Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације.
Дракулићи су из Корјенића у Херцеговини (славе Мратињдан).
Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра.
Дулићи су из Дулица од Гацка у Херцеговини.
Ђиласи су пореклом из Црне Горе (славе св.Симеуна).
Зорановићи су пореклом из Херцеговине.
Зорићи су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ђурђевдан).
Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ђурђа).
Јаракуле су пореклом од Рашковића из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).
Јањетовићи су пореклом од Теодоровића у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан).
Јаснићи су пореклом с Косова (славе Ђурђевдан).
Југовићи су из Гацка у Херцеговини. Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовића у горњој херцеговачкој површи.
Кавенуше су пореклом из Полимља (славе св. Симеуна). Кадијевићи су пореклом из Завале у Попову, у Херцеговини.
Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе Никољдан).
Калабе су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан).
Калабићи су пореклом од Нове Вароши из Старог Влаха.
Калиновићи су дошли из Куча у Црној Гори (славе Никољдан).
Каругићи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан).
Келемановићи су из Поцрња, вероватно од Љубиња у Херцеговини.
Керкези су пореклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан).
Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијевдан).
Ковачевићи су из Рашке (славе св. Јована).
Козоморе су пореклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована).
Комадине су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Никољдан).
Кондићи из дубичког краја су пореклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан)
Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље порекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију).
Корјенићи су из. Корјенића у Херцеговини.
Косијери су пореклом из Косијерева у Црној Гори.
Косовци су пореклом из Косова.
Котури у више села дубичког и градишког подручја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан).
Кочићи су пореклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе.
Краљевићи су доселили из Херцеговине.
Крвавци су пореклом из Херцеговине.
Крчиковићи су пореклом из Црне Горе (славе Никољдан).
Кртолине су од Лубура у Риђанима, из Црне Горе.
Круге су доселиле из Црне Горе. Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан).
Куваље су пореклом од Сјенице (славе Ђурђевдан).
Кукићи су пореклом из Бањана у Црној Гори.
Кукићи су доселили из Херцеговине.
Кукуљи су доселили из Црне Горе.
Кужети (Зорићи) су се назвали што су прекужили кугу, а негде су били кувари у кужини и по том названи Кужети.
Лугоње су пореклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан).
Лукачи су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована).
Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини.
Лопарице су из Црне Горе.
Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на такву даљину. То је изгледа било 1717. године.
Мандићи су неки из Рашке, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан).
Мајсторовићи су доселили из Херцеговине.
Малешевци су од Билеће у Херцеговини.
Матаруге око Козаре су пореклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Ћехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године.
Матавази су из Црне Горе, а тамо се мисли да су пореклом Арбанаси.
Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св. Јована).
Мораче су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан).
Мастиловићи су из Гацка у Херцеговини.
Мачинко је доселио из Херцеговине (слави св. Илију).
Мачноге су доселиле из Херцеговине.
Мацуре су пореклом из Братоножића у Црној Гори (славе св. Арханђела).
Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан).
Мерчепи су пореклом из Риђана у Црној Гори.
Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха.
Мирославићи су пореклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову
Гордићи, а пореклом су из Мратиња од Никшића (славе Никољдан).
Мостарци су пореклом из Херцеговине.
Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
Неретвљанци су пореклом из Херцеговине.
Никшићи су пореклом од Никшића у Црној Гори.
Обади су из Борча на Неретви у Херцеговини.
Обућине су пореклом од Колашина (славе св. Ђурђа).
Одавићи су пореклом из Херцеговине.
Ожеговићи су из села Ожеговића, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана).
Ољача имају своје имењаке у Ољачинцима, у Дубници, у Врањској Пчињи, а они су пореклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ђурђевдан).
Опарице су доселили из Левачких Опарица (славе св. Јована).
Оташовци су из Црне Горе.
Падежани су пореклом с југа Србије.
Пађени су из Пађена у Херцеговини (славе св. Ђурђа).
Палавестре су пореклом из Херцеговине.
Парух је пореклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини.
