Презимена, село Средска (Призрен)

5. маја 2012.

коментара: 47

Нешто више о пореклу становништва села Средске код Призрена и о познатим личностима из овог села, о пореклу чувеног српског војводе, харамбаше Вука Мандушића, који је хајдучио по Далмацији. 

Испитивање је спровео 1947. год. др Татомир Вукановић.

У међуратном периоду и после Другог светског рата повезује се седам заселака:

 Ракочи – Рачевићи (27 кућа, родови Ђорђевићи, Савићи, Димовци, Тодоровићи. Сви су староседеоци из ове жупе и других српских насеља у околини Призрена.

Јакшићи, пореклом из Херцеговине, досељени крајем 17. и почетком 18. века. Од овог рода је Марија Јакшић, глумица и водитељка. (славе св. Николу и св. Петку – важи и за горње родове што се славе тиче).

Пејчићи (15 кућа: родови Мандушићи са огранцима Гаћовци, Гаџићи, Думанови и Нишовци, старији досељеници из Тетова, где су били имућни и одакле су побегли у Средску због убиства турских пљачкаша и заптија – један од четворо браће је отишао у Црну Гору и од њега је, по предању, настала чувена јуначка кућа Мандушића – њихови потомци у Средској важе за добре јунаке и гусларе. Дакле, чувени војвода Вук Мандушић је, највероватније, пореклом из Тетова.

Јанковићи, Добросавци и Качаревићи досељени у 17. веку из суседне Сиринићке Жупе, славе св. Петку, Николу, Арханђела.

Палицојки – Горња и Доња махала (30 кућа, родови Љамовци – Љамићи су староседеоци, бавили се кириџилуком/трговином са Призреном и Скадром.

Великинци, Огравци, раније су се звали Попевци, новије име изведено од надимка који су добили када су као печалбари довели из Румуније једну посебну врсту паса.

Зрнзевци – Зрнзевићи. Стари су им јако стари досељеници из Прилепског краја.

Шошевци (5 кућа.,). Стари су им досељени у првој половини 18. века из Вирпазара у Црној Гори, од братства Племенац. Ови и горњи родови славе Митровдан, Ђурђиц, св. Николу.

Кабасовци – Радивојевићи, далеком старином су из села Кабас у северној Албанији – подигли су црквицу покајницу због убиства свештеника у старом завичају. Из овог рода је чувена видарица Јасна Кабасова, чија су три сина били добровољци у руској војсци и руско-турском рату 1876. године, а један од њих је био руски конзул Петко Радивојевић у Софији, где су га убили Бугари, као и Никанор – Петроније, старешина манастира св. Марка код Призрена.

Чукаловци досељени у 17. веку из Ибарског Колашина (данашња околина Зубиног Потока)

Шиповци досељени из Босне, као и Џиновци, који су се етапно селили преко Међимурја, Косова и Јањева и Софтићи са огранцима Арсовци и Курдевци; славе св. Николу, Ваведење и св. Ђорђа.

Крајци или Крајчићи – Каралејићи, који добија назив по селу Крајк на граници Подриме и Хаса -Метохија, одакле су због арбанашког зулума избегли. Каралејићи (12 кућа. родови Кралејици са огранцима Гогинци -Гогићи, Ђурђиљинци – Ђурђевићи, Ципкини и Ајтинци – Ајтићи, чија су два брата остала у Румунији почетком 20. века, и од којих су постале породице Стојковићи и Марковићи.

Сопкинци- Живковци, старином од Тетова.

Јефтићи и Радовци – Радићи досељени од Никшића славе Ђурђевдан и св. Пречисту.

Заселак Стајковце – Горња и Доња махала, старином из западне Македоније /31 кућа; родови Вучевци, Бранисављевићи, Торомановићи, Живковићи, Петровићи, Каралејићи, Црнчевићи, Пучковићи и Стајковци; славе св. Николу и св. Пречисту.

Заселак Богосевце: родови Видосавци, староседеоци. Њихов предак “Рајко Цаја” који је имао 12 хиљада оваца, за време сеобе Срба 1690. године избегао је у Срем, где од њега потиче 70 фамилија, а сву имовину оставио селу и родбини.

Ковачевци, досељени из околине Штимља.

Танасковци, најбројнији у селу, старином из Биначке или Горње Мораве (околина Гњилана или Витине), одакле су најпре доселили у Речане (општина Призрен), а одатле под претњом “турчења”, прешли већином у засеоке Богошевце и Рацоче- њихови даљи сродници у Речану и Горњем Селу су примили ислам. Од Танасковца су; Зоровци, Паљовци, Шиљовци, Абрасовци и Буцови – Недељковићи славе. св. Николу.

Осим староседелачког, све породице су досељене од 16. до 18. века.

Из Средске су, иначе, браћа Вук Исаковић и Трифун Исаковић, обојица војсковође који су се иселили у току великих сеоба у Срем, потичу од староседелаца. У селу је рођен и Чолак Анта Симеоновић, српски војсковођа Првог српског устанка. Непознато је од кога је рода.

ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко

Коментари (47)

Одговорите

47 коментара

  1. Azer

    Pozzzz jedno pitanje ako neko poznaje dami jevi familija je iz Prizrena Rahman zvani Raki zeni je ime Sanela isto iz Prizrena Rahmanova sestra Sanija nadimak Cana Said i Senad svi su bili u Švici 2001 g . Želio bi da saznam njihovo prezime gdesu sad i dase cujem s njima . Ako neko poznaje ovu familiju dami javi . Unapred se zahvaljujem lp.

  2. Vi pojma nemate
    Taj Tatomir Vukmanović lupeta

  3. Радомир

    Рођен сам у селу Средској (Средска) и осећам потребу да извршим исправке неких назива засеока и презимена породица у нашем драгом селу.
    Ракочи се исправно назива Рачојћи,
    Палицојки се исправно назива Паличојћи,
    Крајци, Крајчићи се исправно назива Крајћи. И не видим зашто се овај засеок повезује са презименом Каралејићи које припада засеоку Стајковце.
    Богосевце се правилно зове Богошевац,.
    Огравци се правилно зову Огаревићи,
    Јефтићи и Софтићи се исправно зову Јевтићи и Совтићи.
    У неким називима је уместо слова Ћ написано слово Ч, слово З уместо слова Ж и слово С уместо слова Ш, што је вероватно због претходног коришћења стране латинице у којој нема наведених слова.
    Занимљиво је да су бројне породице долазиле да се населе у овом месту долазећи са свих страна и већих удаљености, као да су у Средској видели “земаљски рај”. Недавно преминули Слободан Лазаревић, професор српског језика рођен у засеоку Крајћи, је овај крај назвао “Епикуров врт”.

  4. Zrnzevici bili veliki borci i barjak kosovskog boja bio kod njih

  5. Sredska pa svedska, srecani srecni ljudi

  6. Jaksici i pozz za sve srecane i do male amerike

  7. al bano

    Pozdrav svim srećanima od rodbine .

  8. Горан

    Одакле су Милачићи из Средске?Нико није поменуо дасе један засеок у Средској зове Милачићи,дали су Милачићи пореклом из Средске,дал их има још у селу?

  9. Duško Janković

    Pozdrav svima
    Zovem se Duško Janković od oca Mihaila rođ. 1931 u Beogradu. Deda Dušan je rođen 1894 u zaseoku Pejčiki, sredačka župa, od oca Nikole
    Da li je nekom poznato o ovoj familiji Janković sa pređašnjim opisom, slavi se sv. Aranđel
    Unapred zanhvalan