Уб и околна села

10. јун 2012.

коментара: 53

Завичај - села и градови

Општина Уб:

Бањани, Богдановица, Бргуле, Брезовица, Врело, Врховине, Вукона, Гвозденовић, Гуњевац, Докмир,Звиздар, Јошева, Каленић, Калиновац, Кожуар (од 2007. године Кожур), Кршна Глава, Лисо Поље, Лончаник, Милорци, Мургаш, Новаци, Паљуви, Памбуковица, Радљево, Радуша, Руклада, Слатина, Совљак, Стубленица, Таково, Тврдојевац, Трлић, Трњаци, Тулари, Уб, Црвена Јабука, Чучуге и Шарбане.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (53)

Одговорите

53 коментара

  1. 22. фебруар 2013. у 21:58

    Милодан

    Села општине Уб, Таково. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године.

    Таково је с обе стране Тамнаве на исток од Врела, равно село с нагибом југоистоку. Сеоске куће по џематима, блиске и с обе стране сеоских путева. Главне су три мале: Прекоречка на север од сеоске Реке до Јошеве и Љубинића, Плочарска средином села и Богдановица, цигански-ромски крај испод Уба, поред окружног друма. Богдановица је сада засебно село, оп. Милодан.
    Једне године у Такову, код извора Думаче, једног младог петка беше се слегао силан свет с колима и као у некој воденици чекаше на ред да приђе извору, умије болника и извор дарује. До подне није се могао свет разићи, мада је сав освануо на истом месту.
    Кад би Турске власти осудиле неку породицу на прогонство или сургун, њихова би имања прелазила у друге руке. Ако би се повратили у село, могли би добити иста имања, или би им се дала друга у близини или нова да треба да се крче. Марковићи-Поповићи из Такова, кад су прелазили у Аустрију и отуда се враћали, неки су се населили на иста места, а неки отишли у друга села.
    Још се држе старе, напуштене цркве у Дрену, Орашцу и Црниљеву. Порушних цркава или црквина има у: Бресници, Врелу, Јабучју, Каменици, Љубинићу, Новацима, Бргулама, Радуши, Свилеуви, Радљеву, Совљаку (до Гуњевца), Стублинама, Такову, Туларима, Уровцима, Рватима и Чучугама.
    Стари ваљевски пут није ишао данашњим путем. У област је улазио на Караули, одатле венцем силазио у варошицу Уб, одакле је у Совљаку прелазио Тамнаву, па преко Врела, Такова, Љубинића, Јошеве, Лончаника, Трстенице и Стублина прелазио Колубару, на Царевом Броду.
    Ханишта су особна имена појединих места, на којима су били путнички ханови: Оваквих ханишта има у: Бргулама, Паљувима, Непричави, ТАКОВУ, Јошеви, Љубинићу и Скели. И прота Матија помиње, да је било оваквих хановиа у почетку устанка, да су били турски и да су их Срби у првој побуни одмах отпочели палити, као што је био случај са орашачким ханом у Шумадији.
    Треба видети село Грабовац и његову околину, треба упознати ма ког сељака и с њиме се пустити у разговор, где се може одмах сазнати, да и у селу и по околини има доста ђулића, кремења и разног каменог и глиненог оруђа. Кад с пролећа и с јесени села: Врело, Љубинић, Јошева и Таково разоравају своју Локву, редак је случај да се не изоре по који ђулић, судић или кремен.
    Старост појединих села даје се у неколико одредити положајем и распоредом имања и породичним везама. Стара села, која би по народном предању постојала од пре 300 (сада 400) година, била би ова: Грабовац, Бреска, Забрежје, Скела, Ушће, Дрен, Трстеница, Пироман, Бањани, Врело, ТАКОВО, Паљуви, Јабучје, Непричава, Тврдојевац, Докимр, Новаци, Коцељева, Бргуле, Свилеува, Љутице, Каменица, Букор итд.

    Порекло фамиија-презимена села Таково, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Божићи, друга половина 18. века, Остружањ у Подгорини, Аранђеловдан.
    -Бојичићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц, дошао на купљено имање.
    -Бранковићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Стевањдан, уљези-сродници дренских Бранковића.
    -Велимировићи, друга половина 18. века, Зукве у области, Ђурђевдан.
    -Весићи и Тошићи. Видети Тошићи и Весићи.
    -Гавриловићи, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Јовањдан.
    -Глишићи, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Јовањдан.
    -Гускићи и Дамњановићи. Видети Дамњановићи и Гускићи.
    -Дамњановићи и Гускићи, друга половина 18. века, Беомужевић у Подгорини, Аранђеловдан.
    -Ђорђевићи, после 1827. године, Туђин у Подгорини, Лазаревдан.
    -Живановићи и Машићи. Видети Машићи и Живановићи.
    -Живковићи, после 1827. године, Стапар у Подгорини, Никољдан.
    -Илићи, после 1827. године, Красна у Рађевини, Стевањдан.
    -Јаковљевићи, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Лазаревдан.
    -Јанковићи, друга половина 18. века, Горња Буковица у Азбуковици, Св. Василије.
    -Јовановићи 1, друга половина 18. века, Пауне код Ваљева, Аранђеловдан.
    -Јовановићи 2, друга половина 18. века, оближњи Бајевац, Аранђеловдан.
    -Јовановићи 3, после 1827. године, Оглађеновац у Подгорини, Алимпијевдан.
    -Јовићи, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Никољдан.
    -Кабулци*, прва половина 18. века, Призрен, Лазаревдан.
    *Кабулци су названи по свом претку, за кога се прича да је у разговору много “кабулио” (одобравао) Турцима, управо био њихов стални шпијун и достављач.
    -Лукићи, друга половина 18, века, Шушеока у Колубари, Аранђеловдан.
    -Марковићи* 1, прва половина 18. века, Дробњаци, Ђурђевдан.
    *Марковићи су из Дробњака и овде су се доселила три брата: Марко, Бранко и Сава (Саватије). Марко је био поп и у почетку је поделио браћу, Бранка преселио у Дрен, Саву ближе цркви врељанској, а он се населио преко Реке, пошав Љубинићу. Бранку се не свиди Дрен него пређе у Грабовац и тамо остане, а Сава се помакне још на исток, под Врело. Поп Маркова је кућа данас на истом месту, и његово огњиштее се још није угасило. И поп Марко и сви његови потомци гледали су да се орађају са највиђенијим породицама у области, одкуда су и данас, као и увек, нејугледнија, највиђенија и најимућније свештеничке, трговачке и ратарске породице из поп Марковог дома излазиле. У селу се зову још и: Поповићи, Максимовићи, Вићентићи, Ђукићи, Саватићи и Петровићи.
    -Марковићи 2, после 1827. године, Бријежђе у Колубари, Аранђеловдан.
    -Машићи и Живковићи, друга половина 18. века, Торник у Азбуковици, Ђурђиц.
    -Митровићи, друга половина 18. века, Лесковица у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Павловићи и Ћућорићи. Видети Ћућорићи и Павловићи.
    -Пандуровићи, после 1827. године, Срем, Св. Јоаким и Ана.
    -Плочарци*, прва половина 18. века, Доњи Полог у Старој Србији, Ђурђиц.
    *Предак Плочараца звао се Деда Радивоје Плочарац, прогнат из Стере Србије са 3 унука, па се прво населио у рудничком Такову и одатле иселио у ово село. Мисли се да је деда Радивоје донео име селу Таково.
    -Протићи, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Аранђеловац, свештеничка породица.
    -Пурешевићи, после 1827. године, Бањани у Црној Гори, Никољдан.
    -Радовановићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Св. Јован Милостиви.
    -Ракићи, после 1827. године, Осат, Лазаревдан.
    -Станојевићи, после 1827. године, оближња Вукона, Ђурђиц, доводци.
    -Стојановићи, друга половина 18. године, Осат, Аранђеловдан.
    -Тешићи и Васићи, друга половина 18. века, Брезовице у Подгорини, Михољдан.
    -Ђуђорићи и Павловићи, друга половина 18. века, Дружетић, Ђурђевдан.

