Порекло презимена, село Јабучје (Пивара-Крагујевац)

16. април 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Јабучје, Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села.

Јабучје се простире са обеју страна потока Чесма, који утиче у поток Бању, десну приточице Јабучке Реке.

Воде.

У Јабучју има неколико извора који снабдевају цело село добром водом, те мештани нису имали потребе да копају ђермове. Међу изворима понајвише се истиче Чесма у Горњем Крају. То је глава сеоског потока и најјача жива вода у јабучком атару. У Доњем Крају најпознатији извори су Бања и Бубан.

Јабучка река, Чесма и Бања не плаве поља ни приликом највећих киша а тако исто и у влажним годинама.

Земље и шуме.

Зиратна земља је скоро сва ван села удаљена на час и четвт пешачког хода од крајњих сеоских кућа. Шума је сва у забранима. Она је поглавиото на Орловцу, Дубровнику и Никином Гробу.
Јабучки атар има у простору 461 хектар. Од тога долази на зиратно земљиште 296 – њиве 148 исто толико и ливаде 148 хектара а на шуме 165 хектара. Зиратна земља је у другом -51, трећем – 150 и четвртом 96 ха зиратном реду. Шума је у трећем -43 и четвртом 122 хе шумском реду.
У атару овог села своја имања имају мештани Маршића, Мечковца, Теверича и Трмбаса. Јабучани имају своје земље у атарима Теверича и Букоровца (Осаница).

Тип села.

На десној страни Чесме је Горњи Крај, а на левој Доњи Крај, који је уједно и на десној страни Бање. У дну Доњег Краја, на левој страни Бање је Цигански Крај, који има најнижи положај у селу. Између Горњег и Доњег Краја тече Чесма, води сеоски пут и простиру се поља на одстојању од 800 метара. Доњи Крај је одвојен од Циганског Краја потоком Бањом и пољима, на одстојању од десетак минута хода.
Горњи Крај има три кућне групе већих родова. То су Пипери, Јотовићи и Тодоровићи. У Доњем Крају груписане су куће Милисављевића.

Име селу.

Прича се да је оснивач овог села Ђорђе Пиперац. Дошавши из Црне Горе у Шумадију, ступио је у службу код неког бега – Турчина, који је живео у Крагујевцу. Ђорђе се погодио да му чува виноград и јабучар – воћњак са јабукама, који је био на месту данашњег Горњег Краја. После неког времена Ђорђе се ожени и бег му допусти да подигне себи кућу у јабучару. Доцније добегоше овамо Јотовићи, који назваше село Јабучар, по називу места где су затекли прву кућу. Током времена тај се назив променио у Јабучје.

Старине у селу.

Више Доњег Краја, пењући се уз поток Бању, постоји неко старо гробље звано Гробљиште, где је до пре неколико година било камених белега по којима се видело да је гробље било хришћанско. У народу се о њему није сачувало никакви предање.

Постанак села и порекло становништва.

Јабучје је основано пре 110 година. Оно је најпре било пољско имање Турака, а затим збеговиште Срба.
Горњи Крај је најстарији. Он је из доба Кочине Крајине. Доњи Крај је настао у време Првог устанка док је Цигански Крај пре 21 годину од привременог насеља, черги.
Поред Пипера-Ђорђевића у оснивачке родове се рачунају Јотовићи, који су дошл овамо неколико година после Ђорђа Пиперца. Ова два рода имају у селу 13 домова, скоро 2/5 од укупног броја.
Јабучје је најпре унесено у Уписник 1818. године као Јабучја, затим у Назначение 1819. године, правилно.
Ово село унесено је само у две карте до половине 19. века, и то у Руску 1831. године и у Миленковићеву 1850. године, у оба случаја неправилно и на старо-словенском.
Јабучје је расло разграњавањем родова и новим досељавањем. За време Првог устанка добило је два рода, а после 1815. године 5 родова.
Становништво је досељено из 7 области. Највише родова – 3 – дошло је из Јасенице, а из свох осталих области по један род – Црне Горе, Старе Србије, Топлице, Косова, Лепенице и Драгачева.
Три рода добегла су овамо у збегове, три рода су дошли као чергари (Цигани-Роми), два рода на имање и један род у службу.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-343, Јотовићи, Јасеница (Топличка), Мратиндан.
-459, Пипери (Ђорђевићи и Пантићи), Пипери (Црна Гора), Аранђеловдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-841, Милисављевићи (Милисављевићи, Миловановићи и Васовићи), Сјеница, Лазаревдан.
-1068, Тодоровићи (Антонијевићи,Миловановићи и Миливојевићи), Косово, Аранђеловдан.

Досељени у периоду од 1836. до 1903. године:

-1312, Васиљевићи, Драгачево, Лазаревдан.
-1871, Катанићи, непознато (Лужница), Аранђеловдан.
-2254, Васиљевићи (Роми), Буковик (Јасеница), досељени 1880. године, Св. Петка.
-2257, Крстићи (Роми), Буковик, 1880, Св. Петка и Ђурђевдан.
-2259, Трајковићи (Роми), Буковик, Св. Петка.

Остали подаци о селу.

Године 1903. село јеимало 9 родова са 33 куће и 274 становника. Међу њима је три рода су била циганска. Године 1910. број кућа је износиоо 37 а број становника 296 да би 31. јануара 1921. године у Јабучју живело 210 становника.
Данашње сеоско гробље је на Коси између Јабучја у Букоровца.
Сеоска заветина је Ђурђевдан а литија се носи на други дан Св. Тројице.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.