Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације.
Дракулићи су из Корјенића у Херцеговини (славе Мратињдан).
Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра.
Дулићи су из Дулица од Гацка у Херцеговини.
Ђиласи су пореклом из Црне Горе (славе св.Симеуна).
Зорановићи су пореклом из Херцеговине.
Зорићи су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ђурђевдан).
Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ђурђа).
Јаракуле су пореклом од Рашковића из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).
Јањетовићи су пореклом од Теодоровића у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан).
Јаснићи су пореклом с Косова (славе Ђурђевдан).
Југовићи су из Гацка у Херцеговини. Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовића у горњој херцеговачкој површи.
Кавенуше су пореклом из Полимља (славе св. Симеуна). Кадијевићи су пореклом из Завале у Попову, у Херцеговини.
Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе Никољдан).
Калабе су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан).
Калабићи су пореклом од Нове Вароши из Старог Влаха.
Калиновићи су дошли из Куча у Црној Гори (славе Никољдан).
Каругићи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан).
Келемановићи су из Поцрња, вероватно од Љубиња у Херцеговини.
Керкези су пореклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан).
Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијевдан).
Ковачевићи су из Рашке (славе св. Јована).
Козоморе су пореклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована).
Комадине су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Никољдан).
Кондићи из дубичког краја су пореклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан)
Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље порекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију).
Корјенићи су из. Корјенића у Херцеговини.
Косијери су пореклом из Косијерева у Црној Гори.
Косовци су пореклом из Косова.
Котури у више села дубичког и градишког подручја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан).
Кочићи су пореклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе.
Краљевићи су доселили из Херцеговине.
Крвавци су пореклом из Херцеговине.
Крчиковићи су пореклом из Црне Горе (славе Никољдан).
Кртолине су од Лубура у Риђанима, из Црне Горе.
Круге су доселиле из Црне Горе. Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан).
Куваље су пореклом од Сјенице (славе Ђурђевдан).
Кукићи су пореклом из Бањана у Црној Гори.
Кукићи су доселили из Херцеговине.
Кукуљи су доселили из Црне Горе.
Кужети (Зорићи) су се назвали што су прекужили кугу, а негде су били кувари у кужини и по том названи Кужети.
Лугоње су пореклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан).
Лукачи су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована).
Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини.
Лопарице су из Црне Горе.
Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на такву даљину. То је изгледа било 1717. године.
Мандићи су неки из Рашке, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан).
Мајсторовићи су доселили из Херцеговине.
Малешевци су од Билеће у Херцеговини.
Матаруге око Козаре су пореклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Ћехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године.
Матавази су из Црне Горе, а тамо се мисли да су пореклом Арбанаси.
Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св. Јована).
Мораче су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан).
Мастиловићи су из Гацка у Херцеговини.
Мачинко је доселио из Херцеговине (слави св. Илију).
Мачноге су доселиле из Херцеговине.
Мацуре су пореклом из Братоножића у Црној Гори (славе св. Арханђела).
Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан).
Мерчепи су пореклом из Риђана у Црној Гори.
Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха.
Мирославићи су пореклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову
Гордићи, а пореклом су из Мратиња од Никшића (славе Никољдан).
Мостарци су пореклом из Херцеговине.
Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
Неретвљанци су пореклом из Херцеговине.
Никшићи су пореклом од Никшића у Црној Гори.
Обади су из Борча на Неретви у Херцеговини.
Обућине су пореклом од Колашина (славе св. Ђурђа).
Одавићи су пореклом из Херцеговине.
Ожеговићи су из села Ожеговића, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана).
Ољача имају своје имењаке у Ољачинцима, у Дубници, у Врањској Пчињи, а они су пореклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ђурђевдан).
Опарице су доселили из Левачких Опарица (славе св. Јована).
Оташовци су из Црне Горе.
Падежани су пореклом с југа Србије.
Пађени су из Пађена у Херцеговини (славе св. Ђурђа).
Палавестре су пореклом из Херцеговине.
