Крагујевац (општине и села)

11. јуна 2012.

коментара: 37

Град Крагујевац:

Градска општина Аеродром:

Десимировац, Доње Грбице, Горње Грбице, Горње Јарушице, Јовановац, Лужнице, Крагујевац – део (обухвата од 1991. године и укинуто насеље Петровац, као и урбане делове насеља Опорница и Поскурице), Мали Шењ, Миронић, Нови Милановац, Опорница, Пајазитово, Поскурице, Ресник, Цветојевац, Церовац, Чумић и Шљивовац.

Градска општина Пивара:

Баљковац, Ботуње, Букоровац, Велика Сугубина, Велике Пчелице (до 1965. године Велика Пчелица), Горња Сабанта, Горње Комарице, Доња Сабанта, Доње Комарице, Дулене, Јабучје, Корман, Крагујевац – део (обухвата од 1991. године и укинута насеља Белошевац, Ждраљица, Илићево (до 1954. године Мечковац), Теферич и урбане делове Маршића и Трмбаса), Маршић и Трмбас.

Градска општина Станово:

Аџине Ливаде, Вињиште, Голочело, Грошница, Дивостин, Драча, Драгобраћа, Дреновац, Ђурисело, Ердеч, Крагујевац – део (обухвата од 1991. године укинута насеља Станово, Мале Пчелице, Корићани и урбане делове насеља Ердеч и Грошница), Кутлово, Прекопеча, Рогојевац и Трешњевак.

Градска општина Стари Град:

Градска општина Страгари:

Велики Шењ, Влакча, Добрача, Каменица, Котража, Љубичевац, Мала Врбица, Маслошево, Рамаћа, Страгари и Угљаревац.

Коментари (37)

Одговорите

37 коментара

  1. Војислав Ананић

    ИЗ АРХИВСКЕ ЗБИРКЕ ЈОЦЕ ВУЈИЋА

    Писма кнеза Милоша

    Писма која је кнез Милош писао сину и ћерки представљају нам кнеза у једном потпуно новом светлу, као брижног и нежног оца. У писмима сину саветује га да живи уредно, да не расипа новац и да не шенлучи превише јашући коње, а ћерки Петрији дели савете око подизања деце
    Преписке кнеза Милоша Обреновића са Михаилом и кћерком Петријом Бајић, недавно су први пут објављене у књизи „Породична преписка кнеза Милоша Обреновића”. Ову занимљиву студију приредила је др Татјана Брзуловић Станисављевић, на основу архивске збирке Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић”, у чијем је издању књига и објављена.
    Крагујевачкој јавности књига ће бити представљена у четвртак, 7. априла, у 19 сати, у Конаку кнеза Михаила, а у програм ће учествовати др Татјана Брзуловић Станисављевић, Тања Крагујевић и др Мила Медиговић Стефановић.
    Архивска збирка Јоце Вујића најзначајнија је збирка архивске грађе Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”. Њену вредност увећава и чињеница да су документи из ове збирке мало или нимало искоришћени у нашој науци. Збирка је добила име по Јоци Вујићу, велепоседнику из Сенте, познатом библиофилу и добротвору Београдског универзитета, који је 1931. године своју богату архиву тестаментом завештао Универзитетској библиотеци у коју је пренета крајем 1932. године.
    Сама архивска грађа Јоце Вујића чува се у Одељењу реткости Универзитетске библиотеке и садржи 2.002 инвентарна броја, са 2.965 докумената. Ова збирка значајна је за проучавање политичке и културне историје од 18. до 20. века.
    У овој збирци налазе се и документи који су некада припадали архиви кнеза Милоша Обреновића, тј. кнежевој канцеларији. Архива је пронађена у Румунији на једном кнежевском добру. Наиме, породица Бајић, у коју је кнежева ћерка била удата, наследила је ту архиву заједно са кућом и имањем, и пренела ју је у свој дом у близини Темишвара. Касније је породица продала имање, а архиву је купио Јоца Вујић 1925. године. Кнежева архива је садржала 1.071 документ из времена када је кнез Милош живео у изгнанству. Куповином ове вредне архиве сачувана је кнежева кореспонденција која ће нам помоћи приликом истраживања о животу кнеза Милоша и његове породице.
    Кнежеву архиву можемо разврстати у пет скупина: породична преписка, лична преписка, пословна преписка, судски акти и документи из спорова, и предмети и документи из оставине кнеза Милоша.
    Породична преписка Обреновића садржи већим делом писма кнеза Милоша сину Михаилу и ћерки Петрији, удатој Бајић и писма осталим члановима породице.
    Писма која је кнез Милош писао сину и ћерки представљају нам кнеза у једном потпуно новом светлу, као брижног и нежног оца. У писмима сину саветује га да живи уредно, да не расипа новац и да не шенлучи превише јашући коње, а ћерки Петрији дели савете око подизања деце.
    Писма упућена Петрији су углавном честитке за празнике: Ускрс, Божић и Нову годину. У неким писмима обавештава о свом здрављу, а кроз нека се провлачи прича о ергелама коња и њиховом пресељењу у Влашку. Међу Петријиним писмима постоје и она која су важна за историју јер се спомиње буна из 1848. године, а у некима се виде наговештаји Милошевог повратка у Србију.
    Како је Кнез Милош био неписмен, сва писма диктирао је писару, кога је увек водио са собом. Када би му нешто пало на памет, писар би наслонио таблу за писање на леђа помоћника Књаза Милоша и записивао оно што му књаз диктира. Пошто је имао више писара, и рукописи писама Милоша Обреновића су различити.

