Уб и околна села

10. јун 2012.

коментара: 53

Завичај - села и градови

Општина Уб:

Бањани, Богдановица, Бргуле, Брезовица, Врело, Врховине, Вукона, Гвозденовић, Гуњевац, Докмир,Звиздар, Јошева, Каленић, Калиновац, Кожуар (од 2007. године Кожур), Кршна Глава, Лисо Поље, Лончаник, Милорци, Мургаш, Новаци, Паљуви, Памбуковица, Радљево, Радуша, Руклада, Слатина, Совљак, Стубленица, Таково, Тврдојевац, Трлић, Трњаци, Тулари, Уб, Црвена Јабука, Чучуге и Шарбане.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (53)

Одговорите

53 коментара

  1. 8. фебруар 2013. у 22:53

    Милодан

    Порекло фамиија-презимена села Врело, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:
    -Арсенићи и Нешковићи. Видети Нешковићи и Арсенићи.
    -Арсенићи 2, друга половина 18. века, Читлук у Азбуковици, Ђурђевдан, уљези у Арсениће 1.
    -Бабићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Благојевићи 1, после 1827. године, Топола, Ђурђиц, свештеничка породица.
    -Благојевићи 2, после 1827. године, Осат, Лазаревдан, досељен као зидар.
    -Богдановићи, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Јовањдан, дошао на имање, уљез у Бељиће.
    -Брековићи, прва половина 18. века, Бреково у Старом Влаху, Лучиндан.
    -Буковчићи, друга половина 18. века, Буковица у Подгорици, Јовањдан.
    -Васарићи 1, после 1827. године, Јазовик у Поцерини, Никољдан, уљез у Старом Врелу.
    -Васарићи 2, после 1827. године, Бризоње у Колубари, Никољдан и Јовањдан, уљез у Васариће 1.
    -Васиљевићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.
    -Вићентићи, друга половина 18. века, Горња Буковица у Подгорини, Лучиндан.
    -Вукојевићи, после 1827. године, Каменица у Подгорини, Никољдан.
    -Вучетићи, после 1827. године, Пљевље, Никољдан.
    -Грујићи* 1, прва половина 18. века, Остружањ у Подгорини, Аранђеловдан.
    *Грујићи су се из Врела селили у Срем и од њихове породице: Божа и Мијаила, браће Грујовићи, који су на почетку устанка учинили знатних услуга нашој земљи.
    -Грујичићи 2, после 1827. године, Драгијевица у Подговини, Ђурђиц, уљези у Грујучиће 1.
    -Гумарићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Лазаревдан.
    -Ђорђевићи, Арсенићи и Нешковићи. Видети Нешковићи, Арсенићи и Ђорђевићи.
    -Живковићи, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Лазаревдан.
    -Зелићи, друга половина 18. века, Осечина у Подгорини, Стевањдан.
    -Јаковљевићи, друга половина 18. века, Стара Река у Подгорини, Ђурђиц.
    -Јанчићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Јовањдан, иста породица и у Свулеухи.
    -Јеврићи 1, друга половина 18. века, Стари Влах, Јовањдан, задружна кућа.
    -Јеврићи 2, после 1827. године, оближња Памбуковица, Лучиндан, уљез у Јевриће 1.
    -Јевтићи и Лазићи. Видети Лазићи и Јевтићи.
    -Јокићи, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Аранђеловдан.
    -Ковачевићи 1, после 1827. године, Полимље, Свети Стефан Дечански.
    -Ковачевићи 2, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Јовањдан, уљез у Ковачевиће 1.
    -Крстићи, друга половина 18. века, Славковица у Колубари, Аранђеловдан.
    -Кукићи, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Јовањдан.
    -Лазићи и Јевтићи, друга половина 18. века, Срем, Никољдан.
    -Љубичићи, друга половина 18. века, Тодисавац у Рађевини, Алимпијевдан.
    -Маринковићи и Михаиловићи. Видети Михаиловићи и Маринковићи.
    -Матићи*, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Никољдан.
    *Из ове фамилије је Немања Матић, фудбалски интернацоналац, играч лисабонске Бенфике, оп. Милодан.
    -Миливојевићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.
    -Милосављевићи, друга половина 18. века, Осечина у Подгорини, Јовањдан.
    -Миљанићи, после 1827. године, Осат, Јовањдан.
    -Мирковци, друга половина 18. века, Бољковци – округ руднички, Јовањдан.
    -Мићићи, после 1827. године, Годочево – округ ужички, Јовањдан.
    -Михаиловићи и Маринковићи, стара породица, Јовањдан.
    -Нешковићи, Ђорђевићи и Арсенићи, прва половина 18. века, Горња Буковица у Азбуковици, Св. Трифун.
    -Николићи, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Никољдан и Јовањдан, уљези у Маринковиће.
    -Нинковићи, после 1827. године, Бобова у Подгорини, Никољдан.
    -Новаковићи и Чолићи. Видети Чолићи и Новаковићи.
    -Павловићи 1, друга половина 18. века, Царина у Азбуковици, Ђурђевдан.
    -Павловићи 2, друга половина 18. века, Драгијевици у Подгорини, Аранђеловдан, уљези у Грујиће 1.
    -Панићи, стара породица, Ђурђиц.
    -Пантелићи (Јовичићи), прва половина 18. века, Стари Влах, Ђурђевдан.
    -Поповићи, после 1827. године, Срем, Никољдан.
    -Пузићи 1, прва половина 18. века, Полимље, Јовањдан.
    -Пузићи 2, после 1827. године, Бела Крајина, Свети Григорије Богослов, уљези у Пузиће 1.
    -Радовановићи 1, друга половина 18. века, Туђин у Подгорини, Јовањдан.
    -Радовановићи 2, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Свети Јован Милостиви.
    Рајковићи, после 1827. године, оближњи Бајевац, Ђурђиц, доводац.
    -Ракићи, после 1827. године, Ковачица у Колубари, Св. Тројице.
    -Савићи 1, после 1827. године, Бела Црква у Банату, Никољдан.
    -Савићи 2, после 1827. године, Остружањ у Подгорини, Никољдан и Аранђеловдан, уљези у Савиће 1.
    -Сандићи, друга половина 18. века, Бањани – округ руднички, Никољдан.
    -Станчићи 1, друга половина 18. века, Мајиновић у Подгорини, Алимпијевдан.
    -Станчићи 2, после 1827. године, Лелић у Подгорини, Никољдан, уљези у Станчиће 1.
    -Стевановићи 1, после 1827. године, Кљештевица – округ београдски, Алимпијевдан.
    -Стевановићи 2, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Ђурђевдан, уљези у Стевановиће 1.
    -Теофиловићи, друга половна 18. века, Царина у Азбуковици, Јовањдан.
    -Топаловићи, прва половина 18. века, Брезовица у Рађевини, Јовањдан.
    -Трифуновићи, после 1827. године, суседни Бањани, Ђурђевдан, уљез у Лештариће.
    -Цветковићи, после 1827. године, Београд, Ђурђевдан, дошли на имање старих Лештарића.
    -Чанићи, друга половина 18. века, Ораховица у Азбуковици, Аранђеловдан.
    -Чолићи и Новаковићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Стевањдан.

