Порекло презимена Срба у Поткозарју

Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације.

Дракулићи су из Корјенића у Херцеговини (славе Мратињдан).

Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра.

Дулићи су из Дулица од Гацка у Херцеговини.

Ђиласи су пореклом из Црне Горе (славе св.Симеуна).

Зорановићи су пореклом из Херцеговине.

Зорићи су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ђурђевдан).

Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ђурђа).

Јаракуле су пореклом од Рашковића из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).

Јањетовићи су пореклом од Теодоровића у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан).

Јаснићи су пореклом с Косова (славе Ђурђевдан).

Југовићи су из Гацка у Херцеговини. Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовића у горњој херцеговачкој површи.

Кавенуше су пореклом из Полимља (славе св. Симеуна). Кадијевићи су пореклом из Завале у Попову, у Херцеговини.

Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе Никољдан).

Калабе су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан).

Калабићи су пореклом од Нове Вароши из Старог Влаха.

Калиновићи су дошли из Куча у Црној Гори (славе Никољдан).

Каругићи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан).

Келемановићи су из Поцрња, вероватно од Љубиња у Херцеговини.

Керкези су пореклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан).

Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијевдан).

Ковачевићи су из Рашке (славе св. Јована).

Козоморе су пореклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована).

Комадине су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Никољдан).

Кондићи из дубичког краја су пореклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан)

Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље порекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију).

Корјенићи су из. Корјенића у Херцеговини.

Косијери су пореклом из Косијерева у Црној Гори.

Косовци су пореклом из Косова.

Котури у више села дубичког и градишког подручја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан).

Кочићи су пореклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе.

Краљевићи су доселили из Херцеговине.

Крвавци су пореклом из Херцеговине.

Крчиковићи су пореклом из Црне Горе (славе Никољдан).

Кртолине су од Лубура у Риђанима, из Црне Горе.

Круге су доселиле из Црне Горе. Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан).

Куваље су пореклом од Сјенице (славе Ђурђевдан).

Кукићи су пореклом из Бањана у Црној Гори.

Кукићи су доселили из Херцеговине.

Кукуљи су доселили из Црне Горе.

Кужети (Зорићи) су се назвали што су прекужили кугу, а негде су били кувари у кужини и по том названи Кужети.

Лугоње су пореклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан).

Лукачи су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).

Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована).

Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини.

Лопарице су из Црне Горе.

Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на такву даљину. То је изгледа било 1717. године.

Мандићи су неки из Рашке, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан).

Мајсторовићи су доселили из Херцеговине.

Малешевци су од Билеће у Херцеговини.

Матаруге око Козаре су пореклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Ћехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године.

Матавази су из Црне Горе, а тамо се мисли да су пореклом Арбанаси.

Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св. Јована).

Мораче су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан).

Мастиловићи су из Гацка у Херцеговини.

Мачинко је доселио из Херцеговине (слави св. Илију).

Мачноге су доселиле из Херцеговине.

Мацуре су пореклом из Братоножића у Црној Гори (славе св. Арханђела).

Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан).

Мерчепи су пореклом из Риђана у Црној Гори.

Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха.

Мирославићи су пореклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову

Гордићи, а пореклом су из Мратиња од Никшића (славе Никољдан).

Мостарци су пореклом из Херцеговине.

Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.

Неретвљанци су пореклом из Херцеговине.

Никшићи су пореклом од Никшића у Црној Гори.

Обади су из Борча на Неретви у Херцеговини.

Обућине су пореклом од Колашина (славе св. Ђурђа).

Одавићи су пореклом из Херцеговине.

Ожеговићи су из села Ожеговића, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана).

Ољача имају своје имењаке у Ољачинцима, у Дубници, у Врањској Пчињи, а они су пореклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ђурђевдан).

Опарице су доселили из Левачких Опарица (славе св. Јована).

Оташовци су из Црне Горе.

Падежани су пореклом с југа Србије.

Пађени су из Пађена у Херцеговини (славе св. Ђурђа).

