Сомбор и околна села

11. јун 2012.

коментара: 43

Завичај - села и градови

Град Сомбор:

Алекса Шантић, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан, Гаково (обухвата и Крушевље које је до 1978. било самостално насеље), Дорослово, Кљајићево (до 1948. године Крњаја), Колут, Растина, Риђица, Светозар Милетић, Сомбор, Станишић, Стапар, Телечка и Чонопља.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (43)

Одговорите

43 коментара

  1. 28. новембар 2016. у 17:58

    vojislav ananić

    КОЛУТ (1.710 ст.), ратарско (16% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, на (90 м) контакту лесне заравни и алувијалне равни Дунава, између Бајског канала и тока Плазовића (Киђоша), 20 км СЗ од Сомбора. Површина атара износи 4.335 ха. Назив потиче од имена племићке породице Килед, која је овде егзистирала од средине XIII в. Припада плански грађеним насељима од друге половине XVIII в. Линијског (издуженог) је облика, с обе стране пута Сомбор-Баја и физиономским израштајима у упоредничком правцу (ка Барачком Дунавцу и Рибњаку). Формиран је на подручју значајног раног средњовековног археолошког локалитета. Први писани помен датира из 1261, када се наводи под називом Килид. Крајем XVI в. представља највеће насеље у Бачкој, па се отуда у турским изворима из 1590. помиње као град (81 дом). Кроз К. је тада пролазио главни пут за Барању, а у његовој непосредној близини била је тврђава за контролу и заштиту прелаза преко Барачког Дунавца. У XVIII в. најпре је насељен ”Рацима Шизматицима”, а потом, у другој половини, и Немцима, који су се већином повукли са окупаторском војском по завршетку II светског рата. Након тога насељава се српско ст. (43 породице) из Лике и Кордуна. Данашње ст. је већинско српско – 72,4 % (слави Св. Јована Крститеља, Ђурђевдан, Св. Николу и др.), а има и осталих етничких припадника (Хрвати, Мађари, Шокци и др.). Индекс демографског старења (ђ) креће се у распону од 0,3 (1961) до 1,3 (1991). Електрично осветљење добија 1928, а локални водовод 70-их год. XX в. Има осморазредну ОШ ”Огњен Прица” (шк. 2000/01. – 155 ученика), МК, дом културе, приватни Зоолошки врт ”Мики”, здравствену станицу, апотеку, пошту, Рибњак ”Бачка” (200 ха – шаран и сом) – основан 1948, који користи воду Плазовића, циглану (почела са радом 1925) и др. У пољопривредној производњи доминира кукуруз, пшеница, луцерка и сунцокрет.

    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори

  2. 28. новембар 2016. у 17:59

    vojislav ananić

    РАСТИНА (605 ст.), погранично (према Мађарској) ратарско (42% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, на (97 m) лесној тераси (максималне висине 106m) у коју је своју долину усекао сада каналисани ток Плазовића, 22 кm северно од Сомбора. Површина атара износи 2.306 hа. Издуженог је облика, са улицама које се секу под правим углом и кућама типа ”уз пут” и ”на лакат”, у чијем залеђу су простране баште. Локалитети Трска, Секеш и Шупљина, у источном делу села, су мочварни, а геометријску физиономску правилност западног дела насеља ремети ток Плазовића. Први пут се помиње у XIV в. под именом Харасти, а од XVIII в. наводи се као пустара под данашњим називом или Растинско Поље. Била је у поседу барона Јохана Редла, који средином XIX в. подиже замак Каштел са мајуром, парком, млином, фабриком сирћета и другим садржајима. До 1918. представља административни и физиономски део Станишића, а потом (до краја II светског рата) села Риђице. Статус самосталног насеља добија после II светског рата, када се досељава ст. из Лике и Херцеговине. Ст. је углавном српско – 90,1% (слави Св. Јована Крститеља, Ђурђевдан, Св. Николу и др.), а од осталих националности већу заступљеност имају Хрвати и Мађари. Индекс демографског старења ()5) креће се у распону од 0,5 (1961) до 1,3 (1991). Струју добија после II светског рата, а локалну водоводну мрежу 60-их год. XX в. Има четвороразредну ОШ (почела са радом 1961; шк. 2000/01. – 28 ученика), МК, дом омладине, споменик жртвама Шарварског логора, здравствену амбуланту, пошту, Земљорадничку задругу ”Кооперација Растина” (основана 1953) и др. Водећи пољопривредни производи тржишног значаја су кукуруз и пшеница.

    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори

  3. 28. новембар 2016. у 17:59

    vojislav ananić

    РИЂИЦА (2.806 ст.), погранично (према Мађарској) ратарско (16,6% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, на (100 m) бачкој лесној тераси коју је ток Плазовића еродирао, с обе стране локалног пута ка Сомбору, 30 кm северно од Сомбора. Површина атара износи 5.990 hа. Припада плански подигнутим насељима са улицама које се секу под правим углом. Просторну окосницу физиономског развоја представља поменути пут. Подељена је на два физиономска дела: западни (ка току Плазовића), који је правоугаоног, и источни (поред језера Риђице), неправилно звездастог облика. Основана је у близини некадашњег келтског насеља, које је било лоцирано на вишем СИ и источном терену заштићеном од поплава. Први писани помен датира из XVI в., када је посед Катарине Орловић и Владислава Керечењина. Почетком XVIII в. насељена је Мађарима из села Леђен, али и, поред тога, до почетка XIX в. већинско ст. чине Срби. Год. 1801. постаје посед Имре Ковача, од када већинско ст. чине Мађари, Немци и Словаци. Након завршетка II светског рата присутно је значајно досељавање српског живља (3 хиљ. ст.) из околине Задра, Бенковца, Книна, Сиња и других крајева. Садашње ст. је већином српско – 75,8% (слави Св. Николу и др.), а има и осталих етничких припадника (Мађари, Хрвати, Буњевци и др.). Индекс демографског старења ( креће се у распону од 0,3 (1961) до 1 (1991). У селу се налазе две цркве: православна Пренос моштију св. Николе подигнута 1844. (православни храм – земуница, сазидан почетком XVIII в. је порушен, па потом обновљен 1731) и римокатоличка из 1816. год. Струју добија 1926, а водом се снабдева преко локалног водовода. Има осморазредну ОШ ”Петар Кочић” (шк. 2000/01. – 254 ученика), МК, дом културе, здравствену станицу, апотеку, пошту, РЈ ”Развитак” у оквиру ПК ”Сомбор” из Сомбора, Пољопривредно предузеће ”Риђица” (сточарска фарма и млин), локалну пијацу (пазарни дан – поиедељак) и др. Производња кукуруза и пшенице тржишно је оријентисана.