    Одговори

  2. 23. фебруар 2013. у 21:03

    Милодан

    Села општине Уб, Тврдојевац. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године.

    Тврдојевац је с обе стране речице Уба, неравно и брдовито село. Куће су с обе стране реке. На десној страни су испод брда, а на левој по равници и на оба места збијене и тиме чине две повеће мале; Прекоубску до Трлића и Градинаре до Гвозденовића.
    Тамнава беше подељена на мале жупе. Листина краља Жигмунда од 1426. године помиње као саставне делове старе Мачве жупе: Непричаву, Уб и Тамнаву. Средиште мачванској жупи Убу није данашња варошица Уб него пре негде у Тврдојевцу или Совљаку.
    Поп Крста Ђелмашевић из Гвозденовића записује, како је пао снег 14 маја 1781. године, вели да је опрашио по Посавини. На белегу кнеза Петра Миловановића из Тврдојевца, којега су Турци окнежили 1813. године, стоји, да је био кнез села Тврдојевца и Посавине. Ни Гвозденовић ни Тврдојевац нису ни налик на права посавска села, пише Љуба Павловић.
    На споменику младића Радована Миловановића, брата потоњег кнеза Петра, погинулог на Засавици 1813. године, поред осталог написано је и ово (преводим са старословенског, оп Милодан): Године 1804. због варваризма дигла се Србија на устанак против Турака под воћством Ђорђа Петровића али поново беше покорена Србија од стране Турака 1813. године.
    14. маја 1815. године у шанцу на Кличевцу, изнад Ваљева, погинуо је тадашњи тамнавски кнез Петар Милованоић из Тврдојевца. О убиству кнеза Петра виђени и угледнио старац Андрија Давидовић из Гвозденовића прича, да је кнез Петар погинуо због издаје Турцима у 1814. години, убица докмирских харачлија и да је погинуо од попа Жуће Радовановића из Дупљаја ради освете свога брата, којега су Турци убили у Јабучју и неколико месеци држали изложеног на точку. Поп Жућин брат у друштву још неких Тамнаваца побио је докмирске харачлије. Кнез Петар је био велики пријатељ куће Ђелмаша и по његовој смрти политичка власт прешла је на Ђелмаше.
    Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица или мушких или женских имена и надимака јесте, између осталих, и Тврдојевац.
    У тврдојевачком необично очуваном старом гробљу, налазе се и данас два важна споменика, рађена истом руком и оба броје по једно столеће. Споменици су од кречног камена, плочастог изгледа, углађени на свим местима на којима су изрезана слова. На првом белегу већ је описано шта пише на споменику Радована Миловановића. На другом белегу, између осталог, пише (превдим са старословенског, оп. Милодан). Потписа се на белегу Јаков Ђеллмашевић из Гвозденовића.
    У Тврдојевцу, на десној страни реке Уба, народ прича да је био некакав “тврд град” (тврђава), својина неког маџарског племића, који је био уступио сину, па кад се овај побунио, онда се наљутио и с војском га порушио. Многи сељаци с ових зидина подигли су куће и зграде, а има још нешто. Зидине су у близини старог пута, који је силазио са гвозденовачке Карауле и спајао долину колубарску и замнавску, па је вероватно, да је ово била нека тврђава с посадом за одржавање поменутог пута. По сличној причи био је бој између оца и сина у Тврдојевцу. Син се био затворио у град а отац га с топовима и војском нападне с виса у Докмиру и после тродневне битке надбије, ухавти га и погуби, а град му до земље поруши. Прича се да се радило о племићима, Маџарима.
    Изоравања старих ватришта, огњишта и пепелишта по Букору, Јабучју, Скели, Трлићу, Тврдојевцу, Стублинама и Голочелу доказују да је ту било ранијег живота.
    У стара села, која би по народном предању постојала од пре 300 (сада 400) година спада и Тврдојевац.
    Досељеници из Никшићке Жупе, сродници знаменитих ваљевских кућа крајем 18. и почетком 19. века, знају се, ма у ком селу и ма у ком степену сродства се налазили, а види се да су дуго између себе одржавали родбинске везе, које су данас сасвим престале а у које спада и фамилија Пејић из Докмира и Тврдојевда, који знају да потичу из Драговољића у Никшићкој Жупи и од исте породице.
    Андрија Давидовић из Гвозденовића (већ поменут, оп. Милодан) прича да зна, кад је у Тврдојевцу било 11 домова, а данас их је 41.