    Извор: „Недељне новине крагујевачке“

  2. Jele

    Dobro veče. Ja sam iz šumadijskog sela Vlakča, opština Kragujevac. Moj najdalji predak zvao se Dimitrije Ješić (1838-1904), njegov otac zvao se, mislim, Sima. On je bio rođen oko 1790. godine. Imao je više dece. Usmeno porodično predanje ,, zaboravilo je” u međuvremenu u toku tog dugog vremenskog intervala, ime Dimitrijevog dede. Želim da saznam ime Dimitrijevog oca i dede i njihove godine života. Inače, starina im beše iz Pive, Crna Gora. Prezime Ješić postoji od 1699. godine. Hvala u napred.

    • Бранко Тодоровић

      Поштовани Јеле, можда је најбоље да се јавите на наш форум, тамо ће вас колеге упутити где можда бисте могли сазнати име деде вашег претка Димитрија. 😉

  3. Jele

    Hvala Defendore, samo recite mi na
    koji forum da se prijavim tj. da se
    javim, ulogujem? Na koji sajt da uđem? Dajte mi internet adresu tog foruma. Poštovanje i hvala vam na pomoći.
    pozdrav.

  4. Jele

    Dobar dan.
    Postoje li digitalizovane
    matične knjige
    rođenih, krštenih,
    venčanih, umrelih
    na internetu?
    Dokumenti i
    uopšte pisani
    izvori u kojim
    se pominju
    naši preci
    iz doba
    ustaničke Srbije
    ( od 1804. do 1878.
    godine )?
    Konkretno me zanima selo Vlakča.

    • Бранко Тодоровић

      За Србију јужно од Саве и Дунава не постоје, бар не на интернету, а могу се у неким случајевима наћи дигитализоване у матичним архивима. У сваком случају, адресе су вам локални архив, и парохија којој село припада.

  5. Jele

    Ja sam pitao vlakčanskog sveštenika, za crkvene matične knjige, bio sam
    hteo da ih
    pogledam baš…
    Sveštenik mi je uglavnom rekao da
    ih je država oduzela
    i da su one najverovatnije u opštini Kragujevac.
    Pa ja sad hoću,
    te stoga sad i
    pitam, ima li
    neko ko mi
    može reći ono što
    me interesuje?
    Tj., ima li neko
    ovde da radi, da
    je zapošljen u
    opštini grada
    Kragujevca, zanima me arhiva tih
    crkvenih knjiga,
    tražim pretke,
    tačnije, oca i dedu
    izvesnog Dimitrija
    Ješića (1838-1904) iz Vlakče, zanimaju me njihova imena, godine rođenja i smrti. Njegov otac
    bio je rođen ~1790.,
    a majka mu se zvala
    Milina ( rođ. 1793. god.). Moj stric
    je pomenuo
    Simu i Srećka
    ali ni on nije baš
    siguran.
    Hvala u napred
    na pomoći i
    pozdrav.