Порекло презимена, село Таково (Уб)

28. фебруар 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Таково, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Таково је с обе стране Тамнаве на исток од Врела, равно село с нагибом југоистоку. Сеоске куће по џематима, блиске и с обе стране сеоских путева. Главне су три мале: Прекоречка на север од сеоске Реке до Јошеве и Љубинића, Плочарска средином села и Богдановица, цигански-ромски крај испод Уба, поред окружног друма. Богдановица је сада засебно село, оп. Милодан.

Једне године у Такову, код извора Думаче, једног младог петка беше се слегао силан свет с колима и као у некој воденици чекаше на ред да приђе извору, умије болника и извор дарује. До подне није се могао свет разићи, мада је сав освануо на истом месту.

Кад би Турске власти осудиле неку породицу на прогонство или сургун, њихова би имања прелазила у друге руке. Ако би се повратили у село, могли би добити иста имања, или би им се дала друга у близини или нова да треба да се крче. Марковићи-Поповићи из Такова, кад су прелазили у Аустрију и отуда се враћали, неки су се населили на иста места, а неки отишли у друга села.

Још се држе старе, напуштене цркве у Дрену, Орашцу и Црниљеву. Порушних цркава или црквина има у: Бресници, Врелу, Јабучју, Каменици, Љубинићу, Новацима, Бргулама, Радуши, Свилеуви, Радљеву, Совљаку (до Гуњевца), Стублинама, Такову, Туларима, Уровцима, Рватима и Чучугама.

Стари ваљевски пут није ишао данашњим путем. У област је улазио на Караули, одатле венцем силазио у варошицу Уб, одакле је у Совљаку прелазио Тамнаву, па преко Врела, Такова, Љубинића, Јошеве, Лончаника, Трстенице и Стублина прелазио Колубару, на Царевом Броду.

Ханишта су особна имена појединих места, на којима су били путнички ханови: Оваквих ханишта има у: Бргулама, Паљувима, Непричави, ТАКОВУ, Јошеви, Љубинићу и Скели. И прота Матија помиње, да је било оваквих хановиа у почетку устанка, да су били турски и да су их Срби у првој побуни одмах отпочели палити, као што је био случај са орашачким ханом у Шумадији.

Треба видети село Грабовац и његову околину, треба упознати ма ког сељака и с њиме се пустити у разговор, где се може одмах сазнати, да и у селу и по околини има доста ђулића, кремења и разног каменог и глиненог оруђа. Кад с пролећа и с јесени села: Врело, Љубинић, Јошева и Таково разоравају своју Локву, редак је случај да се не изоре по који ђулић, судић или кремен.

Старост појединих села даје се у неколико одредити положајем и распоредом имања и породичним везама. Стара села, која би по народном предању постојала од пре 300 (сада 400) година, била би ова: Грабовац, Бреска, Забрежје, Скела, Ушће, Дрен, Трстеница, Пироман, Бањани, Врело, ТАКОВО, Паљуви, Јабучје, Непричава, Тврдојевац, Докимр, Новаци, Коцељева, Бргуле, Свилеува, Љутице, Каменица, Букор итд.

 

Порекло фамилија-презимена села Таково

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Божићи, друга половина 18. века, Остружањ у Подгорини, Аранђеловдан.

-Бојичићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц, дошао на купљено имање.

-Бранковићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Стевањдан, уљези-сродници дренских Бранковића.

-Велимировићи, друга половина 18. века, Зукве у области, Ђурђевдан.

-Весићи и Тошићи. Видети Тошићи и Весићи.

-Гавриловићи, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Јовањдан.

-Глишићи, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Јовањдан.

-Гускићи и Дамњановићи. Видети Дамњановићи и Гускићи.

-Дамњановићи и Гускићи, друга половина 18. века, Беомужевић у Подгорини, Аранђеловдан.

-Ђорђевићи, после 1827. године, Туђин у Подгорини, Лазаревдан.

-Живановићи и Машићи. Видети Машићи и Живановићи.

-Живковићи, после 1827. године, Стапар у Подгорини, Никољдан.

-Илићи, после 1827. године, Красна у Рађевини, Стевањдан.

-Јаковљевићи, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Лазаревдан.

-Јанковићи, друга половина 18. века, Горња Буковица у Азбуковици, Св. Василије.

-Јовановићи 1, друга половина 18. века, Пауне код Ваљева, Аранђеловдан.

-Јовановићи 2, друга половина 18. века, оближњи Бајевац, Аранђеловдан.

-Јовановићи 3, после 1827. године, Оглађеновац у Подгорини, Алимпијевдан.

-Јовићи, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Никољдан.

-Кабулци*, прва половина 18. века, Призрен, Лазаревдан.

*Кабулци су названи по свом претку, за кога се прича да је у разговору много „кабулио“ (одобравао) Турцима, управо био њихов стални шпијун и достављач.

-Лукићи, друга половина 18, века, Шушеока у Колубари, Аранђеловдан.

-Марковићи* 1, прва половина 18. века, Дробњаци, Ђурђевдан.

*Марковићи су из Дробњака и овде су се доселила три брата: Марко, Бранко и Сава (Саватије). Марко је био поп и у почетку је поделио браћу, Бранка преселио у Дрен, Саву ближе цркви врељанској, а он се населио преко Реке, пошав Љубинићу. Бранку се не свиди Дрен него пређе у Грабовац и тамо остане, а Сава се помакне још на исток, под Врело. Поп Маркова је кућа данас на истом месту, и његово огњиштее се још није угасило. И поп Марко и сви његови потомци гледали су да се орађају са највиђенијим породицама у области, одкуда су и данас, као и увек, нејугледнија, највиђенија и најимућније свештеничке, трговачке и ратарске породице из поп Марковог дома излазиле. У селу се зову још и: Поповићи, Максимовићи, Вићентићи, Ђукићи, Саватићи и Петровићи.

-Марковићи 2, после 1827. године, Бријежђе у Колубари, Аранђеловдан.

-Машићи и Живковићи, друга половина 18. века, Торник у Азбуковици, Ђурђиц.

-Митровићи, друга половина 18. века, Лесковица у Подгорини, Ђурђевдан.

-Павловићи и Ћућорићи. Видети Ћућорићи и Павловићи.

-Пандуровићи, после 1827. године, Срем, Св. Јоаким и Ана.

-Плочарци*, прва половина 18. века, Доњи Полог у Старој Србији, Ђурђиц.

*Предак Плочараца звао се Деда Радивоје Плочарац, прогнат из Стере Србије са 3 унука, па се прво населио у рудничком Такову и одатле иселио у ово село. Мисли се да је деда Радивоје донео име селу Таково.

-Протићи, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Аранђеловац, свештеничка породица.

-Пурешевићи, после 1827. године, Бањани у Црној Гори, Никољдан.

-Радовановићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Св. Јован Милостиви.

-Ракићи, после 1827. године, Осат, Лазаревдан.

-Станојевићи, после 1827. године, оближња Вукона, Ђурђиц, доводци.

-Стојановићи, друга половина 18. године, Осат, Аранђеловдан.

-Тешићи и Васићи, друга половина 18. века, Брезовице у Подгорини, Михољдан.

-Ђуђорићи и Павловићи, друга половина 18. века, Дружетић, Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Ана

    Поштовани,
    можете ли ми рећи нешто више о Јаковљевићима из Такова код Уба који славе Св. Пантелејмона. Колико видим нису уопште поменути. Једино што сам успела сазнати везано је за славу Св. Пантелејмона да је била слава Старе Црне Горе.

    Унапред хвала.