    Порекло фамиија-презимена села Тврдојевац, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Гргуровићи и Трифуновићи. Видети Трифуновићи и Гргуровићи.
    -Грујићи, друга половина 18. века, Рујевац у Азбуковици, Михољдан.
    -Дубљевићи и Стојановићи. Видети Стојановићи и Дубљевићи.
    -Ђерманићи, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Илићи, друга половина 18. века, Семегљево-Стари Влах, Јовањдан повећа и виђена задруга.
    -Јагодићи*, после 1827. године, Зарожје-округ ужички, Ђурђевдан.
    *Јагодићи су купили кнез Петрово имање од његових наследника и данас су у кнез Петровој кући.
    -Јеремићи, друга половина 18. века, суседни Докмир, Лучиндан.
    *Јеремићи су свештеничка породица од докмирских Пејића, а сишли су у Тврдојевац после деобе у селу.
    -Јоксићи, стара изумрла породица.
    -Кнежевићи, после 1827. године, Ашања у Срему, Никољдан.
    -Ковачевићи, после 1827. године, Причевић у Подгорини, Ђурђиц.
    -Мијаиловићи, друга половина 18. века, Козличић у Колубари, Јовањдан.
    -Миловановићи*, стара изумрла породица.
    *Из ове породице је кнез Петар Миловановић, који је трагично завршио на Кличевцу изнад Ваљева.
    -Милошевићи и Смушевићи. Видети Смушевићи и Милошевићи.
    -Михаиловићи, друга половина 18. века, Осат, Јовањдан.
    -Николићи, после 1827. године, Котешица у Колубари, Јовањдан.
    -Ранковићи*, прва половина 18. века, Чајниче, Михољдан.
    *Ранковићи из овог села су од слатинских Ковачевића, као и горњи, врло угледна и виђена породица у селу.
    -Смушовићи и Милошевићи, стара породица, Ђурђевдан.
    -Стојановићи и Дубљевићи, прва половина 18. века, Озринићи, Ђурђиц.
    -Суруџићи, стара изумрла породица.
    -Трифуновићи и Гргуревићи, прва половина 18. века, Црна Гора, Савиндан, за ову породицу пише да је из Голочела а не Тврдојевца, оп. Милодан.
    Швабићи, стара изумрла породица.

    Одговори

  3. 26. фебруар 2013. у 00:15

    Милодан

    Села општине Уб, Трлић. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године.

    Трлић је на десној страни Тамнаве и нагнут Грачици, која тече кроз средину села. Земљиште је неравно, неравнине су највеће према Тамнави, али ипак није брдовито. Куће су растурене на све стране и по мањим џематима, али се ипак распознају три краја: Горњи до Тврдојевца, Доњи до Тамнаве и Крајњи (Крајњани) до Совљака.
    На узвишенијим местима ове (тамнавске) равнице нема ни бунара по неким селима, те се муче без воде, таква села су: Тулари, Бањани, Трлић, равнији делови Чучуга и Памбуковице.
    На тамнавској равници налазе се местимична улегнућа округлог или елиптичног облика, која су некада била или су данас испуњена атмосферском бистром водом и народ их зове језерима. Ова језера треба разликовати од омањих водених базена, назватим барама. Језерска дна су блатњава и при крају прелазе у праве тресаве, којих има на доста места у области. Језера ове врсте су Вукићево Језеро у Вукићевици, Станаревића Језеро у Лончанику, Језеро у Орашцу, у Дубрави, Језера у Паљувима, Трлићу, Совљаку итд.
    Старији људи, како по брдским тако и по равнијим селима, доживели су у данашњим својим осамдесетим годинама два случаја великих снегова. Први је пао крајем фебруара 1831. године, а други на Беле Покладе 1864. године, оба су била више од 1,5 метра висине, трајала по пет дана, па се отопила. Кад се узме да је и 1907. године био висок и дуготрајан снег, онда од прилике сваке тридесет четврте године Тамнаву покривају повећи снегови и зиме трају дуже времена. Кад би у горњим брдским областима падао снег априла или маја месеца, тада би падао и у Тамнави, али би је само опрашио, што тврди и поп Крстина у својим забелешкама од 1781. године и одмах би се отопио чим би престао падати. Старци: Косан Лелићанин из Трлића, Јован Ђотуновић из Ушћа и Беља Ружичић са Забрежја, поред других, причају да су ови снегови били тако високи, да су њихови стари били принуђени крчити и отварати путве, где се по три дана нија могло изаћи из кућа и куда на страну ићи. На Караули је било и смртних случајева, јер је завејао снег многе, који су морали преко ње у то доба.
    У Грабовцу, ко би се мало више задржао у селу и ко би се из ближе распитао о месту несељења и имања старијих породица од пре 150 година, увидеће да је стари Грабовац био збијен око Видана и да данас свака старија породица има својих представника на том истом месту. На овај начин Стублине су се растуриле од свог извора Црквине, Пироман и Бровић из Старог Села, Трстеница од старог гробља, Бањани из Старог Воћа, Тулари из Кленовице, Трлић од Језера, Совљак од Корова итд.
    Изоравања старих ватришта, огњишта и пепелишта по Букору, Јабучју, Скели, Трлићу, Тврдојевцу, Стублинама и Голочелу доказују да је ту било ранијег живота.
    Добрић смо назвали Трлићем из разлога, што сви Трлићани тврде, да се њихово старо село, насељено око Језерине, звало Добрић, па кад га је куга после 1739. године, потрла, назвало се Трлић. Оставили смо ово име, докле се не би томе противно доказало.
    Радљево се због куге раселило и од садашње цркве раселило на све стране. Из истих разлога покретала су се села: Скела, Ушће, Трлић (Добрић) и др.

