Kovačica i okolna sela

11. juna 2012.

komentara: 16

Opština Kovačica:

Debeljača, Idvor, Kovačica, Padina, Putnikovo, Samoš, Uzdin i Crepaja.

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (16)

Odgovorite

16 komentara

  1. Vojislav Ananić

    Idvor

    Idvor se kao malo selo pored Tamiša pominje još u 17. veku za vreme turske vladavine na ovim prostorima. Godine 1660. kaluđeri Pećke patrijaršije sakupljajući dobrovoljni prilog dolaze i do Idvora. Tada unose ime ovog banatskog naselja u spisak donatora, a kasnije i u svoju zahvalnicu.
    Posle odlaska Turaka 1717. godine, prema Komskom popisu, Idvor je pripadao Pančevačkom okrugu. U to vreme u naselju je bilo svega nekoliko kuća. Pojavom kuge u dva navrata (1732. i 1736.) stanovništvo sela je desetkovano, a preživeli su se tada preselili južno od prvobitnog mesta, zauzevši povoljniji položaj.
    Starosedeoci i stanovništvo doseljeno kasnije izgradili su 1743. godine tipično pogranično naselje po austrougarskom sistemu. U centru sela nalazila se crkva, a oko njega prostor za vežbanje graničara.
    Oko vežbališta se nalazila zgrada uprave, a prema periferiji naselja u kvartovima sa kvadratnim osnovama graničari su izgradili svoje porodične kuće. Ovakav tip gradnje sela omogućavao je brzu mobilizaciju ljudi u slučaju napada i lako prenošenje naređenja. Po završetku gradnje u selu je formiran odred od 240 konjanika. Zbog izvršavanja vojnih obaveza graničari su imali značajne privilegije: ličnu slobodu, pravo na veroispovest, pravo na školovanje svoje dece na maternjem jeziku, dobijali su određenu površinu obradive zemlje i pašnjaka, imali su pravo na pečenje rakije, lov i ribolov.
    Obaveze graničara svodile su se na stalna dežurstva i vojne vežbe, čuvanje i čišćenje ličnog oružja, odazivanje na rad (kuluk) i po potrebi obavezno priključivanje regularnim vojnim jedinicama. Šezdesetih i sedamdesetih godina 17. veka Idvor je u dva navrata proširivan naseljavanjem graničarskih porodica.
    Revolucionarne 1848. godine graničari dolaze u sukob sa jedinicama mađarskih revolucionara i tada Idvor biva spaljen. Nakon ukidanja granice vojnicima prestaju sve obaveze i oduzimaju im se ranije stečena prava, a ovdašnje područje pada pod vlast Ugarske monarhije.
    Od 1872. godine Idvor, uz ostala mesta, biva priključen Torontalskoj županiji čije je sedište bilo u Velikom Bečkereku (današnjem Zrenjaninu). Podaci govore da je početkom 20. veka Idvor imao 403 naseljene kuće u kojima je živelo 2177 žitelja.
    Iako je Idvor malo selo, danas je poznat u celom svetu jer je u njemu 1854. godine rođen Mihajlo Pupin, naučnik svetskog glasa.
    Izvor: Internet

  2. topalov branislava

    Moj otac kao i moj deda su rođeni u Samošu. Nosimo prezime Topalov po prambabi. Mada mi se prandeda prezivao Đurđev. Đurđevih je krsna slava bila Đurđevdan a Topalovih Sv.Nikola. Već duže vremena tragam o svom poreklu ali nemogu ništa pronaći. Ni odakle potičemo ni odakle smo se naselili ako jesmo.
    Unapred hvala.

  3. Vojislav Ananić

    KOVAČICA, sresko mjesto u Banatu, na pruzi Pančevo—Veliki Bečkerek. K. je imala 1910. 4.969 stanovnika, od kojih je bilo Srba 23, Madžara 329, Nijemaca 103, Slovaka 4.417; pravoslavnih 84, katolika 226, protestanata 4.301; 1921. je imala 5.048 stanovnika. 1750. K. je još bila pustara. 1751—1752. naseljena je srpskim graničarima iz potiske i pomoriške granice. 1767 pripadala je njemačko-banatskom puku i bila je sjedište čete. 1801—1803. naseljena je u vrlo znatnom broju Slovacima, iz županije Arve, treneinske i heveške, koji su došli u K. zajedno sa svojim učiteljima i svećenicima. 1872. pripojena je K. torontalskoj županiji. Stanovništvo se bavi gotovo isključivo ratarstvom.
    D. P.

    IZVOR: prof. St. Stanojević, NARODNA ENCIKLOPEDIJA SRPSKO-HRVATSKO-SLOVENAČKA, II KNJIGA , I—M, IZDAVAČ: BIBLIOGRAFSKI ZAVOD D. D. ZAGREB, GUNDULIĆEVA 29 ZASTUPA DR- ERIK MOSCHE, MIHANOVIĆEVA ULICA 1, 1928.