Парух је пореклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини.
Пашићи и Пјанићи су дошли из Рашке (славе Јовањдан).
Периновићи су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Мучибабића.
Пиштељићи су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу).
Племићи су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу)
Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини.
Попаре су пореклом из Фатнице у Херцеговини.
Предојевићи су пореклом из Рудина код Билеће у Херцеговини (славе св. Алимпију).
Прибићевићи су доселили из Херцеговине.
Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини.
Рендулићи и Рендићи су од Сјенице.
Рорићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.
Сантрачи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијевдан).
Селаци су доселили из Старог Влаха.
Силимићи су из Херцеговине (славе св. Ђурђа).
Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врач.
Скопље су из Херцеговине.
Смољани, Смолићи, Смолоићи пореклом су с карсног платоа измеду доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ђурђевдан).
Смољевићи и Смољо пореклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ђурђа).
Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан).
Срђени су из села Срђевица у Гацку, Херцеговина,
Стирачи су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Јовањдан).
Сунарићи су из Старог Влаха (славе Симеуњдан).
Танкосавићи су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ðурда).
Тице су из Полимља.
Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су пореклом из Полимља (славе св. Стевана).
Трнинићи су из села Трнина у Колубари.
Трубари су из Херцеговине.
Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијевдан).
Тумарићи су из Тумарске, планина Коњух.
Ћеранићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.
Ћермани су из Љубиња у Херцеговини.
Убавићи су од вишеградског краја.
Угарчићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини. Угарча су из Херцеговине. Угреновићи су пореклом из Старог Влаха (славе Јовањдан).
Хашани су доселили од Плава из Црне Горе.
Хере су пореклом из Херцеговине.
Цикоте код Дубице су пореклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурђа).
Џепине су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија).
Шатенци, Шамате су доселили од Билеће из Херцеговине.
Шашари су из Херцеговине.
Шеве су од Никшића из Црне Горе (славе Аранђеловдан).
Шевићи су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан).
Шљивићи су из Старог Влаха (славе Никољдан).
Шоботи су поријеклом од Мрњавчевића из Куча у Црној Гори (славе Митровдан).
Шолаје су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).
Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине.
Штековићи су из Васојевића. Према другим подацима, из села Штековица у Прибоју, где се спомињу од 1642. године, Црна Гора (славе Никољдан).
Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини.
Шуњићи су пореклом из Херцеговине. Шумани од Дубице и Градишке пореклом су од Полимља.
Шурлани су пореклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације.
Страдање Срба са Козаре и Поткозарја у Другом светском рату
У Другом светском рату с подручја Козаре и Поткозарја изгубило је животе преко 40.000 становника. Подручје Козарске Дубице пре Другог светског рата имало је 33.350 становника. Од тога броја је погинуло 18.495 становника. Само на подручју општине Козарске Дубице 463 домаћинства остала су без наследника по мушкој и женској линији. Њихова огњишта су се угасила. И ово је један податак који показује како су ратови уништавали становништво на овом подручју које је гинуло, расељавало се и насељавало.На ово подручје после Другог свјетског рата становништво се досељавало и насељавало из Змијања и Мањаче. Интересантно је навести да је била миграција после Другог свјетског рата из Змијања у Кнешпоље, на место где је изгинуло становништво. То су куповали земљу од оних који су остали и населили се. Ово је исти правац некадашњег миграционог кретања од Змијања у Поткозарју.
Душан Дивљак, стар 70 година, из села Побрдана у Кнешпољу, прича да је после Другог свјетског рата доселио из Добрње са Змијања.
Рајко Станивуковић из села Побрдана у Кнешпољу после Другог светског рата је доселио из Добрње са Змијања.