Пашићи и Пјанићи су дошли из Рашке (славе Јовањдан).
Периновићи су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Мучибабића.
Пиштељићи су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу).
Племићи су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу)
Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини.
Попаре су пореклом из Фатнице у Херцеговини.
Предојевићи су пореклом из Рудина код Билеће у Херцеговини (славе св. Алимпију).
Прибићевићи су доселили из Херцеговине.
Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини.
Рендулићи и Рендићи су од Сјенице.
Рорићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.
Сантрачи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијевдан).
Селаци су доселили из Старог Влаха.
Силимићи су из Херцеговине (славе св. Ђурђа).
Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врач.
Скопље су из Херцеговине.
Смољани, Смолићи, Смолоићи пореклом су с карсног платоа измеду доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ђурђевдан).
Смољевићи и Смољо пореклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ђурђа).
Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан).
Срђени су из села Срђевица у Гацку, Херцеговина,
Стирачи су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Јовањдан).
Сунарићи су из Старог Влаха (славе Симеуњдан).
Танкосавићи су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ðурда).
Тице су из Полимља.
Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су пореклом из Полимља (славе св. Стевана).
Трнинићи су из села Трнина у Колубари.
Трубари су из Херцеговине.
Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијевдан).
Тумарићи су из Тумарске, планина Коњух.
Ћеранићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.
Ћермани су из Љубиња у Херцеговини.
Убавићи су од вишеградског краја.
Угарчићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини. Угарча су из Херцеговине. Угреновићи су пореклом из Старог Влаха (славе Јовањдан).
Хашани су доселили од Плава из Црне Горе.
Хере су пореклом из Херцеговине.
Цикоте код Дубице су пореклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурђа).
Џепине су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија).
Шатенци, Шамате су доселили од Билеће из Херцеговине.
Шашари су из Херцеговине.
Шеве су од Никшића из Црне Горе (славе Аранђеловдан).
Шевићи су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан).
Шљивићи су из Старог Влаха (славе Никољдан).
Шоботи су поријеклом од Мрњавчевића из Куча у Црној Гори (славе Митровдан).
Шолаје су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).
Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине.
Штековићи су из Васојевића. Према другим подацима, из села Штековица у Прибоју, где се спомињу од 1642. године, Црна Гора (славе Никољдан).
Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини.
Шуњићи су пореклом из Херцеговине. Шумани од Дубице и Градишке пореклом су од Полимља.
Шурлани су пореклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације.
Страдање Срба са Козаре и Поткозарја у Другом светском рату
У Другом светском рату с подручја Козаре и Поткозарја изгубило је животе преко 40.000 становника. Подручје Козарске Дубице пре Другог светског рата имало је 33.350 становника. Од тога броја је погинуло 18.495 становника. Само на подручју општине Козарске Дубице 463 домаћинства остала су без наследника по мушкој и женској линији. Њихова огњишта су се угасила. И ово је један податак који показује како су ратови уништавали становништво на овом подручју које је гинуло, расељавало се и насељавало.На ово подручје после Другог свјетског рата становништво се досељавало и насељавало из Змијања и Мањаче. Интересантно је навести да је била миграција после Другог свјетског рата из Змијања у Кнешпоље, на место где је изгинуло становништво. То су куповали земљу од оних који су остали и населили се. Ово је исти правац некадашњег миграционог кретања од Змијања у Поткозарју.
Душан Дивљак, стар 70 година, из села Побрдана у Кнешпољу, прича да је после Другог свјетског рата доселио из Добрње са Змијања.
Рајко Станивуковић из села Побрдана у Кнешпољу после Другог светског рата је доселио из Добрње са Змијања.