    Одговори

  2. 9. фебруар 2013. у 21:51

    Милодан

    Села општине Уб, Вукона. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“
    Вукона је северозапдно од Бањана, до речице Вукодража, брежуљкастог и врло неравног земљишта. Куће су растурене на све стране по плећима брегова, али не и по долини Вукодраже. Село је мало и нема џемата, сматра се као засеок Кожухара.
    Селишта има свако село, само се различито зове. На сваком селишту очувани су трагова живота или се могу наћи, па било насељени или ненасељени. Особна имена селиштима су: Селиште, Старо Село, Кућерине, Старе Куће, Кућишта, Стара Воћа и Паланка. Селишта прве врсте имају у : Скели, ВУКОНИ, Свилеуси, Звечкој, Каменици и Букору.
    Задружни је живот у области на великој цени. За задружни живот везано је и благостање дома. Па и данас ова област истиче се са највећим бројем становника на једну кућу у Краљевини (резлтат пописа из 1905. године). Задруга има с особинама и без особина, и уопште уређених, као што су задруге горњих ваљевских области. У области задруге првог облика су, између многобројних и Антонићи (потомци Газибарића, оп. Милодан) у Вукони.
    Села која су постала као засеоци од других села пре 200 (сада 300) година, Била би: Бело Поље од Звечке, Радљево од Бргула, Шарбане од Бргула, Јошева од Љубинича, Кожухар (Кожуар) од ВУКОНЕ, Брезовица од Врела, Калиновци од Бањана, Суботица од Коцељеве и др.

    Порекло фамиија-презимена села Вукона, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Атанацковићи, после 1827. године, Срем, Никољдан.
    -Бранковићи, друга половина 18. века, Горња Буковица у Подгорини, Јовањдан.
    -Газибарићи*, прва половина 18. века, Стара Србија, Јовањдан.
    *Газибарићи су стара, пише Љуба Павловић, и доскорашња свештеничка породица, досељена први пут у Руму, па се после повратила у ово село (Вукону). Газибарићи се зову између себе, а познати су по презименима: Антонићи, Поповићи и Милијановићи.
    -Јовановићи 1, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Јовањдан, задруга.
    -Јовановићи 2, после 1827. гдоине, Хрватско Приморје, Св. Јован Претеча и Крститеља.
    -Калоперовићи, после 1827. године, Срем, Никољдан.
    -Лазаревићи, друга половина 18. века, Брезовца у Рађевини, Јовањдан.
    -Миловановићи, после 1827. године, Стапар у Подгорини, Никољдан.
    -Милосављевићи, после 1827. године, Месарци у Посавској Тамнави, Стевањдан, доводац уз матер.
    -Николићи, после 1827. године, Срем, Никољдан.
    -Обрадовићи, друга половина 18. века, Каменица у Подгорини, Никољдан, повећа задруга.
    -Пантелићи, после 1827. године, Бела Крајина, Стевањдан.
    -Станојевићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Ђурђиц.
    -Терзићи, друга половина 18. века, оближњи Тулари, Алимпијевдан.