    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори

  4. 28. новембар 2016. у 18:00

    vojislav ananić

    СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ (3.292 ст.), развијено (28,7% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, на (93 m) контакту Бачке лесне заравни и лесне терасе, с обе стране пута и железничке пруге Сомбор—Суботица, 12 кm СИ од Сомбора. Површина атара износи 6.004 hа. Припада плански подигнутим насељима. Основан је на раскрсници поменутог друма и локалног пута Чонопља-Станишић, где се налази централни део насеља. Стамбени и остали објекти руралне економије распоређени су дуж наведених комуникација, с тим што источни део насеља има неправилан облик (куће су зракасто размештене поред попречних улица). У СЗ делу насеља одржало се мало језеро Концина бара. У атару су евидентирани значајни трагови старије насељености: остаци три хумке из млађег гвозденог доба и три средњовековна насеља (помињу се у XIV в.) – Халмош (назив од мађарске речи што значи брежуљак), Сент Мартон и Вана. Сматра се да је претеча данашњег насеља Халмош. Средином XVI в., за време турске окупације, помиње се под именом Милитић или Милетић (вероватно по породичном имену или надимку). Средином XVIII в. нови досељеници (Мађари и Немци) су формирали Племениту општину Милетић (Метес Miletic). Данашње име добија по српском политичару и борцу – Светозару Милетићу, за права Срба у Угарској током друге половине XIX в. По протеривању Турака (1699) насељен је Мађарима, Немцима и Хрватима из Бачко-бодрошке жупаније и Аустрoугарске, чији потомци и данас овде живе. После II светског рата досељено је шест српских породица (22 члана). Садашње ст. је већинско мађарско (50,7%), а има и осталих националности (Хрвати, Буњевци, Срби и др.). Индекс демографског старења (ц) креће се у распону од 0,6 (1961) до 1 (1991). Струју добија пре II светског рата, а водом се снабдева преко локалног водовода. Има осморазредну ОШ ”Братство-јединство” (почела са радом крајем XVIII в.; шк. 2000/01. – 312 ученика), МК, дом културе, библиотеку (1801), здравствену амбуланту (1972), апотеку, пошту, две железничке станице (1869), локалну пијацу (пазарни дан – среда) и др. Носиоци развоја интензивне и тржишне аграрне производње (кукуруз, пшеница, сунцокрет и др.) су приватна газдинства и РЈ ПК “Сомбор” из Сомбора (”Кооперација Задругар”, ”Светозар Милетић” – фарма свиња и говеда, и Млин ”Јединство” – основан 80-их год. XIX в.).

    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори

  5. 28. новембар 2016. у 18:01

    vojislav ananić

    СТАНИШИЋ (5.131 ст.), ратарско-сточарско (16,2% аграрног ст.) насеље збијеног типа, на (97 m) додиру Бачке лесне заравни и лесне терасе, с обе стране пута Сомбор-Баја, 22 кm СИ од Сомбора. Површина атара износи 9.275 hа. У западном делу атара тече река Мостонга, чијим каналисањем су исушене некадашње многобројне баре и мочваре, по чему је околина С. раније имала популаран назив “крај са 1.000 језера”. Највећи део насеља подигнут је на плавини, висине од 87,5 до 125 m. Правоугаоног је облика (праве и широке улице секу се под правим углом), а иницијални физиономски нуклеус представља централна раскрсница. Средином XIV в. на овој територији помиње се насеље Париш, а у XVII в. наводи се као пустара, власништво генерала Пала Шереија, где се у другој половини XVIII в. досељавају српске породице из околних села. Крајем XVIII в. присутно је и досељавање Немаца (100 породица), када су формирана два физиономско-етничка дела насеља – српски и немачки, који су 1811, када С. стиче статус варошице, спојени у једно насеље. За време аустро-угарске власти, 1904. добија ново географско име – Ерсалаш, да би потом, у Краљевини Југославији, стари назив био враћен. Крајем II светског рата Немци се повлаче са окупаторском војском. Тада се насељавају Срби већином из северне и средње Далмације и БиХ. Садашње ст. је преовлађујуће српско – 61,2% (сеоска слава Преображење Господње), а има и осталих етничких припадника (Буњевци, Мађари, Хрвати и др.). Индекс демографског старења (ђ) креће се у распону од 0,2 (1961) до 0,9 (1991). Српски православни храм посвећен Св. епископу Николају – пренос моштију, подигнут је 1772. (обновљен 1994). Електрично осветљење добија после 1925, а водом се снабдева преко локалног водовода. Има осморазредну ОШ ”Иван Горан Ковачић” (шк. 2000/01. – 451 ученик), МК, Дом културе “Владимир Назор”, здравствену станицу, апотеку, ветеринарску амбуланту, погон за производњу обуће у саставу ”Солида” из Суботице, локалну пијацу (пазарни дани – уторак и субота), добровољно ватрогасно друштво и др. У интензивној и тржишној пољопривредној производњи доминира кукуруз и пшеница, а носиоци њеног развоја су приватна газдинства и Пољопривредно предузеће ”Јадран” у чијем саставу су фарме живине, оваца и свиња (планирана је и изградња рибњака и узгајалиште шампињона).

    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори

  6. 28. новембар 2016. у 18:02

    vojislav ananić

    СТАПАР (3.795 ст.), ратарско (31,7% аграрност.) насеље збијеног типа, на (88 m) лесној тераси Бачке лесне заравни, с обе стране магистралног пута Нови Сад-Сомбор-Будимпешта, 13 кm ЈИ од Сомбора. Површина атара, у чијем западном делу тече каналисана река Мостонга (део канала Сомбор-Оџаци), а у источном Мали бачки канал, износи 8.301 hа. По предању, назив потиче од речи сто и пари, јер је у време оснивања насеља досељено стотину парова (породица). Окосницу физиономског развоја представља поменути пут, око кога су временом формиране попречне (споредне) улице. Обједињује три физиономске целине: Шиђане, Жарковац и Лугомерце. Садашње насеље основано је на месту са више ишчезлих средњовековних села (Сзент Ро1, Лапчево, Салашић, Водица и Облица) средином XVIII в., када се досељава 200 српских породица из других делова Бачке, које су се склањале пред немачком планском колонизацијом. Током 1752. наводи се под именом О. Сзтапар (Стари Стапар). Данашњи назив добија 1902. год. Садашње ст. је претежно српско – 91,6% (сеоска слава Велика Госпојина), а има и осталих етничких припадника (Хрвати, Мађари, Роми и др.). Индекс демографског старења (ђ) креће се у распону од 0,7 (1961) до 1,1 (1991). Српска православна црква Ваведења Пресвете Богородице, са иконостасом из 1790. (урадио Јаков Орфелин), подигнута је 1753. (обнављана 1898, 1956. и 1988; културно добро од 1975), а капела Успења Пресвете Богородице 1734. год. Струју добија после II светског рата, а водом се снабдева преко локалног водовода. Има осморазредну ОШ ”Бранко Радичевић” (шк. 2000/01. – 338 ученика), МК, два амбара из 1838. и 1846, објекте привредне архитектуре (културна добра од 1952. и 1984), здравствену станицу, апотеку, ветеринарску амбуланту, пошту, мотел ”Меран” (поред пута Сомбор-Стапар), локалну пијацу (пазарни дан – понедељак), ватрогасни дом и др. У аграрној производњи доминира кукуруз и пшеница, а носиоци њеног развоја су приватна газдинства и Земљорадничка задруга ”Прва војвођанска”.

    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори

  7. 28. новембар 2016. у 18:03

    vojislav ananić

    ТЕЛЕЧКА (2.138 ст.), ратарско (41,9% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, на (115 т) Бачкој (Телечкој) лесној заравни са израженим лесним облицима рељефа (одсек, тераса, гредица, вртача и удубљење), с обе стране пута Сомбор—Бачка Топола, 22 кm источно од Сомбора. Површина атара износи 3.262 hа. ЈЗ делом атара протиче Кљајићевски поток, а јужно од насеља Телечки поток. Физиономски се развија с обе стране поменутог пута и има уређен централни трг. Први пут у писаном документу помиње се 1883 када се досељава, у предео познат под именом Пуста Кула, 500 мађарских породица из (17 села) околине Кикинде, Кањиже, Нове Црње, Падеја, Торде, Бечеја и Бачког Моноштора. Било је планирано да се тада подигну два насеља, за католичке и протестантске Мађаре, али је ипак настало само једно, које добија назив по тадашњем управнику државних добара Мађарске (Сапари Ђула). Ово географско име задржава до I светског рата, а од тада, изузев за време мађарске окупације у II светском рату, носи данашње. Већинско ст. данас су Мађари (89%), а од осталих националности заступљеношћу се истичу Срби (5,8%). Индекс демографског старења (ј5) креће се у распону од 0,7 (1961) до 1,3 (1991). Католичка црква лоцирана је на централном тргу. Електрично осветљење добија после II светског рата, а водом се снабдева преко локалног водовода. Има осморазредну ОШ ”Киш Ференц” (шк. 2000/01. – 166 ученика), МК, дом културе, здравствену станицу, апотеку, пошту, Циглану ”Јагњево” (основана 1925), млин (1935), млин за прераду индустријске паприке (од 1939, када су постојала три оваква објеката), локалну пијацу (пазарни дан – субо- та) и др. У интензивној и тржишној аграрној производњи највећи значај има кукуруз, пшеница, сунцокрет, шећерна репа и дуван (у просеку се под овом културом налази око 3% ораница), а носиоци њеног развоја су приватна газдинства и Земљорадничка задруга “Телечка” у саставу ПК ”Сомбор” из Сомбора, која се бави и откупом тржишних вишкова.