Душан Томаш из села Побрдана у Кнешпољу прича да му је причала прабаба Мика да су они давно доселили од некуд из Далмације. Славе св. Николу. И ово је миграциони правац Црна Гора-Херцеговина-Далмација-Поткозарје. Душан прича да је његова прабаба Мика рођена у XИX веку. У фашистичкој офанзиви на Козари јуна и јула 1942. године погинула су Микина три сина: Стево, Симо и Илија. Тад је прабаба Мика била у поодмаклим годинама. Изгинувши синови и унуци, али оста само једно праунуче, Душан.Мало мушко дете кога баба Мика није од себе никуд одвајала. Мика би говорила: »Дала сам отаџбини синове и унуке. Хвала богу, оста ми праунук Душан, моја глава куће. И моје се огњиште није угасило.«Године 1943. наступила је глад. Баба Мика у својим поодмаклим годинама узе заставу и крену пред омладином да бере ноћу жито према Дубици. »За мном, дјецо, не бојте се, морамо од непријатеља отети наше жито!« Кад се завршио рат 1945. године баба Мика је са својим праунуком Душаном подигла кућицу. Остао је праунук Душан и није се угасило огњиште. Кад је Душана оженила и упутила у војску, баба Мика је говорила: »За отаџбину сам дала синове и унуке, али сам дочекала да из моје куће поново пошаљем војника да носи пушку и брани кнешпољску земљу натопљену крвљу његових дједова и очева. Пјевајте, људи и веселите се! Данас сам најсрећнија прабаба у Кнешпољу. Баба Мика из своје куће поново шаље под пушку војника. Није душман успио да уништи огњишта у Кнешпољу!« Такве су биле мајке Кнежопољке.
Предања о пореклу која су се преносила са оца на сина:
Крнете, Баслаћи, Саџаци, Милановићи доселили су из Лике у Поткозарје. Према родослову који је поседовао Станко Крнета, они су у Лику дошли из Сјенице. Дакле, Сјеница-Лика-Поткозарје, то је био правац миграционе струје. Крнете у Драготињи, Волару и Приједору славе Томиндан. Крнете у Маринима и Јутрогошти славе Јовањдан. Ево како је дошло до промене славе. Сеобом из Лике један Крнета се задржао у Цазинској крајини, а други одоше у Марине и Јутрогошту. Овај Крнета што оста у Цазинској крајини убио је два бега и побегао у други феуд, али је по казни морао променити славу. Од тих су Крнете у Драготињи, Волару и Приједору, који славе Томиндан. Иначе, стара слава Крнетама, док су били у Сјеници и Лици, била је Јовањдан. Симатовићи су се звали Регоде. Први Регода дошао је из Кључа у Паланчиште. Дакле, правац миграције Херцеговина-Далмација-Кључ-Поткозарје. Тај Регода имао је сина Симу-Симата. Симатови синови по оцу Симату добише презиме Симатовићи. Село се звала Симатовица. Симат је био први у Симатовићима. Од њега пред Други свјетски рат било је више од 20 кућа, домаћинстава. Презиме Симатовићи добили су има преко 100 година. Регоде су славиле Ђурђевдан. Ту славу наследили су Симатовићи.
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић
13. јануар 2014. у 22:15
joja
prezime JAUZ, slavimo slavu Mratindan 24. novembar. prezime Jauz je moguće naći u tri sela Jaruge, Gornji i Donji Garevci. sve je familija. Zanima me porjeklo?
25. јануар 2014. у 23:53
Милорад Богдановић
Изгледа да си као Јоја с Козаре. Тражио сам твоје презиме неколико дана, и аман баш ништа. Ниђе твога презимена нема.
У Шематизму дабробосанском за 1882 годину не спомиње се презиме Јауз. У парохији Приједор коме припадају и Гаревци, Орловци и Чачкин поље (тако пише) тј Чиркин Поље, Мратиндан или Стефан Дечански нико не слави. Ову славу ,на овом простору, (Козара и Поткозарје) славе Турудије и Марјановићи у парохији Паланчиште; Граховци и Пилиповићи у парохији Љубија; Драгичевићи, Раца и Грубан, парохија Козарац и Грубани у парохији Марићка.
На овоме простору спомињу се слична презимена као Јануз који славе Никољдан у парохији Моштаница и Читлук, Јапузи у Костајници, Јањузи у Гашници и Бијаковцу (Градишка) .