    Одговори

  3. 11. фебруар 2013. у 20:57

    Милодан

    Села општине Уб, Гвозденовић. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“
    Гвозденовић је село испод словачког виса Карауле и при извору речице Кладнице, колубарске притоке, с кућама разређеним у породичне групе при изворима појединих кладничких потока.
    Поп Креста Ђелмађевић из Гвозденовића записује, како је пао снег 14 маја 1781. године, вели да је опрашио по Посавини. На белегу кнеза Петра Миловановића из Тврдојевца, којега су Турци окнежили 1813. године, стоји, да је био кнез села Тврдојевца и Посавине. Ни Гвозденовић ни Тврдојевац нису ни налик на права посавска села, пише Љуба Павловић.
    14. маја 1815. године у шанцу на Кличевцу, изнад Ваљева, погинуо је тадашњи тамнавски кнез Петар Милованоић из Тврдојевца. О убиству кнеза Петра виђени и угледнио старац Андрија Давидовић из Гвозденовића прича, да је кнез Петар погинуо због издаје Турцима у 1814. години, убица докмирских харачлија и да је погинуо од попа Жуће Радовановића из Дупљаја ради освете свога брата, којега су Турци убили у Јабучју и неколико месеци држали изложеног на точку. Поп Жућин брат у друштву још неких Тамнаваца побио је докмирске харачлије. Кнез Петар је био велики пријатељ куће Ђелмаша и по његовој смрти политичка власт прешла је на Ђелмаше.
    Главна притока Колубаре је Кладница, речица, која постаје од неколико потока и извораца села Гвозденовића и Врховина. Кладница је мала река, широке долине, чија је лева обала терасаста и поступно прелази у раван а десна висока и доста стрма или под самом речицом или даље од обале, као у Јабучју, Малом Борку и Радљеву. Долина је необично родна, добро наводњена, није потолита, а при ушћу и јединствена у својој врсти, јер има најбоље ливаде у области, по којима се гаје колубарска говеда. У Кладници нема стално воде или је има на вирове, које је ипак довољно за појење стоке и друге потребе. На њој постоје местимично привремени млинови, који раде само при поводњима и кад се снегови топе. Таквих млинова има на свим малим тамнавским речицама и својина су појединаца или појединих породица.
    Поп Дамњан Ђелмаш примио је у своју кућу једно момче из Толисаваца и примио га на имање и до данас остао. Стари Давидовић-Чарапић из Гвозденовића усинио је једног Каравлаха из Ередеља и до данас је остала та заједница.
    Сточарство је занимање сваког сељака, али нигде није претежније од земљорадње. У свим обласним селима гаје се: говеда, коњи, овце, свиње а понегде и козе. Говеда се гаје по целој области, али се у горњим кладничким селима већа пажња поклања броју него соју (врсти) стоке а у доњим обрнуто. Сточарска села прве врсте су Бајевац, Врховине, Степање и ГВОЗДЕНОВИЋ. Имућна и чувена задруга Арсена Димитријевића-Катанића из Бајевца гају близу 200 говеда разног доба старости а близу му стоје, између осталих из оближњих села, и Андрија Давидовић из Гвозденовића.
    По исказу Андрије Давидовића из Гвозденовића куће су у стара времана биле квадратне основе, без прозора, с малим баџама, с једним вратима једнодељне (са једним одељењем, оп. Милодан) и без патоса.
    Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица или мушких и женских имена и надимака јесу: Бајевац, Бровић, Бошњак, Вукићевица, Галовићи, Гвозденовић, Докмир, Дружетић, Ккаленић, Калиновци, Лајковац и др.
    У Гвозденовићу, до Докмира је вис Караула, на којој је још у најскорије турско доба била караула са сејменима за одржавање саобраћаја и слободног пролаза. Зна се где је била караула, а испод ње је одмах стари мост, зидан од камена, што све предочава велику вредност овог места.
    Села, која су пре 300 (сада већ 400) година, самостално постала, на раније несталим насељима или на местима која су била насељена, била би: Стублине, Љубинић, Руклада, Гвозденовић и др…
    Ђелмаши из Гвозденовића написали су биографију своје велике породице на споменику свога заслужног претка Илије Ђелмаша.
    Живописац и каменорезац, а у последње време свога живота и писар Кнежеве Канцеларије, Илија Ђелмаш, по белегу свога оца Јакова Ђелмаша, који је тако исто био живописац и каменорезац, оставио је вредне забелешке. Белег је радио сам Илија од свилеушког мермера, паралелопипед од 2 м висине и необичне вештине израде. Текст на споменику је писан старословенским писмом.
    Давидовићи други у Гвозденовићу румунског су порекла, али се толико изменили, да о њима као Румунима не може бити ни речи.