    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори

  8. 28. новембар 2016. у 18:04

    vojislav ananić

    ЧОНОПЉА (4.432 ст.), ратарско (17,5% аграрног ст.) насеље збијеног типа, на (90 m) контакту лесне зарав- ни и лесне терасе, с обе стране локалног пута ка Сомбору, 10 кm СИ од Сомбора. Површина атара, у чијем источном делу тече каналисани Кљајићевски поток, износи 7.730 hа. Асиметричног је облика са основним физиономским делом око главног пута. Просторно се шири ка истоку, јер је према западу израженије мочварно земљиште. Први писани помен датира из 1399, када се наводи у Бодрошкој жупанији под називом СопокИа (СопорИа). Од 1747. има статус самосталног насеља, с тим што је за време турске окупације расељена (“опустела”). У другој половини XVII в. (под Фрањевцима), када има развијено овчарство и виноградарство, насељена је Буњевцима, а у мањој мери и Србима, Мађарима и Немцима. Почетком XX в. најбројнији су Немци и Мађари, а после II светског рата (досељено 3 хиљ. ст. из околине Слуња, Вргин Моста и Цазина), као и данас, Срби (64,3%) и Мађари (18,5%). Индекс демографског старења (ј5) креће се у распону од 0,3 (1961) до 0,9 (1991). Жупна црква Свих Светих подигнута је 1819, а изградња православног храма Св. Тројице започетаје 1989. год. Струју добија пре II светског рата, а водом се снабдева преко локалног водовода. Има осморазредну ОШ ”Мирослав Антић” (шк. 2000/01. – 328 ученика), МК, дом културе, здравствену станицу, апотеку, пошту, циглану, локалну пијацу (пазарни дан – понедељак) и друго, а раније су постојале још две фабрике (фарбара и кудељара). Производња кукуруза и пшенице је тржишно оријентисана, а носиоци развоја аграра су приватна газдинства и РЈ коопераната “Будућност” у саставу ПК ”Сомбор” из Сомбора и Пољопривредно предузеће ”Чонопља” са великом сточарском фармом.