Душан Томаш из села Побрдана у Кнешпољу прича да му је причала прабаба Мика да су они давно доселили од некуд из Далмације. Славе св. Николу. И ово је миграциони правац Црна Гора-Херцеговина-Далмација-Поткозарје. Душан прича да је његова прабаба Мика рођена у XИX веку. У фашистичкој офанзиви на Козари јуна и јула 1942. године погинула су Микина три сина: Стево, Симо и Илија. Тад је прабаба Мика била у поодмаклим годинама. Изгинувши синови и унуци, али оста само једно праунуче, Душан.Мало мушко дете кога баба Мика није од себе никуд одвајала. Мика би говорила: »Дала сам отаџбини синове и унуке. Хвала богу, оста ми праунук Душан, моја глава куће. И моје се огњиште није угасило.«Године 1943. наступила је глад. Баба Мика у својим поодмаклим годинама узе заставу и крену пред омладином да бере ноћу жито према Дубици. »За мном, дјецо, не бојте се, морамо од непријатеља отети наше жито!« Кад се завршио рат 1945. године баба Мика је са својим праунуком Душаном подигла кућицу. Остао је праунук Душан и није се угасило огњиште. Кад је Душана оженила и упутила у војску, баба Мика је говорила: »За отаџбину сам дала синове и унуке, али сам дочекала да из моје куће поново пошаљем војника да носи пушку и брани кнешпољску земљу натопљену крвљу његових дједова и очева. Пјевајте, људи и веселите се! Данас сам најсрећнија прабаба у Кнешпољу. Баба Мика из своје куће поново шаље под пушку војника. Није душман успио да уништи огњишта у Кнешпољу!« Такве су биле мајке Кнежопољке.
Предања о пореклу која су се преносила са оца на сина:
Крнете, Баслаћи, Саџаци, Милановићи доселили су из Лике у Поткозарје. Према родослову који је поседовао Станко Крнета, они су у Лику дошли из Сјенице. Дакле, Сјеница-Лика-Поткозарје, то је био правац миграционе струје. Крнете у Драготињи, Волару и Приједору славе Томиндан. Крнете у Маринима и Јутрогошти славе Јовањдан. Ево како је дошло до промене славе. Сеобом из Лике један Крнета се задржао у Цазинској крајини, а други одоше у Марине и Јутрогошту. Овај Крнета што оста у Цазинској крајини убио је два бега и побегао у други феуд, али је по казни морао променити славу. Од тих су Крнете у Драготињи, Волару и Приједору, који славе Томиндан. Иначе, стара слава Крнетама, док су били у Сјеници и Лици, била је Јовањдан. Симатовићи су се звали Регоде. Први Регода дошао је из Кључа у Паланчиште. Дакле, правац миграције Херцеговина-Далмација-Кључ-Поткозарје. Тај Регода имао је сина Симу-Симата. Симатови синови по оцу Симату добише презиме Симатовићи. Село се звала Симатовица. Симат је био први у Симатовићима. Од њега пред Други свјетски рат било је више од 20 кућа, домаћинстава. Презиме Симатовићи добили су има преко 100 година. Регоде су славиле Ђурђевдан. Ту славу наследили су Симатовићи.
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић
18. новембар 2014. у 09:23
Branislav (Branko) Rakić
Znam da mi se deda zvao Djordjo Rakic, njegov otac Cvijan, iz okoline Petrovca. Takodje znam da mi se baka zvala Roksanda rodjena Novaković, cerka prote Nikodima Novakovica. Slava mi je Djurdjic. Voleo bih da saznam nesto vise ako neko nesto zna.
18. новембар 2014. у 09:46
Небојша Новаковић
Ракића је било у Колунићу (околина Петровца):
Ракић — двадесет четири куће. Славе Јовањдан. Они су од корена Бањачког. Био неки Раде Бањац, мален растом. Прозову га Рако, а његове потомке Ракић. Он се пресели из Дринића у Ведро Поље под „Ракића Косу“. Његов син Јандрија пресели пре 100 година с породицом у Колунић. То је први и најстарији Ракић, јер истом од њега као Ракина сина, долази у употребу новонадевено презиме. Јандрија је сахрањен у колунићком гробљу. На гробнпм крсту му пише. да је роћен 1758. г., а умро 1863. г. — Сви су Ракићи до 1876. г. живели у једној задрузи. Сад их је у Колунићу 24 куће. А неколико их се одонда још одселило којекуда.