    Одговори

  4. 11. фебруар 2013. у 22:30

    Милодан

    Порекло фамиија-презимена села Гвозденовић, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:
    -Давидовићи* 1, прва половина 18. века, Дробљаци, Ђурђевдан.
    *Давидовићи 1 су стари Чарапићи, прави су Дробњаци, увек трезвени и виђени трговци, богати и задружни.
    -Давидовићи* 2, друга половина 18. века, Бела Црква у Банату, Стевањдан.
    *Давидовићи 2 су порекла румунског. Неки од старих Чарапића узео је својој кћери Румуна, покрстио га и окућио га. Слави дан покрштења, јер му стари нису дозволили да прими тазбинску славу.
    -Ђелмаши* 1, прва половина 18. века, Стари Влах, Ђурђиц.
    *За Ђелмаше 1 биографију је (на старословенском писму) написао његов заслужни предак Илија Ђелмаш о чему је овде било речи.
    -Ђелмаши* 2, друга половина 18. века, Тодисавац у Рађевини, Јовањдан.
    *Ђелмаши 2 нису од првих, они су потомци Бранка из Тодисаваца, слуге попа Дамњана Ђелмаша, који га је окућио и оженио и који је из захвалнсоти примио презиме свога добротвора. И непричавска свештеничка породица је од ових Ђелмаша.
    -Живковићи*, друга половина 18. века, Горња Љубовиђа у Азбуковици, Лазаревдан.
    *Старина Живковића из Осата је и ово село дошло са три брата, као прави зидари, од којих један остане у овом селу, други оде у Новаке а трећи у Стублине и свуда остане потомство.
    -Зебићи, друга половина 18. века, Козјак у Јадру, Лазаревдан. Иста породица и у суседном Мургашу.
    -Јанковићи, друга половина 18. века, Тршић у Јадру, Павловдан.
    -Јатаковићи, друга половина 18. века, Рујевац у Азбуковици, Јовањдан, задружна кућа.
    -Курепи*, прва половина 18. века, Дробњаци, Аранђеловдан.
    *Курепи су презиме породично, с поносом се чува, али замењено изван села и другим. Курепи су још поред тога очували све родбинске везе с породицама из околних села.
    -Матићи, после 1827. године, Белошевац у Колубари, Јовањдан, довела га мати у Курепе.
    -Николићи, после 1827. године, Љубање-Стари Влах, Никољдан.
    -Рафаиловићи, друга половна 18. века, Дучић у Колубари, Лазаревдан.
    -Чанићи, прва половина 18. века, Каменица у Подгорини, Никољдан.
    Ђелмаши су Старовласи, они се нису одмах спустили у Гвозденовић, већ прво у Дреновце, округ ужички, затим у рабас у Подговини па одатле у Гвозденовић и друга села.
    Сва четири аустро-турска рата имали су добровољце из ове (тамнавске) области, па како су сви вођени ратови довршавали несрећно по области Београдског пашалука, као и по овву област, истакнутији добровољци нису се смели враћати, већ су морали у Аустрији остајати и тамо своје породице преводити. Највише се породица иселило у Аустрију, у прекосавске области, после несрећног трећег аустријског рата. Тада су се морали селити: Ђикићи из Совљака, Грујићи из Врела, Ђелмаши из Гвозденовића, Лазаревићи из Дрена, Илићи-Грчићи из Јабучја, Бранковићи и Шајиновићи из Грабовца и тамо морали остајати или се тек доцније враћати.

    Одговори

  5. 12. фебруар 2013. у 20:26

    Милодан

    Села општине Уб, Гуњевац. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“
    Гуњевац је уз варошицу Уб с југо-западне стране и на десној страни речице Уба, неравно, врло страновито, али не и брдовито село с кућама по појединим пристанцима, поређаним у помање породичне групе.
    У Вуковим харачким тефтерима од 80 данашњих села ове области помиљу се 76 насељених места уз две варошице, које Вук назива касабама. Код Вука је у списку село Бресква (Бреска), које данас нема, и недостају још села: Вукићевица, ГУЊЕВАЦ, Милорци, Степање, Стубленица, Трњаци и Хрвати (Рвати).
    Од данашњих села, која су несумњиво постала од ранијих засееока су: Вукићевица од Орашца, и Козарице од Каменице између 1818. и 1822. године, Гуњевац од Совљака, Трњаци од Мургаша, Ступленица од Паљуса (Паљува) између 1825. и 1837. године…
    Имена села која су опомињала на воћа: Орашац, Јабучје, Црвена Јабука, Зукве, ГУЊЕВАЦ и Бресква (Бреска).
    Селишта има свако село, само се различито зове. На сваком селишту очувани су трагови живота или се могу наћи, па било насељено или ненасељено. Особна имена селиштима су: Селиште, Старо Село, Кућерине, Старе Куће, Кућишта, Стара Воћа и Паланка. Селишта под особним називом Паланка имају у Голој Глави и ГУЊЕВЦУ.
    Села, која су постала као засеоци од других села пре 200 (сада 300) година су, између осталих и Гуњевац од Совљака.
    Породичне традиције нису се код свих породица очувале. Шајиновићи у Звечкој, Грабовцу и Уровцима, Пушићи у Грабовцу, Ђурићи у Црвеној Јабуци и Милорцима, Ђотуновићи на Ушћу, Пејићи у Докмиру и Тврдојевцу, Нешовићи у Врховинама, Вукомановићи у Мургашу и Гуњевцу, Милановићи у Црниљеву и Петровићи у Букору поред других, знају да су из Драговољића у Никшићкој Жупи и од исте породице.

    Порекло фамиија-презимена села Гуњевац, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Гавриловићи и Стакићи 2. Видети Стакићи 2 и Гавриловићи.
    -Давидовићи, после 1827. године, Придворица у Колубари, Јовањдан, доводци у Симиће.
    -Живковићи, друга половина 18. века, Ликора у Рађевини, Алимпијевдан.
    -Ивановићи, друга половина 18. века, Доња Црвица-округ ужички, Михољдан.
    -Илићи и Марковићи. Видети Марковићи и Илићи.
    -Јанковићи, друга половина 18. века, Голубац у Колубари, Лучиндан.
    -Јеличићи, друга половина 18. века, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
    -Којићи, друга половина 18. века, Гвоздац-округ ужички, Нкољдан.
    -Крстоношићи, после 1827. године, Кикинда, Стевањдан.
    -Марковићи 1 и Илићи, друга половина 18. века, Љештанско-округ ужички, Марковдан.
    -Марковићи 2, друга половина 18. века, Близоње у Колубари, Јовањдан.
    -Петровићи, после 1827. године, Бела Крајина, Стевањдан.
    -Пурићи, друга половина 18. века, Гола Глава, Никољдан.
    -Ракићи, после 1827. године, Оклетац-округ ужички, Никољдан.
    -Ранковићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Андријевдан(?).
    -Симићи, друга половина 18. века, Близоње у Колубари, Јовањдан.
    -Слепчевићи и Стакићи 1. Видети Стакићи 1 и Слепчевићи.
    -Стакићи 1 и Слепчевићи*, друга половина 18. века, Совљак, Аранђеловдан.
    *Слепчевоћи су осаћанска и совљачка породица, која је оснивач овог села и зову се још и: Андрићи и Милошевићи.
    -Стакићи 2 и Гавриловићи, друга половина 18. века, Маковиште-округ ужички, Блговести, уљези у Стакиће 1.
    -Тодоровићи, после 1827. године, Сурчин у Срему, Никољдан.

