Нешто више о пореклу становништва села Средске код Призрена и о познатим личностима из овог села, о пореклу чувеног српског војводе, харамбаше Вука Мандушића, који је хајдучио по Далмацији.
Испитивање је спровео 1947. год. др Татомир Вукановић.
У међуратном периоду и после Другог светског рата повезује се седам заселака:
Ракочи – Рачевићи (27 кућа, родови Ђорђевићи, Савићи, Димовци, Тодоровићи. Сви су староседеоци из ове жупе и других српских насеља у околини Призрена.
Јакшићи, пореклом из Херцеговине, досељени крајем 17. и почетком 18. века. Од овог рода је Марија Јакшић, глумица и водитељка. (славе св. Николу и св. Петку – важи и за горње родове што се славе тиче).
Пејчићи (15 кућа: родови Мандушићи са огранцима Гаћовци, Гаџићи, Думанови и Нишовци, старији досељеници из Тетова, где су били имућни и одакле су побегли у Средску због убиства турских пљачкаша и заптија – један од четворо браће је отишао у Црну Гору и од њега је, по предању, настала чувена јуначка кућа Мандушића – њихови потомци у Средској важе за добре јунаке и гусларе. Дакле, чувени војвода Вук Мандушић је, највероватније, пореклом из Тетова.
Јанковићи, Добросавци и Качаревићи досељени у 17. веку из суседне Сиринићке Жупе, славе св. Петку, Николу, Арханђела.
Палицојки – Горња и Доња махала (30 кућа, родови Љамовци – Љамићи су староседеоци, бавили се кириџилуком/трговином са Призреном и Скадром.
Великинци, Огравци, раније су се звали Попевци, новије име изведено од надимка који су добили када су као печалбари довели из Румуније једну посебну врсту паса.
Зрнзевци – Зрнзевићи. Стари су им јако стари досељеници из Прилепског краја.
Шошевци (5 кућа.,). Стари су им досељени у првој половини 18. века из Вирпазара у Црној Гори, од братства Племенац. Ови и горњи родови славе Митровдан, Ђурђиц, св. Николу.
Кабасовци – Радивојевићи, далеком старином су из села Кабас у северној Албанији – подигли су црквицу покајницу због убиства свештеника у старом завичају. Из овог рода је чувена видарица Јасна Кабасова, чија су три сина били добровољци у руској војсци и руско-турском рату 1876. године, а један од њих је био руски конзул Петко Радивојевић у Софији, где су га убили Бугари, као и Никанор – Петроније, старешина манастира св. Марка код Призрена.
Чукаловци досељени у 17. веку из Ибарског Колашина (данашња околина Зубиног Потока)
Шиповци досељени из Босне, као и Џиновци, који су се етапно селили преко Међимурја, Косова и Јањева и Софтићи са огранцима Арсовци и Курдевци; славе св. Николу, Ваведење и св. Ђорђа.
Крајци или Крајчићи – Каралејићи, који добија назив по селу Крајк на граници Подриме и Хаса -Метохија, одакле су због арбанашког зулума избегли. Каралејићи (12 кућа. родови Кралејици са огранцима Гогинци -Гогићи, Ђурђиљинци – Ђурђевићи, Ципкини и Ајтинци – Ајтићи, чија су два брата остала у Румунији почетком 20. века, и од којих су постале породице Стојковићи и Марковићи.
Сопкинци- Живковци, старином од Тетова.
Јефтићи и Радовци – Радићи досељени од Никшића славе Ђурђевдан и св. Пречисту.
Заселак Стајковце – Горња и Доња махала, старином из западне Македоније /31 кућа; родови Вучевци, Бранисављевићи, Торомановићи, Живковићи, Петровићи, Каралејићи, Црнчевићи, Пучковићи и Стајковци; славе св. Николу и св. Пречисту.
Заселак Богосевце: родови Видосавци, староседеоци. Њихов предак “Рајко Цаја” који је имао 12 хиљада оваца, за време сеобе Срба 1690. године избегао је у Срем, где од њега потиче 70 фамилија, а сву имовину оставио селу и родбини.