Слављеници Мратиндана или краља Стефана Дечанског у Крајини славе 42%, у средњој Босни 16%. Од укупног броја јављања на Сребренички протопрезвитерат се односи 34 % по чему се он издваја.
У Херцеговини, Дамлацији, Карловачком владичанству, Славонији, Црној Гори, нисам пронашао презиме Јауз.
Један поклон за мог земљака http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=138.0
15. јануар 2014. у 10:05
Nadja
Da li zbnate nesto o prezimenu gerdijan.Znam samo da poticu iz Jermenije.
25. јануар 2014. у 22:35
Милорад Богдановић
Знам само да се 1882 године спомињу у парохији Ивањска код Крупе на Уни, и да су славили Ђурђевдан.
Е сад, да сте ви нама мало више написали одакле сте, коју славу славите и подарили и нама своје сазнање о вашим корјенима из Јерменије, сигурно би и наши одговори били богатији.
П.С. Ћирилица је српска љепотица.
31. јануар 2021. у 17:13
Nemanja Gerdijan
Poštovani,
Pokušavam da istražim dublje moje poreklo. Ja sam takođe uspeo doći najdalje do tih informacija da su Gerdijani bili u Ivanjskoj. Interesuje me da li ste za ove godine saznali još nešto, a ukoliko niste kako ste došli do informacija koje ste napisali gore: “Znam samo da se 1882 godine spominju u parohiji Ivanjska kod Krupe na Uni, i da su slavili Đurđevdan.”.
Unapred hvala.
25. јануар 2014. у 12:48
Милорад Богдановић
ПРОМЈЕНА ПРЕЗИМЕНА
Током средњег вијека у дубровачком залеђу ПРЕЗИМЕНА СУ СЕ ЧЕСТО МЈЕЊАЛА у једном сродственом низу. Она најчешће обиљежавају једну генерацију актера па то преставља озбиљну тешкоћу истраживачима у праћењу развојне линије појединих, па и важнијих средњовјековних породичних лоза. Отуда свака врста даљњег проучавања ликова из средњовијековне историје захтијева прављење каталога којим би се припремила полазна основа за олакшано праћење кретања појединих породица, породичних лоза и ширих родбинских веза кроз вријеме као и још увијек отворена детаљнија роучавања имена и презимена…
Ради тога примјером познате хумске властеоске лозе Богавчић – Радивојевић – Влатковић, показујемо да бројни њихови савременици са њима индентичним презименима, НИСУ ЊИХОВИ СРОДНИЦИ, те да се не могу по сродству повезивати са њима.
Овако започиње Есад Куртовић, аутор књ. РАДОСАЛИЋИ – примјер „једнократни презимена“ средњег вијека, Београд 2009, а која се може и пронаћи на https://unsa.academia.edu/EsadKurtovi%C4%87
5. фебруар 2014. у 23:56
SLOBODAN SILJAK
Gospodine Bogdanovicu interesujeme prezime SILJAK dali imate ikakvih podatako o tome prezimenu ?
6. фебруар 2014. у 15:04
Милорад Богдановић
Слободане,
презиме Шиљак се спомње у Шематизму д/б за 1882 годину као слављеници три различите славе.
1.Арх. Михаила славе у парохији Гласинац (Рогатица) и Љубија
2.Ђурђевдан у парохији Брекиња (Дубица)
3.Мијољдан у парохији Вареш (Високо)
Пошто ниси навео која је слава твојих Шиљака, нисам навео села ових парохија, мада мислм да се ради о мом колеги из Пете, али неби да нагађам.
Шиљак Луко, дућанџија, спомиње се 1836 године као турски поданик који је у вашош Ивањица, срез моравички у окружју ужичком доселио прије годину и по.