Палавестре су пореклом из Херцеговине.

Парух је пореклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини.

Пашићи и Пјанићи су дошли из Рашке (славе Јовањдан).

Периновићи су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Мучибабића.

Пиштељићи су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу).

Племићи су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу)

Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини.

Попаре су пореклом из Фатнице у Херцеговини.

Предојевићи су пореклом из Рудина код Билеће у Херцеговини (славе св. Алимпију).

Прибићевићи су доселили из Херцеговине.

Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини.

Рендулићи и Рендићи су од Сјенице.

Рорићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.

Сантрачи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијевдан).

Селаци су доселили из Старог Влаха.

Силимићи су из Херцеговине (славе св. Ђурђа).

Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.

Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врач.

Скопље су из Херцеговине.

Смољани, Смолићи, Смолоићи пореклом су с карсног платоа измеду доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ђурђевдан).

Смољевићи и Смољо пореклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ђурђа).

Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан).

Срђени су из села Срђевица у Гацку, Херцеговина,

Стирачи су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Јовањдан).

Сунарићи су из Старог Влаха (славе Симеуњдан).

Танкосавићи су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ðурда).

Тице су из Полимља.

Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су пореклом из Полимља (славе св. Стевана).

Трнинићи су из села Трнина у Колубари.

Трубари су из Херцеговине.

Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијевдан).

Тумарићи су из Тумарске, планина Коњух.

Ћеранићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.

Ћермани су из Љубиња у Херцеговини.

Убавићи су од вишеградског краја.

Угарчићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини. Угарча су из Херцеговине. Угреновићи су пореклом из Старог Влаха (славе Јовањдан).

Хашани су доселили од Плава из Црне Горе.

Хере су пореклом из Херцеговине.

Цикоте код Дубице су пореклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурђа).

Џепине су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).

Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија).

Шатенци, Шамате су доселили од Билеће из Херцеговине.

Шашари су из Херцеговине.

Шеве су од Никшића из Црне Горе (славе Аранђеловдан).

Шевићи су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан).

Шљивићи су из Старог Влаха (славе Никољдан).

Шоботи су поријеклом од Мрњавчевића из Куча у Црној Гори (славе Митровдан).

Шолаје су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).

Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине.

Штековићи су из Васојевића. Према другим подацима, из села Штековица у Прибоју, где се спомињу од 1642. године, Црна Гора (славе Никољдан).

Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини.

Шуњићи су пореклом из Херцеговине. Шумани од Дубице и Градишке пореклом су од Полимља.

Шурлани су пореклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације.

Страдање Срба са Козаре и Поткозарја у Другом светском рату 

У Другом светском рату с подручја Козаре и Поткозарја изгубило је животе преко 40.000 становника. Подручје Козарске Дубице пре Другог светског рата имало је 33.350 становника. Од тога броја је погинуло 18.495 становника. Само на подручју општине Козарске Дубице 463 домаћинства остала су без наследника по мушкој и женској линији. Њихова огњишта су се угасила. И ово је један податак који показује како су ратови уништавали становништво на овом подручју које је гинуло, расељавало се и насељавало.На ово подручје после Другог свјетског рата становништво се досељавало и насељавало из Змијања и Мањаче. Интересантно је навести да је била миграција после Другог свјетског рата из Змијања у Кнешпоље, на место где је изгинуло становништво. То су куповали земљу од оних који су остали и населили се. Ово је исти правац некадашњег миграционог кретања од Змијања у Поткозарју.

Душан Дивљак, стар 70 година, из села Побрдана у Кнешпољу, прича да је после Другог свјетског рата доселио из Добрње са Змијања.

Рајко Станивуковић из села Побрдана у Кнешпољу после Другог светског рата је доселио из Добрње са Змијања.