Ковачевци, досељени из околине Штимља.
Танасковци, најбројнији у селу, старином из Биначке или Горње Мораве (околина Гњилана или Витине), одакле су најпре доселили у Речане (општина Призрен), а одатле под претњом “турчења”, прешли већином у засеоке Богошевце и Рацоче- њихови даљи сродници у Речану и Горњем Селу су примили ислам. Од Танасковца су; Зоровци, Паљовци, Шиљовци, Абрасовци и Буцови – Недељковићи славе. св. Николу.
Осим староседелачког, све породице су досељене од 16. до 18. века.
Из Средске су, иначе, браћа Вук Исаковић и Трифун Исаковић, обојица војсковође који су се иселили у току великих сеоба у Срем, потичу од староседелаца. У селу је рођен и Чолак Анта Симеоновић, српски војсковођа Првог српског устанка. Непознато је од кога је рода.
ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко
27. јун 2013. у 13:09
Dušan A. Mandušić
Da li se nešto pobliže može reći o ta “četiri brata” i njihovom kretanju, jer od Vuka Mandušića Iz 1600. i neke god. pa do Anđelka Mandušića iz I.svetskog rata, a Sredska se pominje iz 1300. i neke god. Gde su se trbuhom za hlebom (poslom) razmileli Mandušići, tako da ih ima na svim kontinentima. Ja sam jedan od njih rođen 1936 u Beogradu kao i moj otac Aleksandar rođen 1901/1941god. od oca Miloša rođen 1862/? (završio u Africi kod povlačenja srpske vojske)i majke Sofije rođene Karanović iz sela Resnik kraj Beograda,
a po kazivanju starijih kojih više nema da je Milošev otac Gavrilo od “Prizrena” stigao u Kragujevac ili Kruševac,pa Miloš za Beograd; gde je nadničio kao kiridžija(prevoznik).
Svi smo pravoslavne vere i slava je sv. Nikola. Imam kontakte sa dosta Mandušića ali su skoro svi mlađi te nemaju saznanja o nekom dubljem poreklu.
4. фебруар 2015. у 03:49
Miloš
možda vam ovaj link pomogne.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B8%D1%9B
24. април 2020. у 20:57
Dragan
Dusane, imam sve podatke o Savi Mandusicu (Andjelkovom ocu) i svim njegovim potomcima. [email protected]
22. новембар 2013. у 00:26
Jovana
Хвала пуно на информацијама. Да ли ми можете рећи нешто више о Великинцима? Мој деда је Станимир Великинац из Средске.
4. фебруар 2015. у 03:34
Miloš
Poznati prizrenski zubar, Velikinac Rade.
22. мај 2016. у 08:16
Zlatko petrović
Javite se u vezi Velikinaca. Oni su iz centra Sredske zaseoka Paličojki gde se čuvala zastava iz Kosovskog boja do Bugarske okupacije Sretala.
24. април 2020. у 21:01
Dragan
Imam kompletan rodoslov Velikinaca uljucujuci i Stanimira. Javite se.
[email protected]
16. децембар 2014. у 18:52
Stanimir
Lepo je od g-dina Šarka što je dao skupne podatke za selo Sredska, a greške monje ili veće, mogu se ispraviti.
Ja sam rođen u zaseoku Račojći 1941 god, a pretpostavljam da g-din Šarko iako je iz sela Planjana, tamo nije i rođen jer sigurno ne bi prihvatio da se njegovo susedno selo zove Rakoći ili Račevići. Međutim, nije jedini koji nepravilno navodi ime mog zaseoka.Znaći ime zaseoka je Račojći (Račojki).
Račojći čine dve doseljeničke porodice : Račina – sinovi Iljča i Loja ,po Rači je i selo dobilo ime, druga je porodica Jakšina, koje su doseljeni, kako oni kažu, iz Hecegovine, mada ja imam podatak da su doseljeni iz okolkline Tetova.
Rača je doseljen iz okoline Gnjilana , Binačka Morava, zajedno sa bratom Tanaskom iz Bogoševca, a dali su doseljenici ili povratnici o tone drugi put.
