Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације.
Дракулићи су из Корјенића у Херцеговини (славе Мратињдан).
Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра.
Дулићи су из Дулица од Гацка у Херцеговини.
Ђиласи су пореклом из Црне Горе (славе св.Симеуна).
Зорановићи су пореклом из Херцеговине.
Зорићи су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ђурђевдан).
Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ђурђа).
Јаракуле су пореклом од Рашковића из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).
Јањетовићи су пореклом од Теодоровића у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан).
Јаснићи су пореклом с Косова (славе Ђурђевдан).
Југовићи су из Гацка у Херцеговини. Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовића у горњој херцеговачкој површи.
Кавенуше су пореклом из Полимља (славе св. Симеуна). Кадијевићи су пореклом из Завале у Попову, у Херцеговини.
Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе Никољдан).
Калабе су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан).
Калабићи су пореклом од Нове Вароши из Старог Влаха.
Калиновићи су дошли из Куча у Црној Гори (славе Никољдан).
Каругићи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан).
Келемановићи су из Поцрња, вероватно од Љубиња у Херцеговини.
Керкези су пореклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан).
Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијевдан).
Ковачевићи су из Рашке (славе св. Јована).
Козоморе су пореклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована).
Комадине су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Никољдан).
Кондићи из дубичког краја су пореклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан)
Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље порекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију).
Корјенићи су из. Корјенића у Херцеговини.
Косијери су пореклом из Косијерева у Црној Гори.
Косовци су пореклом из Косова.
Котури у више села дубичког и градишког подручја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан).
Кочићи су пореклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе.
Краљевићи су доселили из Херцеговине.
Крвавци су пореклом из Херцеговине.
Крчиковићи су пореклом из Црне Горе (славе Никољдан).
Кртолине су од Лубура у Риђанима, из Црне Горе.
Круге су доселиле из Црне Горе. Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан).
Куваље су пореклом од Сјенице (славе Ђурђевдан).
Кукићи су пореклом из Бањана у Црној Гори.
Кукићи су доселили из Херцеговине.
Кукуљи су доселили из Црне Горе.
Кужети (Зорићи) су се назвали што су прекужили кугу, а негде су били кувари у кужини и по том названи Кужети.
Лугоње су пореклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан).
Лукачи су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована).
Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини.
Лопарице су из Црне Горе.
Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на такву даљину. То је изгледа било 1717. године.
Мандићи су неки из Рашке, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан).
Мајсторовићи су доселили из Херцеговине.
Малешевци су од Билеће у Херцеговини.
Матаруге око Козаре су пореклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Ћехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године.
Матавази су из Црне Горе, а тамо се мисли да су пореклом Арбанаси.
Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св. Јована).
Мораче су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан).
Мастиловићи су из Гацка у Херцеговини.
Мачинко је доселио из Херцеговине (слави св. Илију).
Мачноге су доселиле из Херцеговине.
Мацуре су пореклом из Братоножића у Црној Гори (славе св. Арханђела).
Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан).
Мерчепи су пореклом из Риђана у Црној Гори.
Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха.
Мирославићи су пореклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову
Гордићи, а пореклом су из Мратиња од Никшића (славе Никољдан).
Мостарци су пореклом из Херцеговине.
Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
Неретвљанци су пореклом из Херцеговине.
Никшићи су пореклом од Никшића у Црној Гори.
Обади су из Борча на Неретви у Херцеговини.
Обућине су пореклом од Колашина (славе св. Ђурђа).
Одавићи су пореклом из Херцеговине.
Ожеговићи су из села Ожеговића, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана).
Ољача имају своје имењаке у Ољачинцима, у Дубници, у Врањској Пчињи, а они су пореклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ђурђевдан).
Опарице су доселили из Левачких Опарица (славе св. Јована).
Оташовци су из Црне Горе.
Падежани су пореклом с југа Србије.
Пађени су из Пађена у Херцеговини (славе св. Ђурђа).
Палавестре су пореклом из Херцеговине.
Парух је пореклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини.
Пашићи и Пјанићи су дошли из Рашке (славе Јовањдан).
Периновићи су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Мучибабића.
Пиштељићи су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу).
Племићи су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу)
Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини.
Попаре су пореклом из Фатнице у Херцеговини.
Предојевићи су пореклом из Рудина код Билеће у Херцеговини (славе св. Алимпију).
Прибићевићи су доселили из Херцеговине.
Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини.
Рендулићи и Рендићи су од Сјенице.
Рорићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.
Сантрачи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијевдан).
Селаци су доселили из Старог Влаха.
Силимићи су из Херцеговине (славе св. Ђурђа).
Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врач.
Скопље су из Херцеговине.
Смољани, Смолићи, Смолоићи пореклом су с карсног платоа измеду доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ђурђевдан).
Смољевићи и Смољо пореклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ђурђа).
Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан).
Срђени су из села Срђевица у Гацку, Херцеговина,
Стирачи су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Јовањдан).
Сунарићи су из Старог Влаха (славе Симеуњдан).
Танкосавићи су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ðурда).
Тице су из Полимља.
Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су пореклом из Полимља (славе св. Стевана).
Трнинићи су из села Трнина у Колубари.
Трубари су из Херцеговине.
Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијевдан).
Тумарићи су из Тумарске, планина Коњух.
Ћеранићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.
Ћермани су из Љубиња у Херцеговини.
Убавићи су од вишеградског краја.
Угарчићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини. Угарча су из Херцеговине. Угреновићи су пореклом из Старог Влаха (славе Јовањдан).
Хашани су доселили од Плава из Црне Горе.
Хере су пореклом из Херцеговине.
Цикоте код Дубице су пореклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурђа).
Џепине су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија).
Шатенци, Шамате су доселили од Билеће из Херцеговине.
Шашари су из Херцеговине.
Шеве су од Никшића из Црне Горе (славе Аранђеловдан).
Шевићи су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан).
Шљивићи су из Старог Влаха (славе Никољдан).
Шоботи су поријеклом од Мрњавчевића из Куча у Црној Гори (славе Митровдан).
Шолаје су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).
Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине.
Штековићи су из Васојевића. Према другим подацима, из села Штековица у Прибоју, где се спомињу од 1642. године, Црна Гора (славе Никољдан).
Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини.
Шуњићи су пореклом из Херцеговине. Шумани од Дубице и Градишке пореклом су од Полимља.
Шурлани су пореклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације.
Страдање Срба са Козаре и Поткозарја у Другом светском рату
У Другом светском рату с подручја Козаре и Поткозарја изгубило је животе преко 40.000 становника. Подручје Козарске Дубице пре Другог светског рата имало је 33.350 становника. Од тога броја је погинуло 18.495 становника. Само на подручју општине Козарске Дубице 463 домаћинства остала су без наследника по мушкој и женској линији. Њихова огњишта су се угасила. И ово је један податак који показује како су ратови уништавали становништво на овом подручју које је гинуло, расељавало се и насељавало.На ово подручје после Другог свјетског рата становништво се досељавало и насељавало из Змијања и Мањаче. Интересантно је навести да је била миграција после Другог свјетског рата из Змијања у Кнешпоље, на место где је изгинуло становништво. То су куповали земљу од оних који су остали и населили се. Ово је исти правац некадашњег миграционог кретања од Змијања у Поткозарју.
Душан Дивљак, стар 70 година, из села Побрдана у Кнешпољу, прича да је после Другог свјетског рата доселио из Добрње са Змијања.
Рајко Станивуковић из села Побрдана у Кнешпољу после Другог светског рата је доселио из Добрње са Змијања.
Душан Томаш из села Побрдана у Кнешпољу прича да му је причала прабаба Мика да су они давно доселили од некуд из Далмације. Славе св. Николу. И ово је миграциони правац Црна Гора-Херцеговина-Далмација-Поткозарје. Душан прича да је његова прабаба Мика рођена у XИX веку. У фашистичкој офанзиви на Козари јуна и јула 1942. године погинула су Микина три сина: Стево, Симо и Илија. Тад је прабаба Мика била у поодмаклим годинама. Изгинувши синови и унуци, али оста само једно праунуче, Душан.Мало мушко дете кога баба Мика није од себе никуд одвајала. Мика би говорила: »Дала сам отаџбини синове и унуке. Хвала богу, оста ми праунук Душан, моја глава куће. И моје се огњиште није угасило.«Године 1943. наступила је глад. Баба Мика у својим поодмаклим годинама узе заставу и крену пред омладином да бере ноћу жито према Дубици. »За мном, дјецо, не бојте се, морамо од непријатеља отети наше жито!« Кад се завршио рат 1945. године баба Мика је са својим праунуком Душаном подигла кућицу. Остао је праунук Душан и није се угасило огњиште. Кад је Душана оженила и упутила у војску, баба Мика је говорила: »За отаџбину сам дала синове и унуке, али сам дочекала да из моје куће поново пошаљем војника да носи пушку и брани кнешпољску земљу натопљену крвљу његових дједова и очева. Пјевајте, људи и веселите се! Данас сам најсрећнија прабаба у Кнешпољу. Баба Мика из своје куће поново шаље под пушку војника. Није душман успио да уништи огњишта у Кнешпољу!« Такве су биле мајке Кнежопољке.