У Колунићу је било и Новаковића:
Новаковић — пет кућа. Славе Никољдан. Четири од њих населиле 1814. г. из Биочића у Далмацији, пета дошла из Лике пре 120 година.
Извор: Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925
Да ли је неко од петровачких Ракића и Новаковића заинтересован за днк анализу?
26. новембар 2014. у 00:53
Валентина
Поштовани Милораде,
Што се тиче мојих Ратковића,стара кућа у којој су рођени деца Душана и Данице је била у делу села које зову Стакићи.И да истина је да су њих ,Ратковиће,до неког времена звали СТАКИЋИ(биће да је због те СТАКЕ-АЈДУКА.
Мој деда је имао рођеног брата који се звао Стојан(њега смо звали Стока) а његова жена Доста и имао је кућу одмах поред куће мог деде.Нажалост мог рођеног деду,кога нисте навели као сина Цвије и Цује, нисам упознала али деда Стојана’-Стоку јесам.Тако да ће бити да су ми тај Цвијо и та Цуја прадеда и прабаба, по мајци,јер она се заиста сеца само бабиног имена Цуја,па је звали Цујка.
Но мене интересује,да ли имате неке податке,одакле су дошли ти моји Врабци (одакле им то презиме) и Ратковићи баш ту у Градину?
Срдачан поздрав
26. новембар 2014. у 22:00
Милорад Богдановић
Валентина,
Ја немам толику храброст да ти кажем и напишем одакле су дошли твоји Коњевићи, Врабци и Ратковићи, ал засигурно се зна да су овдје били прије почетка 18. вијека када се са ових простора селило за Славонију. Тада је овај простор, звани Тимар, био доста насељен.
Сва ова презимена су настала из звања и имена, тако да су прије тога имали друго презиме.
Зато, моја је препорука да се не жури око истраживања свога коријена, као и да у нашој Дигиталној библиотеци можеш много тога пронаћи и сазнати о својим корјенима.
Свако добро, а ако желиш, јави ми се на е-мајил [email protected]
28. новембар 2014. у 22:29
Милорад Богдановић
Валентина
Треба ми твоја помоћ. Распитај се и јави ми ако сазнаш било шта о Стани Врабац која је рођена између 1890 и 1900 године удата у Шариће а преудала се око 1933 године у Лукиће. Мене занима да ли је била удата за Стојку или Остоју Шарића, или име било кога од њене дјеце. То ми је потребно, јер при крају сам завршетка књиге “Родославље јелићана”, па да не би изоставио нешто, ако неко може да ми помогне. Може на горе постављени е-маил или овдје .
Свако добро.
27. новембар 2014. у 23:09
Милорад Богдановић
Данас је на засједању Међувладиног комитета за заштиту нематеријалног културног наслеђа при Унеско породична слава увршћена на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човјечанства, што преставља први упис културних добара из Србије на ову листу..
http://www.nspm.rs/hronika/unesko-srpska-slava-uvrstena-na-listu-nematerijalnog-kulturnog-nasledja.html
3. децембар 2014. у 12:42
Bozo Timarac
Postovani , dali mi mozete pomoci oko mog prezimena i porekla odakle smo. Otac Stojan, djed Janko i slavimo Sv Pantelejmona. Selo H. Slabinja, opstina H. Kostajnica ( sada H.Dubica). Znam da u potkozarju ima dosta prezimena Timarac ali nismo rodjaci( familija) Ako bilo sta pronadjete bio bi zahvalan da mi javite. Hvala unapred!
PS; Dali smo imali mozda neko drugo prezime?
3. децембар 2014. у 19:51
Милорад Богдановић
Јесте Божо.
Ви сте као и велика већина Срба на костајнички простор дошли са простора Тимара и Змијања. Преласци су били у мањим групама, тј селили су се појединци из породице чија је већина остајала на старом огњишту. Тако је из Тимара (простор у равничарском дијелу ријеке Гомјенице, јужно испод Козаре) отишао у Слабињу (истоимено село Козаре) један од чланова твоје старе породице. Пошто су у Слабињи вјероватно већином били са простора Козаре, прозвали су твоју породицу Тимар(ац), замјенивши старо презиме које одлази у заборав.
