била у поодмаклим годинама. Изгинувши синови и унуци, али оста само једно праунуче, Душан.Мало мушко дете кога баба Мика није од себе никуд одвајала. Мика би говорила: »Дала сам отаџбини синове и унуке. Хвала богу, оста ми праунук Душан, моја глава куће. И моје се огњиште није угасило.«Године 1943. наступила је глад. Баба Мика у својим поодмаклим годинама узе заставу и крену пред омладином да бере ноћу жито према Дубици. »За мном, дјецо, не бојте се, морамо од непријатеља отети наше жито!« Кад се завршио рат 1945. године баба Мика је са својим праунуком Душаном подигла кућицу. Остао је праунук Душан и није се угасило огњиште. Кад је Душана оженила и упутила у војску, баба Мика је говорила: »За отаџбину сам дала синове и унуке, али сам дочекала да из моје куће поново пошаљем војника да носи пушку и брани кнешпољску земљу натопљену крвљу његових дједова и очева. Пјевајте, људи и веселите се! Данас сам најсрећнија прабаба у Кнешпољу. Баба Мика из своје куће поново шаље под пушку војника. Није душман успио да уништи огњишта у Кнешпољу!« Такве су биле мајке Кнежопољке.

Предања о пореклу која су се преносила са оца на сина:

Крнете, Баслаћи, Саџаци, Милановићи доселили су из Лике у Поткозарје. Према родослову који је поседовао Станко Крнета, они су у Лику дошли из Сјенице. Дакле, Сјеница-Лика-Поткозарје, то је био правац миграционе струје. Крнете у Драготињи, Волару и Приједору славе Томиндан. Крнете у Маринима и Јутрогошти славе Јовањдан. Ево како је дошло до промене славе. Сеобом из Лике један Крнета се задржао у Цазинској крајини, а други одоше у Марине и Јутрогошту. Овај Крнета што оста у Цазинској крајини убио је два бега и побегао у други феуд, али је по казни морао променити славу. Од тих су Крнете у Драготињи, Волару и Приједору, који славе Томиндан. Иначе, стара слава Крнетама, док су били у Сјеници и Лици, била је Јовањдан. Симатовићи су се звали Регоде. Први Регода дошао је из Кључа у Паланчиште. Дакле, правац миграције Херцеговина-Далмација-Кључ-Поткозарје. Тај Регода имао је сина Симу-Симата. Симатови синови по оцу Симату добише презиме Симатовићи. Село се звала Симатовица. Симат је био први у Симатовићима. Од њега пред Други свјетски рат било је више од 20 кућа, домаћинстава. Презиме Симатовићи добили су има преко 100 година. Регоде су славиле Ђурђевдан. Ту славу наследили су Симатовићи.

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (433)

Одговорите

433 коментара

  1. Милорад Богдановић

    Хвала Мирјана на тако лијепим ријечима и, одмах на почетку прими поздрав из свог родног краја и земљака из Јелићке родом.

    Па нису баш РАСТОКЕ тако непознате и необичне.

    Још 1469 године спомиње се “насеље Растока у нахији Самобор гдје је живјело седам кристјанских породица. Имена домаћина породица су: Јелоња, Радух, Радељко, Вукса, Миливој, Радаш и Перинко. Становници овог насеља у десет наредних година смањивало се, а тај податак биљежи нам најстарији дефтер (стр 316) наводећи девет имена домаћина породица”. “Данас је то насеље Бастаси код Фоче, раније звано Растока”. Књ: “Сумарни попис санџака Босна 1468/69″; стр 115, 331.

    Такође, овдје се спомињу презимена као што су Радић, Вукић, Десница, Голубић, Романовић, Крчмар, Даничић, Тошић, Божанић, Павловић, Бабић, Радоњић,Јањић, Поповић… као и називи села: Костајница, Мелина, Срб. Бистрица, Врховина, мезра Кнежпоље, Моштаница, Врановина… итд, те 1469 године.

    Село Растоке налазе се и данас у Банији код Слуња, гдје је већина становништва досељено са подручја Подкозарја.

    Презиме Растока спомињу се поред Марићке и у парохији Козарац, који такође славе Ђурђевдан. Књ:”Шематизам митополије д/б за 1882 годину”.

    О Шаулама, можда касније, или ће неко други писати о њима.

    Свако добро, и останите и даље са нама.