Предања о пореклу која су се преносила са оца на сина:
Крнете, Баслаћи, Саџаци, Милановићи доселили су из Лике у Поткозарје. Према родослову који је поседовао Станко Крнета, они су у Лику дошли из Сјенице. Дакле, Сјеница-Лика-Поткозарје, то је био правац миграционе струје. Крнете у Драготињи, Волару и Приједору славе Томиндан. Крнете у Маринима и Јутрогошти славе Јовањдан. Ево како је дошло до промене славе. Сеобом из Лике један Крнета се задржао у Цазинској крајини, а други одоше у Марине и Јутрогошту. Овај Крнета што оста у Цазинској крајини убио је два бега и побегао у други феуд, али је по казни морао променити славу. Од тих су Крнете у Драготињи, Волару и Приједору, који славе Томиндан. Иначе, стара слава Крнетама, док су били у Сјеници и Лици, била је Јовањдан. Симатовићи су се звали Регоде. Први Регода дошао је из Кључа у Паланчиште. Дакле, правац миграције Херцеговина-Далмација-Кључ-Поткозарје. Тај Регода имао је сина Симу-Симата. Симатови синови по оцу Симату добише презиме Симатовићи. Село се звала Симатовица. Симат је био први у Симатовићима. Од њега пред Други свјетски рат било је више од 20 кућа, домаћинстава. Презиме Симатовићи добили су има преко 100 година. Регоде су славиле Ђурђевдан. Ту славу наследили су Симатовићи.
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић




17. фебруар 2014. у 18:46
Snježana Jelavić
Dobar dan,
pripadam obitelji Stričić. Moj pokojni otac Mile (1927.)rođen je u Kozinu. Njegov otac, a moj djeda zvao se Špiro i oženio je Soku Sudžuk kada je ona imala 15 godina, a djed 50. Izrodili su 6 djece.
Po usmenoj predaji Stričići su porijeklom iz dubrovačkog zaleđa. Za vrijeme turske bavili su se trgovinom iznoseći izvan dubrovačkih zidina višak hrane i robe koja je dolazila u luku velikim brodovima. Ne pristajući na pravo prve bračne noći, muški članovi obitelji ubijaju agu, otimaju djevojku i bježe prema unutrašnjosti. Istražujući, došla sam do podatka da prezime nije izvorno Stričić već je izmjenjeno u jednom slovu (ž u č). Moj otac je za života govorio da mi ne pripadamo niti jednom Stričiću iz sela Stričić već da smo bili zaseban “klan”.Braća moga oca oženili su Vid-Stoju Džurić, a Jovo-Desu Karan. Sestra Dragica udala se za Branka Petrovića, a Stoja Đurađa Majkića. Svi osim Stoje i Đure 60.-ih godina odlaze živjeti u Vrbovu pokraj Nove Gradiške, a Stoja nakon ovog rata odlazi u Vojvodinu, a sjećam se kako smo slavili Đurđevdan kao krsnu slavu.
Moja obitelj Stričić, iako broji veliki broj članova, ima samo jedno muško dijete tog prezimena. Ženska djeca rađala su mušku, a muškarci dobivali žensku.
Gospodine Bogdanoviću, molim da potvrdite ili pobijete gore navedeno.
Srdačan pozdrav,
17. фебруар 2014. у 21:19
Милорад Богдановић
Сњежана,
хвала вам на овако искреном интересовању за коријење своје.
Немам ја толику храброст да потврдим или демантујем ваше наводе, јер има ту по мени неколико нејасноћа, па вјероватно када би ви мени одговор послали, онда бих се могао изјаснити.
Прво, нисам, пронашао да у селу Стричићи спомиње се и истоимено презиме. Спомињу се Стрике и Стричевићи код и у Бањалуци, слављеници Ђурђевдана.
Пошто је ваше дјевојачко презиме Стричићи, а које се спомиње 1882 године (Шематизам дабробосански) у селу Козин код Мајкић Јапре, гдје је било 19 кућа и 144 душа, као и недалеко у Дубовику, вјероватно сте презиме добили по мјесту одакле сте дошли (Стричићи), а до тада сте вјероватно имали друго презиме. Осим у Дубовику и Козину, ваше презиме се више нигдје не спомиње у Крајини и митроолији дабробосанској при крају 19 вијека.
Презиме Стрижић се не спомиње на овоме подручју.
Свако добро вам желим, и останите и даље са нама.
