Ковин и околна села Reviewed by Momizat on . Општина Ковин: Баваниште, Гај, Делиблато, Дубовац, Ковин, Мало Баваниште, Мраморак, Плочица, Скореновац и Шумарак (до 1947. године Емануиловац). Општина Ковин: Баваниште, Гај, Делиблато, Дубовац, Ковин, Мало Баваниште, Мраморак, Плочица, Скореновац и Шумарак (до 1947. године Емануиловац). Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Ковин и околна села

Ковин и околна села

Општина Ковин:

Баваниште, Гај, Делиблато, Дубовац, Ковин, Мало Баваниште, Мраморак, Плочица, Скореновац и Шумарак (до 1947. године Емануиловац).


Коментари (2)

  • vojislav ananić

    КОВИН

    Општина Ковин је најјужнији део Баната. На северу, западу и истоку простор општине је омеђен административним границама које га одвајају од суседних општина Панчево, Алибунар, Вршац и Бела Црква, док је на јужној страни заступљена река Дунав у дужини од 46 км. Површина општине је 730 км2, а у њених 10 насеља (Баваниште, Гај, Делиблато, Дубовац, Ковин, Мало Баваниште, Мраморак, Плочица, Скореновац, Шумарак) живи 33.725 становника. Административни центар и највеће насеље је Ковин са око 14.000 становника. Ковин има повољан географски и саобраћајни положај ( Београд је удаљен 50км од центра општине, Панчево 30км и Смедерево 10км.
    Због непосредног изласка на Дунав, на данашњој територији општине Ковин вековима су се смењивали разни освајачи ( Дачани, Келти, Римљани, Хуни, Готи, Словени, Авари и др. ), а са њима и различите културе које су остављале своје трагове, од којих су неки сачувани и до данашњих дана. Само име Ковин први пут се појављује у записима 896. године а град је све до 18. века пратила и истоимена тврђава.
    У општини Ковин се преклапају две изузетно атрактивне туристичке зоне: Пешчара и Подунавље. Територији наше општине припада око 63% од укупне површине Делиблатске пешчаре, односно око 220 км2. Целокупан простор Пешчаре прекривен је разноврсном вегетацијом и мозаично компонованим екосистемима. У богатој флори присутан је велики број ретких и ендемичних степских и пешчаних врста као лековитих и ароматичних биљака (162 врсте самониклог лековитог биља ). Због начина постанка и специфичног динског рељефа, ретких биљних врста, очуваних и сложених екосистема, Пешчара је скоро у целини заштићена као резерват природе. Разнолика шумска вегетација Делиблатске пешчаре и алувијалне равни Дунава, барска вегетација, доста повољни климатски услови и друго, обезбећују повољне услове за егзистенцију бројних врста ловне длакаве и пернате дивљачи: јелен, срна, дивља свиња, зец, вук, лисица, куна златица и белица, ондатра, фазан, пољска јаребица, дивљи голуб, грлица, гугутка, препелица, разне врсте дивљих патки, гуска, чапља, шљука и др. Јелени у Делиблатској пешчари су изузетно вредни и квалитетни и представљају капиталне примерке. У Пешчари поред тога има и најмање 4 врсте орлова (крсташ, кликташ, змијар и мишар).
    Поред Пешчаре наша општина је веома богата водама. Осим Дунава који пролази кроз општину Ковин у дужини од 46км имамо и прелепа језера и баре богате рибом, које су такође и стециште многобројних врста птица. По својој лепоти и атрактивности истичу се: језеро Краљевац, Црна бара, језеро Провалија, језеро Шљункара, Дубовачки рит и Дунавац. У овим водама егзистирају бројне врсте риба као што су: шаран, штука, сом, смуђ, караш, гргеч, бабушка, клен, кечига, амур, бодорка, деверика, сунчица, црвенперка, лињак тостолобик и друга риба. Језеро Краљевац се налази западно од Делиблата. Посебну вредност овог језера чине ”плутајућа острва”. Поред тога Делиблатско језеро, како га још називају је једно од најпопуларнијих места спортског риболова. Црна бара се налази североисточно од Ковина и једна је од најстаријих хидроакумулација на територији Војводине. Језеро Провалија се налази на око 15 км југозападно од Ковина, повезано са Дунавом. Језеро Шљункара се налази на око 2,5 км источно од Ковина. Реч је о атрактивном купалишту са веома чистом и прозирном водом, шљунковитом плажом, травнатим игралиштем за мали фудбал, малим дечијим игралиштем и мањим рестораном. Представља популарно излетиште. Дунавац је рукавац Дунава и са дужином од 1, 5км и практично природан излаз Ковина на најважнију европску реку. На обали се налазе остатци старог римског града на коме је изграђен хотел ”Град” и макета Дунава која представља његов ток кроз Србију. Дунав је на свом току направио неколико интересантних ада и то:Смедеревску, Жарковачку, Стојкову и Дубовачку.
    Туристичко насеље Чардак смештено је у шумском делу Пешчаре на свега неколико километара од села Делиблато. Састоји се од више павиљона и бунгалова, терена за мале спортове и пратећих садржаја. Још од осамдесетих година прошлог века омиљено је излетиште Ковинаца. Поред Чардака и Шљункаре, још једно од омиљених излетишта Ковинаца је и Горња шума са уређеним игралиштем за мали фудбал и лепом малом лугарницом.
    Вредни људи општине Ковин оставили су својим потомцима бројне, вредне и лепе споменике културе сачуване до данашњих дана од којих ћемо навести само неколико. Манастир у Баваништу окружен шумом основан је 1857. године. Реч је о манастиру Српске православне цркве који је посвећен Малој госпојини. Људи са свих страна долазе у манастир да се моле и узимају водицу за коју се верује да има исцелитељску моћ. Црква у Делиблату из 1925. године посвећена је Светој Тројици. По својој архитектури се разликује од других цркава и представља једну од најлепших цркава Румунске православне цркве у Јужном Банату, на чијим фрескама су међу осталим представљени румунски и српски патријарх Јустин и Герман и велике румунске војводе. Католичка црква у Скореновцу посвећена је Светом Стевану Краљу и освештана је 1892. године. Олтарска слика Светог Стевана Краља сликана је 1893. године у Будимпешти а главни олтар и олтар ”Пресветог Срца Исусова”израђен је од славонске храстовине у Тиролу. Оргуље су уникат радионице ”Хаубман” из Падине и направљене су 1894. године. Ако желите да уживате у лепој, нетакнутој природи, изузетно чистом ваздуху, да упозната добре и срдачне домаћине, једном речју да се опустите и да доживите нешто вредно памћења дођите у општину Ковин и откријте скривене лепоте равнице Јужног Баната.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Ковин

