Порекло презимена, село Доње Грбице (Аеродром-Крагујевац)

3. април 2015.

коментара: 6

Порекло становништва села Доње Грбице, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Доње Грбице су на левој страни речице Угљешице, североисточно од Милановачког Друма. Оно је са свих страна окружено брдима, који се зову: Копиловац, Китица, Товарница, Градина, Равни Гај, Видровац и Лан. Куће су подигнуте на обема странама Копиловачког и Пустог Потока, који се састају при ушћу у Угљешицу и граде Грбички Поток.

Воде.

Становништво се до недавно служило живом водом, које има довољно у свим крајевима сеоским. У Брђанима је нарочито чувен бунар Чесма, која је толико јака да одмах покреће воденицу, затим долазе бунари Извор, Копиловац и Лак. У Селишту је је Виноградски Бунар у Виноградима код потока а у Оном Крају – Бубан. Како се село разграњавањем родова и пропадањем задруга много раширило, то су ови бунари постали удаљени већем броју сеоскох домова, Грбичани су почели копати ђермове, којих данас има девет.
Сви сеоски потоци теку дубодолинама и јаругама, али кад су велике воде, плаве сеоска имања у својој непосредној близини, нарочито у доњим крајевима. Особито су опасни Копиловачки и Пусти Поток који засипају поља песком и шљунком. Угљешица плави само најнижа поља, што бива врло ретко.

Земље и шуме.

Зиратна је земља у самом селу између његових крајева и око села на одстојању до час и по хода. Шумарице су на Великој, Малој и Кривој Коси, Равном Гају и Видровачкј Главици.
Атар Доњих Грбица има у простору 1307 хектара. Од тога је под зиратном земљом 1232 – њиве 867 и ливаде – 372 хектара док је под шумом 76 хектара. Зиратно је земљиште у другом реду – 846, трећем – 301, и четвртом – 84 ха, зиратном реду. Шума је сва у петом шумском реду.
Овде нису урачунате „општинске“ шуме са утрином, које су заједничке за ово село и Горње Грбице – укупно 44 хектара. По утрини се напаса стока – овце и говеда – од марта до септембра а после тога се пуштају свиње у жир. Приход се троши за потребе општине.
Доњо-Грбичани имају своја имања у Шљивовцу, Рогојевцу, Малој Врбици, Кутлову, Прекопечи и околини Крагујевца док у атару овог села своје земље имају само мештани Лужница. Због удаљености имања мештани на њима имају 29 трла, највише у атарима поменутих насеља.

Тип села.

Село има три краја: Брђане, Селиште и Онај Крај. Брђани су у врху села, испод њих је Селиште. Ова два краја су рстављена потоком Клисуром. Онај Крај је на обема странама Пустог Потока.
Крајеви у овом селу су знатно шири појам од махала (мала). У сваком се крају његовом јасно издвајају групе кућа појеиних родова, чија је раздаљина 500 до 600 метара. У Брђанима су такве махале: Батавељићи, Гвозденовићи и Ралетићи-Радетићи, у Оном Крају су Гвозденовићи, Радетићи, Жикићи, Живковићи и Ракићи. У Селишту су Гвозденовићи, Батавељићи и Радетићи.

Име селу.

Мештани причају да им је село добило име по неком грбавом човеку, Грби или Грбици – јер је био растом мали, али не памте коме је основачком роду припадао. Други кажу да је име дато по Кнезу Лазару „Грбљановићу“, чији је град, по њихово предању, до скора био у рушевинама на брду Градини.

Старине у селу.

У атару Доњих Грбица морало је постојати неко старије нассеље, без сумње српско из Средњег века о чему нам сведоче рушевине Јерининог – по некима Кнез-Лазаревог – Града на брду Градина а поред њих Гробљиште у Видровцу и Црквина у Радошевцу. Између овог села и Горњих Грбица одржале су се до данас закопине „Кнез-Лазаревог Пута“, поплочаног обичним каменом. У имену Грчки До се очувала успомена на Грке, који су некада овде владали.

Постанак села и порекло становништва.