18. фебруар 2014. у 17:12
Snježana Jelavić
Poštovani,
vrlo rado ću ostati u komunikaciji s Vama. Meni je toliko žao što se moje djevojačko prezime više ne spominje u kraju odakle je moj otac rodom. Gore u Kozinu sam provela najljepše vrijeme svoga djetinjstva, zajedno sa svojom braćom i rodbinom. Moje djevojačko prezime će nestati kao što nestajemo svi mi i to me čini izuzetno žalosnom. Početkom ovog rata odlazila sam u Lušci Palanku kako bi ishodovala neke dokumente za oca, odnosno za sebe. Dakle, moj tata je upisan u tom gradu. Željela bih Vam reči da je moj djed Špiro i muškarac imenom Simo Sudžuković, kao mlad otišao u Ameriku, vratio se u Kozin i u poznim godinama oženio baku koja je bila kako sam već navela stara svega 15 godina. Vratio se kao bogat čovjek. Sve zarađeno pretvorio je u zlato i taj zavežljaj držao na tavanu. Djeci je zabranio da odlaze na tavan, a moj otac koji je bio drugo dijete po redu je ipak otišao gore. Na tom zavežljaju je bila zviždaljka i on je počeo puhati u nju. Kasnije, a tada on nije mario za to, djed je te predmete stavio u orah koji je stajao pred kućom. Bio je to orah u koji je grom udario i raskolio ga. Otac je pričao kako su kasnije vidjeli veliki kamen u tom rasjeku. Iza II. sv. rata neki vojvođani su dolazili u taj kraj i kupovali građu. Orah je prodan…..
Pretražujući i želeći doći do što više podataka o svojim korjenima pronašla sam još jedan podatak. Neznam točno godinu, ali radi se o 1750.-im godinama jedan član mojih predaka postao je kanonik splitsko-dalmatinski.
Ja znam, jer sam listala i čitala, da vi istražujete prezimena koja potječu iz kraja gdje je moj otac rođen. Moj otac je bio nepročitana knjiga, vrlo rijetko je govorio o sebi. Ipak, kad je upoznao moju majku davne 48. godine za sebe je govorio kako je krajišnik. Bio je oficir. Iako živim u RH nikada nisam zatajila svoje porijeklo.
Vaša Snježana
18. фебруар 2014. у 21:41
Милорад Богдановић
Да Сњежана (и моја ћер – тако се овдје вели, тако име носи),
свака судбина је посебна и дирљива прича, и зато се несмије заборавити, треба је записану оставит, да буде опомена онима што стасају иза нас. Али, кад се живот воли, и радује се свакој ситници, памте се само добре ствари.
Останите и даље са нама и свако ваше јављање, као и велики број наших посјетилаца, доноси и нама нова и богата сазнања.
И на крају један мали поклон од мене http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=138.0 , макар у неким посебним тренутцима, који ће вас повезати са родним крајем и “ђедовином, које нема ниђе љепше на свијету”
Свако добро.
17. фебруар 2014. у 22:45
Милорад Богдановић
БОСИОЧИЋИ, сл. Никољдан
Босиочићи који славе Никољдан, спомињу се 1882 године у парохији Брекиња ( а такође и још једни Милићи) и Двориште код Дубице. Ово презиме још се спомиње у парохији Зеница, али слава им је Ђурђевдан. У централном дијелу Босне око Високог и Сарајева, Никољдан славе Босиљчићи, а Босиорчићи у Колунићу код Петровца славе Јовањдан.
(Шематизам д/б за 1882 годину)
Презиме Босиочић нисам пронашао да се игдје више спомиње.
28. фебруар 2014. у 04:24
Бојан
мој отац је Гојко Видовић, деда ми је Десимир Видовић, прадеда Ђурађ или Ђуређ Видовић, из села Машићи и Душаново (пре рата 1992 се звало Шибић хан), општина Градишка, Република Српска, Славимо Св. Николу. Ако имате какве информације о пореклу. Хвала
14. март 2014. у 21:22
Милорад Богдановић
Бојане,
ево са мањим закашњењем покушаћу да ти макар мало помогнем у твоме интересовању за презиме Видовић, који славе Никољдан.
Презиме Видовић спомиње се у Шематизму дабробосанском за 1882 годину у парохији Машићи као слављеници Никољдана. Тада је у селу Машићи било 90 православних кућа и 654 душе.
Видовићи , никољштаци, спомињу се још у парохији Бугојно, Вагани герзовачки, Власеница, Доњи Вакуф, Драговићи прњаворски и Чечава протопрезвтерат тешањски.
У овој црквеној књизи Видовићи се воде као слављеници 14 различитих слава и махом су распрострањени по читавој дабробосанском митрополији.