Душан Томаш из села Побрдана у Кнешпољу прича да му је причала прабаба Мика да су они давно доселили од некуд из Далмације. Славе св. Николу. И ово је миграциони правац Црна Гора-Херцеговина-Далмација-Поткозарје. Душан прича да је његова прабаба Мика рођена у XИX веку. У фашистичкој офанзиви на Козари јуна и јула 1942. године погинула су Микина три сина: Стево, Симо и Илија. Тад је прабаба Мика била у поодмаклим годинама. Изгинувши синови и унуци, али оста само једно праунуче, Душан.Мало мушко дете кога баба Мика није од себе никуд одвајала. Мика би говорила: »Дала сам отаџбини синове и унуке. Хвала богу, оста ми праунук Душан, моја глава куће. И моје се огњиште није угасило.«Године 1943. наступила је глад. Баба Мика у својим поодмаклим годинама узе заставу и крену пред омладином да бере ноћу жито према Дубици. »За мном, дјецо, не бојте се, морамо од непријатеља отети наше жито!« Кад се завршио рат 1945. године баба Мика је са својим праунуком Душаном подигла кућицу. Остао је праунук Душан и није се угасило огњиште. Кад је Душана оженила и упутила у војску, баба Мика је говорила: »За отаџбину сам дала синове и унуке, али сам дочекала да из моје куће поново пошаљем војника да носи пушку и брани кнешпољску земљу натопљену крвљу његових дједова и очева. Пјевајте, људи и веселите се! Данас сам најсрећнија прабаба у Кнешпољу. Баба Мика из своје куће поново шаље под пушку војника. Није душман успио да уништи огњишта у Кнешпољу!« Такве су биле мајке Кнежопољке.

Предања о пореклу која су се преносила са оца на сина:

Крнете, Баслаћи, Саџаци, Милановићи доселили су из Лике у Поткозарје. Према родослову који је поседовао Станко Крнета, они су у Лику дошли из Сјенице. Дакле, Сјеница-Лика-Поткозарје, то је био правац миграционе струје. Крнете у Драготињи, Волару и Приједору славе Томиндан. Крнете у Маринима и Јутрогошти славе Јовањдан. Ево како је дошло до промене славе. Сеобом из Лике један Крнета се задржао у Цазинској крајини, а други одоше у Марине и Јутрогошту. Овај Крнета што оста у Цазинској крајини убио је два бега и побегао у други феуд, али је по казни морао променити славу. Од тих су Крнете у Драготињи, Волару и Приједору, који славе Томиндан. Иначе, стара слава Крнетама, док су били у Сјеници и Лици, била је Јовањдан. Симатовићи су се звали Регоде. Први Регода дошао је из Кључа у Паланчиште. Дакле, правац миграције Херцеговина-Далмација-Кључ-Поткозарје. Тај Регода имао је сина Симу-Симата. Симатови синови по оцу Симату добише презиме Симатовићи. Село се звала Симатовица. Симат је био први у Симатовићима. Од њега пред Други свјетски рат било је више од 20 кућа, домаћинстава. Презиме Симатовићи добили су има преко 100 година. Регоде су славиле Ђурђевдан. Ту славу наследили су Симатовићи.

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (433)

Одговорите

433 коментара

  1. Ивана Стајчић Милић

    Мене интересује порекло Стајчића из Козарца села под Козаром . Деда ,браћа му и сва родбина убијени остао мој тата рођен после смрти оца.Хвала унапред Ивана Стајчић Милић

  2. Милорад Богдановић

    Ивана, презиме Стајчић 1882 године не спомиње се у Козарцу , али се спомиње у његовој околини. Стајчићи који славе Јовањдан спомињу се у парохији Турјак, Милошево Брдо- Грбавица и Градишка-Ламинци а слављеници Томиндана (слава је у суботу) у Машићима и Романовцима. Стајчић се још спомињу и у Гламочу, али они славе Ђурђевдан.
    (Шематизам дабробосански за 1882 годину и књига Презимена Срба у Босни аутора Ђорђа Јањатовића.)

    • Презиме Стајчић постоји у селу Грбавци, парохија Турјак, Градишка. Погрешно је написано Грбавица, у Шематизму је правилно наведено Грбавци. Милошево Брдо данас не припада парохији Турјак.
      Рођена сам Јунгић у Грбавцима. Поздрав.

