Град Крагујевац:
Градска општина Аеродром:
Десимировац, Доње Грбице, Горње Грбице, Горње Јарушице, Јовановац, Лужнице, Крагујевац – део (обухвата од 1991. године и укинуто насеље Петровац, као и урбане делове насеља Опорница и Поскурице), Мали Шењ, Миронић, Нови Милановац, Опорница, Пајазитово, Поскурице, Ресник, Цветојевац, Церовац, Чумић и Шљивовац.
Градска општина Пивара:
Баљковац, Ботуње, Букоровац, Велика Сугубина, Велике Пчелице (до 1965. године Велика Пчелица), Горња Сабанта, Горње Комарице, Доња Сабанта, Доње Комарице, Дулене, Јабучје, Корман, Крагујевац – део (обухвата од 1991. године и укинута насеља Белошевац, Ждраљица, Илићево (до 1954. године Мечковац), Теферич и урбане делове Маршића и Трмбаса), Маршић и Трмбас.
Градска општина Станово:
Аџине Ливаде, Вињиште, Голочело, Грошница, Дивостин, Драча, Драгобраћа, Дреновац, Ђурисело, Ердеч, Крагујевац – део (обухвата од 1991. године укинута насеља Станово, Мале Пчелице, Корићани и урбане делове насеља Ердеч и Грошница), Кутлово, Прекопеча, Рогојевац и Трешњевак.
Градска општина Стари Град:
Градска општина Страгари:
Велики Шењ, Влакча, Добрача, Каменица, Котража, Љубичевац, Мала Врбица, Маслошево, Рамаћа, Страгари и Угљаревац.
29. новембар 2014. у 20:21
Милодан
Порекло становништва Велика Пчелица, Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књизи Тодора Бушетића „Левач“.
Положај села.
Садашњи Левач чине природне границе: Гледићске Планине, Црни Врх; од Црног Врха правом линијом поред планине Јухор на Голијску Мораву. Дакле, строго узевши Левач се налази између Гледићских Планина, Јухора и Голијске Мораве.
На том простору налази се село Велика Пчелица.
Воде.
-Мештани Велике Пчелице пију воду са извора.
Тип села.
-Село Велика Пчелица је село збијеног типа.
Старине у селу.
-Између Велике Пчелице и Доње Сабанте постоји брдо Стража, где је била стража, која је чувала Крагујевац од турских напада. Са тог брда види се цео Крагујевац а двогледом Јагодина и Крушевац.
-У Великој Пчелици је Стрељин Збег, тако назван по некаквом старцу Стрељи, који је у планини Малом Јасику крио народ од Турака.
-Постоје развалине у овом селу од манастира Дењковца и једне без имена. Дењковац је лежао на обали Дуленке. Зид му је висок један метар. Има и камен са плочом часне трпезе.*
*Прича се да је ту живео неки владика са калуђерима. Неки хајдуци науме да владици отму новац па му ноћу ухвате слугу у винограду више манастира. Приморају га да изазове владику напоље да му отвори, рекавши да га је ухватила грозница. Владика отвори, те му тако упадни хајдуци и затраже му новац. Владика пође са њима у испосницу Ралетинац, где је држао новац. У путу се раздани-сване. Хајдуци убију владику и ту буде закопан, те се то место сада зове Владичин Гроб.
-У Великој Пчелици постоји 15 старих гробљишта, које „српских“ које „маџарских“.
Порекло становништва.
У Великој Пчелици има 259 кућа.
Породице су:
-Пипери су досељеници из Црне Горе од Пипера. Прича се да су некада згрешили за нешто турском владару. Овај онда затражи од црногорског кнеза да му изда све Пипере, обећавајући де неће више никада ударати на Црну Гору. Кнез има одмах нареди да се селе те се они разбегну које-куда. Још промене и славе, да би се што боље сакрили. Тако су ови Пипери славили Видовдан а данас славе Аранђеловдан јесењи а преслављају Аранђеловдан летњи а раније су преслављали Св. Ћирила и Методија, те ни данас не раде на тај дан.
-Сталевићи су се доселили из Црне Горе, славе Аранђеловдан јесењи а прекађују Аранђеловдан летњи.
-Ћуковићи су се доселили са Косова. Славе Ђурђевдан, преславе немају.