  4. Vojislav Ananić

    Idvor

    Predanja o naselju. — Stari ljudi tvrde da su u starom selu bile samo zemunice, a gore, napolju, pored zemunica, stanovnici su držali marvu i opkopavali salaše. I sad se poznaje jama gde su bile crkva, škola i „birt“ — tu su nađene i cigle. Baš na mestu stare crkve toga starog sela podignuta je mala crkvica od cigala, sa krstom, tu se nosi uskršnja litija. Tamo nije bilo veliko selo, a to se poznaje i po prostoru. Vele da su se zato preselili što im je bilo malo mesta, a i sve okolo plavila je voda, te nisu mogli da se kreću i da rade, kao i da bi bili bliže svojoj zemlji, koja je sva ka Kovačici i odmah od nje počinje, a pristup ka njoj prelivala je voda. Stoku je bilo jamačno teško isterivati. U starom selu bio je samo jedan sokak, koji je izlazio na skelu na Tamišu, a dalje je bila ćuprija na rečici Tukošu.
    Slušali su za Sorinkiće, kao familiju iz starog sela, da su dali mleka da se ofarba crkva u novom selu. I za Vukosavljeve se priča da su u starom selu imali silnu marvu, te su im teoci trčala preko zemunice. Staro je selo bilo na ocednom mestu, kao i sadašnje, a unaokolo je bila radna zemlja. Sadašnji atar su dobili kad su se ovamo preselili.
    Groblje je bilo u ataru ovog sela, „kod Vukosavljeve kuće” (na već pomenutom mestu). Sudeći po jamama od zemunica, misle da je u starom selu moglo biti oko 100—200 numeri (prva numera u novom selu bio je sadašnji Veliki birt, prema crkvi).
    Kad su naseljavali novi Idvor, birt je stavljen nasred sela Iz starog sela su prešli ovamo i Živanovi (Crnomenjini, Crnojankovi i Batikini) i odmah do birta dobili kuću. Deda Batikin je čuo od starih ljudi da su oni baš sa Čarnojevićem došli ovamo i odmah napravili zemunice. Bilo je do 200 numeri u starom selu. Kad je osnovan novi Idvor, bilo je 155 numeri. Svi veruju da se i staro selo zvalo Idvor.
    Odavno su ovde imali školu, a odmah po naseljavanju sazidali su crkvu. (Staroj bogomolji — možda to i nije bila prava crkva — niko ne zna sveca) Iz svake škole su davali za vreme Granice po 3–4 đaka za nemačku školu.
    To što su u starom selu bile samo zemunice (da je bilo i zidanih kuća, nalazili bi se od njih tragovi, ali njih pouzdano nema) bio bi dokaz da su tu bili odskora i privremeno nastanjeni, bilo da su svi došli iz Srbije, ili da su bili od starijeg srpskog stanovništva koje se usled ratova moralo premeštati — a u tim prilikama naselja su mogla biti samo od zemunica, pa tek kad su ih vlasti uzele naseljavati, ušoravati sela i naređivati da se zidaju kuće, te tako i same davati primer zidajući za svoje koloniste zgrade, počele su se praviti kuće od cigala i naboja. O godini 1736. kao godini osnivanja Idvora ne zna se ovde ništa.
    Uz Tamiš su najpre naseljavana sela koja su, vele, nastanjivana Srbima što su došli sa Čarnojevićem (?), i ta su sela najstarija.
    Opšte je predanje da su sve familije došle iz Srbije, izuzev jedne doseljene iz Crne Gore, što je, naravno, bar za većinu, i mogućno. Čudno je da među starim rodovima ima i takvih sa prezimenima vlaškog oblika, a ne zna se da su bili Vlasi, nego ih pamte samo kao Srbe i kao naseljenike među najstarijima, koji su još od „indžilira“ dobili zemlju, na svakom mestu određen broj lanaca. Biće da su većina od njih bile srpske porodice iz Banata, koje su odande uzmakle ispred Turaka ili Rumuna, a većim delom bile su pod uticajem Rumuna, ili su bile rumunskog porekla, pa, živeći među Srbima tamo, odavno posrbljene. A kad je Idvor naseljavan na novom mestu, izgleda da su i one došle ili dovedene ovamo i data im zemlja. Zbog njihovih raznih krsnih imena, najverovatnije je da su zaista bile srpskog porekla (bilo ih je svakako i od Rumuna prizećenih u srpske kuće još u istočnom Banatu).
    Možda će oni sa prezimenom na „ić” biti iz Stare Srbije (kao i oni u Budimu, došli su sa Čarnojevićem) i iz Srbije? Ili iz južnijih krajeva, bliže Zeti?