    Одговори

    • 20. јул 2013. у 19:47

      Biljana Zivojinovic

      U Gunjevcu postoji i prezime Zivojinovic,jedna porodica koja slavi Svetog Arhangela Mihajla.To je moj rodni dom i vec dugo vremena trazim poreklo i korene svoje familije.Najstariji spomenik u Gunjevackom groblju datira iz 1834 i pripada Pavlu Zivojinovicu.On je imao sina Mihajla koji se rodio 1862 i poginuo u prvom svetskom ratu u pedesetdrugoj godini.Mihajlo je imao sedmoro dece,tri sina i cetri kceri.Cerke su mlade umrle i sahranjene u Gunjevackom groblju.Od tri sina ostao je samo Milorad,zvani Muja,koji je inace bio gluvonem.On je nastavio lozu,imao sina Mihajla i kcer Zivanu.Mihajlo je imao Djordja i Leposavu.Djordje je moj otac i mog brata Zorana.Dalje od Pavla Zivojinovica ne znam nista niti mogu negde da nadjem.

      Одговори

  6. 13. фебруар 2013. у 20:46

    Милодан

    Села општине Уб, Докмир. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“.
    Докмир је на обема обалама речице Уба, западно од словачке Карауле, брдско, неравно, шумовито и растурено село с кућама по брдашцима и њиховим странама, а никако по дилонама потока.
    Најбогатија села су с изворима на додирној зони тамнавских пескова и секундарних слојева и најјачи извори су у пругама које служе као међа песковима и брдском делу области. Извори овог дела су стални, богати водом и сваки понаособ гради по један стални поточић или речицу. Већина ових извора избија из кречњачких прслина и личе на врела, али их народ не зове тим именима, почем су слаби водом. Таква мала врела су: Црквена Чесма у Степању, Бајевац у Бајевцу, Црквенац у Докмиру, Црквенац у Коцељеви, Водице у Суботици, Змајевац у Каменици, Лисник у Голочелу и Турска Вода у Букору.
    У области се данас налазе ови облици својине: црквене, општинске, сеоске, џематске и породичне заједице, поред личне својине. Црквене заједнице или црквена имања новијих или старијих манастирских цркава, али које се ни при једној цркви нису очувале у овој целини, какву су је у почетку имале. У новије време кад су старе манастирске цркве у: Новацима, ДОКМИРУ и Грабовцу прешле у световне цркве, њихова су имања постала црквена добра, која су се у знатној мери окрњила ради одржавања својих цркава.
    У Чучугама, Кршној Глави, Слатини и ДОКМИРУ поједини делови села полажу заједничка права на каменоломе и дају их под закуп.
    Тамнавска села ближа (речици) Убу и Тамнави, пошто у долинама река немају кућа, имају у долинама истих река имања у потесима, али она нису општа и општих назива, већ пошто су ливадска и пашњаци, обично су затворена и ограђена, као у Брезовици, Новацима, Звиздару, ДОКМИРУ, Свилеуси, Коцељеви итд.
    Тамнацвске шуме су данас или приватна својина или сеоске заједнице. Нема дома који не би имао свој забран или гај или бар један део ливадске или зиратне земље одвојен и пошумљен. Највећу вредност имају приватни забрани, који су у заједници с више села, када граде велике шумске целине и дају селим лепши изглед. Шумски комплекси ове врсте су: Буровача у Букору и Галовићима, Гај, Царев Рт и Бразник у Црниљеву, Голочелу и Миличиници, Авала у Радуши, Слатини, Чучугама и Памбуковици, Бобија у Кршној Глави и Докмиру, Посово у Голој Глави и Бранковини и др.
    Шуме црквених, општинских и сеоских заједница јесу највеће и најлепше шуме у области: Обреновачки Забран (и дан данас, оп. Милодан) при ушћу Колубаре, Коцељевачка Шума, Шешевица, Грабовачка Шума, Новачки и Докмирски Забрани, Јаутина итд…
    Кршна Глава је некада била у саставу Докмира.
    Српска имена (села), која су постала од презимена разрођених породица или мушких и женских имена и надимака јесте, између осталих тамнавских села и Докмир.
    Крајем 18. века постојала је у Докмиру, при тадашњем (и данашњем) манастиру, каменорезачка и сликарска школа, чији су ђаци пред писмености резању и изради икона, малању, изради и потписивању споменика. И данас се зна да су неки од: Молеровића-Поповића из Бајевца, Матиће-Пурешевића из Кршне Главе, Поповића-Балачана и Дабића из Голе Главе, Милошевића из Свилеухе, Глишића из Докмира, Николајевића из Бабине Луке, Ненадовића из Бранковине, Ђикића из Совљака итд, били ђаци исте школе, што и сам Прота Матеја помиње у својим “Мемоарима”, када је учио врлетни буквар код попа Станоја из Кршне Главе.
    Стара бојишта су места где су се, по предању, у прошлим временима одиграле битке. По једној легенди била је битка између оца и сина у Тврдојевцу. Син се био затворио у град, а отац га с топовима и војском непадне са виса из Докимра и после тродневне битке надбије, ухвати сина и погуби, а град му до земље поруши. Ради се о оцу и сину, Маџарима.
    У списку ваљевске епархије од 1735. године од тамнавских села из тог доба помиње се и Дикмир.
    у стара села, која би по народном предању постојала од пре 300 (сада 400) година спада и село Докмир.
    Досељеници из Никшићке Жупе, сродници знаменитих ваљевских кућа крајем 18. и почетком 19. века, знају се, ма у ком селу и ма у ком степену сродства се налазили, а види се да су дуго између себе одржавали родбинске везе, које су данас сасвим престале а у које спада и фамилија Пејић из Докмира и Тврдојевда, који знају да потичу из Драговољића у Никшићкој Жупи и од исте породице.
    Наставиће се…