    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори

  9. 21. мај 2017. у 11:22

    vojislav ananić

    Списак колонизираних из котара Слуњ у Чонопљу и Кљајићево

    1. (279) Алинчић Мане Душан са 4 члана из Примишља
    2. (379) Бајић Тодора Душан са 2 члана из Љупче
    3. (3) Бајић Миладина Миле са 5 чланова из Љупче
    4. (111) Бајић Илије Никола са 2 члана из Корд. Љесковца
    5. (343) Банда уд. Драгића Даница, р. Божић, 6 чланова, Бандино Село
    6. (205) Банда Ђуре Љуба, 2 члана, Цвијановић Брдо
    7. (416) Банда уд. Никола Станка, р. Ловрић, 6 чланова, Цвијановић Брдо
    8. (464) Банда Никола Драгица, 3 члана, Снос -Вељун
    9. (142) Бараћ Дане Михајло, 10 чланова, Збјег
    10. (412) Бараћ уд. Раде Ката р. Момчиловић, 6 чланова, Збјег
    11. (106) Басара Миле Ђуро, 5 чланова, Широка Ријека, Војнић
    12. (128) Басара уд. Николе Михољка, р. Шпановић, 5 чланова, Мрачаљ, Војнић
    13. (456) Бастаја Мане Раде, 9 чланова, Корд. Љесковац
    14. (305) Батало уд. Милоша Даница, р. Савић, 4 члана из Примишља
    15. (303) Батало Илије Симо, 3 члана из Примишља
    16. (324) Батало Вука Ђуро, 4 члана, Цвијановић Брдо
    17. (331) Батало Николе Мане, 3 члана, Примишље
    18. (479) Батало Тодора Милорад, 3 члана, Примишље
    19. (285) Батало Јована Никола, 3 члана, Примишље
    20. (250) Батало уд. Илије Петра, р. Миладиновић, 5 чланова, Примишље
    21. (280) Батало Раде Стеван, 3 члана, Примишље
    22. (380) Батало Саве Сава, 4 члана, Примишље
    23. (351) Барић Душана Мићо, 2 члана, Примишље
    24. (52) Бјелобрк Јована Миле, 3 члана, Корд. Љесковац
    25. (452) Бјелобрк Миливоја Милош, 4 члана, Примишље
    26. (291) Бјелобрк уд. Тодора Софија, р. Караловић, 4 члана, Примишље
    27. (304) Бјелопетровић уд. Душана Анђелија, р. Бјелопетровић, 3 члана, Примишље
    28. (384) Бјелопетровић Николе Драгић, 5 чланова, Примишље
    29. (472) Бјелопетровић Алексије Раде, 2 члана, Примишље
    30. (473) Бјелопетровић Милована Јелица, р. Тумара, 5 чланова, Примишље
    31. (149) Блануша уд. Драгића Лата, р. Крнета, 8 чланова, Смољанац
    32. (302) Бојанић Милића Душан, 2 члана, Примишље
    33. (317) Болановић Раде Нико, 3 члана, Корд. Љесковац
    34. (441) Боровица уд. Милана Цуја, р. Ралић, 7 чланова, Ст. Кршља
    35. (350) Боровица Николе Миле, 3 члана, Ст. Кршља
    36. (24) Боснић Јанка Дане, 3 члана, Ст. Кршља
    37. (217) Боснић Уроша Миладин, 4 члана, Ст. Кршља
    38. (439) Боснић уд. Јандре Јулка, р. Миљановић, 3 члана, Ст. Кршља
    39. (21) Бошњак Миле Драган, 3 члана, Жрвница
    40. (33) Бошњак Лазе Стеван, 2 члана, Присјека
    41. (57) Божичевић Анте Јосип, 5 чланова, Фурјан
    42. (372) Божић Миле Душан, 6 чланова, Примишље
    43. (124) Божић Петра Душан, 4 члана, Примишље
    44. (219) Божић Стевана Душан, 3 члана, Примишље
    45. (268) Божић Душана Миле, 6 чланова, из Љупче
    46. (86) Брдар уд. Михајла Дука, р. Кукић, 5 чланова, Збјег
    47. (344) Брдар Јована Илија, 7 чланова, Збјег
    48. (336) Брдар уд. Миће Милка, р. Докмановић, 5 чланова, Збјег
    49. (443) Брдар Ђуре Јован, 4 члана, Збјег
    50. (65) Брдар Боже Мићо, 7 чланова, Збјег
    51. (494) Брнић Милана Марија, р. Момчиловић, 3 члана, Збјег
    52. (332) Будимлија Василија Костадин, 8 чланова, Ст. Кршља
    53. (402) Будимлија Дмитра Раде, 9 чланова, Ст. Кршља
    54. (200) Бућан уд. Милоша Марија, р. Стокрпа, Широка Ријека – Војнић
    55. (112) Бунчић Томе Бара, 1 члан, Цвитовић
    56. (389) Бунчић уд. Илије Милица, р. Симић, 5 чланова, Примишље
    57. (373) Бунчић уд. Љубана Зага, р. Крнић, 2 члана, Примишље
    58. (122) Буторац Јована Пајо, 4 члана, Боговоља
    59. (470) Цекиновић Саво Вучен, 3 члана, Тржић
    60. (397) Цимеша Петра Јован, 3 члана, Тржић
    61. (117) Цимеша Марка Јован, 8 чланова, Боговоља
    62. (125) Цимеша Илије Милан, 3 члана, Боговоља
    63. (298) Цимеша Јована Радован, 10 чланова, Примишље
    64. (353) Цмолић уд. Никола Љуба, р. Почуча, 3 члана, Смољанац
    65. (26) Цветићанин Петра Душан, 1 члан, Корд. Љесковац
    66. (7) Цветићанин Ђуре Стеван, 6 чланова, Ст. Кршља
    67. (116) Цвјетићанин уд. Милоша Јелка, р. Владисављевић, 4 члана, Смољанац
    68. (93) Цвјетићанин Дмитра Душан, 4 члана, Садиловац
    69. (460) Цвјетићанин Лазе Драгић, 4 члана, Смољанац
    70. (337) Цвјетићанин Раде Никола, 6 чланова, Ст. Кршља
    71. (230) Цвјетићанин Јанка Илија, 4 члана, Смољанац
    72. (294 ) Цвјетићанин уд. Петра Милана, р. Марковић, 5 чланова, Смољанац
    73. (403) Чаћић Илије Миле, 4 члана, Корд. Љесковац
    74. (403) Чаћић Милована Никола, 3 члана, Примишље, Слуњ
    75. (485) Чачић уд. Симе Петра, р. Вукелић, 2 члана, Примишље
    76. (11) Ћурувија Николе Бранко, 4 члана, Машвина
    77. (486) Ћурувија уд. Душана Даница, р. Секулић, 3 члана, Примишље
    78. (469) Ћурувија Ђуре Михајло, 6 чланова, Примишље
    79. (475) Ћурувија Михајла Милан, 9 чланова, Примишље
    80. (284) Ћурувија Милована Никола, 9 чланова, Примишље
    81. (404) Чакширан уд. Дмитра Анђа, р. Божић, 3 члана, Корд. Љесковац
    82. (385) Чавић уд. Светозара Десанка, р. Бастаја, 1 члан, Смољанац
    83. (172) Дејановић Михајла Цвијо, 6 чланова, Клокоч, кот. Војнић
    84. (450) Дејановић Драгића Драгић, 11 чланова, Клокоч, кот.Војнић
    85. (374) Диздар Петра Јован, 1 члан, Примишље
    86. Диздар Петра Јован, 1 члан, Примишље
    87. (378) Диздар Раде Милован, 6 чланова, Примишље
    88. (326) Диздар Петра Вајо, 4 члана, Примишље
    89. (254) Дивнић уд. Раде Милка, р. Божић, 5 чланова, Примишље
    90. (158) Дмитровић Петра Ката, р. Милановић, 3 члана, Машвина
    91. (208) Додик Милића Миле, 4 члана, Збјег
    92. (59) Додик Ђуре Милан, 7 чланова, Збјег
    93. (348) Дошен Петра Јован, 4 члана, Корд. Љесковац
    94. (424) Дошен уд. Миливоја Марија, р. Ралић, 1 члан, Ст. Кршља
    95. (274) Драгојевић Симе Раде, 11 чланова, Цвијино Брдо
    96. (229) Дражић Раде Дане, 10 чланова, Машвина
    97. (114) Дражић уд. Петра Даница, р. Савић, Машвина
    98. (79) Дражић Раде Мане, 2 члана, Машвина
    99. (102) Дражић уд. Ђуре Софија, р. Дражић, 4 члана, Машвина
    100. (16) Дражић Дане Мане, 1 члан, Примишље
    101. (77) Дуновић Петра Дане, 5 чланова, Примишље
    102. (295) Дуновић Раде Никола, 8 чланова, Примишље
    103. (22) Ђаковић Миле Драган, 5 чланова, Широка Ријека
    104. (349) Ђермановић Милована Јован, 2 члана, Примишље
    105. (481) Ђермановић Петра Никола, 8 чланова, Примишље
    106. (239) Ђипало уд. Раде Милка, р. Милић, 8 чланова, Цвијановић Брдо
    107. (275) Ђипало уд. Драгића Милица, р. Мајсторовић, 6 чланова, Цвијановић Брдо
    108. (126) Џакула Душана Милан, 9 чланова, Боговоља
    109. (108) Ерор Петра Миладин, 4 члана, Клокоч, кот. Војнић
    110. (422) Ерор Милића Милан, 5 чланова, Клокоч, кот. Војнић
    111. (410) Ерор Драгића Раде, 7 чланова, Клокоч, кот. Војнић
    112. (243) Есаповић Раде Милан, 6 чланова, Примишље
    113. (282) Есаповић Николе Миле, 4 члана, Примишље
    114. (71) Гаћеша Симе Радован, 11 чланова, Примишље
    115. (224) Гаћеша Петра Стеван, 3 члана, Примишље
    116. (74) Глумац уд. Илије Милка, р. Бјелобрк, 2 члана, Примишље
    117. (365) Гојић Драгана Драгица, 5 чланова, К. Љесковац
    118. (196) Гојић Петра Милош, 4 члана, К. Љесковац
    119. (293) Гојић Миле Трифун, 8 чланова, К. Љесковац
    120. (9) Грба уд. Ђуре, Анка, р. Здјелар, 5 чланова, К. Љесковац