    Glavni atar idvorački je prema Kovačici, od Tamiša na istok. Već blizu Kovačice videli smo prvu idvorsku „stinu”: ogradu, kao obor, u koji se zatvaraju ovce za zajedničku mužu. Kad je ukinuta Granica, Idvorci su počeli prodavati zemlju (a ranije to nije bilo dopušteno, mogao se, i to samo po dopuštenju, prodati ceo frtalj). Vele da nisu bili dovoljno radni, te su zemlju isprodavali, a tome je dosta doprinosilo i to što im je atar jako izdužen samo u jednom pravcu (ka Kovačici i Uzdinu), te su im zemlje vrlo daleko. Skoro pola atara (2.400 lanaca) u rukama je uzdinskih i kovačičkih „Totova“.
    U Idvoru ima oko 450 domova.
    Kako se davala zemlja kad su merili i delili „indžiliri”? Na četiri mesta su „zemlje oraće”, a na petom livade. Na svakom mestu najmanje po 1 1/2 lanac, 2 lanca livade, a deteline i po 1/4 lanca i tako 1/4 vinograda — to su se zvali „frtaljdžije”, oni su imali svega po 8 lanaca oranice, a to su bile male familije. Manje se nije moglo dobiti, a i to su neki nerado primali, zbog porcije. Tukli su ih da prime, a oni su „odbegavali” da ne bi primili. Ko je dobio još jednom toliko, bio je na „po sesije”, a ko je dobio još toliko, bio je na „celu sesiju“. Oni su imali 36 lanaca oranice za detelinu, vinograd i livade (24 lanca je čista oranica, po 1 lanac za detelinu i za vinograd i 10 lanaca za livade). Uz to je prema broju „numera“ i porodica svakom selu odmerena utrina, koja je i dalje ostala zajednička.
    „Bilo je dosta vina i rakije i mesa i ribe a malo se radilo”, počinju uvek stari ljudi svoje kazivanje o dobrom životu starijeg vremena. I zaista je tako bilo, naročito za vreme Granice, a čim je po njenom ukidanju dopušteno prodavati zemlju, mnogi su – zato što su bili naviknuti na ovakav lak i lep život i nerad – zapadali u dugove i, misleći da će se prodajom zemlje spasti, prodavali parče po parče. Nisu prodavali svojim seljacima, jer su im oni sa strane davali uvek više. Još pre Prvog svetskog rata skoro trećina ljudi u selu odala se piću i neradu i postupno je prodavala svoju zemlju. Tek su se sad otrgli i veoma mnogo rade, te jedva da ima dva-tri neradna čoveka naklonjena piću. Ali su izgubili skoro polovinu svog atara i sad ga ne mogu više povratiti.
    Sad nemaju ceo rit kao pre, nego opština idvorska izdaje pod zakup seljacima i iz svoga i okolnih sela 100 lanaca. To je zemljište na prostoru između Perleza i Čente. Najveći pak deo ostatka tog rita dala je država novonaseljenom nemačkom selu Rudolfstalu, a jedan deo podelila je među siromašne porodice idvorske.
    Navedeni primeri da su pojedini rodovi zapamtili svoje poreklo iz Srbije bi Idvor (sa patrijarhom Arsenijem IV?). A y novi Idvor vlasti su očevidno naseljavale i mnoge doseljenike sa strane, i to i srpske (među kojima će biti i vrlo starih, i starinačkih, banatskih) i rumunske porodice.
    Birtašica Radovančeva tvrdi da su vrlo vredni, ali da su i veoma odani piću i uopšte dosta raskalašni (odaniji piću nego Crepajci) i da se zbog toga mnogo zadužuju, osobito kod Jevrejina Krausa u Debeljači, koji se tako veoma obogatio. Plaćaju mu i po 50% interesa. Birtaš drži i kasapnicu, ali narod slabo kupuje meso, a najviše troši jagnjeće i ovčije. Iako je selo srazmerno malo, ima u njemu šest birtova.
    Sveštenik tvrdi da se poslednje dve-tri godine u Idvoru zapaža osetno množenje prirodnim priraštajem: po 20 stanovnika više se rodi nego što umre. Hvali veliku vrednoću ovog naroda. Vrednoćom ovoga naroda tumači što Nemci nisu uspeli da nakupuju zemlje i da se u Idvoru nasele. Inače, veli, žive u kućama vrlo rđavo, tj. rđavo se hrane.
    Starine. — Selo Idvor bilo je na mestu Staro selo do godine 1795, a tada se preselilo na današnje mesto.
    Stara crkva za koju se ne zna kad je podignuta, bila je jamačno od slabe građe, kao i kuće u tom starom selu: pletare i zemunice.
    Današnja crkva, po odluci crkvene skupštine, od pre 10—12 godina slavi Veliku Gospojinu, a pre toga nisu ni slavili, te ne znaju ni koji je svetac slavila njihova stara crkva u starom selu.
    O starom, prvobitnom groblju ništa se ne zna, niti ima kakvih tragova o njemu. Ovde su se najpre, kao i obično, sahranjivali kod crkve, a od pre oko 80 godina na sadašnjem groblju.
    Groblje starog sela bilo je na mestu gde je nekad bila suvača, u jednom delu sadašnjeg sela, pa su posle preko njega izidali kuće. Doskora je bio poneki kameni krst, ali su svi povađeni.