    Налази се у АП Војводина и спада у Јужно-банатски округ. На западу се граничи с општином Панчево, на северу с општинама Алибунар и Вршац, на истоку с општином Бела Црква и на југу Дунавом са Смедeревом. Ковинска општина има облик неправилне пирамиде. Простире се највећим делом на лесној тераси и алувијалној равни Дунава. Јужним делом општине протиче река Дунав. Земљиште је плодно, а најзаступљеније су ритске црнице, ливадске црнице и чернозем.
    Због свог изузетно повољног положаја, обиља воде и повољне климе подручје општине било је привлачно за живот од најстаријих времена. Његови становници вековима су живели на рачун Дунава. Овај крај, Дунав је повезивао са околним местима и већим центрима и отварао према свету. Овде су још у давна праисторијска времена људи основали једно насеље. Било је то у време цветања старе неолитске, старчевачке културе у VII миленијуму старе ере. То прво „Старчевачко“ насеље основано је на месту данашњег „Града“.
    Неколико стотина година након замирања прве насеобине, у доба „Винчанске“ културе, поново је основано на истом месту, нашем „Граду“ мало насеље. Живело је у V, IV и делу III миленијума старе ере. Близу два миленијума, у време Бронзаног и Гвозденог доба, и „Град“ под утицајем нових историјских услова и дешавања мења своју физиономију. Првобитно мирнодопска, мирољубива насеобина постаје утврђење, одбрамбена тврђава која је својим житељима давала сигурност зависно од потреба и ратних дешавања. То се десило око 1800. године старе ере и од тада па све до 1604. године наше ере (дакле око 3.500 година) „Град“ је био маркантна дунавска тврђава мењајући бројне и различите господаре.
    Римљани су крајем трећег века наше ере основали тврђаву на левoј, банатској обали Дунава, на месту где ће се десетак векова касније појавити име једног утврђења чији се корени и данас налазе у имену савременог града. Бурна немирна времена Велике Сеобе народа (III – V век) оставили су бројне трагове и више у околном простору „Града“ него на самом утврђењу. Овде су се задржавала и прохујала и Хунска племена и Атилини коњаници и Сармати и Гепиди и Готи и Херули… све до Словена, Срба, Турака, Мађара, Немаца, Румуна, Јевреја…
    Средњевековна историја Ковина прилично је оскудна и само су понегде у различитим документима очувани драгоцени фрагменти. 1153. године јавља се први пут име насеобине – Quewen, а нешто позније срећу се имена Kewy, Кеве, а од друге половине XVII века Кубин. 1894. године град се зове Темескубин, 1911. Кевевара да би 1919. постао Ковин. У управну област Kewy до краја XIV века често су упадали Турци да би након пада Смедерева 1456. године била уништена.
    Последњи пут ова област се спомиње 1471. године, а у њој су постојале три тврђаве, три вароши и седамдесетдва насеља. Остало је записано да је црква и тврђави била посвећена Богородици, а у њој је половином XIV века постојао францискански манастир.
    Након пада Смедерева и упада Турака у Банат већи део становника Ковина побегао је на дунавско острво Чепел (околина Будимпеште), где су Срби основали Kis Kewy, који је касније добио име Српски Ковин. Турско име Ковина било је Куфин. Забележила је историја да је тврђава 1478. године била у лошем стању. Доласком Турака насеље и тврђава све више губе своју важност и значење. У јуну 1604. године овим простором прохујале су јединице мађарске царске војске и заузеле ковинску тврђаву коју је, бранило 800 Турака. Нешто касније, податак из 1626. године показује да је посаду ковинске тврђаве сачињавало 1000 коњаника и исто толико пешака.
    После тога ковинска тврђава се не спомиње, а 1685. године Ковин већ припада панчевачком санџаку, након што је после освајања Панчева, гроф Мерси пошао у Паланку и ослободио Ковин од Турака.Убрзо након тога, када је организована аустријска провинција Темишварски Банат, Ковин је додељен панчевачком дистрикту.
    Тако, 1717. године Ковин је имао 50 кућа, а већ наредне године је преко Дунава постављен мост од бродова.

    Извор: http://www.srbijanac.rs/gradovi_opstine.php?pismo=cyr

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top