  3. ŽELJKO ĆURIĆ

    Mene interesuje poreklo ĆURIĆ živim u K.DUBICI slavim SVETOG NIKOLU

    • Ćurić, Bjelopavlići, od njih su u Nikšiću i Cetinju; Crljenici (Crepulje) u Sandžaku; Rijeka Crnojevića; Pitomine (Uskoci), Žabljak su iz Zubaca (Trebinje) i od njih su od 1882. god. u Vidrovanu (Nikšić); kod Risna i Herceg-Novog su iz Hercegovine; Trebesin, Herceg-Novi; Mojdež (Boka Kotorska) iselili se u Kovače (Tivat) http://www.cgautentik.com/index_crnogorska_imena_prezimena_u_cg_c,.php

      U Konjskom kod Trebinja ima Ćurića koji su pravoslavne vjere i koji su došli iz Boke. Teško da osim prezimena imaju išta zajedničkog s ijednim Ćurićima katolicima.
      http://hercegbosna.org/forum/povijest/porijeklo-prezimena-i-rodova-t2718-400.html

      Порекло презимена, село Полача (Книн)
      Порекло становништва села Полача, стање из 1920. године
      Полача се граничи од севера Босном; од истока Кијевом и Бискупијом; од југа Орлићем и Турићем; и од запада Ковачићем и Бискупијом. Куће су у групама, по племенима, без икаква реда, по дну стране, ради лакшег живљења.
      Полача се дели на Велику и Малу Полачу и Подинарје, где су им станови и где са благом љетују. Подинарје је удаљено од кућа од 1/2-2 сата хода. Хране 83 коња, 628 говеда, 4.220 оваца, 144 свиње и 1.922 козе.
      Некад је овде било јако хрватско становништво, јер је неко од властеле хрватске ту дворе имао; зато веле, да и село носи име Полача.
      Породице су:
      Ћурић, (13), дошли из Брчког (Босна) у XVI в., славе Св. Архангела Михајла;
      http://www.poreklo.rs/2012/06/04/poreklo-prezimena-selo-pola%C4%8Da-knin/

      • Да допуним за Ћуриће – у зап. Херцеговини неки Ћурићи наводе да су пореклом из Боке Которске. С друге стране, наишао сам и на податак да су Ћурићи из Зубаца дошле у Клек. Верујем да су оба огранка Ћурића даљи род јер се зна да је добар део Бокељана досељен из Херцеговине.
      http://arhiva.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u10/tekst.pdf

      док су се Мандићи у Пиви (Црногорска Херцеговина), који славе Ђурђевдан, раније презивали Ћурић. http://www.poreklo.rs/2012/02/03/mandi%C4%87/

  4. milica

    Moj deda se prezivao Ivic, i poreklom je iz Potkozarja, sela Bistrice.Volela bih da uvrstite i njegovo prezime, jer pripada deci koja su prezivela logor za vreme drugog svetskog rata. Pozdrav!Ivici su porekolom iz Glamockog polja, sela Popovici.

  5. Милорад Богдановић

    Жељко, твоје презиме је загонетка, коју тешко да ће неко тачно да одгонетне.
    Презиме Ћурић и Ђурић вјероватно су једно те исто, само зависи од мјесто.

    Презиме Ћурић се спомиње 1882 у митрополији дабробосанској само на простору парохије Кралупи (Високо) и Пазарић (Сарајево) и нигдје више. Славе Архангела Михаила.
    Презиме Ђурић који славе Никољдан налазе се (1882) скором на цијелом простору ове митрополије. На дубичком простору спомињу се у парохији Двориште коју чине још село Мурати, Градина и Крива Ријека, и парохија Костајница у чијем саставу су још и села Мракодол, Петриња, Бабинац и Слабиња. У Дубици се не спомињу. Ови слављеници спомињу се још у непосредној близини , у парохији Јелићи т.ј Јелићки, Буснови (Приједор); Јаворани (Бањалука); као и у парохијама Бољанићи, Возућа, Маглај, Сочковац, Хрге (Маглај);Зеница, Бусовача, Травник; Вуковско (Бугојно); Голићи, Цикоте (Власеница); Грахово; Печеногорци (прњавор); Сарајево Град; Соколовићи-Вишеград; Сочаница (Дервента) и Угодновићи (Тешањ).
    (ШЕМАТИЗАМ д/б за 1882 годину и ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ аутор Ђорђе Јањатовић, 1993)
    Свако добро.