    Od negdašnjeg groblja kod sadašnje crkve su još dva nadgrobna spomenika crvenkastog kamena sa trupom srcasta oblika.
    Godina 1803. pokazuje da je već tada ovde bilo groblje. Da li je dugo bilo groblje kod sadašnje crkve, ne zna se pouzdano, ali bez sumnje nije bilo dugo ili uopšte nije ni bilo, jer bi se to znalo, nego će biti da su tu sahranjivani sveštenici.
    Groblje novog Idvora odmah je osnovano na sadašnjem mestu, pa nije niko sahranjivan kod crkve. Ona dva krsta biće da su sveštenička.
    Toponimi. — Idvor se deli na tri dela: na zapadu su Grobljari (u tom je kraju groblje); u sredini Veliki sokak; a jednim starim koritom odeljen je deo Sikiljevo (sad novo selo).
    Prva flura je kod sela i tu je zemljište Tukoš (voda i njive), do nje Kraljeva unka (možda je koji kralj tu poginuo; na njoj su bila postavljena tri velika drvena krsta kojih je odavno nestalo; nisu tamo išli s litijom; humka je od zemlje); Donje livade (livade, vode i ledine); Gornje livade (opet livade); Duboka dolina (oranice) i u njoj mesto jedan bunar (i sad je tu bunar); Pod velikom unkom i Velika unka (oranice); opet zemljište Pod kanalom (tu je i kanal); Veliki siget (zemljište, ima oranice, a ima i pašnjak, koji plavi voda, a kad je poplava, ostane oranica kao ostrvo); Uzdin (zemljište „od Uzdina”, oranica) i u njemu jedna duž s imenom Crkvište (gde nalaze kamenje, ćupove, novac, prstenje i druge stvari i tvrde da je tu bilo selište, a mesto i jeste za to zgodno, te slute da je tu bilo selo, pa su ga zvali i Selište; ali se o njemu ne zna ništa; a na jednoj humci misle da je bila crkva i po tome su i dali ime Crkvište); kod sela je opet Mali siget, opasan onom donjom što smo je pominjali da ide kroz selo (opet oranice), odvojen je od Velikog sigeta.
    Vinogradi i deteline: Mala utrina, na istočnoj strani sela, a oko nje oranice; Pod malu utrinu (kad su vinogradi propali, većinom su ih razorili); Slatine (pašnjak, ne topi vola); uz Tamiš Velika greda na Tamišu i uz nju Borčićev budžak (nazvan po Borčićima, staroj familiji iz Idvora) i do te grede Anta, opet greda između zemljišta Uzdina i Slatine; Rusova greda (sad se ore, a pre bili vinogradi); Galešev budžak (pašnjak, državna zemlja, za koju u arendu, zakup, plaća godišnje cela opština); Rusov budžak (državni pašnjak); Trnovač (seoski pašnjak); od Trnovača idući selu uz Tamiš je Plandište (pašnjak); bliže selu je Beli breg (zaista brežuljak od beličaste zemlje i peska); Vinogradi, Male utrine ka selu (nekad bili vinogradi, a sad ih opet neki podižu) i do nje Banovčeva ćuprija; a dalje, idući u selo i do sela, Pop-Pavlovo guvno (bilo guvno nekog popa Pavla; pre su popovi vrli na guvnu izvan sela); na severozapadu od sela je Staro selo, mesto negdašnjeg Idvora, sada pašnjak.
    Vodoplav je opšti naziv za plavljeni deo zemljišta, koji je većinom državni, do Tamiša; idući Skeli, od Starog sela preko: Na skelu (zemljište i pašnjak); Rutonjeva greda (pašnjak); Ristina greda (pašnjak kod sela); Velika greda, na Tukošu, preko Tukoša (pašnjak); Pod Farkaždin (zakupljen pašnjak od države); Na duž (oko Grobljišta — pomenutog dela sela; tu su kadgod bile samo deteline, a sad su tu izmešane i oranice i livade); kod sela je Dudara (gde i sad ima dudova, i sad im tu sedi „dudar”, a ima i kuća za dudara).
    Rodovi poznatog porekla (po domovniku iz prve polovine XIX veka):
    Andrejin – Dević (1, Sv. arhanđel Mihail), ušao u kuću Devića; iz Orlovata su. Bačujko (1, Petkovača, Sv. Stefan i Đurđevdan), otac se doselio iz Čente; došao na Sekezovo dobro; u Čenti „špicname” Vujičini. – Bojin (1, Sv. Nikola), doseljeni iz Sentmikluša pre oko 50 godina. — Bošnjak (2, CB. Stefan zimski), od najstarijih naseljenika; ne zna se ništa o prezimenu; oni su iz Bosne, a imali su Zemlju od „indžilira”.
    – Vasić –– Maričin (1, Sv. Nikola), doseljen iz Bečkereka; ovde služitelj u opštini. — Glogovac (3, Sv. Stefan, 27. HII), od najstarijih naseljenika, biće da su došli iz Glogonja – Žarkov — Fvldbabovi – Đorići, – Birtaševi (5, Sv. Jovan), u staro selo došli iz Bašaida. Živanov (16, Sv. Nikola), stari naseljenici; došla tri brata iz Srbije:
    „Crni” Mija, „Crni„ Janko i „Mali” Bata, i po njima se dele na Crnomijine; Crnojankove i Batikine: ne žene se među sobom i jedni drugima se obraćaju sa „brate“; jedan se odselio u Prištinu; slušali su da su ta tri brata došla iz Crne Gore; po ocu su se prozvali Živanovi. — Zakići – Pališini (6, Cv. Nikola), stara familija; ima ih i u Botošu i u Kikindi; sad jedna od njih ima 16 duša i najveća je zadruga u selu; jedan se predak hvalio, „palio“ se, otud Pališini; predak je možda došao iz Kikinde prilikom naseljavanja sela i njegova kuća je bila „60–ta numera”; i sad ih ima u Kikindi, a slave takođe Sv. Nikolu, ali je mogućno da je to bio jedan rod iz Srbije, došao sa Čarnojevićem, čiji su delovi otišli na više strana — Zarić (1, Sv. Jovan), doseljen iz Farkaždina u kuću, devojci Stojančevih. – Jovanac — Lauš (1, Sv. arhanđel Mihail), doseljenik iz Sakula. — Jovanov –– Bežunari (6, Sv. Nikola), stara familija, imali su zemlju od „indžilira”; po čemu se zovu Bežunari, ne zna se, ali će, vele, biti zbog bežanja usled čestih ratova; bili su, vrlo verovatno, još iz starog sela, a vele da su bili došli iz Bežanije u Sremu. — Lakičin — Neuzinski (3, CB. Jovan, 2 kuće nazarenske); doseljen iz Neuzine na Svirčevo dobro. – Manja — Milosavljevi (1, CB. Nikola), odavno posrbljeni; Milosavljevi su bili stara familija – „13 numera” u novom Idvoru, pa je Manja ušao u njihovu kuću, a došao je iz Crepaje; dobili su zemlje od „indžilira”. — Milutinov (1, Cv. Jovan), doseljen iz Orlovata. — Mošorinci — Orlovatski (2, Sv. arhanđel Mihail), doseljen iz Orlovata, pre 30 godina – Nestorov (2, Sv. arhanđel Mihail), došli iz Bečkereka pre 45—46 godina – Nikolići – Šenđurski – Šenđurin (6, slave Miholjdan, Sv. Kirijaka 29. IX; 1 slavi Sv. Nikolu), stara familija, ali su, jamačno, davno doseljeni iz Šenđurđa; bili su „fiškali” i dirali ih zato; zvali ih „Božje unuče” zbog neke laži o nekom snu o Bogu. — Popov (2, Sv. Jovan), došli iz Orlovata. – Pupini (3, Mala Gospojina), starodrevna familija; nesumnjivo da su došli iz starog sela, jer im je kuća bila među prvim numerama. – Radin — Jockovi (1, Cv. Jovan, 7. 1), stara familija; znaju da su iz starog sela, a da su tamo došli iz Grocke, gde i sad ima njihove familije sa prezimenom Anđelkovi i slave Sv. Jovana; tvrde da su i ostali u starom selu bili iz Srbije; u Grockoj znaju za njih i dopisuju se sa njima. Radin ili Radić (1, Đurđevdan), došao iz Barande pre 5 godina, kao dobrovoljac; starinom su iz Mitrovice, ne zna se koje, i došli u Barandu, gde ih još ima; ovde ga zovu Geja zbog toga što je živeo u Srbiji. Rašić — Mramorački (1, Đurđevdan), jedan se odselio; došli su ovamo iz Mramorka i po tome dobili taj nadimak — Mramorački, a pisali se Rašići; za Rašiće su čuli da su došli ovamo iz starog sela. – Savanov — Čikoševi (1, Cv. Ignjatije, 20. HII), iz Kikinde doseljeni im preci čikoši. –– Sandići staro prezime, a sada Lazički – Rugonjov (Cv. Nikola), iz Srbije, došli sa Čarnojevićem. – Srdanov – Bečkerečki (3, Đurđic, 3. HJ), stara familija; imali su „sesiju zemlje”, a i kuća im je bila u središtu sela, te će biti meću starijim naseljenicima novog Idvora i sigurno su došli iz Bečkereka –– Stankovi – Kečini (3, Sv. Stefan), iz Sakula došli na Putićevu zemlju. – Šuvački, sad Šuvak (2, Cv. Stefan), došli u Mećinu kuću iz Sakula. Rodovi čije poreklo nije utvrđeno: Banovac (3, Cv. Stefan), stara familija. — Belić, bez nadimka (Đurđevdan). –– Belići – Bakarini i — Bežunari (17, Petkovača, jesenja); u familiji Belića, koja je vrlo velika, bilo je i nekoliko prizećivanja, te otud i više nadimaka i više krsnih imena: Belići – Bakarini (Petkovača); Belići – Bežunari (Đurđic); Belići — Dragojlovi (3, Cv. Đorđe); Belići — Bakarevi (Petkovača), iz Stare Srbije su, nagađaju da su iz Đakovice, od njih su u Titelu Bešini, koji slave takođe Petkovaču; Belićevi – Bežunari (jedni Belići slave Đurđic, drugi Sv. Jovana, treći Sv. Nikolu), došli takođe iz starog sela; Belići — Dragojlovi deda je iz Belićeve kuće ušao u Dragojlovu; ima još Belića: u Barandi, Farkaždinu, u Melencima, a i Dragojlovi su bila stara familija, pa su pomrli. – Boškov – Damnjanac (1, Vračevi); Boškov — Milićev (1, Sv. Nikola); Boškov – Zarini (1, Sv. Nikola); Boškov (1, Vračevi). Od sve četiri familije Boškov, nijedna nije y rodu s nekom drugom niti su im zemlje zajedno. – Vukov – i Halini (7, Sv. Nikola), stara familija; bili „haloviti“ na radu. — Vukosavljevi – Ržići (Đurđevdan). – Vukosavljev – Ržić (3, Đurđevdan), stara familija – Vuleta, sad Vuletini (6, Sv. Jovan, 7. 