Порекло презимена, село Маслошево (Страгари, Крагујевац)

Порекло становништва села Маслошево, градска општина Страгари (Крагујевац). Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

 

Топографске прилике.

Један део Маслошева, Старо Село, који има око 20 кућа, налази се у подножју Ситова, у углу који чине Јасеница и њена десна притока Сребрница. У овоме крају су сеоске куће на нижим деловима качерске површи и ке спуштају се до друма за Страгаре. Највећи део села је с леве стране Јасенице, у пространој котлини. Куће овога дела села су на рипањској површи, представљеној неколиким заравњеним брдима, између којих се провлачи поток Моштање.

Село се служи водом са извора и ђермова. У Старом Селу су у употреби само извори, а у Маслошеву и извори и ђермови. Нарочито је центар села оскудан изворима и служи се искључиво бунарском водом. У Маслошеву су извори: Кленовац и Клокоч, а у Старом Селу: Светиња, Ђаци и Чесма.

Најбоља имања су у Крстачама, Мошгању, Бакчинама и у Јасеници. Приватних забрана има по селу; општинска шума је на месту Главици.

Маслошево је разбијеног типа. Дели се на Старо Маслошево или Старо Село и Маслошево. Маслошево се дели на два краја: Горњи и Доњи Крај, а ови се даље деле на: Моштање, Баћинац, Кленовац и Влајинац. Маслошево је удаљено 2—3 км. од Старог Села.

 

Порекло породица.

Прве су куће биле у Старом Селу. Пошто су им имања била далеко, прелазили и на леву страну Јасенице и тако основали Маслошево. Неке породице су отишле у Страгаре и Котражу. Због имзња се и данас пресељавају из Маслошева у Старо Село и обратно.

У селу су ове фамилије:

Ђурићи (Радојевићи) 3 к. Слава: св. Никола. Стара породица; не знају порекло.

Ћатићи (Ђорђевићи, Милутиновићи, Симићи) 30 к. Слава: св. Никола. Доселили се пре Уста гка од Сјенице.

Шаргићи 3 к. Слава: св. Ђорђе. Стари су им дошли од „Студенице—Сјенице“. Има их у Срему.

Шишмановићи 15 к. Слава: св. Ђорђе. Прадед се доселио од Сјенице.

Прокићи (Јанковићи, Ћирићи, Марићи, Павловићи, Николићи) 36 к. Слава: св. Никола. Пре Устанка се доселили њихови стари из Мачката (ужички). Од ових су Радовановићи у Водицама и Сретеновићи у Мраморцу.

Радичевићи (Перићи, Велимановићи) 15 к. Слава: св. Врачеви. Доселио се пре 150 г. прадед Радич од Сјенице. Били у Старом Селу, па доцније прешли у Маслошево.

Јанићијевићи (Младеновићи) 5 к. Слава: св. Никола. Род су са Ранковићима — Новаковићима.

Благојевићи 6 к. Слава: св. Лазар. Доселио се дед Благоје пре 100 г. из Трнаве.

Карићи 2 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се отац пре 60 г. из Добраче (Лепеница).

Матићи 12 к. Слава: св. Никола. Непознато порекло. Имају фамилију у Сакуљи (колубарски) где се прозивају Матићи.

Илијашевићи (Јовановићи) 15 к. Слава: св. Лука. Доселио се прадед Илија од Сјенице у исто време кад и Радичевићи.

Жунићи (Младеновићи) 5 к. Слава: св. Никола. Предед човеку од 50 г. дошао од Сјенице.

Радојковићи (Мунићи) 7 к. Слава: св. Никола. Род са Новаковићима.

Новаковићи (Ранковићи) 9 к. Слава: св. Никола. Дошао прадед из Босне.

Филиповићи 4 к. Слава: св. Лззар. Прадед дошао од Сјенице.

Џанић 1 к. Слава: св. Врачеви. Дошао пре 40 г. жени у кућу из Јарменовца.

Ђурковићи (Сретеновићи) 4. к. Слава: св. Лука. Доселили се пре 150 г. „од Бијелог Поља-Сјенице.“

Гавриловићи 4 к. Слава: св. Лука. Род су са Ђурковићима. Шест брата кренуло од Бијелог Поља и населе се у Маслошево; одатле неки оду у Котражу (Белобрковићи) други у Љубичевац (Ерићи) а они и Ђурковићи остану овде.

Цело је село било насељено „у десет година.“

Гробље је у Старом Селу на месту „Гола Глава.“

Из Маслошева су се иселили:

Маслаћи (Слава св. Јован) у Ракинац, Стевановићи (Слава: св. Ђорђе) у Грошницу, Швабићи (Слава: св. Никола) у Вишњицу, Радојевићи (Слава св. Лука) у Малу Плану; Илићи, Кумрићи из Сланца (Б. Околина) који су се раније презивали Миловански, пореклом су из Маслошева. Из Маслошева су 1813 г. пребегли шест брата „преко“. За време Другог Устанка су се вратили, па само један брат Трифун оде у Маслошево, а остали се разиђу и населе у Вишњицу (Јован Шваба), Осгружницу, Моштаницу (Београдска Околина, ст. 988).

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.