    Одговори

  7. 13. фебруар 2013. у 23:52

    Милодан

    Порекло фамиија-презимена села Докмир, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Андрићи, после 1927. године, Котешица у Погорини, Стевањдан.
    -Арсенићи, после 1827. године, Гостиница код Ужица, Лучиндан.
    -Аћимовићи, друга половина 11827. године, Жабари у Колубари, Јовањдан.
    -Босанчићи, после 1827. године, Стрмово-ужички округ, Јовањдан.
    -Васићи, после 1827. године, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
    -Вишићи* 1, прва половина 18. века, Сјеница, Игњатијевдан.
    *Вишићи овог села су од кршноглавских Пурешевића, насељени прво у овом селу, па после прешли у Кршну Главу и Калиновац.
    -Вишићи 2, после 1827. године, Јаловик-округ ужички, Ђурђиц и Игњатијевдан, уљези у Вишиће 1.
    -Вишићи 3, после 1827. године, Јакаљ-округ ужички, Јовањдан и Игњатијевдан, уљези у Вишиће 1.
    -Гајићи, друга половина 18. века, Бријежђе у Колубари, Аранђеловдан.
    -Глишићи*, друга половина 18. века, Табановић у Колубари, Јовањдан.
    *Глишиће је ово село довео њихов сродник, чувени калуђер из прве половине 19(?). века при манастиру Докмиру, Јоасаф. Јоасаф је још за живота уредио да му потомци остану свештеници, што су и данас.
    -Ђорђевићи, после 1827. године, Бела Црква у Банату, Св. Василије, посрбљени Цигани-Роми.
    -Живановићи, друга половина 18. века, Полимље, Ђурђиц.
    -Икићи, после 1827. године, Бабина Лука у Колубари, Ђурђиц.
    -Јанковићи, после 1827. године, Стрмово-округ ужички, Никољдан.
    -Јеротићи, после 1827. године, Близоње у Колубари, Јовањдан.
    -Јовановићи 1, после 1827. године, Оклетац-округ ужички, Никољдан.
    -Јовановићи 2, после 1827. године, Бабина Лука у Колубари, Стевањдан.
    -Крсмановићи, стара пороцица, Ђурђевдан.
    -Максимовићи, стара породица, Никољдан.
    -Манојловићи, друга половина 18. века, Стари Влах, Никољдан.
    -Маринковићи, друга половина 18. века, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
    -Матићи 1, после 1827. године, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
    -Матићи 2, после 1827. године, Дивци у Колубари, Пантелијевдан.
    -Мијушковићи, после 1827. године, Срем, Никољдан.
    -Миладиновићи, после 1827. године, Оклетац-округ ужички, Никољдан.
    -Милинковићи, друга половина 18. века, Дуб-округ ужички, Алимпијевдан.
    -Михаиловићи, после 1827. године, Бабина Лука у Колубари, Ђурђиц.
    -Николићи, после 1827. године, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
    -Павловићи, после 1827. године, Зарожје-округ ужички, Ђурђевдан.
    -Пејићи*, прва половина 18. века, Никшићка Жупа, Лучиндан.
    *Предак ове породице звао се Пеја Радуловић и био је врло блиски сродник кућњ Хаџића из Бабине Луке и населио се у близини њиховој с друге стране Карауле, где су му потомци и данас.
    -Перишићи, после 1827. године, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
    -Поповићи*, друга половина 18. века, Пљевље, Никољдан.
    *Поповиће је као своје сроднике и свештенике доселио калуђер Јоаким, старешина манастира Докмир из друге половине 18. века.
    -Савићи, после 1827. године, Гвоздац-округ ужички, Ђурђевдан, уљези у Максимовиће.
    -Симићи, друга половина 18. века, Шушеока у Колубари, Стевањдан, доводци.
    -Стевановићи, после 1827. године, Рабас у Подгорини, Томиндан.
    -Танасковићи, после 1827. године, Јеловик-округ ужички, Ђурђиц.
    Досељеници у ове области одмах су се прилагодили и потпуно изједначили са староседеоцима. Једини би изузетак били ужичани, насељеници из ужичког краја, на север од Ужица. Они се издвајају језиком и начином рада, тешко напуштају своје дијалектолошке разлике, мучно се прилагођавају приликама и обичајима места. Досељеници су као зидари, занатлије или радници, а у области застали као уљези, посињеници или занатлије. Никад се нису одликовали великом вредноћом, пише Љуба Павловић, јаким карактером и прилагодношћу као Старовласи. Нису ни духовити, ни расположени, нити су могли истаћи на површину као Старовласи. Села око Докмира, као и сам Докмир, имају доста насељених ужичана, који падају у очи својим сталним опадањем, лакомисленим задуживањем и неумешношћу у животу и управи кућом.