  2. Milan Pajic

    Postovani gospodine Bogdanovicu,

    Zanima me poreklo prezimena Pajic. Deka i baka su mi rodjeni u Atenici i Zablacu kod Cacka. Jos kao malom decaku, secam se da mi je pricao da smo poreklom iz Hercegovine ( ukoliko se dobro secam- kao i da smo jednom menjali prezime u Polic). Na internetu takodje nisam uspeo naci nikakve informacije. Hvala Vam najlepse na pomoci.
    Unapred zahvalan
    Milan
    Sydney Australia

    • Милорад Богдановић

      Поштовани господине Милане

      У писаним документима пронашао сам презиме Паић из 1827 године, што се може видјети и прочитати у књизи Др Тихомира Р. Ђорђевића – Архивска грађа за насеља у Србији; Београд-Земун 1926, или ново издање књ. Насељавање Србије, едиција Корени.

      У писму Василија Поповића од 19 маја 1827. из Чачка, налазе се имена људи који су пребјегли из нахије Пазарске у нахију Пожешку, гдје се под бројем 9 и 10. спомиње Милош Паић и Миљко Паић, стр 474 (492)

      На страни 486/9 (504/7) налази се списак пореских обвезника “у Срезу Трнавском Окружју Чачанском” , упућен 16 јануара 1737. Кнезу Милошу, гдје се у селу Атеници спомиње под р.бр. 44, 45 “Ђоко Галоња и Старица удовица, старинаци, имају куће, нису у пореском тевтеру,….” За Галоњу у примједби стоји ” Ушао жени у кућу и држи баштину свог шурака”.
      Под бр 46. спомиње се “Раденко Радичевић из села Заблаћу” који је исто старинац .

      Овдје се такође спомиње и презиме Полић, стр 244/5 (262/3), гдје 9 марта 1837 Јован Мићић са карауле на Кокином Броду (Дрина) пише Кнезу Милошу: ” Кад сам у Мокру Гору дошао изађе преда ме она два Полића: Мјаило и Бућа, који су још лани из Турске овамо прешли и у Соколску Нахију, у селу Велешу, се намјестили” … Нах. Ужичка
      Затим, 22 марта 1837 пише из Чачка дивизиони генерал Јован Обреновић Кнезу Милошу: “Лаза, иначе Бућа, и Мијаило браћа Јанковићи (Полићи), родом из Кратова, Нахија Нововарошка у Турској, а сада живећи од 1835 год. у Постињу, Окружју Подринском имали су једног брата заоставшег у Кратову”…
      “Данас 20. т.м. испитана су браћа Лаза и Мијаило Јанковићи (Полићи)… који су 5. т.м. преко границе наше у турску државу у село Кратово, Нахија Нововарошка, прелазили и волове Ђоке Полића из Кратова у предел овај претерали”
      Испит над Лазом Полићем. ” Име ми је Лазо Полић, година ми је 30, из Постиња сам, Среза Азбуковачког, Окружја Подринског, био сам буљубаша на караули Црнчанској… Ђоко Полић, наш рођак,…”.

      Ето , за почетак биће ти сасвим довољно и занимљиво да наставиш даље, а ако затреба ту смо.

      Свако добро.

  3. sale

    Interesuje me o Majkićima, selo Donje Vodicevo, opstina Novi Grad (bivsi Bosanski Novi). Njihova slava je Djurdjevdan, znam po pricama da su starosedeoci….

    Veliki pozdrav

  4. Majdanac

    Postovani gospodine Milorade.
    Imam jedno pitanje. Odakle poticu Majdanci? U samom gradu Gradiska, ima porodica Majdanac i pravoslavaca i muslimana. To mi je malo nejasno, pa ako znate nesto o tome da mi objasnite.
    Hvala unaprijed.

    • Милорад Богдановић

      Нисам сигуран да се за сада може пронаћи тачан одговор на ваше питање али, све су прилке да носиоци овога презимена потичу из околине Бронзаног Мајдана, који су старо презиме замјенили мјестом одакле су дошли а своју славу задржали.
      За муслимане из Орахове могле су се чути кроз приче да “имају родбину у Ораови код Саве” а за Србе на простору Лијевча поља па до Градишке и Српца, то се може видјети у доста писаних докумената, јер тај простор је био “пролазна станица” за селидбу у Славонију.