-Браковићи су досељеници са Косова, славе Никољдан јесењи а преслављају Никољдан летњи.
-Топличани су се доселили из Топлице, славе Јовањдан, преслављају Никољдан летњи.
-Косовци су досељеници са Косова, славе Јовањдан.
-Милићи су досељеници са Мораче у Црној Гори, славе Аранђеловдан а прекађују Аранђеловдан летњи.
-Арсићи су се доселили са Рудника, славе Стевањдан зимски а преслављају летњи.
-Васовићи…. или Весовићи*
*Не пише ништа осим презимена, оп. Милодан.
-Милашиновићи – Бугари*
*Узето из именика породичних презимена.
Сем литије свако село има и богомољу. То је један дан у години, који су узимали да светкују када је владао помор међу људима или стоком. Велика Пчелица славо богомољу Тодорову Суботу.
Занимање становништва.
-У Великој Пчелици, будући да не живе у планинских пределима, мештани се највише баве земљорадњом, затим воћарством а понајмање сточарством. Осим тога баве се виноградарством, пчеларством, свиларством и ручним радовима.
5. јануар 2015. у 16:45
Buki
Interesujeme nastanak i istorija sela Jovanovac kod Kragujevca te poreklo prezimena Jovanovic koji slave slavu Sv.Petka, HVALA
21. јануар 2015. у 19:45
Tijana
Interesuje me poreklo prezimena Karajovic, naselje Grosnica, slava Mitrovdan. Unapred hvala.
21. јануар 2015. у 20:04
Небојша Новаковић
Карајовићи су матично насељени у Гледић, где су дошли пре Првог српског устанка из Ибарског Колашина, од њих су Карајовићи у Бајчетини (дошли ту крајем прошлог века), а род су са Косовцима, Ивановићима, Богдановићима и Јовановићима у Милаковцу и Милетићима и Божовићима у Годачици.
Овој групи родова сродни су и Карапанџићи у Ерчегама у Моравици (Драгачево), што само потврђује правац њиховог досељавања у Шумадију. Осим породичног сећања, које је почетком 20. века било још свеже, све ове фамилије су очувале и исту славу – Митровдан.
19. мај 2015. у 22:24
Bojan
Interesuje me poreklo prezimena Pavlović, selo Gledić, Kraljevo, slave Aranđelovdan.
Unapred hvala
28. јун 2015. у 18:47
Miki
Prema podacima etnologa Arhivi Srbije,sela oko Kragujevca su naseljena stanovništvom sa Peštera,Sjenice,Novog Pazara i Starog Vlaha i to u periodu 0d 1737. pa sa Prvim Srpskim ustankom, kada ih je Karađorđe lično dovodio u taj deo Šumadije.Inače posle Podgoričke skupštine 1918.,kada se Crna gora utopila U Srbiju,tendencija režimskih naučnika je bila da se svi doseljenici iz dinarskih oblasti u Srbiji prikažu kao Crnogorci.
24. фебруар 2016. у 20:55
kajaha
Poreklo porodice Ranić,
Selo Jarusice Kragujevac,
Slava Sveti Jovan Krstitelj (20.01)
uapred hvala
13. март 2016. у 18:19
Saša
interesuje me poreklo porodice Dimitrijević iz sela Donje Komarice, Kragujevac,
slave Svetog Nikolu, odakle su se naselili i kada.
Unapred hvala
17. септембар 2016. у 21:45
Pavle
Zanima me nesto vise o naseljavanju Gornjih Komarica, i ostacima bar cetiri groblja iz kog su perioda. Ima li neke knjige koja sadrzi vise informacija o tome?
30. август 2017. у 12:36
vojislav ananić
Крагујевац
На подручју Града Крагујевца налазимо бројне трагове људског живота и остатке материјалне културе још из праисторије. Пре доласка Словена, на територији града (и читавог Балканског полуострва), живели су Илири и Римљани, који су, такође значајно утицали на развој ових крајева. Ову територију Стефан Немања осваја од Византије и припаја је српској држави, у XII веку. Долинама бројних водотока, путеви су водили ка територији данашњег града, где првобитно настаје “пазариште” или “панађур”, на којем се, ради размене производа окупљају становници из околине, а касније и путници.