У Карловачком владичанству за 1893 годину Видовићи се воде као слављеници Јовањдана, Ђурђевдана, Аранђеловдана, Никољдана, а спомињу се и као римокатолици.
Видовићи у Далмацији који славе Никољдан спомињу се у Стрмици а који су овдје доселили око 1780 године из Равних Котара. Око 1920 године у Стрмици је било 12 кућа Видовића. Да ли их и данас има, неби знао рећи.
Наравно, презиме Видовић се спомиње и у другим крајевима, па ако те интересује, посјети нашу дигиталну билблиотеку и много тога ћеш сазнати.
Свако добро.
Извори:
-Шематизам д/б за 1882
-Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни,Сомбор 1993
-Карловачко владичанство за 1893
-Александар Бачко, Породице далматинских Срба, Београд 2008
15. март 2014. у 14:23
Бојан
Хвала пуно!!! свако добро
14. март 2014. у 12:10
Ranko GLIGIĆ
Molim sviju koji nešto više znaju o porijeklu prezimena GLIGIĆ bez obzira s koje strane Kozare se nalazi da op tome nešto napišu
14. март 2014. у 22:02
Милорад Богдановић
Ранко,
твоје презиме је махом распрострањено на подручју Сребренице и Поткозарја, као и великог броја презимена ових простора.
Глигићи се спомињу у Шематизму д/б за 1882 годину као слављеници осам различитих слава: Аврамије, Алмпије, Миољдан, Стевањдан, Ђурђевдан, Ђурђиц, Јовањдан и Никољдан.
У Поткозарју и околини Ђурђевдан славе у парохији Агићи и Демировац; Блашко и Бошковићи; Градина и Козарац; Милошево Брдо-Грабовица;
Јовањдан у парохији Бистрица и Верићи; Драксенићи.
Никољдан у парохији Двориште, Добрљин, Костајница и Читлук.
Свако добро.
19. март 2014. у 21:32
Borislav Subotić
Поштовани, моје презиме је Суботић, и заиста мало знам о мом поријеклу. Од расположивих података имам те да је мога покојног прадједа Срету, који је рођен 1910. године, као бебу мајка донијела из села Милошево Брдо, са подручја Градишке, у село Мирковац, општина Дубица. Он је погинуо 1933. године, а иза њега је остао мој покојни дјед Никола, који је тада имао пар мјесеци старости, и моја породица је једина са таквим презименом на подручју Кнешпоља. Молио бих Вас да изнесете што више података о мојим прецима и презимењацима Суботићима са подручја Милошевог Брда, јер онај ко нема прошлост не може имати ни будућност. Унапред захвалан!
10. април 2014. у 23:18
Милорад Богдановић
Бориславе, о презимену Суботић има доста тога да се напише, али када нам не наведете макар славу коју су славили, или славе, онда је то врло тешко.
Зато, о Суботићима из Милошевог Брда могу само написати да се спомињу 1882 године у црквеној књизи Шематизам митрополије дабробосанске као слављеници двије славе, Јовањдана и Часни верига.
За који дан овдје-Завичај, можеш прочитати препис за парохију Милошево Брдо и Грбавце.
Свако добро.
20. април 2014. у 08:28
Војислав Ананић
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
За првојављеног господина Борислава Паспаља, неколико појашњења у вези са пореклом назива презимена ПАСПАЉ – 1. реч паспаљ је стара српска реч. Најпре сам њено значење открио у једном од речника, а означава МЕКИЊЕ. На другом месту означава врло ситан прах од брашна код мељаве. На трећем месту означава отпатке при гребенању лана или конопље, на четвртом месту означава отпадак од дрвета, пиљевину, на петом месту пегавог човека итд. Значи, родоначелник овог презимена се некада бавио неким од наведених послова. ПАСПАЉИ су настали највероватније од потомака ускочког попа Јована Малешевца моји је пребегао у Хрватску, где има и највише породица овог презимена.
25. април 2014. у 22:42
Mirjana Trajkovic
Postovani! Odusevljena sam Vasim trudom i zeljom da svima izadjete u susret i obogatite nasa saznanja o dalekim pecima. I mene zanima poreklo mog devojackog prezimena koje je retko RASTOKA, moj pokojni tata DUSAN rodjen je u Donjoj Marickoj kod Prijedora , slava je Djurdjevdan. Ako mozete da mi kazete kako je nastalo prezime i odakle vodi poreklo. Ujedno me zanima i mamino devojacko prezima SAULA sa Korduna blizu Vojnica selo Lisine, Srdacan pozdrav Mirjana