Апатин и околна села Reviewed by Momizat on . Општина Апатин: Апатин, Купусина, Пригревица (до 1947. године Пригревица-Свети Иван), Свилојево и Сонта (обухвата и Велики Салаш који је до 1978. био самостално Општина Апатин: Апатин, Купусина, Пригревица (до 1947. године Пригревица-Свети Иван), Свилојево и Сонта (обухвата и Велики Салаш који је до 1978. био самостално Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Апатин и околна села

Апатин и околна села

Општина Апатин:

Апатин, Купусина, Пригревица (до 1947. године Пригревица-Свети Иван), Свилојево и Сонта (обухвата и Велики Салаш који је до 1978. био самостално насеље).


Коментари (4)

  • vojislav ananić

    АПАТИН

    Општина Апатин се налази у северозападном делу Војводине (Западна Бачка), уз леву обалу Дунава. Заузима простор од 349 км2, на којем живи 28.654 становника (по последњем попису) у једном градском и четири сеоска насеља (Пригревица, Купусина, Свилојево и Сонта).
    Регионалним путем Р 101, Апатин је повезан са Сомбором (16 км) и граничним прелазом према Републици Хрватској код Богојева (35 км). Апатин је удаљен 100 км од Новог Сада, преко Оџака, а 120 км преко Врбаса. У рељефу Општине Апатин заступљене су две геоморфолошке средине: алувијална раван Дунава и лесна тераса,а просечна надморска висина је 85 м.
    Дунав је,протичући западном границом територије Општине Апатин (од свог 1367. до 1409. км), створио читав низ лимана, рукаваца, бара, ада и мртваја. Ово подручје, у којем се налази и Специјални резерват природе Горње Подунавље, богато је биљним и животињским светом.
    Термо-минералне воде на територији Општине Апатин, покрај Споменика природе “Шума Јунаковић”, спадају у ред алкално-муријатичних јодних хипертерми (слично онима у Карловим Варима и Харкању).

    Одговори
  • vojislav ananić

    АПАТИН

    Ово место је једно од насеља на самој граници са Републиком Хрватском. Апатин се први пут помиње у писаним документима 1011. године, а име је добио по опатији Калочке бискупије. Важи за једно од најстаријих насеља на овим просторима чија историја датира још из праисторијског периода када су овде живели и Келти и Готи.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Бокчиновић (Бокчиновац, Бокчиновци, Богчиновић, Букчиновић)

    Први пут је забележен 1543. Налазио се у непосредној близини Апатина. Око 1650. забележен је као насељен и 1692. забележен је као насељен. 1698. није забележен. 1699. имао је 24 кућне старешине, 1715. имао је 27 пореских глава,1722. 72, 1727. 153 дома,1728. 288 пореских плава, а 1743. 232 дома. 1740. имао је два свештеника. Становници су се бавили и гусарењем на Дунаву. Због гусарења на Дунаву преселила је комора 1747—8 становнике Бокчиновића у Стапар и Кулу, а на њихово место населила Немце. На ово насеље као српско сећа презиме Букчиновчанин. Са овим презименом сретамо 1725/6. по породицу у Букину и Каћу, а 1743. у Силбашу.
    Литература: Једна бачка ошптина која je ишчезла. Јавор
    1891,400,479.

    Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ – СРБИ У БАЧКОЈ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА – (ИСТОРИЈА НАСЕЉА И СТАНОВНИШТВА),
    ЖИВАН СЕЧАНСКИ – ПОПИСИ СТАНОВНИШТВА БАЧКЕ ТОКОМ ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, (ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ НАСЕЉА И СТАНОВНИШТВА)
    БЕОГРАД, 1952.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    А п а т и н

    Налазио се у Бодрошкој жупанији. Забележен је 1407. 1417. држао га је у поседу деспот Стеван Лазаревић. За турске владавине налазио се у сомборској нахији. Његов чиновник звао се Иван Перетнић. 1554. имао је 5 домова, од којих је 1 плаћао порезу, а 4 нису. Око 1570. имао је 3, а, 1590. 10 домова. 1699. не помиње се као насељен. Тада су у оном крају били Букчиновић и Врањешево најзнатније насеље. 1720. забележена је пустара Апатин. 1752—3. почели су се у Апатин насељавати Немци, и већ 1763. било
    иx је више од 500 домова.
    Потеси: Бокчиновић (Бокшеновац), Врањешево, Грабовац, Дарваш, Кандлија, Кучка, Римски шанчеви, Турска хумка, Хајдучка шума, Хапса, Циганска мала.
    Пит.: Јутрг Ј., Апатин на једној мапи из 1778. год. Ист. др. У Сомбору 1936––7, 293–4.

    Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ – СРБИ У БАЧКОЈ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА – (ИСТОРИЈА НАСЕЉА И СТАНОВНИШТВА),
    ЖИВАН СЕЧАНСКИ – ПОПИСИ СТАНОВНИШТВА БАЧКЕ ТОКОМ ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, (ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ НАСЕЉА И СТАНОВНИШТВА)
    БЕОГРАД, 1952.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top