Доње Грбице основала су три рода – Гвозденовићи, Радетићи и Батавељићи – пре 160 година. Они данас у селу имају 168 кућа или скоро 8/9 укупног броја, што није случај ни у једном лепеничком насељу. Батавељићи имају род у селу Јошеви – у Тамнави и у Даросави – код Аранђеловца. Село је било у данашњем Селишту до Кочине Крајине а тада је премештено због чуме, па се тек у новије време почело враћати на првобитно место.
У Деловодном Протоколу Карађорђевом 1813. године ова село је забележено као Грбица, Грбица Дона. У Вуковој Даници 1827. године као Грбице Доње. У Пирховом Путовању 1829. године записано је као Grbize Donje а у Гавриловићевом Речнику 1846. године као Грбице долна.
Село је расло рађањем и деобом задруга а новим досељавањима врло мало, јер су у доба Првог устанка досељена само три рода а после 1815. године није дошао ниједан досељеник.
Један род добегао је у Доње Грбице из Тимока док су остали родови пореклом из Старе Србије – 5 родова.
Сви оснивачи и доцнији досељеници дошли су у ово село у збегове спасавајући се од јаничарске обести, бекством из својих села.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године:

-88, Батавељићи (Марковићи, Ђорђевићи, Батавељићи, Ђурђевићи, Максимовићи, Тодорчевићи, Јовановићи, Матићи, Симићи, Јаковљевићи, Обрадовићи и Пантићи), Сјеница, Лучиндан.
-107, Гвозденовићи (Максимовићи, Миленковићи, Николићи, Обрадовићи, Грујичићи, Милановићи, Митровићи, Јаћимовићи, Миливојевићи, Пајићи, Радовановићи, Рафаиловићи, Танасијевићи-Танасковићи, Тодоровићи, Гајовићи, Милојковићи, Милосављевићи, Стевановићи, Благојевићи, Вујичићи, Вукићевићи, Гавриловићи, Јелесијевићи-Смиљановићи, Маринковићи и Срећковићи. Само се две куће пезивају и посебно Гвозденовићи), Сјеница, Никољдан.
-195, Ралетићи (Радивојевићи, Миловановићи и Ненадовићи), Сјеница, Ђурђевдан.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-700, Живковићи (Димитријевићи, Мијаиловићи, Живковићи, Радосављевићи и Милојевићи), Нови Пазар, Ђурђевдан.
-798, Малишићи (Јовановићи и Раденковићи), Нови Пазар, Стевањдан.
-820, Мијаиловићи (Мијаиловићи, Гавриловићи, Милосављевићи, Ранковићи, Вујадиновићи, Јокићи, Миловановићи и Радојевићи), Нови Пазар, Јевремијевдан.
-996, Ракићевићи, Нови Пазар, Аранђеловдан.
*По књизи „Лепеница“ нема породице досељене од Тимока нити има Радетића, оп Милодан.

Остали подаци о селу.

У Доњим Грбицама било је 1903. године 6 родова у 182 куће са 1279 становника да би се 1910. године број домова повећао на 207 а број становника на 1376 да би на дан 31. јануара 1921. године број становника у овом селу опао на 1177.
Данашње гробље је заједничко са Горњим Грбицама.
Заветина су Младенци, а литија се носи у Недељу по Ђурђевдану.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Dejan

    Po vasem pisanju nema kada se doselila porodica Petrovic selo Donje Grbice Buban.Bice da smo tu bili kad se drugi doseljavali.

    • Милодан

      Дејан!

      Погледао сам књигу на чијем су крају наведени сви родови поменути у књизи. Петровића има много али их у селу Доње Грбице НЕМА.

      Поздрав!
      Милодан

  2. nebojsa.maksic

    Maksa, veoma je interesantno da se ni kod g-sn Todora ni kod g-sn Mileta ama bas nigde ne pominju Maksici?????????

  3. nebojsa.maksic

    Od 1737 godine u d grbicama su Maksici.

  4. Jelena Milovanović

    Мој прадеда Петровић Илија је из Доњих Грбица, и његови синови Петровић Милија 1883-1939, Милован, као и његови унуци Радивоје 1912 – 1941, Мирољуб 1920 – 1942, Сава 1922 – 1944, Драгољуб 1924 – 1977, Миодраг , Радомир и Александар 1927-1996.