1), stara familija – Vuletini (CB. Jovan). — Grgin učitelj, oženjen Ljubicom, sestrom Miše Pupina; ovde u Idvoru rođeni mu sinovi: dr Dušan i dr Svetozar. – Dajan – Lesini (1, Đurđic); bili su čobani, doseljeni „od madžarskog rata”; sa sobom su doterali 600 ovaca, koje su bili negde „zagrabili”, pa kad su ih nagnali na vodu i samo im se jedan „škopac” udavio, a ostale preplivale, odlučili su se tu zaustaviti, najpre da bi se bavili o stoci, a posle i da bi se nastanili. – Lišini – Jageri (1, Petrovdan), pouzdano se zna da su prešli ovamo iz starog sela – Dević (4, Đurđevdan), stara familija; jedan je od Devića bio „šnajder” i zato nije imao zemlju kad je izišao iz kuće kao krojač; njegovi potomci se i sad zovu Šnajderovi; drugi Devići su bili dobili dve sesije zemlje. — Dovat sad Dovatov (1, Cv. Triva), stara familija; pedeseta numera po redu im je kuća; dakle među prvim naseljenicima — Dragić (3, Cv. Nikola), jedna od prvih familija – Đarmadi bili su doseljeni majstori, Mađari; pošto je žena bila Srpkinja, posrbili se; ima po jedan u Bečkereku i Perlezu. – Vukić – Sabovljevi (Đurđevdan, 4), jedna od prvih familija – Đuričkov (4, Cv. Jovan), stara familija, jedna od prvih; za “Đuričkove kažu da su „uzeli jednog za brata” da bi mogli raditi zemlju, i od njega je jedna grana njihova — Erdeljan ušao u kuću Mihajlov i sad ima 5 kuća Mihajlovića, od kojih: Bežunarski (4, Cv. Alimpije) i — Krišanovi (1, Sv. arhanđel Mihail). – Ženar — Kotošmani (1, Đurđic), stara familija, od prvih naseljenika – Živković – Pop-Adamovi (2, Petkovača), stara familija; neki davnašnji predak bio im pop. — Ivkovići (11, Sv. Nikola), stara familija – Jovini – Miladinovi (3, Cv. Nikola), stara familija – Kalin — Mićunovi (4, Sv. Petka, jesenja), stara familija, među prvima naseljena – Kapunac – Jurišići (oko 15, Sv. Vasilije), stara familija; pričaju da je neki njihov deda mnogo jurio, pa otuda taj nadimak. — Ker(e)kiš (2, Sv. Toma, 6. oktobar), staro prezime, svakako među prvim naseljenicima, jer su bili dobili zemlje, a znaju da su oduvek Srbi. – Korunić, sada Kornović – Stanojevi (2, Đurđic), stara familija – Krampa (3. Sv. arhanđel Mihail), staro prezime; možda su bili Rumuni; imali su pola sesije zemlje. – Kulačić –– Šajinovi (2, Cv. arhanđel Mihail), jedna od prvih familija — Kuručki (4, Sv. arhanđel Mihail), stara familija – Lazički — Rutonje (4, Cv. Nikola), stara familija, od prvih naseljenika — Lukini (5, Sv. arhanđel Mihail), stara familija, od prvih naseljenika – Lupulov (1, Cv. Nikola); ne zna se da li su bili Vlasi. — Marković (1, Sv. Jovan, 7. 1). –– Marjanovi (4, Sv. arhanđel Mihail), stara familija Nikini, po nekom davnašnjem dedi Niki; jedni su od nekog Mađara koga je uzela jedna njihova baba za muža; Utva Marjanova, kako piše na jednom „krstu“ u sadašnjem groblju, jedna je od njihovih prababa (Utva je ovde obično žensko ime); deda gazda–Stevin došao je kod babe iz Bečkereka — Mećava — Ivković, od ovdašnjih Ivkovića, ušao u kuću Mećavinu, na njihovo „dobro”. –– Mećava, sad i Mećavini (8, Đurđevdan), stara familija, jedan Mećava je doveo Ivkovića u kuću, ali se i on zove Mećava – Lišini — Japeri (1, Petrovdan), stara familija. – Mlađanovi (4, Sv. Petka, jesenja), stara familija. – Mršulovi (4, Petkovača), među prvim doseljenicima – Pavlović — Pop–Đurini (2, slavili Novu godinu a sad je „veran”), stara familija; Pop–Đurini, po nekom starom popu koga se sada ne sećaju. – Pardanj (čevi) (1, Sv. Nikola), stara familija — Perina, sad Psričini (5, Sv. Nikola), stara familija. Petričić, sad Petrišić – Danilovi (4, Sv. Nikola, zimski), stara familija, od prvih doseljenika — Poštić (1, Đurđevdan), stara familija. — Rajnić (1, Sv. arhanđel Mihail), stara familija. — Rus (ovi) (6, Sv. Jovan), stara familija; Rusovi i Kraljevi su prvi pokrili kuće crepom, mesto trske i krovine; nekad su bili vrlo napredni; ne zna se po čemu su dobili naziv Rusovi. — Sekez (ovi) (3, Cv. Stefan), stara familija, bogata od starine. — Silaški (1, Sv. Nikola); jedan se odselio u Ameriku; stara familija. Od Kikinde (Mokrin i dr.), gde ima 4 kuće Silašana Otkud prezime Silaški, ne zna se. Jedni se zovu Nuđini, drugi Zvezdini, a treći samo Silaški i svima je zemlja zajedno. – Simonović — Polovi (3, Sv. Mrata), stara familija – Sorinkići (1, Đurđevdan), stara familija; imali su najviše zemlje, preko 100 lanaca (3 sesije). – Stankići (5, Sv. Paraskeva), stara familija — Stankići — Kozoševi (1, Sv. Nikola). – Stojanac – Džajini (1, Sv. Jovan), stara familija – Stojančec danas Stojanac (2, Sv. Jovan), stara familija – Stojić – Tomini (2, Srđevdan) i Stojić — Pekarovi (Đurđic, stara slava Srđevdan); Pekarovi su od nekog „naoda”, što su ga našli. — Stojković (7, Đurđevdan), stara familija – Subica, danas Subičini (3, Sv. Nikola), stara familija — Suvačarov – Ćurčin (1, Sv. Nikola), stara familija –— Terzići (6, Đurđic), stara familija, od prvih naseljenika — Tešin — Živaičev (1, Cv. Stefan), stara familija — Filipovići – Blažini (2, Cv. arhanđel Mihail), stara familija, od prvih naseljenika – Filipovići – Crnostevanovi (2, Đurđevdan), stara familija – Filipovići – Crnostevanovi (5, Sv. Jovan), ušli u staru kuću, koja se tako zvala i po njoj se prezivaju, ali zadržali svoju slavu. – Forgić (4, Sv. Nikola), „starodrevni”; njihova je bila deveta numera u novom Idvoru. Pouzdano su Srbi otkako se zna. Prezime Forgić nije moglo biti doneto iz Srbije. Ovo i druga takva prezimena su dokaz da Srbi starog Idvora nisu bili — bar ne svi – skorašnji doseljenici iz Srbije. – (H)adžijin, sad (H)adžija (3, Sv. Jovan), stara familija, sad se ništa ne zna o poreklu prezimena; od prvih su naseljenika ovde. — Cvejini — Crkvenjakovi (5, Sv. Stefan), stara familija – Cvetić (2, Sv. Nikola), stara familija — Čordić – Šandorovi (5, Srđevdan), stara familija, jedan u Americi. –– Džinići (2, Sv. Jovan), stara familija – Šaržan (2, Cv. Jovan), stara familija, dobili su zemlju od „indžilira”; Srbi su otkako su ovde; sad Šoržan („od babaluka” su tu, veli deda Batikin). – Šimrak (2, Sv. Nikola), starodrevna familija; ne zna se ništa o poreklu prezimena; oduvek su bili Srbi. – Šugić, sad Todorovi – Šamovi i — Stojići (6, Đurđic), stara familija.
    Izumrli rodovi: Amišići stara familija — Arađanski docnije doseljena ovamo. – Baćani ušao u kuću Nikolić – Topalov – Božini – Taljigini bili su došljaci. – Brzjak; u Barandi ima familija Brzjak, koja je odavno otišla odavde, ili je neko od njih bio privremeno ovde. – Bukovala, bili su Cincari, veoma bogati, doseljeni docnije ovamo, samo trgovali hranom; posle turskog rata tražila ih je vlast, pa su platili, te su ih u kompaniji u Uzdinu zapisali da su „umrli“; nekad su Tamišom išle lađe Bukovala, koji su bili iz Makedonije; spuštali su niz Tamiš lađe sa drvima i hranom i izvozili čak do Siska Jedni su Bukovale bili u Tomaševcu, drugi u Sakulama, a treći došli ovamo u novi Idvor i baš su oni otvorili Veliki birt idvorski. Oni su izbegli iz Makedonije, jer su tamo „makli” neko blago, pa su ih tražili zbog toga iz Turske, ali su oni potplatili da ih iz kompanije oglase za umrle i tako su ih ostavili na miru. Svi tvrde da su bili Cincari. Slavili su Sv. Nikolu. — Bezilić nije tu bio „od babaluka”, već doseljen kao ćurčija — Vukeševi sad se zetovi Putići zovu još tako. – Gajin – Danići – Grabić, stara familija; sad je na njihovom dobru Rošulj iz Barande. —– Godoševi, stara familija, od prvih naseljenika; na njihovom placu su Žarkovi. — Gođanovi sada su u kući Putići; primili njihovu slavu Mitrovdan. – Damjanov — Damjančevi — Dokići (Sv. Jovan), stara familija; imali su sesiju zemlje i kuću pored škole (dakle, i škola je građena tada). — Drpini stara familija, na njihovoj zemlji su Žarkovi. – Igračev, stara familija, imali su „tri frtalja