Вјероватно да сте преселили између 18 и средине 19 вијека.
По слави коју славите, Пантелиндан, можда је ваше старо презиме било: Гогић који су са простора Трамошње; Николић села око Пискавице; Милутиновић, Пејић, Пртењак, Рељић,Тодић, Перић око Козарца и Омарске; Крстић, Марјановић, Бабић, Милутиновић, Вулета Ћирић и Јовичић са простора Марићке ка Козари; Ђико, Јањић, Николић, Митровић, Савић, Јовић, Шунић, Абаз, Рељић, Вукићевић и Вуковић са простора дољег тока Гомјенице и гоменичког поља, тј села Буснова и Ракелића.
Засигурно, неко од ових презимена је било твоје старо презиме. Можда је остала нека забиљешка, прича, па откријете ваше старо презиме.
Већина ових презимена одржала су се овдје и данас.
12. децембар 2014. у 00:41
Метлић Дражен
Прије свега поздрав за господина Богдановића и његов велики труд. Видим да консултује и изворе јер се позива на Дечанске хрисовуље и турске тефтере. Имате мој мејл па бих волио контактирари са Вама. Сада бих са своје стране дао само мали допринос неким излагањима. Што се тиче поријекла у смислу миграција и етимологије презимена морамо узети у обзир многе факторе: миграције у ширем окружењу и њихови узроци кроз историју као што су државна освајања која су била изузетно насилна , затим епидемије куге, државне интересе посебно османског царства , затим појаву читлучења и оџаклук -тимара у Босни и тд. Сугерисао бих опрез у кориштењу Шематизма из 1882. јер је настао непосредно по окончању устанка у БиХ када је изгино велики број Срба ( по неким ауторима чак до 250 000 што у борби, од глади и помора као и векиких масакара који су провосили домаћи муслимани над православнима), а мнофо цише је било избјеглих у околне земље и њихов повратак је трајао споро и Шемтизам је стога непоуздан. Оно што је у иаториографији још увјек отворена и тешка тема јесте влашко питање које је у огромној мјери значајно код изучавања миграција и поеијекла
12. децембар 2014. у 13:45
Милорад Богдановић
Дражене
Поносно се осјећам кад ми се неко овако јави, неко ко ми се овако обраћа, неко ко жели својим знањем да помогне и другима. Зато, придружите се нама, да заједно оживимо из заборава оно што су наши претци оставили нама.
А што се Шематизма тиче, можда си могао примјетити у неколико мојих обраћања, да често опомињем наше посјетиоце да буду опрезни јер доста грешака овдје има , што у слави, што у мјесту, што у презимену. Мада, и ту велика опрезност мора бити, јер долазило је касније и до промјена. Али, никако се не би требало запостављати, јер овај Шематизам је до сада једина и најстарија оваква црквена књига која је доступна широј јавности. Шематизам сам добио на поклон од свог колеге Мирослава Грбића, а ја подарио нашим посјетиоцима.
Поштовани Дражене, нажалост, за сада, не могу да прочитам ваш мајл, вјероватно због радова на измјени и заштити нашег Порекла ових два-три дана, па ево мој мајл [email protected] па се јави.
Свако добро ти желим.
18. децембар 2014. у 15:48
Nenad
majka mi je rođeno Vokić a u gornjem popisu ga nema, treba da je selo Veliko Palančište ako nešto znate
unapred zahvalan
20. децембар 2014. у 20:18
Ana
Poštovani,
da li mi možete reći nešto o poreklu prezimena Veinović? Moj deda Milan Veinović rođen je 1925 godine u selu Murati, Knežica, opština Kozarska Dubica. Njegov otac Petar Veinović se doselio u Knežicu rekla bih posle 1918 godine ali nisam savim sigurna u to. Ne znam odakle je tu došao, predpostavljam da je u pitanju Lika. Što se slave tiče, rečeno mi je da je porodica slavila Đurđevdan.