После пада српске државе под турску власт, на подручју Крагујевца развија се веома значајно насеље, које се под називом “Крагујевџа”, први пут помиње 1476. године у турским списима, који се данас чувају у Архиву владе Турске у Истанбулу. Сматра се да назив града потиче од “крагуја”, птица грабљивица, које су се користиле за лов, попут данашњих соколова, а изгледом потсећају на орлове и налазе се на данашњем грбу града.
За време дуготрајне владавине Турака, територија града два пута пада под аустријску власт. У време друге владавине Аустрије, град постаје важан војно-стратегијски центар, којим руководи обер – кнез Станиша Марковић Млатишума. Београдским миром 1739. године, поново је заведена турска управа на челу са злогласним дахијом Кучук Алијом. Од 1804. године до 1813. године, трајао је Први српски устанак, после којег град поново заузимају Турци, да би га коначно напустили 1815. године.
Прекретница и најзначајнији период у развоју града, почиње 1818. године, када је кнез Милош Обреновић Крагујевац прогласио за престоницу Србије, 6. маја, на Скупштини народних старешина, у манастиру Враћевшница. Током наредног периода град се плански урбанизује и територијално шири и постаје управно – политички, културно – просветни, здравствени, војни и привредни центар Србије. Граде се приватне куће и бројне установе са обележјима народне архитектуре, улице се калдрмишу и осветљавају карбидним лампама, а куће се по Милошевој наредби покривају црепом, уместо сламом, у циљу заштите од пожара. На Лепеници се у то време граде три дрвена и први камени мост. У овом периоду нема ратова и све је у знаку процвата, али се због самовоље у владавини Обреновића организују Ђакова (1825. године) и Милетина буна (1835. године) и Крагујевачка војничка побуна (1839. године). Престоница је 1841. године премештена у Београд и од тада се смањује број становника у Крагујевцу зато што одлазе бројни чиновници државне управе. Међутим, 1851. године, Тополивница је пресељена у Крагујевац и оснивањем „Војнотехничког завода“, 1883. године, јавља се потреба за новом радном снагом, па се око завода формирају и нова насеља (Палилула и Пивара) у којима живе радници који су се доселили и њихове породице. У Крагујевцу су организоване прве радничке демонстрације у Србији, 15. фебруара 1876. године познате као „Црвени барјак“.
Током Првог светског рата Крагујевац је поново био престони град у којем је боравио регент Александар Карађорђевић и у њему се налазила Врховна команда српске војске на челу са Радомиром Путником. У Крагујевцу су настали и планови чувене Церске и Колубарске битке, које се и данас изучавају на Војним Академијама широм света. Између два рата Крагујевац остаје револуционарни и идејни центар радничке класе. Највећа трагедија задесила је град током Другог светског рата 21. октобра 1941. године, када је, због немачких губитака у борби са четничким и партизанским јединицама на путу Крагујевац – Горњи Милановац, у Крагујевцу стрељано неколико хиљада становника, мушкараца, жена, ученика и млађе деце. Истог датума, 21. октобра, 1944. године Крагујевац је ослобођен немачке окупације.
Извор: Интернет
25. март 2018. у 08:54
Војислав Ананић
Крагујевац се помиње од првог турског пописа Смедеревског санџака из 1476-1477. године као село и трг који је као такав постојао и раније. Дакле, Крагујевац је постојао и пре пада српске средњовековне државе, али се под тим именом не помиње.
Жупа Лепеница се помиње у најранијем периоду српске државе великог жупана Стефана Немање 1198. године и његовог сина Стефана Немање Другог Првовенчаног 1220-1228. године. У повељи Стефана Првовенчаног помиње се и Бресница са тргом. Археолошки налази говоре о постојању насеља на простору Крагујевца и у 12. веку. Бресница постоји још пре ослобођења Лепенице од стране великог жупана Стефана Немање 1185. године, када је била под Византијом или Угарском. Уколико већ тада није имала и трг, нема сумње, трг уз Бресницу се формира после 1185. године. Уз овај трг и село Бресницу биће саграђено утврђење у првој половини 15. века у власти великог челника Радича Поступовића.
Извор: „Недељне новине крагујевачке“