16. децембар 2014. у 23:40
Шарко
Станимире,
Ја нисам из Плањана, (Нисам Средчанин). Сложио би се са вама, ови подаци за село Средска нису комплетни, а и сигурно има доста грешака који нису тачни. Ове податке за село Средска нисам преузео из литературе Татомира Вукановића, него сам из неке друге литературе преузео ове податке, тренутно немогу да се сетим из које литературе су ови подаци, видећу па ћу да ти јавим. Ови подаци нису опширнији. Постоји књига о Средској аутор је неки господин Ћукаловић ако се не варам и тој књизи постоје комплетни подаци за село Средска. Ако имате те податке о становништву из књиге господина Ћукаловића, молим вас да их доставите овом порталу.
Трагам за Средчане и Сиринићане који би можда хтели да ураде ДНК тест. Господине Станимире да ли сте ви можда заинтересовани за ДНК анализу?
4. јун 2018. у 12:56
Nada
Поштовање,
Књига је од господина Тодора Чукаловића, зове се Сретечи Родослов, такође се слажем да је доста података штуро и упитно али свакако свака част на труду.
4. јун 2018. у 13:01
Nada
Пардон, Сретечки Родослов. Значило би на сајту имате опцију исправке коментара због словних грешака.
17. децембар 2014. у 14:03
Stanimir
Račojći-nastavak.Račin sin Iljča imao je dva sina Marka i Todora, Marko je imao sina Savu, po kome je prezime Savić. Todor je imao tri sina Krsta, Dima i Jovan. Krsta je imao sinove Simijana i ,Jakova, kojima su nastala prezimena Simić i Jakovljević. Dima je imao sinove Stanka,Ristu i Anđelka. Međutim, njihova prezimena su po dedi Todoru-Todorovići.Anđelko je imao čerku Anđelinu.. Dalje sledi nastavak.
21. мај 2015. у 16:30
РС
Јако занимљиве податке је изнео господин Станимир, молим Вас наставите са писањем. Поздрав.
15. фебруар 2016. у 01:23
Nenad
JA SAM SOVTIC NE SOFTIC,MI SA BOSNOM NEMAMO NIKAKVE VEZE.PORODICNI RODOSLOV OD OSAM KOLENA GOVORI O NAMA KAO STAROSEDEOCIMA NA PROSTORU SREDACKE ZUPE.NISMO SVI DOSLI OD NEKUD ISPADA DA SRBI NIGDE NISU BILI STAROSEDEOCI.
15. фебруар 2016. у 01:26
Nenad
Совтић не Софтић,
22. мај 2016. у 08:44
Zlatko petrović
Vuk Isaković i brat mu Trifun .čolak Anto Simeunović je izSredske selo Drajčići. Karađorđe se jedno vreme boravio u okolini Prizrena pa možda i odatle poznanstvo sa čolak Antom. Sima Andrejević Igumanov je iz Sredske zaseok Mušnikovo vidi knjigu Dragoljuba Slavković. Potomci Vuka Mandušića iz Sredske su Anđelko amrički heroj i brat mu Dušan Mandušić poginuo 41 bacivši bonu na fašistički tenk u centru Prizrena. Proto majstor Georgije sa braćom iz Cara Dušana hrisovulji je is Sredske selu Manastirima sada muslimansko. Na Prevalcu i Sredskoj je stolovao najstariji Srpski car Ostroilo 6 vek.mesto Kraljev dvor je čitav milenijum posle Ostroila koristili srpski velikaši. Pored navedenih doseljenika ima po Cvijiću doseljenih i iz okoline Skadra i Drača naša ima i starinaca od pamtiveka je Sredske naslanja na Ošljak i Šar planinu bogatu pašnjacima.
7. новембар 2016. у 00:00
Стефан Шошевић
Поздрав! Истраживао сам порекло Шошевића и наишао сам на два податка: један податак да воде порекло из Вирпазара, а друго из Фоче. Да ли можда неко зна нешто о пореклу Шошевића? Хвала.
24. април 2020. у 21:06
Dragan
Stefane, ako se interesujes o rodoslovu Sosevica, javi se, imam puno podataka.
[email protected]