    121. (37) Грба Марка Миле, 4 члана, Машвина
    122. (438) Грдић Мије Никола, 6 чланова, Никшић
    123. (171) Гргић Раде Душан, 8 чланова, Цвијановић Брдо
    124. (428) Гуњ Божо Драгић, 6 чланова, Клокоч
    125. (151) Гвоздић Милића Михајло, 3 члана, Цвијановић Брдо
    126. (468) Илић уд. Рајка Драгиња, р. Травица, 2 члана, Примишље
    127. (347) Илић уд. Мане Марија, р. Илић, 4 члана, Примишље, кот. Слуњ
    128. (483) Илић уд. Мане Милка, р. Пиља, 6 чланова, Примишље
    129. (2) Јајић уд. Раде Милка, р. Шупица, 9 чланова, Тоболић
    130. (130) Јајић Раде Милутин, 9 чланова, Примишље
    131. (462) Јајић Илије Петар, 3 члана, из Љупче
    132. (143) Јанчић Раде Миле, 8 чланова, Мочила
    133. (313) Јездић уд. Јеке Данета, р. Ралић, 4 члана, Броћанац
    134. (198) Јездић Илије Милован, 6 чланова, Мочила
    135. (368) Јовић Мане Јован, 3 члана, Смољанац
    136. (212) Јовић Мане Милан, 5 чланова, Ст. Кршља
    137. ( 56) Јурчевић Јанка Иван, 5 чланова, Доња Глина
    138. (376) Јузбашић Раде Илија, 5 чланова, Примишље
    139. (161) Карамарковић Петра Драгић, 6 чланова, Кестеновац, кот. Војнић
    140. (20) Карамарковић Милоша Ђуро, 4 члана, Кестеновац, кот. Војнић
    141. (320) Катић уд. Николе Драгојла, р. Јанчић, Слушница
    142. (40) Катић Мијата Јанко, 5 чланова, Доња Глина
    143. (425) Катић Ђуре Милован, 1 члан, Тоболић
    144. (214) Катић Мијата Петар, 7 чланова, Доња Глина, опћина Вељун
    145. (145) Катић уд. Милана Милица, р. Ловрић, 10 чланова, Црно Врело
    146. (339) Катић Милана Милка, р. Гвоздић, 10 чланова, Црно Врело
    147. (18) Кијурина Станка Душан, 2 члана, Гојковац, кот. Војнић
    148. (382) Кларић уд. Ђуре Милица, р. Диздар, 4 члана, Примишље
    149. (399) Клашња Миле Раде, 3 члана, Брезовац
    150. (92) Колунџија Стојана Божо, 4 члана, Примишље
    151. (409) Кнежевић Павла Милош, 5 чланова, Клокоч, кот. Војнић
    152. (288) Колунџија Миле Раде, 5 чланова, Примишље
    153. (96) Кораћ Вучена Милован, 5 чланова, Тржић
    154. (478) Корица уд. Илије Милка, р. Божић, 5 чланова, Примишље
    155. (312) Коруга Саве Ђуро, 7 чланова, Ст. Кршља
    156. (60) Косановић Милоша Божо, 7 чланова, Мочила
    157. (101) Косановић Милутина Буде, 4 члана, Збјег
    158. (407) Косановић Душана Ђуро, 8 чланова, Мочила
    159. (43) Косановић Милијана Илија, 10 чланова, Мочила
    160. (51) Косановић Миле Илија, 5 чланова, Мочила
    161. (5) Косановић Петра Јован, 3 члана, Мочила
    162. (330) Косановић Раде Марко, 3 члана, Мочила
    163. (415) Косановић уд. Симе Милица, р. Момчиловић, 3 члана, Мочила
    164. (246) Косановић Миле Милка, 7 чланова, Мочила
    165. (67) Косановић Ђуре Миливоја, 9 чланова, Мочила
    166. (421) Косановић Стеве Милош, 6 чланова, Мочила
    167. (87) Косановић Раде Милован, 6 чланова, Збјег
    168. (97) Косановић уд. Симе Симица, р. Косановић, 1 члан, Мочила
    169. (69) Косановић уд. Петра Софија, р. Ралић, 3 члана, Мочила
    170. (323) Косијер Михајла Миле, 3 члана, Цвијино Брдо
    171. (84) Косовац Милована Душан, 10 чланова, Збјег
    172. (248) Ковачевић уд. Раде Цуја, р. Растовац, 9 чланова, К. Љесковац
    173. (27) Ковачевић Раде Миле, 6 чланова, К. Љесковац
    174. (53) Ковачевић Милијана Никола, 3 члана, К. Љесковац
    175. (136) Козић Милана Миле, 7 чланова, Боговоља
    176. (29) Козић Петра Миле, 4 члана, Боговоља
    177. (311) Козлина уд. Петра Даница, р. Вучковић, 6 чланова, Цвијановић Брдо
    178. (227) Красојевић Дане Илија, 8 чланова, Ст. Кршља
    179. (311) Красојевић уд. Новака Лата, р. Божић, 3 члана, Корд. Љесковац
    180. (347) Кризманић уд. Петра Манда, р. Бићанић, 5 чланова, Смољанац
    181. (194) Крмар Драгана Симо, 4 члана, Комесарац (Цетинград)
    182. (394) Крмар Милића Јелена, р. Игњатовић, 3 члана, Радовица, кот. Слуњ
    183. (359) Крнета Стевана Мане, 5 чланова, Смољанац
    184. (195) Крнета Боже Милош, 2 члана, Крстиња, кот. Војнић
    185. (115) Крнета уд. Раде Сока, р. Боснић, 4 члана, из Љупче
    186. (249) Крнић уд. Љубомира Марија, р. Батало, 3 члана, Примишље
    187. (440) Крнић Јована Мићо, 6 чланова, Збјег
    188. (76) Крнић уд. Раде Софија, р. Тепавац, 3 члана, Примишље
    189. (490) Крнић Душана Вецо, 3 члана, Збјег
    190. (457) Кукић Милоша Дане, 5 чланова, Корд. Љесковац
    191. (487) Кукић Боже Ђуро, 4 члана, Примишље
    192. (62) Кукић Милоша Ђуро, 3 члана, Корд. Љесковац
    193. (6) Кукић уд. Новака Драгиња, р. Кукић, 9 чланова, Збјег
    194. (423) Кукић Стевана Душан, 5 чланова, Корд. Љесковац
    195. (34) Кукић Душана Илија, 3 члана, Примишље
    196. (140) Кукић Петра Илија, 4 члана, Примишље
    197. (488) Кукић Стане Илија, 1 члан, Примишље
    198. (23) Кукић Саве Милан, 1 члан, Примишље
    199. (459) Кукић Раде Пане, 6 чланова, К. Љсковац
    200. (476) Кукић Милана Павао, 8 чланова, Примишље
    201. (450) Кукић Милоша Раде, 7 чланова, К. Љесковац
    202. (354) Кукић Миле Симо, 3 члана, Примишље
    203. (233) Курјега Тодора Душан, 6 чланова, Збјег
    204. (181) Курузовић Николе Миле, 5 чланова, Цетинград
    205. (319) Кузмановић Јове Милан, 6 чланова, Слушница
    206. (225) Квочка Милоша Ђуро, 10 чланова, Броћанац
    207. (451) Квочка уд. Раде Лата, р. Мудрић, 4 члана, Броћанац
    208. (448) Квочка Милована Милан, 8 чланова, Броћанац
    209. (262) Лалић Миле Богдан, 1 члан, Липовача
    210. (157) Лалић Уроша Милош, 3 члана, Липовача
    211. (150) Лалић Петра Миле, 10 чланова, Липовача
    212. (137) Лалић Николе Раде, 4 члана, Липовача
    213. (144) Ливада Петра Душан, 11 чланова, Примишље
    214. (267) Ливада Луке Илија, 8 чланова, Примишље
    215. (340) Ливада уд. Душана Нака, р. Кукић, 4 члана, Примишље
    216. (64) Ловрић Милића Драгић, 5 чланова, Цвијановић Брдо
    217. (228) Ловрић уд. Милана Драгица, р. Кукић, 4 члана, Цвијановић Брдо
    218. (213) Ловрић Раде Милош, 10 чланова, Цвијановић Брдо
    219. (418) Ловрић Филипа Милић, 7 чланова, Цвијановић Брдо
    220. (169) Ловрић Ђуре Милутина, 2 члана, Цвијановић Брдо
    221. (375) Ловрић Петра Мирко, 8 чланова, Цвијановић Брдо
    222. (32) Мајсторовић Јована Милутин, 3 члана, Корд. Љесковац
    223. (15) Малкоч Анте Миле, 6 чланова, Фурјан
    224. (131) Мандић Ђуре Душан, 6 чланова, Боговоља
    225. (405) Марјановић уд. Драгића Босиљка, р. Тепавац, 3 члана, Броћанац
    226. (206) Марјановић Николе Чедо, 4 члана, Корд. Љесковац
    227. (48) Марјановић уд. Ђуре Марија, р. Драгић, 4 члана, Корд. Љесковац
    228. (413) Матијевић Николе Дмитар, 4 члана, Крстиња, кот. Војнић
    229. (10) Матјешић Фрање Јелена, р. Медвед, 6 чланова, Фурјан
    230. (159) Мазињанин Милића Ђуро, 5 чланова, Примишље
    231. (203) Миладиновић Стевана Раде, 4 члана, Корд. Љесковац
    232. (164) Миладиновић уд. Раде Софија, р. Матијевић, 4 члана, Мочила
    233. (491) Милановић Илије Дмитар, 7 чланова, Корд. Љесковац
    234. (270) Милановић Ђуре Илија, 4 члана, Машвина
    235. (492) Милић Милована Петар, сам, Примишље
    236. (155) Милић Василија Раде, 7 чланова, Црно Врело
    237. (454) Милковић уд. Миле Анђелија, р. Ралић, 6 чланова, Примишље
    238. (190) Милковић Драгића Дане, 6 чланова, Примишље
    239. (189) Милковић Раде Драган, 8 чланова, К. Љесковац
    240. (72) Милковић Павла Илија, 8 чланова, Примишље
    241. (1) Милковић Ђуре Мане, 3 члана, Тоболић
    242. (223) Милковић Луке Мићо, 5 чланова, Тоболић