-Др Тих. Р. Ђорђевић, Арховска грађа за насеља у Србији (1815-1839), стр 552; 1926. година
Петар Мркоњић- Средње Полимље и Потарје, стр 342; спомиње да су Шиљци слављеници Аранђеловдана и да су дошли из Бличкова у мјесто Побрше, Лађане, Пушине, а Шиљци (Клајевићи) у Лађане, Бушње, Пљеваљско Поље и Ритошић.
У Карловачком владичанству за 1893? Шиљци се спомињу као слављеници Никољдана, али, нажалост, није наведено у којој парохији.
У Далмацији и Херцеговини нисам пронашао презиме Шиљак.
Свако добро.
П.С. Један поклон за Шиљке http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=138.0
6. фебруар 2014. у 20:21
tejić dragan
Poštovanje.Oprostite što sam uporan,ali sam se na ovoj stranici već jednom obratio,ali je to promakelo “kontrolorima”. Molim vas da u kraiška prezimena uvrstite i prezime Tejić ( žive u Lamovitoj (tejići) od 18oo i neke.Neznam tačno od koje godine.Molim vas još jednom da to ispravite i da mi ,ako znate, odgonetnete porijeklo prezimena. Još jednom hvala na razumijevanju.
9. фебруар 2014. у 00:03
SLOBODAN SILJAK
Zahvaljujem na informacijam inace moja slava je djurdjevdan i nalazimo se u selu Donja Slabinja opstina Kozarska Dubica ako imate jos kakvih informacija o ovom djelu Siljaka molim vas da mi posaljete inace ja sam iz usmenih kazivanja dosao do 1812 godine i dalje nisam uspio posto nemam vise informacija a trenutno i pravim porodicno stablo pa mi svaka informacija dobro dodje unaprjed se zahvaljujem POZDRAV
11. фебруар 2014. у 14:40
Саша Милић
Поздрав
Молим за информације о пореклу породица:
1. Милић, Брекиња, Козарска Дубица (Св. Јован)
2. Буразор, Мирковац, Козарска Дубица (Св. Никола)
3. Босиочић, Брекиња, Козарска Дубица (Св. Никола)
3. Кос, Челебинци, Козарска Дубица (Ђурђевдан)
Хвала унапред.
Поздрав
11. фебруар 2014. у 15:04
Небојша Новаковић
О дубичким Буразорима је писао Владислав Скарић. Наиме, он тврди да је пронашао у Темнићу родове са овим презименом. Пореклом су из Топлице у Србији.
Славе Никољдан, као и ови дубички.
11. фебруар 2014. у 19:54
Милорад Богдановић
Саша,
драго ми је што си се огласио, највише због Милића-Кнежевића на тромеђи Јелићке, Радосавске, Славићке, који се спомињу у Шематизму д/б за 1882 годину али не и у књизи – Презимена Срба у Босни, Ђорђа Јањатовића. Оно што вас веже јесте заједничка слава, Јовањдан. Вјероватно се ради о једној породици која се раселила, и све су прилике да су твоји Милићи одселили из Тимара у Брекињу. Ова тимарска породица је била доста богата у турском времену, гдје се из још непровјерени извора (народне приче) наводи да су били све кнезови од давнина, и тако су се прозваше и Кнежевићи, чије презиме данас носе.
Милићи се више нигдје у Крајини не спомињу, а настањену су махом у централној и источној Босни, највише око Маглаја, Мркоњић Града, Прњавора, Тешња и Сребренице.
Милића има и у карловачком владичанству који славе Јовањдан, али ово презиме славе још пет различитих слава, а још четири у митрополији дабробосанској.
Милићи у Херцеговин , а славе Јовањдан, налазе се у Чопицама (Бобани), а већина их славе Никољдан и Лучиндан. У Херцеговини осим православаца, Милићи су и католици и муслимани.
Презиме Милић први пут се спомиње у писаним документима 1421 године, из Гацка. У дубровачким архивским изворима наводе се Мрђеновићи као Милићи и њихови земљаци Прибисалићи …(Исто. фол, 331, 12 окт. 1421).
Скоро стотину година касније, 1519 године, у дефтеру зворничког санџака, Милићи се спомњу као село, сада општина Милићи, ј/з од Зворника.