    Порекло фамиија-презимена села Трлић, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Алексићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Ђурђиц.
    -Бајићи, друга половина 18. века, Свилеува, Михољдан.
    -Бркићи, прва половина 18. века, Злодо-округ ужички, Стевањдан.
    -Буковчићи и Игњатовићи. Видети Игњатовићи и Буковчићи.
    -Врачарићи, друга половина 18. века, Кремна-Стари Влах, Никољдан, велика задруга.
    -Гавриловићи, друга половина 18. века, Пакље у Подгорини, Стевањдан.
    -Дуњићи, друга половина 18. века, Бела Крајина, Никољдан.
    -Живановићи, друга половина 18. века, Дрлаче у Азбуковици, Ђурђиц.
    -Живковићи, после 1827. године, Миличиница у Подгорини, Никољдан.
    -Игњатовићи и Буковчићи, прва половина 18. века, Доња Буковица у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Јовановићи, друга половина 18. века, Рујевац у Азбуковици, Јовањдан.
    -Југовићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Кандићи, прва половина 18. века, Кремна-Стари Влах, Никољдан.
    -Костићи, друга половина 18. века, Банат, Јовањдан, циганско-ромског порекла.
    -Лазаревићи, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Јовањдан.
    -Лазићи, после 1827. године, Осладић у Подгорини, Св. Василије.
    -Лелићани*, прва половина 18. века, Лелић у Подгорини, Лазаревдан.
    *Лелићани у Трлићу, данас још и Лазићи, су из Лелића од тамошње породице Мишковића. Овде су дошла три брата, Лазар, Павле и Митар. Лазар је био буљубаша кнезу Алекси Ненадовићу и то је онај Лазар, што је Прота Матији у Београду причао о догађајима из 1794. године и његови потомци су до скора били свештеници овог села.
    -Лукићи 1, друга половина 18. века, Совач у Подгорини, Стевањдан.
    -Лазићи 2, друга половина 18. века, Дрлаче у Подгорини, Јовањдан.
    -Манојловићи, друга половина 18. века, Комирић у Рађевини, Ђурђевдан, велика и угледна задруга.
    -Маркулићи, прва половина 18. века, Тетово, Аранђеловдан.
    -Мијушковићи, после 1827. године, Срем, Никољдан.
    -Милојковићи, друга половина 18. века, Понор код Пирота, Аранђеловдан.
    -Михаиловићи, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Лучиндан.
    -Недељковићи, после 1827. године, Осат, Св. Стрефан Дечански.
    -Николићи 1, после 1827. године, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
    -Николићи 2, после 1827. године, Луг у Јадру, Јовањдан.
    -Павловићи, стара породица, Ђурђевдан.
    -Петрићи, друга половина 18. века, Сухо Село у Посавској Тамнави, Никољдан.
    -Петровићи, после 1827. године, Суводањ у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Поповићи, после 1827. године, Банат, Јовањдан, покрштени Цигани-Роми.
    -Радосављевићи, друга половина 18. века, Горња Буковица у Подгорини, Никољдан.
    -Рафаиловићи*, стара изумрла породица.
    *Ова породица је замрла у мушком потомству. У средини села изнад Грачице налази се на главном сеском путу леп споменика са натписом: Споменик је Павла Рафаиловића-Ворошице, на чијем белегу стоји, да је својом шешеном убио Осман Џору у Чучугама. По причању старца Косана Лелићанина, надимак Ворошица Павле је имао због тога, што је у аустријским фрајкорима био сеиз неког добровољачког официра а по опису био је омаленог раста, живе природе и необичне дрскости и смелости. О његовој личној храбрости, његовој смелости у борбама, његовим ранама и сношењу ратних тегоба, по селу се причају невероватне приче. Павлови потомци су замрсли пре 20 година, а оружје му је очувано код деце и његових потомака од кћери.
    -Савићи, после 1827. године, Рујевац у Азбуковици, Јовањдан.
    -Стајчићи, друга половина 18. века, Балиновић у Подгорини, Јовањдан.
    -Станићи, друга половина 18. века, Пакље у Подгорини, Петровдан.
    -Степановићи, друга половина 18. века, Тупањци у Подгорини, Стевањдан.
    -Танасковићи, друга половина 18. века, Стрмово-округ ужички, Стевањдан, уљези у Вуковиће.

    Одговори

  4. 26. фебруар 2013. у 21:58

    Милодан

    Села општине Уб, Тулари. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године.

    Тулари су на југозапад од Бањана, велико, уздигнуто, неравно, али не и брдовито тамнавско село, мада су му у падини секундарни кречњаци, који се на западном крају села и ваде. Сеоске куће су по џематима, а разликују се два краја: Горњи до Баталага и доњи до Калиновца.
    Тамнава беше подељена на мање жупе. Листина краља Жигмунда од 1426. године помиње као саставне делове старе Мачве жупе: Непричаву, Уб и Тамнаву. Средиште мачванској жупи Убу није данашња варошица Уб него пре негде у Тврдојевцу или Совљаку. Средиште мачванској жупи Тамнави не би тако исто могло бити данашња варошица Обреновац или старији Палеж већ негде села Тулари или Бањани.
    Током Првог српског устанка Прота Матеја и поп Лука имали су и честитих својих сарадника, Тамнаваца, чија су имена вредна помена: Исаило Лазић из Кртинске, Петар Ерић из Звечке, поп Леонтије Марковић из Уроваца, Живан Петровић из Каленића, Васиљ Павловић из Бајевца, Ђура Костић из Црвене Јабуке, Игуман Јеремија из Грабовца, Милован Зујаловић из Тулара, Живко Дабић из Голе Главе, Јован Томић-Белов из Црниљева, Михаило Глувац из Каменице, Раде Радосављевић из Голочела и др.
    Села немају шума око кућа него по крајевима њива и по долинама река. Суднице, школе, цркве механе нису у средини села, чији назив носе, него на путу и средишту, које служи за више оближњих села. Таква су села: Свилеуха, Врело, Радљево, Тулари, Бргуле, Непричава, Јабучје итд…
    Тулари имају своју заједницу Роваче, на којима сваки сељак има свој каменолом за вађење кречњака и жежење креча. Каменоломи су приватна својина а земљиште је сеоско.
    У Тамнави имамо неколико вреста земаља: пескуше, кречуше, црнице, смолнице, благуше, мртвуше и полојске земље.
    Мртвуша је црвена, тврда, хладна водоодржива глина, тешка за рад и водом оскудна. На њој успевају и само расту шуме, а извесних година могу и стрмни усеви, ништа више не може. Најлепши примери мртвуше: Дубрава у Орашцу и Љубинићу, Дубрава у Јабучју, затим безводни делови села: ТУЛАРИ, Бањани, Баталага, Свилеуве, Трлића и др..
    У селима, у којима има кречног камена, већи број сељака узгред се бави вађењем камена, жежењем креча и продајом. У Јабучју, Непричави, Степању, ТУЛАРИМА, Чучугама, Памбуковици и свим другим брдским селима, у горњем току Тамнаве, сваки сељак има свој каменолом и кречану.
    У Грабовцу, ко би се мало више задржао у селу и ко би се из ближе распитао о месту несељења и имања старијих породица од пре 150 година, увидеће да је стари Грабовац био збијен око Видана и да данас свака старија породица има својих представника на том истом месту. На овај начин Стублине су се растуриле од свог извора Црквине, Пироман и Бровић из Старог Села, Трстеница од старог гробља, Бањани из Старог Воћа, Тулари из Кленовице, Трлић од Језера, Совљак од Корова итд.
    Стара гробља позната су под особним именима: Бобије, Умке и Старо Гробље. Бобије постоје у Докмиру, Кршној Глави, Кожухару, Дружетићу и Туларима. У Туларима, на Марковцу, налази се некакво старо гробље, које народ зове Незнано Гробље; гробље са поломљеним стећцима, неправилног облика, велике тежине, доста разнето и по изгледу је хришћанско гробље.
    Јоше се држе старе, напуштене цркве у Дрену, Орашцу и Црниљеву. Порушних цркава или црквина има у: Бресници, Врелу, Јабучју, Каменици, Љубинићу, Новацима, Бргулама, Радуши, Свилеуви, Радљеву, Совљаку (до Гуњевца), Стублинама, Такову, Туларима, Уровцима, Рватима и Чучугама.
    Пред први устанак било је по посавским селима и читлук-сахибија, али ни они, као убски и палешки Турци, па ни они што народ држи, да су живели у Туларима и Непричави, нису оставили, као ни њихова владавина, никаквих виднијих трагова осим понеког имена.
    У списку села ваљевске епархије од 1735. године, од тамнавских села помињу се: Добрић (Трлић), Јабучје, Совљак, Стублине, Бреска, Грабовац, Врело, ТУЛАРИ, Бањани, Докмир, Радуша, Букор, Црниљево, Голочело, Каменица, Свилеува, Непричава, Палеж (Обреновац), Скела и Новаци.