    243. (408) Милковић Илије Миле, 4 члана, К. Љесковац
    244. (85) Милковић Милића Милован, 7 чланова, Тоболић
    245. (442) Милковић Милована Милутин, 3 члана, Црно Врело
    246. (442) Милковић Стеве Остоја, 6 чланова, К. Љесковац
    247. (81) Милковић Самојлија Петар, 7 чланова, Тоболић
    248. (245) Милковић Ђуре Стеван, 5 чланова, Обљајац (Примишље)
    249. (258) Миљковић Милића Даница, 3 члана, К. Љесковац
    250. (271) Миљковић Саве Рафаило, 7 чланова, Тоболић
    251. (207) Милошевић уд. Милана Босиљка, р. Квочка, 3 члана, Броћанац
    252. (187) Милошевић уд. Драгића Драгица, р. Тепавац, 3 члана, Броћанац
    253. (73) Милошевић Ђуре Душан, 2 члана, Примишље
    254. ( ) Милошевић Милоша Јован, 6 чланова, Броћанац
    255. (99) Милошевић Раде Радиша, 3 члана, Броћанац
    256. (232) Милошевић уд. Раде Софија, р. Трбојевић, 7 чланова
    257. (186) Милошевић уд. Милована Софија, р. Рокнић, 3 члана, Броћанац
    258. (147) Младен уд. Драгића Милица, р. Вујаклија, 4 члана, Црно Врело
    259. (147) Младен Раде Милош, 7 чланова, Црно Врело
    260. (146) Млађен Милића Љубомир, 8 чланова, Црно Врело
    261. (66) Момчиловић Душана Бранко, 4 члана, Мочила
    262. (95) Момчиловић Раде Илија, 5 чланова, Мочила
    263. (253) Момчиловић Николе Јован, 7 чланова, Мочила
    264. (41) Момчиловић Илије Никола, 10 чланова, Мочила
    265. (8) Момчиловић уд. Јанка Сара, р. Косановић, 2 члана, Мочила
    266. (259) Мудрић Николе Милан, 13 чланова, Мудрић Село
    267. (188) Мудрић Милана Милка, р. Тепавац, 5 чланова, Мочила
    268. (292) Мутић Петра Милош, 7 чланова, Примишље
    269. (216) Нинковић Милоша Никола, 5 чланова, Цвијановић Брдо
    270. (215) Нинковић Симе Стеван, 5 чланова, Цвијановић Брдо
    271. (299) Новаковић уд. Милутина Марија, р. Јузбашић, 4 члана, Примишље
    272. (426) Новаковић Нинка Нинко, 6 чланова, Цвијановић Брдо
    273. (411) Опачић Миладина Марко, 9 чланова, Кордунски Љесковац
    274. (42) Опачић Петра Раде, 9 чланова, Кордунски Љесковац
    275. (121) Опачић Тодора Василије, 6 чланова, Примишље
    276. (474) Опачић Павла Васо, 5 чланова, Примишље
    277. (396) Пајић Јове Милош, 4 члана, Крстиња, кот. Војнић
    278. (435) Паравина уд. Миће Душанка, р. Родић, 4 члана, Корд. Љесковац
    279. (170) Паравина уд. Николе Милица, р. Војводић, 3 члана, Корд. Љесковац
    280. (238) Пашић уд. Милана Лата, р. Пашић, 8 чланова, Корд. Љесковац
    281. (119) Пашић Уроша Мане, 1 члан, Броћанац
    282. (118) Пешић Боже Петар, 4 члана, Броћанац
    283. (182) Павловић Симе Драгић, 6 чланова, Мрачај, кот. Војнић
    284. (134) Павловић Миле Марко, 6 чланова, Мрачај, кот. Војнић
    285. (179) Павловић Симе Петар, 7 чланова, Мрачај, кот. Војнић
    286. (91) Пекеч Михајла Илија, 4 члана, Примишље
    287. (371) Пекеч Тодора Илија, 12 чланова, Примишље
    288. (427) Пекеч уд. Ђуре Љуба, р. Пеурача, 6 чланова, Клокоч, кот. Војнић
    289. (356) Пекеч уд. Душана Љуба, р. Бјелопетровић, 1 члан, Примишље
    290. (430) Пекеч Николе Милан, 3 члана, Клокоч, кот. Војнић
    291. (338) Петић Симе Ђуро, 6 чланова, Тоболић
    292. (484) Петић Луке Никола, 3 члана, Тоболић
    293. (364) Петић Јована Раде, Тоболић
    294. (99) Петић Раде Сава, 8 чланова, Тоболић
    295. (273) Петић Миле Станко, 8 чланова, Примишље
    296. (80) Петковић Јанка Драгић, 8 чланова, Збјег
    297. (141) Петковић Мане Драгић, 7 чланова, Збјег
    298. (82) Петковић Илије уд. Цука, р. Косановић, 4 члана, Збјег
    299. (264) Петковић Јована Мане, 7 чланова, Збјег
    300. (127) Петричић Милана Никола, 2 члана, Цетинград
    301. (201) Петровић уд. Петра Миља, р. Кораћ, Широка Ријека, Војнић
    302. (163) Пеурача Николе Милан, 5 чланова, Дуњак, кот. Војнић
    303. (458) Пиља Јована Миле, 7 чланова, Корд. Љесковац
    304. (287) Пиља уд. Павла Милица, р. Аџибаба, 5 чланова, Примишље
    305. (256) Пиља уд. Душана Милица, р. Торбић, 5 чланова, Примишље
    306. (393) Пјевац Петра Илија, 7 чланова, Примишље
    307. (391) Пјевац Раде Миливој, 4 члана, Примишље
    308. (88) Пјевац Миле Милан, 7 чланова, Тоболић
    309. (109) Пјевац уд. Милована Милка, р. Пјевац, 3 члана, Примишље
    310. (226) Пјевац Саве Никола, 4 члана, Тоболић
    311. (36) Пјевац Дмитра Раде, 3 члана, Корд. Љесковац
    312. (329) Пјевац Симе Симо, 4 члана, Примишље
    313. (235) Пјевац Николе Светозар, 5 чланова, Тоболић
    314. (236) Половина Милана Павао, 6 чланова, Збјег
    315. (297) Половина Паве Раде, 5 чланова, Раковац
    316. (210) Поповић Тодора Душан, 9 чланова, Збјег
    317. (222) Поповић Мане Дане, 8 чланова, Мочила
    318. (455) Половина Јанка Раде, 10 чланова, Смољанац
    319. (139) Поповић Милоша Милан, 6 чланова, Збјег
    320. ( ) Поповић Раде Душанка, 4 члана, Збјег
    321. (318) Поповић уд. Миле Ката, р. Дражић, 4 члана, Слушница
    322. (345) Поповић Илије Марко, 2 члана, Збјег
    323. (358) Поповић Милана Милош, 5 чланова, Збјег
    324. (369) Поповић Миле Милан, 5 чланова, Смољанац
    325. (110) Поздан Илије Милан, 4 члана, К. Љесковац (одселили у Башку)
    326. (17) Поздан Луке Милија, р. Зинајић, 5 чланова, Машвина
    327. (148) Поздан Стојана Милош, 5 чланова, Машвина
    328. (367) Поздан Петра Лата, 5 чланова, Машвина
    329. (129) Поздан Николе Владе, 10 чланова, Машвина
    330. (221) Пражић Лазе Милић, 4 члана, Крстиња, Војнић
    331. (333) Продановић Стевана Миле, 6 чланова, Трак
    332. (132) Пуцар Јанка Ђуро, 7 чланова, Цетинград
    333. (75) Радаковић Дмитра Миладин, 8 чланова, Ст. Кршља
    334. (328) Радаковић Ђуре Раде, 1 члан, Ст. Кршља
    335. (386) Радаковић Петра Радован, 3 члана, Ст. Кршља
    336. (362) Радека Драгоја Милан, 4 члана, Боговоља
    337. (103) Радочај уд. Стевана Бара, р. Циндрић, 1 члан, Цвитовић
    338. (14) Ракић Добре Стеван, 3 члана, Корд. Љесковац
    339. (335) Ракинић Боже Милутин, 6 чланова, Тук
    340. (244) Ракинић уд. Симе Сава, р. Милковић, 4 члана, Тук
    341. (190) Ралић Миладина Дмитар, 1 члан, Примишље
    342. (352) Ралић уд. Илије Милка, р. Опачић, 3 члана, Примишље
    343. (192) Ралић Илије Милош, 1 члан, Примишље
    344. (255) Ралић Ђуре Никола, 7 чланова, Примишље
    345. (173) Рашић Ђуре Јован, 3 члана, Гејковац, кот. Војнић
    346. (38) Ретић уд. Миле Симица, р. Перић, 6 чланова, Кремен
    347. (25) Рибић уд. Николе Јека, р. Поповић, 2 члана, Широка Ријека, кот. Војнић
    348. (12) Родић Миле Марко, 6 чланова, Садиловац, Слуњ
    349. (370) Родић Стане Тодор, 1 члан, Смољанац
    350. (482) Рокнић Саве Никола, 6 чланова, Броћанац
    351. (301) Рончевић Саве Никола, 9 чланова, Примишље
    352. (388) Савић уд. Илије Анђелија, р. Батало, 2 члана, Примишље
    353. (489) Савић Николе Ђуро, сам, Примишље
    354. (431) Савић Стеве Милош, 8 чланова, Жрвница
    355. (45) Секулић Боже Богдан, 7 чланова, Тоболић
    356. (153) Секулић Миле Ђуро, 6 чланова, Тоболић
    357. (263) Секулић Милоша Илија, 7 чланова, Тоболић
    358. (220) Секулић Васиља Љубан, 7 чланова, Тоболић
    359. (152) Секулић Ђуре Миле, 9 чланова, Тоболић
    360. (242) Секулић Боже Миле, 10 чланова, Тоболић
    361. (257) Секулић Мане Милић, 6 чланова, Тоболић
    362. (467) Секулић Милоша Сава, 6 чланова, Тоболић
    363. (281) Секулић Ђуре Владимир, 6 чланова, Тоболић
    364. (289) Секулић Миле Војо, 6 чланова, Тоболић
    365. (276) Симић Милића Миле, 4 члана, Примишље