    Одговори

  8. 14. фебруар 2013. у 20:24

    Милодан

    Села општине Уб, Звиздар. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“.

    Звиздар је на обема обалама речице Уба, чије се куће на коси Гредини и по равници, нигде ни две кућа заједно већ растурене на све стране. Како су на овај начин куће по плећима и на странама и по равници, разликују се опет три краја: Буковци до Мургаша, Брђани по Гредини и Крањани по равници.
    Тамнавска равница је велика раван испуњена моћним слагањима ситног жућкастог или белог песка. У серији ових терцијалних пескова у Звиздару у Скобаљу су констатоване дебеле жице лигнита, угљеничких глиница и уме, којима су у подини вугасти или пепељави пешчари, какви се виђају и по словачкој Караули.
    Села, која су пре 300 (сада 400) година, самостално постала на раније насталим насељима или на местима, која су била насељена, била би: Стублине, Љубинић, Руклада, Гвозденовић, ЗВИЗДАР, Дружетић, Рубрибреза итд.

    Порекло фамиија-презимена села Звиздар, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Буковчићи*, прва половина 18. века, Буковац у Колубари, Лучиндан.
    *Буковчићи су познати по селу из кога су, иначе познати по презименима: Јеремићи и Николићи, насељени у нарочитом делу Звиздара поред старог пута, а досељени по нарочитом споразуму, који је постојао међу њима сродничких кнежевских кућа Грбовића и Даниловића.
    -Дукићи, после 1827. године, Радуша, Јовањдан, доводци уз матер.
    -Илићи*, стара породица, Никољдан.
    *Ова стара породица била је први пут код Водице, а данас се растурила по целом селу и има општа презимена још: Адамовићи, Костадиновићи и Петровићи.
    -Јаковљевићи, после 1827. године, Лесковица у Подгорини, Јовањдан.
    -Јосиповићи 1, друга половина 18. века, Стубао у Подгорини, Јовањдан.
    -Јосиповићи 2, друга половина 18. века, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
    -Крнићи, после 1827. године, Крнић у посавској Тамнави, Никољдан, повећа задруга.
    -Лазаревићи, после 1827. године, Бранковина, Алимпијевдан.
    -Лазићи, после 1827. године, Осат, Никољдан.
    -Лукићи, после 1827. године, Дрлаче у Азбуковици, Јовањдан.
    -Обрадовићи, друга половина 18. века, Бела Крајина, Духовски понедељак-Друге Тројице.
    -Павловићи, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.
    -Пајићи, друга половина 18. века, Оклетац-округ ужички, Ђурђиц.
    -Пантићи, прва половина 18. века, Балиновић у Подгорини, Јовањдан.
    -Перићи, друга половина 18. века, Лелић у Подорини, Никољдан, виђена и имућна породица.
    -Петковићи, друга половина 18. века, Бела Крајина, Аранђеловдан.
    -Ранковићи 1, друга половина 18. века, Ровни у Подгорини, Никољдан, виђена и велика задруга.
    -Ранковићи 3, после 1827. године, Бабина Лука у Колубари, Ђурђиц.
    -Симеуновићи, друга половина 18. века, Стубао у Подгорини, Никољдан, повећа задруга.
    -Стевановићи 1, после 1827. године, оближње Степање, Јовањдан.
    -Стевановићи 2, после 1827. године, Оклетац-округ ужички, Никољдан.

    Одговори

  9. 14. фебруар 2013. у 21:43

    Милодан

    Села општине Уб, Јошева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“.
    Јошева је на север од Врела, с обе стране непресушне сеоске речице Јошевице, неравно село, али не и брдовито, с кућама на равнијим брежуљцима, разређеним у три краја: Горњи Крај до Љубинића, Доњи Крај до Милораца и Ребељ с десне стране Јошевице до Црвене Јабуке.
    Имена (села) која би опомиљала на шумско дрвеће: Буковица, Брезовица, Борак, Борина, Бресница, Грабовац, Дрен, ЈОШЕВА, Јошевица (Гола Глава), Трњаци, Липовица (Врело), Ракита (Букор), Граница (Букор), Кленовица, Јасиковац (Каменица), Брезник (Голочело) и др.
    Стари ваљевски пут није ишао данашњим путем. У област је улазио на Караули, одатле венцем силазио варошици Убу, одатле у Совљаку прелазио Тамнаву, па преко Врела, Такова, Љубинића, Јошеве, Лончаника, Трстенице и Стублина прелазио у истом селу Колубару, на Царевом Броду.
    Ханишта су особна имена појединих места, на којима су били путнички ханови. Оваквих ханишта има у Бргулама, Паљусима (Паљувима), Непричави, Такову, ЈОШЕВИ, Љубинићу и Скели.
    Треба видети село Грабовац и његову околину, треба упознати ма ког сељака и с њиме се пустити у разговор, где се може одмах сазнати, да и у селу и по околини има доста ђулића, кремења и разног каменог и глиненог оруђа. Кад с пролећа и с јесени села: Врело, Љубинић, ЈОШЕВА и Таково разоравају своју Локву, редак је случај да се не изоре по који ђулић, судић или кремен.
    Села која су постала као засеоци других села пре 200 (сада 300) година је, између осталих и Јошева која је раселица Љубинића.