    Порекло фамиија-презимена села Тулари, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Адамовићи, друга половина 18. века, Босанска Крајина, Петровдан, уљези у Поповиће.
    -Бојићи, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Никољдан.
    -Бранковићи, друга половина 18. века, Драгодо у Азбуковици, Ђурђиц.
    -Брисићи, друга половина 18. века, Обајгоре-округ ужички, Ђурђевдан, велика и угледна задруга.
    -Везилићи, друга половина 18. века, Узовница у Азбуковици, Лучиндан, велика и угледна задруга.
    -Вићентићи, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан, уљези у Лентиће.
    -Вуковићи, друга половина 18. века, Бела Крајина, Јовањдан.
    -Глишићи, прва половина 18. века, Левач, Никољдан.
    -Грујући, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.
    -Димитријевићи, друга половина 18. века, Осечина у Подгорини, Јовањдан.
    -Ђукићи*, прва половина 18. века, Јагодина, Алимпијевдан.
    *Ђукића је предак однекуда из Јагоине и залутао је у ове крајеве, па се населио по дну села, испод Поповића.
    -Ђурђевићи, после 1827. године, Кунице у Подгорини, Ђурђиц.
    -Зујаловићи*, прва половина 18. века, Звечка, Ђурђиц.
    *Зујаловићи су од старих звечанских Марковића, протерана отуда због помагања аустријским властима при њеним радњама за дизање народа против Турака. Из ове породице је чувени борац за народну слободу Милован Зујаловић, прво буљубаша, а после и капетан до 1813. године и најзад је погинуо у шанцу на Дубљу 1815. године.
    -Лентићи, прва половина 18. века, Ставе у Рађевини, Ђурђевдан.
    -Мајсторовићи, прва половина 18. века, Горње Кошље у Азбуковици, Ђурђевдан.
    -Максимовићи, друга половина 18. века, Огар у Срему, Св. Петка.
    -Мандићи, друга половина 18. века, Брдарица у посавској Тамнави, Јовањдан, доводац уз матер.
    -Митрићи, прва половина 18. века, Бастав у Рађевини, Ђурђевдан.
    -Митровићи, после 1827. године, Плужац у Подгорини, Јовањдан.
    -Младеновићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Лучиндан.
    -Павловићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.
    -Плочарци, после 1827. године, Таково, Ђурђиц.
    -Поповићи*, прва половина 18. века, Конавли, Петровдан.
    *Поповићи су необично стара и угледна свештеничка породица, досељена као таква у великој давнини из Конавла у Далмацији, па је исто и данас, и у средини села.
    -Пуцаревићи, прва половина 18. века, Узовница у Азбуковици, Ђурђевдан, велика и угледна породица.
    -Радивојевићи, друга половина 18. века, Бастав у Рађевини, Ђурђевдан.
    -Русовани, после 1827. године, Бачка, Лучиндан.
    -Сарићи*, прва половина 18. века, Чајниче, Михољдан.
    *По причању врло угледног и трезвеног старца Михаила Сарића, члана исте породице, Сарићи су из Чајнича у Босни. По његовом причању из Чајнича су се доселила седморица браће у Ораховицу па су двојица остала у Ораховици, трећи, по занату ковач, населио се у ваљевској Слатини, четврти као дрводеља, дошао у Туларе, пети, као исти занатлиа отишао у Рубрибрезу, шести у Подгорске Брезовице и седми у посавско-тамнавски Јаловик. Ковач из Слатине имао је више синова, па су му двојица сишли у Тврдојевац, један прешао у Купиново, а један, као поп, отишао у Звечку.
    -Симићи, прва половина 18. века, Горња Буковица у Подгорини, Јовађдан.
    -Ситарице, друга половина 18. века, Ситарице у Подгорини, Лазаревдан.
    -Станићи, друга половина 18. века, Ситарице у Подгорини, Јовањдан.
    -Терзићи, друга половина 18. века, Горња Буковциа у Азбуковици, Алимпијевдан.
    -Тимотићи, друга половина 18. века, Плужац у Подгорини, Јовањдан.
    -Ћосићи, после 1827. године, Стапар у Подгорини, Никољдан.
    -Филиповићи* 1, друга половина 18. века, Прилеп, Никољдан.
    *Предак ових Филиповића је био пекар у Ваљеву, па кад му посао није ишао добро, а уз то је направио и неку кривицу, побегао је из Ваљева и случајно се нашао у овом селу, где се прво погодио у службу код старих Поповића, а после оженио, окућио и децу изродио.
    -Филиповићи 2, после 1827. године, Крајина, Петровдан, уљези у Поповиће.
    -Хаџићи, друга половина 18. века, Ситарице у Подгорини, Јовањдан уљези у Симиће.

    Одговори

  5. 27. фебруар 2013. у 21:16

    Милодан

    Села општине Уб, Црвена Јабука. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године.