      Гледајући да се ово презиме спомње у Шематизму за 1882 годину у парохији Драгељи и Градишка, гдје славе Стевањдан и Никољдан, као и у Приједору гдје славе Ђурђевдан, долази се до још чвршће претпоставке да су са простора тимарског или змијањског подручја гдје су ове славе доста заступљене.

      Добро би било да се мало позабавиш тиме кроз приче старијих особа, па ако нешто више дознаш, подари то и нама.

      Ја сам родом с тога краја, па засигурно ћу вас упознати ако дођем до нових сазнања.

      Свако добро и останите и дање са нама.

  5. vasa mijuk

    Postovani, moji pretci i rodjaci su iz sela Citluk kod knezice. Voleo bih saznati poreklo tog prezimena. Unapred vam se zahvaljujem Vasa Mijuk

  6. Милорад Богдановић

    Васо, презиме Мијук је необично и ријетко. Нисам пронашао да се игдје више спомињу него у парохији Читлук, којима је слава Ђурђевдан. То сам пронашао у Шематизму д/б за 1882 годину у нашој Дигиталној библиотеци http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/, гдје бих ти препоручио да посјетиш и вјероватно ћеш можда имати више среће и пронаћи нешто више о својима претцима.

    Свако добро и останите и даље са нама.

  7. Goran Kondic

    Gospodo,

    zovem se goran kondic, pokojni otac mi je rodjen u stratinskoj blizu bronzanog majdana pa me interesuje odakle poticu kondici? slava nam je nikoljdan, otac mi se zvao todin, djed lazar a pradjed jovan!
    isto me interesuje porjeklo sa majcini strane, djevojacko prezime joj je cunjak a djed se zvao ratko iz sela krivaja blizu omarske
    hvala unaprijed

  8. Милорад Богдановић

    Горане, незнам која си генерација, али о Кондићима као и већем броју презимена са простора некадашњег Тимара, тешко је тачно одговорити од када су овдје.
    Моја је предпоставка да смо на овоме простору “и прије Турака” како се у старија времена говорило, мада у ова “електронска” све се више чује прича да смо из Црне Горе и Херцеговине, што се тешко може уклопити са доступним писаним документима.
    Али, предложио би ти да посјетиш наш Српски ДНК пројекат http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/, као и наш Форум, и много тога биће ти јасније.
    Свако добро, земљаче.

  9. Борис

    Е вала, свака вам част …

    Па да се и ја представим наиме презивам се Дошеновић, слава нам је Ђурђевдан. Прађед је Милан, ђед Милош обадвојица су одрасли у Босанском Милановцу с тим да ми је ђед сишао са брада у Здену општина Сански Мост.

    Отац ми је рођен исто у Санском Мосту као и ја и све до 1995 смо живјели тамо. Усљед ратних дешавања смо се настанили у поткозарју тј. Приједору. Од имовине имамо још неких 150дулума на Б. Милановцу практички шума, док је кућа у Здени продана.

    Оно што сам ја видио има и старосједиоца поткозарја и Дошена а богами и Дошеновића с тим да се и ја сматрам једним од њих јер практично сам одрастао у Приједору. Ето толико…

  10. ПЕТАР

    Поштовани,
    занима ме да ли постоји веза презимена Милешевић са презименима Крнета, Крнетић пошто им је заједничка слава Св, Тома /Томиндан/.Наиме у неком магловитом породичном сећању код нас Милешевића из Мале Крупске Рујишке тврди се да смо се раније презивали Крнетићи и да смо се доселили из Лике.

    Унапред захвалан Перо Милешевић

    • Милорад Богдановић

      Петре, увјек је пожељно и корсно саслушати старије особе и прибиљежити њихове приче. Можда се у даљим претраживањима дође до потврде овога предања.
      Читајући Шематизам д/б за 1882 годину , за сада најстарије црквено дјело гдје се спомињу парохије, славе и презимена ове митрополије, у парохији Руишка спомиње се презиме Милошевић и Кутлија који славе Томиндана, а у парохији Добросело Крнетић, Ђурић и Љепоја. Томиндан још славе Крнета у парохији Крупа, Дубовик, (Х)Ашани; Ивањска-Крнетићи.
      Милошевићи који славе Томиндан спомињу се још у парохији Бањалука, Костајница и Читлук код Дубице.