О Босиочићима, Косовима, а можда и о Буразорима, мало касније
Литература:
-Шематизам дабробосански за 1882 годину
-Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, Сомбор, 1993.
-Новак Мандић Студо, Српске породице војводства светог Саве, Гацко 2000.
-Карловачко владичанство, 1893.
-Ристо Милићевић. Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
12. фебруар 2014. у 11:57
Саша Милић
Хвала пуно на детаљном одговору. Покојни деда јесте говорио да се фамилија раније презивала Кнежевић, али није знао у ком тренутку је промењено.
Поздрав!
23. фебруар 2014. у 22:59
Милорад Богдановић
Презиме КОС
Презиме Кос спомиње се у Шематизму дабробосанском за 1882 годину у парохијама:
1.Лакташи, ако слављеници Трипуњдана
2.Гудавац код Крупе, као слављеници Јовањдана
3.Козарац у селу Божићи гдје славе Игњатије
Али слављеника Ђурђевдана је највише, и то на простору Козарске Дубице, у парохији: Божићи, Брекиња, Влашковци, Двориште, Драксенићи, Дубица и Костајница. Ови слављеници још се спомињу у градској парохији Приједор, као и Лакташима и Змијању.
У парохији Брекиња Ђурђевдан славе следећа презимена: Бурсаћ, Глигорић,Которановић, Ручнов, Ивковић, Грубљешић, КОС, Раниловић, Петровић, Кораћ, Бијелић, Црљеница, Егић, Шиљак, Тепић, Буразор, Бошчанин, Тубица и Зарић.
Значи, ово презиме се нигдје више не спомиње о овако великом простору ове митрополије, осим сјеверно од Змијања ка Уни и Сави, куда су се кретале све миграције Срба ових крајева.
Још да напоменем да је те 1882 године парохију Брекиња сачњавало 8 села и то:
1.Брекиња, (28 кућа и 208 душа)
2.Челебинц, (24-196)
3.Јасење, (26-181)
4.Мразовци, (16-90)
5.Комљенац, (24-184)
6.Суваја, (17-160)
7.Покличани, (23-197)
8.Побрђани, 28-197)
Парохија није имала своју цркву а парох је био Јован Зечевић. Следеће 1883 године у овој парохији родило се и крштено 59 мушки и 44 женске дјеце. Вјенчано је 10 парова. Умрло 25 мушки и 28 женски особа.
Да су Косови продуживали и још сјеверније, (са ових простора) као и на запад, може се видјету у Карловачком владичанству (1893) гдје се презиме Кос спомиње као слављеници Јовањдана и Ђурђевдана, али и они што се изјашњавају као римокатолици. Нажалост, овдје нису наведена мјеста тј парохије гдје се они налазе.
У Херцеговини се само на једном мјесту, а то је Драчево (Поповско), спомиње један Косовић, који слави Ђурђевдан, дошавши овдје половином 19 вијека с Пожарног.
Извори:
-Шематизам д/б за 1882
-Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, Сомбор,1993
-Карловачко владчанство 1893
-Јевто Дедијер, Херцеговина
12. фебруар 2014. у 10:45
gordana devojacko milic
Postovani gospodine Boogdanovicu interesuje me poreklo prezimena Milic iz sela Maglajani kod Laktasa , slave svetog Nikolu
12. фебруар 2014. у 10:48
Gordana devojacko Milic
Postovani gospodine Bogdanovicu interesuje me poreklo prezimena Milic iz sela Maglajanakod Laktasa , slave svetog Nikolu
17. фебруар 2014. у 21:51
Милорад Богдановић
Гордана,
Милићи који славе Никољдан спомињу се 1882 године у парохији Бањалука и Бошковићи, Брекња (Дубица) који још славе и Јовањдан, као и у парохији Бољанићи код Маглаја.
(Шематизам д/б за 1882 годину)
Горе у претходном тексту спомињу се Милићи, па можда нешто пронађеш што те још интересује.