    Црвена Јабука је на североисток од Врела, равно село с кућама поређаним дуж сеоског пута с обе стране.
    Током Првог српског устанка Прота Матеја и поп Лука имали су и честитих својих сарадника, Тамнаваца, чија су имена вредна помена: Исаило Лазић из Кртинске, Петар Ерић из Звечке, поп Леонтије Марковић из Уроваца, Живан Петровић из Каленића, Васиљ Павловић из Бајевца, Ђура Костић из Црвене Јабуке, Игуман Јеремија из Грабовца, Милован Зујаловић из Тулара, Живко Дабић из Голе Главе, Јован Томић-Белов из Црниљева, Михаило Глувац из Каменице, Раде Радосављевић из Голочела и др.
    Кад би Турске власти осудиле неку породицу на прогонство или сургун, њихова би имања прелазила у друге руке. Ако би се повратили у село, могли би добити иста имања, или би им се дала друга у близини или нова да треба да се крче. Марковићи-Поповићи из Такова, кад су прелазили у Аустрију и отуда се враћали, неки су се населили на иста места, а неки отишли у друга села. Ђурићи-Јевтићи из Црвене Јабуке при повратку нису се могли вратити на исто место, већ је једна остала на Ушћу. Зазићи из Скеле нису могли да се врате у своје Попучке, већ остали у Скели. Лелићани из Трлића вратили су се опет на своје имање.
    У Тамнави има неколико врста земаља: пескуше, кречуше, црнице, смолнице, благуше, мртвуше и полојске земље.
    Полојске су земље тресетне, пуне воде, увек гњила, добре ливаде и пашњаци. Овакве земље су око бара и при ставама појединих река. А има их у: Црвеној Јабуци, Бровићу, Трстеници, Пироману, Стублинама, Забрежју, Ратарима, Кртинској итд.
    По народним традицијама многа данашња села постала су од раселица. Народ мисли, да су оваква села била трла или испуст главног села, па су се појединци деобом или због какве болести удаљавали из села и стварали нова села; Бровић је раселица суседног Пиромана, Баталаге – Свилеуве, Кршна Глава – Докмира, Милорци – Црвене Јабуке, Кртинска, Уровци, Хрвати, Звечка и Ратари старе Бреск(в)е, Бело Поље од Звечке итд.
    Имена, која би опомињала на воћа; Орашац, Јабучје, Црвена Јабука, Зукве, Гуњевац и Бреск(в)а.
    Досељеници из Никшићке Жупе, сродници знаменитих ваљевских кућа крајем 18. и почетком 19. века, знају се, ма у ком селу и ма у ком степену сродства се налазили, а види се да су дуго између себе одржавали родбинске везе, које су данас сасвим престале а у које спадају и фамилије Пејић из Докмира и Тврдојевда, Шајиновићи у Звечкој, Грабовцу, Уровцима, Пушићи у Грабовцу, Ђурићи у Црвеној Јабуци и Милорцима, Ђотуновићи на Ушћу, Нешовићи у Врховинама, Вукомановићи у Мургашу и Гуњевцу, Милаковићи у Црниљеву и Петровићи (Товаровићи) у Букору поред других, који знају да потичу из Драговољића у Никшићкој Жупи и од исте породице.
    Милин, творац села Јошева, је пред смрт узео у службу дечка Велимира, родом из Белопавлића, па су га Миланови синови због дуге и поштене службе оженили и окућили; Велимир је због тога примио славу својих добротвора и оставио после смрти шест синова, од којих су двојица прешли у Црвену Јабуку и Милорце, а четворица остали у Јошеви.

    Порекло фамиија-презимена села Црвена Јабука, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Андрићи, прва половина 18. века, Царина у Азбуковици, Алимпијевдан.
    -Гајићи, друга половина 18. века, Ровни у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Ђурићи и Ненадовићи. Видети Ненадовићи и Ђурићи.
    -Живановићи, друга половина 18. века, Тубровић у Подгорини, Никољдан.
    -Илићи, прва половина 18. века, Ребаљ у Подгорини, Јовањдан.
    -Јаковљевићи и Ђурђевићи, прва половина 18.века, Дробњаци, Ђурђевдан.
    -Кузмановићи и Станковићи. Видети Станковићи и Кузмановићи.
    -Кузмановићи и Петровићи. Видети Петровићи и Кузмановићи.
    -Ненадовићи и Ђурићи*, прва половина 18. века, Никшићка Жупа, Лучиндан.
    *Ненадовићи су од породице Грбовића и Вукомановића. Предак им се звао Ненад и оставио је после себе више синова. Његов унук Николица, буљубаша кнеза Алексе Ненадовића из 1791. године, погинуо је исте године у Скобаљу у чарци између Карађорђеве хајдучке чете и кнез Алексине потере. Николин синовац је капетан Ђура, који је био међу првим Тамнавцима, који су се 1804. године дигли на устанак, а који је живео до 1883. године и био буљубљшљ и капетан. Ђурини се потомци зову још и: Стојковићи, Урошевићи и Јеремићи, а Николичини: Ненадовићи и Ђотуновићи на Ушћу.
    -Петровићи и Кузмановићи, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Јовањдан.
    -Станковићи и Кузмановићи, друга половина 18. века, Гола Глава у области, Никољдан, од Станковића из Голе Главе.

    Одговори

  6. 28. фебруар 2013. у 22:38

    Милодан

    Села општине Уб, Чучуге. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године.