    366. (63) Симић Илије Стево, сам – није се настанио
    367. (277) Смиљанић Арсенија Илија, 3 члана, Корд. Љесковац
    368. (278) Смиљанић Арсенија Раде, 5 чланова, Корд. Љесковац
    369. (78) Смољановић Николе Милош, 7 чланова, Примишље
    370. (400) Смољанчевић Михајла Симо, 4 члана, Броћанац
    371. (105) Солеша уд. Раде Љуба, р. Здјелар, 2 члана, Корд. Љесковац
    372. (174) Сремац Петра Милан, 1 члан, Свињарица, кот. Војнић
    373. (217) Станић Марка Ђуро, 9 чланова, Збјег
    374. (322) Станић Николе Спасоје, 7 чланова, Збјег
    375. (341) Стојаковић уд. Душана Милија, р. Кукић, 5 чланова, Примишље
    376. (296) Стојаковић Мојсије, 5 чланова, Примишље
    377. (202) Стокрп Миле Лазо, 6 чланова, Широка Ријека, кот. Војнић
    378. (387) Свилар Николе Алекса, 4 члана, Смољанац
    379. (156) Свилар уд. Марка Анка, р. Студен, 3 члана, Садиловац
    380. (466) Шаша уд. Благоја Љубица, р. Пјевац, 5 чланова, Примишље
    381. (180) Шаша Драгана Милош, 3 члана, Корд. Љесковац
    382. (307) Шатлан Ђуре Милош, 3 члана, Примишље
    383. (165) Шкорић уд. Петра Милица, р. Мудрић, 5 чланова, Подцетин
    384. (252) Шкрбина Нинка Милован, 5 чланова, Примишље
    385. (177) Шпановић Боже Марко, 4 члана, Јагровац, кот. Војнић
    386. (178) Шпановић Лазе Миле, 5 чланова, Јагровац, кот. Војнић
    387. (120) Шпановић Гаје Миле, 7 чланова, Крстиња, кот. Војнић
    388. (419) Шупица Илије Милан, 10 чланова, из Љупче
    389. (417) Шупица Марка Милан, 4 члана, из Љупче
    390. (44) Шупица Илије Мане, 8 чланова, из Љупче
    391. (436) Шупица Стевана Петар, 5 чланова, из Љупче
    392. (377) Шушњар Милована Ђуро, 6 чланова, Примишље
    393. (327) Шушњар Раде уд. Милица, р. Вундук, 7 чланова, Примишље
    394. (19) Тадић Марка Душан, 1 члан, Комесарац
    395. (463) Тарабић Милована Миле, 13 чланова, Комесарац
    396. (406) Таталовић Миладина Драгица, 3 члана, Ст. Кршља (одселила 1947. у Кордун)
    397. (68) Таталовић Миле Мићо, 6 чланова, К. Љесковац
    398. (461) Тепавац уд. Милоша Аница, р. Батало, 4 члана, Слушница
    399. (30) Тепавац Богдана Ђуро, 4 члана, Слушница
    400. (432) Тепавац Милована Ђуро, 8 чланова, Слушница
    401. (70) Тепавац Марка Ђуро, 6 чланова, Липар
    402. (321) Тепавац уд. Јове Јања, р. Тепавац, 5 чланова, Слушница
    403. (133) Тепавац Петра Мићо, 10 чланова, Слушница
    404. (407) Тепавац Дмитра Милан, 9 чланова, Мочила
    405. (47) Тепавац Симе Миле, 9 чланова, Корд. Љесковац
    406. (315) Тепавац Вуке Миле, 3 члана, Слушница
    407. (433) Тепавац Ђуре Милован, 4 члана, Слушница
    408. (176) Тепавац Дане Милован, 6 чланова, Мочила
    409. (434) Тепавац Миле Никола, 3 члана, Слушница
    410. (197) Тепавац Марка Никола, 3 члана, Слушница
    411. (31) Тепавац Ђуре Пајо, 7 чланова, Слушница
    412. (445) Топић Ђуре Драгић, 8 чланова, Броћанац
    413. (98) Тепавац Михајла Ђуро, 4 члана, Броћанац
    414. (401) Топић Драгића Мане, 11 чланова, Броћанац
    415. (209) Торбић Игњатија Ђуро, 6 чланова, Примишље
    416. (392) Торбић уд. Симе Мила, р. Тумара, 2 члана, Тоболић
    417. (381) Торбић уд. Илије Смиљана, р. Вишњић, 6 чланова, Тржић
    418. (138) Торбић Стевана Јован, 11 чланова, Примишље
    419. (185) Трбојевић Раде Душан, 4 члана, Боговоља
    420. (83) Трбојевић Боже Раде, 7 чланова, Збјег
    421. (100) Трбојевић уд. Ђуре Сара, р. Косановић, 3 члана, Мочила
    422. (204) Трбојевић Миле Раде, 2 члана, Мочила
    423. (241) Тумара Милована Милић, 10 чланова, Тоболић
    424. (39) Тумара Милована Недељко, 3 члана, Корд. Љесковац
    425. (55) Туркаљ Ивана Иван, 5 чланова, Доња Глина
    426. (247) Узелац Миле Бранко, 8 чланова, Смољанац
    427. (355) Узелац Марка Душан, 4 члана, Садиловац
    428. (306) Узелац уд. Дане Љубица, р. Вигњевић, 7 чланова, Смољанац
    429. (361) Узелац Јанка Милош, 4 члана, Садиловац
    430. (325) Вејин Мане Даница, 3 члана, Корд. Љесковац
    431. (166) Вергаш уд. Душана Марија, р. Косић, 4 члана, Широка Ријека, кот. Војнић
    432. (251) Видовић уд. Илије Марија, р. Јузбашић, 4 члана, Примишље
    433. (283) Видовић уд. Миле Миљка, р. Катић, 9 чланова, Примишље
    434. (493) Видовић Милована Милић, 7 чланова, Примишље
    435. (300) Видовић Милована Раде, 8 чланова, Примишље
    436. (54) Војводић Раде Миле, 10 чланова, Корд. Љесковац
    437. (363) Војводић Илије Никола, 8 чланова, Ст. Кршља
    438. (261) Воркапић Милована Мане, 3 члана, Мудрић Село
    439. (414) Воркапић Миће Петар, 8 чланова, Мочила
    440. (414) Воркапић Миће Петар, 8 чланова, Мочила
    441. (260) Воркапић Милована Петар, 6 чланова, Мудрић Село
    442. (480) Врањеш Миле Милан, 7 чланова, Цетинград
    443. (211) Вучковић Станка Драгић, 7 чланова, Цвијановић Брдо
    444. (154) Вучковић уд. Миле Јека, р. Косијер, 7 чланова, Цвијановић Брдо
    445. (61) Вучковић Николе Милан, 4 члана, Цвијановић Брдо
    446. (49) Вучковић Цвије Никола, 5 чланова, Мрачај, кот. Војнић
    447. (366) Вучковић Богдана Милутин, 7 чланова, Бандино Село
    448. (193) Вујаклија Раде Богдан, 3 члана, Клокоч, кот. Војнић
    449. (58) Вујаклија Петра Ђуро, 3 члана, Цвијановић Брдо
    450. (398) Вујаклија Драгана Миле, 3 члана, Цвијановић Брдо
    451. (35) Вујаклија уд. Миле Милка, р. Вујаклија, 5 чланова, Цвијановић Брдо
    452. (191) Вујаклија Томе Никола, 7 чланова, Цвијановић Брдо
    453. (88) Вуковић Јована Рогић, 8 чланова, Српски Благај
    454. (13) Вукас Мане Илија, 3 члана, Мочила
    455. (183) Вукас Илије Миле, 4 члана, Корд. Љесковац
    456. (444) Вукас Петра Милован, 5 чланова, Мочила
    457. (449) Вукас Илије Никола, 4 члана, Мочила
    458. (477) Вукелић Јована Драгић, 3 члана, Збјег
    459. (265) Вукелић уд. Ђуре Драгица, р. Додик, 8 чланова, Збјег
    460. (266) Вукелић Спасоје Ђуро, 6 чланова, Збјег
    461. (89) Вукелић Раде Илија, 4 члана, Тоболић
    462. (272) Вукелић Уроша Милош, 2 члана, Корд. Љесковац
    463. (50) Вукојевић Илије Љубомир, 5 чланова, Боговоља
    464. (360) Вуковић Петра Лазо, 8 чланова, Смољанац
    465. (162) Вулетић уд. Станка Драгица, р. Вукобратовић, 4 члана, Клокоч, кот. Војнић
    466. (199) Вулетић Николе Милутин, 1 члан, Брусовача, кот. Војнић
    467. (290) Вундук Раде Симо, 5 чланова, Примишље
    468. (234) Здјелар Ђуре Дане, 5 чланова, Броћанац
    469. (168) Здјелар уд. Милутина Јека, р. Перач, 1 члан, Фурјан
    470. (167) Здјелар Василија Милан, 5 чланова, Фурјан
    471. (195) Зец Миле Драган, 1 члан, Машвина
    472. (465) Зец Ђуре Драгиња, 2 члана, Примишље
    473. (240) Зец уд. Стеве Милица, р. Момчиловић, 3 члана, Машвина
    474. (308) Зец. уд. Илије Ката, р. Торбић, 1 члан, Машвина
    475. (446) Зец Душана Тодор, 7 чланова, Машвина
    476. (346) Зинајић уд. Милана Ана, р. Боснић, 3 члана, Ст. Кршља
    477. (107) Зинајић Миле Ђуро, 4 члана, Машвина (одселио 1948.)
    478. (104) Зинајић уд. Милана Мила, р. Зинајић, 2 члана, Цвијановић Брдо
    479. (175) Зинајић Јове Никола, 6 чланова, Машвина
    480. (334) Зинајић Милована Владо, 1 члан, Машвина, кот. Слуњ
    481. (135) Зобеница Михајла Ђуро, 6 чланова, Корд. Љесковац
    482. (273) Зобеница Михајла Мане, 9 чланова, Корд. Љесковац
    483. (316) Зороја уд. Ђуре Ката, р. Ралић, 4 члана, Мочила
    484. (309) Зороја Николе Петар, 5 чланова, Мочила
    485. (429) Зубовић Мане Никола, 9 чланова, Жрвница
    486. (463) Живковић Станка Михајло, 4 члана, Крстина (вратио се у Кордун)