Unapred zahvalna.
20. децембар 2014. у 21:12
Небојша Новаковић
Вејновићи су велики крајишки род. Сродни су им Бајићи, Вигњевићи, Јакшићи, Бјелице, Шапоње, Павковићи, Лешићи и Басте.
Слава Св. Василије Острошки. Као што сте рекли, у Босанску Крајину су долазили из Лике и северне Далмације. Милан Карановић није успео да утврди да ли су пореклом из Рашке, или из Херцеговине. У сваком случају њихово порекло се везује за јужне крајеве и простор данашње Црне Горе.
Најпознатији Вејновићи су Перо и Остоја. Перо је једно време имао лађу која је превозила шљивовицу и со из Србије.
Остоја Вејновић је био вођа једне чете у устанку 1875-1878.
20. децембар 2014. у 23:14
Ana
Poštovani Nebojša,
ne znam da li veliku razliku čini jedno slovo, Veinović – Vejnović ali su svakom slučaju zahvaljujem Vam se na odgovoru.
26. децембар 2014. у 22:14
Ostojic Mirko
Господине Богдановићу интересује ме презиме Остојић слава нам је никољдан избјегли смо из села Рамићи општина Кључ унапред се захваљјујем Поздрав
7. јануар 2015. у 21:06
Милорад Богдановић
Мирко, презиме Остојић настало је од имена Остоја, па је тешко ономе ко није у њиховом сродству утврдити тачно вријеме настанка и разграњавања.
Остојићи се спомињу у Шематизму дабробосанском за 1882 годину као слављеници Никољдана у парохији Рибник, Слатина и Соколово, као и варош Приједор и у оближњим Ракелићима и град Бања Лука и њена околина.
Ови слављеници спомињу се још на простору Крупе, Градишке, Прњавора, Дервенте, Високог, Бугојна, Сребренице, Власенице.
Остојићи се спомињу као слављеници 12 различитих слава распрострањени на великом простору ове митрополије која је обухватала 2/3 данашње БиХ.
Остојићи се први пут спомињу у дубровачким историјским изворима 1373 године као средњовјековна властелинска и трговачка породица из Хумске земље.
Родоначелник ове породице је Остоја по коме су добили породично име Остојић. Петар Остојић из Брштаника код данашњег Почитеља, изабран је 1392. године за дубровачког грађанина као угледан човјек из Хумске земље.
Остојићи су као хумско-босански војници били учесници у бици на Косову 1389. године. Касније се селе ка Мостару и Фочи, па на запад и сјевер.
Препис:
-Шематизам митрополије д/б за 1882
-Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, Сомбор, 1993; стр 272-273
-Новак Мандић Студо, Српске породице војводства светог Саве, Гацко,
2000; стр160-161
П.С. Твоји Рамићи остаће ми у великом и незаборавном сјећању. У његовој непосредној близини, у мјеста Калабе, 8.октобра 1995. године тешко сам рањен.
Свако добро ти желим, као и да останеш са нама и прикупљена сазнања о Остојићима дарујеш и другима.
30. децембар 2014. у 15:14
Milan Marić
Poštovani g. Bogdanoviću,
već neko vrijeme se bavim istraživanjem svojih korijena pa me zanima
možete li mi pomoći u novim saznanjima vezano za moju porodicu.
Zovem se Milan Marić. Živim u Prnjavoru, Republika Srpska/Bosna i Hercegovina.
Moji su rodom iz sela Crkvena (zaselak Gajevi), opština Prnjavor, Republika Srpska i tu smo, prema mojim saznanjima proteklih 150 godina. Slavimo sv. Nikolu i nije mi poznato da smo ikada mijenjali slavu.
Moji direktni preci su :
otac Radivoje,djed Petar, pradjed Milan, čukundjed Aleksa, navridjed Stojko…
Kumovi su nam Jugovići i Kalabići (po starini) , a prve komšije Šajinovići,Kuzmanovići, Kojići …
Bio bih vam izuzetno zahvalan ukoliko mi možete dati više informacija o porijeklu moje porodice.