    Чучуге се с обе стране речице Уба, неравно али не и све брдовито село, с кућама Убом раздељеним у два велика краја. На десној страни реке су: Чучуге са збијеним кућама у долинама потока, који с Авале и Џориног Брда силазе у Уб и Црна Бара, на левој страни, с растуреним кућама на све стране, где ни две куће нису заједно.
    Па не само у Свилеуви, него на Бељину, Чучугама, Братачићу, Буковици, Мишару, Лозници и Лешници Тамнавци осветлаше образ и себи и својим потомцима и доказаше, да се у њима није угасила љубав преме слободи и витештву. Много је Тамнаваца крвљу својом и костима залило свако бојно поље у данашњој Србији. Током Првог српског устанка Прота Матеја и поп Лука имали су и честитих својих сарадника, Тамнаваца, чија су имена вредна помена: Исаило Лазић из Кртинске, Петар Ерић из Звечке, поп Леонтије Марковић из Уроваца, Живан Петровић из Каленића, Васиљ Павловић из Бајевца, Ђура Костић из Црвене Јабуке, Игуман Јеремија из Грабовца, Милован Зујаловић из Тулара, Живко Дабић из Голе Главе, Јован Томић-Белов из Црниљева, Михаило Глувац из Каменице, Раде Радосављевић из Голочела и др.
    Сељаци се служе бунарчићима и изворцима по странама песковитих делова равнице, затим вештачким копаним бунарима, барама и удољинама по равници. Бунарчићи и извори су више од две трећине године без воде, а бунари, баре и удољине су опет пуни кад су кише, иначе празни или са устајалом водом. На узвишенијим местима ове (тамнавске) равнице нема ни бунара по неким селима, те се муче без воде, таква села су: Тулари, Бањани, Трлић, равнији делови Чучуга и Памбуковице.
    Правих језера нема у области. У брдском делу делу области има понека вртачица испуњена водом и народ то зове језером. Ова језера пуне се атмосферском водом, коју вртаче задржавају преко целог лета и која се мути при паду киша, топљењу снега и нанетим шљамом са стране; она не отичу, без извора су и без притока. Због многих наноса са стране кратког су века, пресушују или обрасту барским биљем и прелазе у мале тресавице. Оваква језера су: Степањско у Рогају, Девојачка Вода у Радуши, Осман-Џорина Бара у Чучугама, Слатинско Језеро у Ковачевићима, Голочељанско у Бразнику и Дрлупско у Каменици.
    Села у овој области била су толико ненасељена, само што се може рећи да нису била пуста. Спахије су због тога биле радо предусетљиве према сељацима, тадо су их задржавали и насељавали. Насељенима се давало све, што је требало и од стране спахија гледало се да се задрже и да још по кога од својих сродника населе. Ако је било који сељак увиђао да ће остати без порода и наследника, па би осећао потребу да се с киме збратими или да кога усини, спахије су радо пристајале и одобравале. Посинци и задругари после смрти својих поочима имали су права на ова уживања, као и за њиховог живота. На тај начин из тог доба стари Милошевић од Ђакова у Старој Србији збратимио се са Смиљанићем из Чучуга и у задрзи остао до данас.
    У Чучугама, Кршној Глави, Слатини и Докимиру поједини делови села полажу заједничка права на каменоломе и дају их под закуп.
    Каменичке и Љутичке заједнице у Шешевици, у простору преко 130 ха опет су шумске заједнице, али лошије вредности од Коцељевачких шума. Заједнице брдских села: Степања, Бајевца, Врховина, и Кршне Главе су сеоски испусти, докле заједнице: Голочела, Козарице, Новака и Слатине су шумске целине, само мањег обима.
    У Чучугама, Кршној Глави, Слатини и Докмиру поједини делови села полажу заједничка права на каменоломе и дају их под закуп.
    У селима, у којима има кречног камена, већи број сељака узгред се бави вађењем камена, жежењем креча и продајом. У Јабучју, Непричави, Степању, Туларима, Чучугама, Памбуковици и свим другим брдским селима, у горњем току Тамнаве, сваки сељак има свој каменолом и кречану.
    Страна имена за која се позитивно сме тврдити да су латинског или романског порекла јесу: Бањани, Бргуле, Букор, Коцељева, Шарбане, Балачка, Паланка, Влашић, Цер, Ворбиз (сада Ворбис, део скељанског атара управо на коме је изграђена Термоелектрана Обреновац – “Б”, оп. Милодан), Балур (Кртинска), Бања (Бајевац) и Мисиште (Лисо Поље).
    Страна имена, која би опомињала на раније господаре у области, била би: Маџаревац (вис у Шешевици), Маџарац (Букор), Маџарско Гробље (по многим селима), Шанчиште (Непричава), Пакај (Непричава), Шанчић (Свилеуха), Шимнатица (Бргуле); Скела, Мургаш, Чучуге; Алије (Мургаш), Нурча (Уровци), Думача (Таково), Чолопек (Врело), Анатема (Бресница) Авала (Памбуковица) Баталаге, Буџак (Рубрибреза) и др.
    Порушених цркава или црквина има у: Бресници, Врелу, Јабучју, Каменици, Љубинићу, Бргулама, Новацима (у средини села), Радуши, Свилеуви (на два места), Радљеву, Совљаку, (до Гуњевца), Стублинама (на два места), Такову, Туларима, Уровцима, (На Брески али је Сава пре , тада, 15 година однела), Рватима и Чучугама.
    Задружни живот је у области на великој цени. Јединштина је последица породичних недаћа и она не мора да представља сироманштину. Иноконштина је последица деобе и материјалног упропашћавања куће и породице од стране рђавих старешина и предтавника. Нема дома у селу, који није био, или који није задужен или који се не спрема да буде задужен. За задружни живот везано је и благостање дома, за јединштину оскудица у радној снази, за иконоштину крајња немаштина. Па и данас ова област истиче се са највећим бројем становника на једну кућу у Краљевини. Задруга има с особинама и без особина, и уопште уређених, као што су задруге горњих ваљевских области. У области задруге првог облика, као и горе, су: Станковићи у Голохј Глави, Ашковићи и Милошевићи у Чучугама, Ђапићи и Арсеновићи у Букору, Јованивићи и Цвејићи у Црниљеву, Ковачевићи и Пауновићи у Коцељеви, Петрићи у Дружетићу итд.
    Задруге од несродних елемената су: Јовановићи у Црниљеву са старим Милаковићима од најранијих времена, Милошевићи у Чучугама са старинцем Смиљанићем итд.
    У току штампања овог издања (1912, године, оп. Милодан) многе су се велике тамнавске задруге изделиле, те данас и не могу се узети као задруге у овом смислу. Задруге: Станковића, Ашковића, Јовановића, Петрића, Јовичића, Нешића, Антонића, Тодоровића, Мишића, Поповића и Милошевића изделиле су се. Раније било се уобичајило, да се задруге држе за живота понеког угледнијег члана, који би кућу подигао и истакао се као паметан старешина и добар кућаник. Овај се старешина необично ценио и поштовао, нарочито се ценила његова умешност и пажљивост према задругама, због чега и незадовољници ретко су се смели усуђивати, да потраже деобу. Већ се ова задругарска особина губи и задругари пролазе олако преко ње, па се и деле, на пазећи, да ли ће овим увредити старешину. Кад се кућа Милошевића у Чучугама хтела делити, десила су се у животу два старца, који су оба, кад су унуци представили потребу и вољу да се деле, напречац умрла, нису могли да преживе тај случај. Тај је исти случај био и код Илије Ковачевића у Слатини, кад се његова задруга почела да распада.

    Порекло фамиија-презимена села Чучуга, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Ашковићи и Кокоровићи. Видети Кокоровићи и Ашковићи.
    -Васиљевићи, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Ђурђиц.
    -Вукосављевићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Св. Трифун.
    -Давидовићи, после 1827. године, Близоње у Колубари, Јовањдан.
    -Живановићи, после 1827. године, Котешица у Колубари, Јовањдан.
    -Живковићи, прва половина 18. века, Драгодо у Азбуковици, Ђурђиц.
    -Забрђани, после 1827. године, Јовањдан, уљези у Лукиће.
    -Јанковићи, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Јовановићи 1, после 1827. године, Железник код Београда, Ђурђевдан.
    -Јовановићи 2, после 1827. године, Осат, Св. Трифун.
    -Ковачевићи, после 1827. године, Близоње у Колубари, Јовањдан.
    -Којићи, после 1827. године, Доња Буковица у Подгорини, Јовањдан.
    -Кокоровићи и Ашковићи, прва половина 18. века, Остружањ у Подгорини, Аранђеловдан.
    -Лукићи, друга половина 18. века, Оклетац-округ ужички, Јовањдан.
    -Марковићи 1, после 1827. године, Јошева у Подгорини, Јовањдан.
    -Марковићи 2, после 1827. године, Шеврљуге-округ ужички, Илиндан.
    -Марковићи 3, после 1827. године, Стрмово-окуг ужички, Ђурђевдан.
    -Милошевићи*, прва половина 18. века, Ђаково у Старој Србији, Никољдан.
    *Предак Милошевића још у великој давнини збратимио се са старим Смиљанићима и та задруга је и до данас остала у целини.
    -Михаиловићи, после 1827. године, Бабина Лука у Колубари, Јовањдан.
    -Николићи, после 1827. године, Козличић у Колубари, Никољдан.
    -Новаковићи, друга половина 18. века, Царина у Азбуковици, Ђурђевдан.
    -Остојићи, после 1827. године, Заостро у Полимљу, Аранђеловдан.
    -Павићи, друга половина 18. века, Бранковина у Колубари, Стевањдан.
    -Павловићи 1, друга половина 18. века, Коцељева, Михољдан.
    -Павловићи 2, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Јовањдан.
    -Панићи, друга половина 18. века, Јошева у Подгорини, Јовањдан.
    -Петровићи 1, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Јовањдан.
    -Петровићи 2, после 1827. године, Коцељева, Пантелијевдан, доводци од тамошњих Николића.
    -Ранисављевићи, друга половина 18. века, Гуњаци у Азбуковици, Св. Стефан Дечански.
    -Симићи, после 1827. године, Оклетац-округ ужички, Никољдан.
    -Смиљанићи, стара породица, Никољдан.
    -Станојевићи, друга пполовина 18. века, Стара Река у Подгорини, Јовањдан, велика и угледна задруга.
    -Степановићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Аранђеловдан.
    -Тимотићи, после 1827. године, Доња Буковица у Подгорини, Јовањдан.
    -Триндићи, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.
    -Трифуновићи, после 1827. године, Котешица у Колубари, Никољдан.