zemlje”. – Kanački stara familija; Kanačkih ima i u Jarkovcu, bilo im je „špicname“ Tođer; imali su po sesije zemlje i biće među prvim naseljenicima novog Idvora; poslednji je otišao u Srem. – Keljački, stara familija; zet Lazić iz Sakula ušao u kuću. – Kovačevi, stara familija, u njihovu kuću su ušli Mećevi iz Idvora Đurđevdan je slava i jednima i drugima). – Krišanovi stara familija; imali su sesiju zemlje; ušli su im u kuću Mijajlovi iz Jarkovca, i oni su pomrli. – Krstonošić – Matini stara familija — Malenica (Đurđevdan), stara familija; ušao u kuću Jovin. – Mirča, doseljeni iz Bečkereka. — Mišin – Mojsini, stara familija — Moldovan (Sv. arhanđel Mihail), doselili se iz Moldave, stara familija, imali zemlje „od indžilira”; u njegovoj kući sad Lazić — Keljački. –– Petrić, stara familija; i sad postoji Petrićeva bara. — Pecigaća, stara familija. — Pečkanin došli iz Krstura; znaju se pod imenom Pečkanov – Popović; sad ne znaju za njih; bili su bez sumnje privremeno ovde, inače se zna familija Popov – Nataroševi, koja je imala sesiju zemlje i koja je takođe izumrla; sad su na njihovom dobru Mećevi i Petrišić – Radojčini – Stevičini jedna od starih familija — Ruskić, stara familija – Svirac stara familija. – Soresko, sad Soreskini, ušao u kuću Vukojević; došli su iz Opova na njihovo dobro. — Stojkovi – Gošini – Fodor, doseljeni, Vlasi; posle su se zvali Todorovi; iz sela su proterani zbog krađe.
    Iseljeni rodovi: Avramovi –— Todorovi doseljenici iz Vlaške, i bili su Vlasi, proterani su odavde. – Almašai došao „iz Sakula”, posle otišao u Ameriku i tamo je i umro. – Barbul — Žrbeljanovi, odavno su tu, stara familija, imali su zemlje od „indžilira”; možda su odavno ušli u nečiju kuću. – Barjaktar, sad Barjaktarov (1, Sv. Arhanđel Mihail), stara familija; otišao u Bečkerek. – Borčić (3, Sv. Jovan), stara familija. -– Boškovi — Damjančevi jedan je otišao u Ameriku. — Todorović iz Srema je kupio znatan deo imanja Bukovalina, a nasledio ga Todorović, sinovac, koji se preselio nedavno u Bečkerek. — Vukojević (2, Sv. Jovan), vidi pod Soreskini. – Gojkovi – Gnjcalovi jedna od prvih familija; možda su se iselili, na njihovo dobro je došao Kapunac – Juriša. — Kraljevi (Sv. Nikola); potomci se odselili u Veliki Bečkerek i tamo su trgovci, bili su sigurno iz starog sela; tvrde da su davali drugima po „frtalj” zemlje da idu za njih u rat; imali su zemlje i zna se da su je davali drugima: dao nekom Krsturcu da ga zameni u „soldačini”. — Mojsini kasnije Petrović, iseljen pre oko 20 godina. — Radak — Čikanovi stara familija; iselili se, ima ih iseljenih u Beogradu. — Radivojec stari ljudi ne znaju za ovu familiju, iz nje bio učitelj i otišao u Pančevo. — Silađi odselili se pre 25—30 godina; bio stolar, a sin je u Ečkoj, pravi su Srbi, a bili su ovde doseljeni, bez sumnje iz sela Silađ.
    — Uroševi, stara familija, odselili se u Srbiju pre tridesetak godina.
    – Caran (Sv. Nikola); iselili se pre tridesetak godina; bili su doseljeni iz Venja (Fenj, sad pod Rumunijom, i tamo su pravi Srbi); odlazili su k njima odavde. Vlasi: Morišan — Funđini (4, Sv. arhanđel Mihail), Vlasi iz Uzdina, odavno doššli.
    Cigani: Miškovi odavno su ovde, ne zna se da li još sa starog sela; bili kovači, imali „kovnicu”, zemlje nisu imali. — Nolini (2, Đurđevdan); kao i kod Stanišića, još im se poznaje cigansko poreklo, oni se i sad žene sa strane ženama iz istih takvih posrbljenih ciganskih porodica; Srbi ih ne vređaju zbog tog porekla, ali se još otvoreno govori da su bili Cigani. Nolini su poreklom iz Titela, a došli su iz Sente. Nešto zemlje docnije dobili i nastanili se (jedan je „serežan” — opštinski služitelj, a drugi opštinski svinjar); kad se delila zemlja, nisu hteli da je prime, nego su bili pastiri i do sad su ostali pastiri.
    Crni su i sad. Oni niou za vreme Granice služili u vojsci. Srbi se još „ne mešaju” sa njima „Srde se” kad ih zovu Ciganima. Ipak se odvajaju od Srba i zanimanjem: pastiri su i majstori, niko ne voli zemljoradnju ni sad. Tako je isto i sa rodom Stanišići (1, Petkovača).

    Izvor: SRBI U BANATU II izdanje, Jovan Erdeljanović, Novi Sad, 1992.