    ИЗВОР: С В Е Т О З А Р Л И В А Д А, ДУШАН ЛИВАДА • МИЛКА ИЛИЋ ЛИВАДА • ЂУРО ЗАТЕЗАЛО • ДРАГАН ЦВЈЕТИЋАНИН • МИЛАН МИЛКОВИЋ, К О Р Д У Н С К И Р Е К В И Ј Е М, ЕУРОКЊИГА, Загреб, 2008.

    Одговори

  10. 5. јул 2017. у 17:20

    vojislav ananić

    СОМБОР
    (СОМБОР / SOMBOR / ZOMBOR /ЗОМБОР)

    Налази се у северозападном делу Војводине, на Великом каналу Бездан-Бечеј и на водораскршћу канала Дунав-Тиса-Дунав. Настао је између XII и XIII века, на једном од острва у сплету мочвара реке Мостонге. Основао га је један од угарских краљева (претпоставља се да је то био краљ Иштван, син Беле IV) и највероватније од тада носи назив Сент Михаљ. Од XIV века налази се у поседу племићке породице Цобор. Угарски краљ Матија Корвин дозволио је овој породици да 1469. године подигне утврђење ради заштите од Турака, али су га Турци ипак освојили 1541. године. Тадашње насеље, од 1543. године познато под називом Сомбор, припало је будимском вилајету и налазило се под турском влашћу све до 1687, када је ушло у састав Хабзбуршке монархије. Сомбор је имао статус војничке вароши од 1717. до 1745. године, када је развојачен и стављен под жупанијску власт. Повељу слободног краљевског града стекао је 1749, а средиште Бачко-бодрошке жупаније постао је 1786. године.
    Становништво Сомбора чинили су Буњевци, Мађари, Немци, Срби и Јевреји. Једна од основних привредних грана у граду била је земљорадња, али су након 1749. године створени бољи услови и за развој занатства и трговине. Тако ће тридесетих година XIX века у Сомбору радити пивара, текстилна творница, млинови и низ мануфактурних занатских радионица. Железничку везу са Сегедином град је добио 1869. године, а електричну централу 1905. године. Већ крајем XIX века, интензивно је спровођено озелењавање Сомбора, по коме је он, поред чувених фијакера, препознатљив и данас. Својеврсно обележје града су свакако и поједине значајне грађевине као што су Жупни двор (1743), римокатоличка црква Светог тројства (1763), српска Велика саборна црква посвећена Јовану Претечи (1790), жупанијска зграда (изграђена 1808, а данашњи изглед добила је 1882) у којој се чува позната слика Ференца Ајзенхута Битка код Сенте. Градска кућа сазидана је на месту некадашњег каштела грофа Јована Бранковића (1842).
    Сомбор је још од XVIII века познат по веома развијеном школству. Већ 1759. године у граду је радила четвороразредна школа средњошколског типа, коју је основала српска православна црквена општина. Године 1763. основана је прва виша Граматикална школа. Градски магистрат је 1767. године основао школу са наставом на српском и грчком језику, а од 1778. године ради учитељска школа – Норма, коју је основао Аврам Мразовић. У Сомбор је 1816. године из Сентандреје пресељена Српска учитељска школа – препарандија.
    Друштвени живот у Сомбору био је доста развијен већ почетком XIX века. Једна од најстаријих мађарских касина основана је управо у Сомбору (1844), а годину дана касније почела је са радом и прва српска читаоница. Народно позориште у Сомбору основано је 1882. године.
    Из овог живописног бачког града потичу многе значајне личности из јавног, културног и политичког живота. Међу њима су књижевник Вељко Петровић и сликар Милан Коњовић.

    ИЗВОР: колико се познајемо, из историје националних заједница у Војводини, IX издање, Нови Сад, 2014. год.

    Одговори
1 2 3 4