    Одговори

  7. 1. март 2013. у 00:43

    Милодан

    Додак на претходни коментар, Чучуге. Молим модератора да убаци презиме Бајићи:
    -Бајићи, (Чучуге), после 1827. године, Осат, Лазаревдан.
    Хвала унапред!

    Одговори

  8. 1. март 2013. у 20:12

    Милодан

    Села општине Уб, Чучуге. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године.

    Шарбане су на десној страни речице Уба, на запад од Бргула и Радљева, неравно, али не и брдовито село с кућама у малим џематима, растуреним на све стране.
    Доња кладничка села: Паљуви, Бргуле, Стублениоца, Радљево, Мали Борак, Скобаљ и Шарбане зову своје заједнице, у простору од 2-5 ха у зиратној земљи, својим беглуцима, дају их под закуп, где закупнина иде у општинску касу на олакшање општинског буџета.
    Страна имена за која се позитивно сме тврдити да су латинског или романског порекла јесу: Бањани, Бргуле, Букор, Коцељева, Шарбане, Балачка, Паланка, Влашић, Цер, Ворбиз (сада Ворбис, део скељанског атара управо на коме је изграђена Термоелектрана Обреновац – „Б“, оп. Милодан), Балур (Кртинска), Бања (Бајевац) и Мисиште (Лисо Поље).
    Села, која су постала засеоци од других села пре 200 (сада 300) годинља, била би: Бело Поље од Звечке, Радљево од Бргула, Шарбане од Бргула, Јошева од Љубинића, Кожуар од Вуконе, Брезовица од Врела, Калиновци од Бањана, Суботица од Коцељеве и др.

    Порекло фамиија-презимена села Шарбане, општина Уб:
    Презиме-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена:

    -Адамовићи*, прва половина 18. века, Призрен, Никољдан.
    *Родоначелник ове породице је Илија са својих пет синова: Лазаром, Адамом, Дамњаном, Аврамом и Ђорђем. Само је Ђорђе умро без деце, а сви остали оставили су своје потомство, те га има и данас, и зову се: Адамовићи, Аврамовићи, Дамњановићи и Лазаревићи.
    -Благојевићи и Хаџићи. Видети Хаџићи и Благојевићи.
    -Бранковићи, друга половина 18. века, Ставе у Рађевини, Никољдан.
    -Гајићи и Илићи. Видети Илићи и Гајићи.
    -Ђорђевићи, друга половина 18. века, Јошева у Колубари, Јовањдан.
    -Живановићи, после 1827. године, Осат, Никољдан.
    -Илићи и Гајићи, друга половина 18. века, Срем, Ђурђиц.
    -Јовановићи 1, после 1827. године, Сељани у Полимљу, Никољдан.
    -Јовановићи 2, после 1827. године, Бах (ја бих рекао Ба, оп. Милодан) у Колубари, Никољдан, уљези у Адамовиће.
    -Манојловићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Јовањдан.
    -Марковићи, друга половина 18. века, Балиновић у Подгорини, Јовањдан.
    -Матијашевићи, друга половина 18. века, Царина у Азбуковици, Никољдан.
    -Матићи, друга половина 18. века, Златарић у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Николићи, после 1827. године, Бојић у Поцерини, Ђурђиц.
    -Павићевићи, после 1827. године, Прибој, Никољдан.
    -Павловићи, после 1827. године, Рабас у Подгорини, Ђурђиц.
    -Ранковићи 1, друга половина 18. века, Пријепоље, Ђурђиц.
    -Ранковићи 2, после 1827. године, Добановци у Срему, Игњатијевдан.
    -Хаџићи и Благојевићи, друга половина 18. века, Ставе у Рађевини, Ђурђиц.
    -Чолићи, друга пооловина 18. века, Суводање у Подгорини, Томиндан.

    Одговори

  9. 1. март 2013. у 20:27

    Милодан

    Са овим сам завршио сва села општине Уб изузев Богдановице, коју Љуба Павловић у пар наврата помиње као засеок Такова што значи да је Богдановица раселица Такова. Иначе, то је несеље насељено Ромима и, сада је, скоро па предграђе Уба идући регионалним путем из смера Обреновца и Београда.
    У наставку “прелазим” на села општине Обреновац, која се налазе на левој обали Колубаре, по азбучном реду
    Могуће су грешке у постављању ових текстоова, које иду мени на душу, али нису биле намерне, али и приређивачу књиге Љубе Павловића, јер, случајно сам уочио, нису навели све странице на којима се дотично село помиње. Тако је у претходном тексту био пропуст код фамилије Илић и Гајић, није наведена страница где је она описана што сам уочио приликом прегледа текста пре слања, али исто тако, синоћ сам уочио свој пропуст код фамилије Бајић из Чучуга (код куцања презимана Бајић на страници “од А до Ш”) и ко зна колико сам пропуста направио (а богме и приређивач) тако да пропусти и грешке нису искључени/е.
    Хвала на пажњи!

    Одговори

  10. 25. март 2013. у 22:06

    Милодан

    masan!
    ako moze vrhovine.. da li se u knjigi ljube pavlovic pominju vasiljevici u vrhovinama?
    ____________________________________________________________________________
    Имате линковане Врховине. У Љубиној књизи нема фамилије Васиљевић. Најближи Васиљевићи су у Чучугама и Стубленици.

    Одговори
1 2 3 4 5