    Порекло фамиија-презимена села Јошева, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Велимировићи*, прва половина 18. века, Белопавлићи, Св. Врачи.
    *Милин, творац села Јошеве, је пред смрт узео у службу дечка Велимира, родом из Белопавлића, па су га Милинови синови због дуге и поштене службе оженили и окућили. Велимир је због тога примио славу својих добротвора и оставио после смрти шест синова, од којих су двојица прешла у Црвену Јабуку и Милорце а четворица остала у Јошеви.
    -Гавриловићи, друга половина 18. века, Тубравић у Подгорини, Никољдан.
    -Давидовићи, друга половина 18. века, Ребељ у Подгорини, Јовањдан.
    -Дамњановићи и Дејићи. Видети Дејићи и Дамњановићи.
    -Дејићи и Дамњановићи, стара породица, Ђурђиц.
    -Ђурашиновићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Ђурђевдан, у блиском сродству су са Ђурашиновићима у оближњој Трстеници.
    -Ивановићи, после 1827. године, Осат, Михољдан.
    -Милановићи, друга половна 18. века, Бастав у Рађевини, Јовањдан.
    -Милиновићи*, прва половина 18. века, Пећ, Св. Врачи.
    *Предак ове породице звао се Милин, а жену му Дафина. Милин и Дафина оставили су после себе пет синова, од којих најмлађи Рајко био је и сеоски поп и после њега још три генерације попова.
    -Митровићи 1, друга половина 18. века, Вујиновача у Подгорини, Никољдан.
    -Митровићи 2, после 1827. године, Срем, Лучиндан, уљези у Поповиће.
    -Николићи, после 1827. године, оближње Врело, Ђурђиц, доводци.
    -Поповићи, друга половина 18. века, Скупљен и посавској Тамнави, Лучиндан, стара свештеничка породица.
    -Тадићи, после 1827. године, Костајник у Рађевини, Аранђеловдан, виђена и богата задруга.
    -Тешићи, друга половина 18. века, Совач у Подгорини, Ђурђевдан.

    Одговори

  10. 15. фебруар 2013. у 20:41

    Милодан

    Села општине Уб, Калиновци, сада Калиновац. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“.
    Калиновци (Калиновац) су на југ од Бањана, са обе стране пресушне речице Каленовице, неравног, али не и брдовитог земљишта, с кућама растуреним на све стране, где се виде 3-4 породичне групе.
    Од данашњих села, која су несумњиво постала од ранијих засеока су и, по народним традицијама, и Калиновци као ранији засеок Бањана – раселица Бањана.
    Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица или од мушких и женских имена и надимака су и Калиновци. Калиновци су постали засебно село пре 300 (сада 400) година.

    Порекло фамиија-презимена села Калиновци-Калиновац, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Бановићи, после 1827. године, Бела Крајина, Ђурђевдан.
    -Благојевићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.
    -Брековићи*, прва половина 18. века, Бреково у Старом Влаху, Лучиндан.
    *Брековићи су у Калиновцу и Врелу од два брата рођена, и данас, у близини и поред тога што су у два села. Њихово презиме дошло је од имена села из кога су.
    -Ђукановићи, после 1827. године, Осат, Алимпијевдан.
    -Живковићи, друга половина 18. века, Јазовик у посавској Тамнави, Никољдан.
    -Илићи, после 1827. године, Костојевићи-округ ужички, Св Јован Златоусти.
    -Исаиловићи, друга половина 18. века, Дружетић у области, Јовањдан.
    -Јуришићи, друга половина 18. века, Остружањ у Подгорини, Јовањдан.
    -Марићи, после 1827. године, Заовине-Стари Влах, Ђурђевдан.
    -Марковићи*, стара породица, Ђурђевдан.
    *Марковићи воде порекло од некакве Калине, која је имала доста синова и звали су се Калиновци, па се тако прозвало и село. Потомство Калиноваца је спало на једну кућу и која се тешко одржава.
    -Милићевићи, после 1827. године, Маковиште-округ ужички, Никољдан.
    -Митровићи, друга половина 18. века, Братачић у Подгорини, Јовањдан.
    -Николићи*, прва половина 18. века, Бирач, Лучиндан.
    *Ова је породица старином из Бирча, прво насељена у Томњу код Крупња, па одатле дошла 2 брата: Димитрије и Маринко. Маринко, зват Маша, оде, као удовац без деце, удовици у кућу у Каленић и од њега су тамошњи Машићи, а Димитрије остави после себе сина Николу, чији су потомци ови Николићи.
    -Павловићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц, виђена и имућна задруга.
    -Петковићи*, прва половина 18. века, Сјеница, Игњатијевдан.
    *Петковића имућне и угледне куће су од кршноглавских Пурешевића, први пут, кад су дошли из Сјенице, насељени у Кршној Глави, па тек после сишли у ово село – Калиновце.
    Друга варијанта:
    *У Докмир су се доселила 3 брата: Пуреш (Матија), Петко и Вилип (Филип-Виша). После деобе Виша остане у Докмиру, Петко оде у Калиновце, Пуреш пређе само преко Бобије у Кршну Главу и оснује ново село.
    -Ристићи, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Аранђеловдан.
    -Стевановићи, после 1827. године, Сијерач-округ ужички, Ђурђевдан.
    -Томићи, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Никољдан.
    -Чобићи, прва половна 18. века, Остружањ у Подгорини, Аранђеловдан.

    Одговори
1 2 3 4 5