    П.С. С поносом се ћирилица пише.

  6. slobo

    I nteresuje me prezime SILJAK iz Kozarske Dubice selo Donja Slabinja slava namje Djurdjevdan. Ako netko zna bilo sta neka mi se javi na [email protected] Pozdrav

  7. Занима ме поријекло презимена Стојнић,из Верића,под Козаром.Слава је Јовањдан.Ако неко има неке информације,нека ми се јави. 🙂

    • Милорад Богдановић

      Стојнићи у Верићима (Ферићи) спомињу се 1882 године у ШЕМАТИЗМУ дабробосанском као слављеници Јовањдана. Ово презиме ову Славу славе још у парохијама Видовица (Дубица); Градишка, Драгељи, Јунузовци, Машићи, Романовци (Градишка); Добросело и Руишка (Крупа).
      Иначе, презиме Стојнић, у том времену, заступљено је само на простору Бањалуке, Приједора, Дубице, Крупе, Санског Моста, Градишке и Прњавора, који славе Стевањдан, Ђурђевдан, Јовањдан, Никољдан и Часне Верге.

      У КАРЛОВАЧКОМ ВЛАДИЧАНСТВУ 1896 године Стојнићи се спомињу као слављеници Јовањдана и Аранђеловдана.
      У Далмацији, Црној Гори, као и у Херцеговини, ово презиме се не спомиње.

      У књизи СРЕДЊЕ ПОЛИМЉЕ И ПОТАРЈЕ у новопазарско санџаку, аутор Петар Мркоњић ,на стр 358. спомиње се мјесто Батковићи у коме живе Стојнићи а који славе Јовањдан. Потражи ову књигу, а можда за који дан да ћеш и на нашем порталу моћи прочитати.

      Свако добро.

  8. Vladimir

    Malo mi je čudna cela ova vaša geneza, po njoj ispada da niko u Potkozarju nije iz tih krajeva nego da su sve u pitanju dođoši od kojekude.
    To je upravo hrvatski pristup celoj stvari !
    Što je nedopustivo!

  9. Милорад Богдановић

    Владимире, објасните на шта конкретно мислите?

    Нигдје у писаним изворима нема ни помена да је подручје Поткозарја, Змијања тј. простор између Сане и Врбаса доселило однекуда у времену Турака. Велика већина се раселило ка Далмацији, Лици, Банији, Славонији, Србији.

    У народу јесте остала прича “да смо сви из Црне Горе” а у последње вријеме “из Херцеговине” што нема основе, по многим показатељима, за ово подручје.

    Волио бих да се јавите, и наравно узмете учешће у овоме послу од користи за наш народ. Свако ново сазнање је вриједно, као и супротни аргументи, како би истина била чистија. Овако, доста је тамна, расчапутана и својатана.

  10. Илија

    Господине Богдановићу,
    Пошто се у Поткозарју наводи презиме Шикман, нисам нашао у прегледу презимена и пореклу откуда потичу, већ ме понукао Ваш одговор господину Синиши ШМИТРАН, који претпостављам да је погрешан јер у одговору наводите Шикмане а не Шмитране. Ово из разлога што и местима које наводите нема Шикмана, а ни крсне славе такође нису које припадају Шикманима. Пошто споменули Шикмане, ја сам Илија Шикман из Крндије (Буковица) општина Цазин. Слава Шикмана је Стевањдан. Моји преци у Крндију су дошли из Кулен Вакуфа пре Окупације. Незнам много о мо пореклу, то Вас молим уколико имате више информација о пореклу овог презимена да ми јавите. Захвалан, Илија.