Нешто више о пореклу становништва села Средске код Призрена и о познатим личностима из овог села, о пореклу чувеног српског војводе, харамбаше Вука Мандушића, који је хајдучио по Далмацији.
Испитивање је спровео 1947. год. др Татомир Вукановић.
У међуратном периоду и после Другог светског рата повезује се седам заселака:
Ракочи – Рачевићи (27 кућа, родови Ђорђевићи, Савићи, Димовци, Тодоровићи. Сви су староседеоци из ове жупе и других српских насеља у околини Призрена.
Јакшићи, пореклом из Херцеговине, досељени крајем 17. и почетком 18. века. Од овог рода је Марија Јакшић, глумица и водитељка. (славе св. Николу и св. Петку – важи и за горње родове што се славе тиче).
Пејчићи (15 кућа: родови Мандушићи са огранцима Гаћовци, Гаџићи, Думанови и Нишовци, старији досељеници из Тетова, где су били имућни и одакле су побегли у Средску због убиства турских пљачкаша и заптија – један од четворо браће је отишао у Црну Гору и од њега је, по предању, настала чувена јуначка кућа Мандушића – њихови потомци у Средској важе за добре јунаке и гусларе. Дакле, чувени војвода Вук Мандушић је, највероватније, пореклом из Тетова.
Јанковићи, Добросавци и Качаревићи досељени у 17. веку из суседне Сиринићке Жупе, славе св. Петку, Николу, Арханђела.
Палицојки – Горња и Доња махала (30 кућа, родови Љамовци – Љамићи су староседеоци, бавили се кириџилуком/трговином са Призреном и Скадром.
Великинци, Огравци, раније су се звали Попевци, новије име изведено од надимка који су добили када су као печалбари довели из Румуније једну посебну врсту паса.
Зрнзевци – Зрнзевићи. Стари су им јако стари досељеници из Прилепског краја.
Шошевци (5 кућа.,). Стари су им досељени у првој половини 18. века из Вирпазара у Црној Гори, од братства Племенац. Ови и горњи родови славе Митровдан, Ђурђиц, св. Николу.
Кабасовци – Радивојевићи, далеком старином су из села Кабас у северној Албанији – подигли су црквицу покајницу због убиства свештеника у старом завичају. Из овог рода је чувена видарица Јасна Кабасова, чија су три сина били добровољци у руској војсци и руско-турском рату 1876. године, а један од њих је био руски конзул Петко Радивојевић у Софији, где су га убили Бугари, као и Никанор – Петроније, старешина манастира св. Марка код Призрена.
Чукаловци досељени у 17. веку из Ибарског Колашина (данашња околина Зубиног Потока)
Шиповци досељени из Босне, као и Џиновци, који су се етапно селили преко Међимурја, Косова и Јањева и Софтићи са огранцима Арсовци и Курдевци; славе св. Николу, Ваведење и св. Ђорђа.
Крајци или Крајчићи – Каралејићи, који добија назив по селу Крајк на граници Подриме и Хаса -Метохија, одакле су због арбанашког зулума избегли. Каралејићи (12 кућа. родови Кралејици са огранцима Гогинци -Гогићи, Ђурђиљинци – Ђурђевићи, Ципкини и Ајтинци – Ајтићи, чија су два брата остала у Румунији почетком 20. века, и од којих су постале породице Стојковићи и Марковићи.
Сопкинци- Живковци, старином од Тетова.
Јефтићи и Радовци – Радићи досељени од Никшића славе Ђурђевдан и св. Пречисту.
Заселак Стајковце – Горња и Доња махала, старином из западне Македоније /31 кућа; родови Вучевци, Бранисављевићи, Торомановићи, Живковићи, Петровићи, Каралејићи, Црнчевићи, Пучковићи и Стајковци; славе св. Николу и св. Пречисту.
Заселак Богосевце: родови Видосавци, староседеоци. Њихов предак “Рајко Цаја” који је имао 12 хиљада оваца, за време сеобе Срба 1690. године избегао је у Срем, где од њега потиче 70 фамилија, а сву имовину оставио селу и родбини.
Ковачевци, досељени из околине Штимља.
Танасковци, најбројнији у селу, старином из Биначке или Горње Мораве (околина Гњилана или Витине), одакле су најпре доселили у Речане (општина Призрен), а одатле под претњом “турчења”, прешли већином у засеоке Богошевце и Рацоче- њихови даљи сродници у Речану и Горњем Селу су примили ислам. Од Танасковца су; Зоровци, Паљовци, Шиљовци, Абрасовци и Буцови – Недељковићи славе. св. Николу.
Осим староседелачког, све породице су досељене од 16. до 18. века.
Из Средске су, иначе, браћа Вук Исаковић и Трифун Исаковић, обојица војсковође који су се иселили у току великих сеоба у Срем, потичу од староседелаца. У селу је рођен и Чолак Анта Симеоновић, српски војсковођа Првог српског устанка. Непознато је од кога је рода.
ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко
11. јун 2012. у 06:27
rocky
Zna li se odakle su se Gogici doselili u Sredsku???
11. јун 2012. у 22:36
Sarko
Vi ste po starom prezimenu Karalejici ili Karalejci. Imas sve o tvom poreklu u gornjem tekstu, citaj pazljivo. Poreklom ste iz sela Krajk, selo i dan danas postoji pod istim imenom u opstini Prizren.
18. јул 2012. у 20:05
рс
Зашто Ракочи – Рачевићи, зар нису Рачојки – Рачојћи?
9. септембар 2012. у 16:54
mile
Vuk Isakovic nije iz Sredske kod Prizrena
10. септембар 2012. у 10:05
Sarko
Mile, odakle su Isakovici? ako nisu iz Sredske?? Dr Tatomir Vukanovic koji je proucavao Sredacku Zupu, veli da su Isakovici iz Sredske.
11. септембар 2012. у 14:47
Mile
Poštovani,
ne želim da umanjujem ničiji rad ali najučeniji živi Srečani ne znaju da je Vuk Isaković koji je poslužio kao inspiracija u romanu Seobe M. Crnjanskog ikada živeo u Sredskoj.
4. фебруар 2015. у 03:36
Miloš
Apsolutno.
4. новембар 2012. у 13:15
Karalejic Krunislav
Po rodoslovu koje mi Karalejci posedujemo u proteklih 700 godina ne stoji tako kao sto vi kazete, uz duzno postovanje, da smo potomci Krajca. Mi smo potomci ILIJE koji je bio dosta crnomenjast, a Turci mu nadenuse ime Kara Ilija, sto u rodoslavu Sredacke zupe stoji, a narod iz iste zupe nadenu ime Karalija. Otud mi dobismo Karalejci, a od tog Ilije poce Loza Moja, a na proplancima te Sredacke zupe imasmo mnogo bacila i nekad bejasmo cak i kmetovi u Sredackoj zupi, cuveni tesari po Americi, u danasnje vreme vajari, lekari, arhitekte, koji se rasirise po celoj planeti zemljskoj. Ima nas svugde – u Australiji, Americi, Africi, a sve poce samo pre 700 godina.
A vi tvrdite slobodno drukcije.
4. новембар 2012. у 18:20
Sarko
Krunislave, ovi podaci su iz Etnografskog zbornika Srpske akademije nauka i umetnosti. Sredacku Zupi je proucavao dr Tatomir Vukanovic etnolog, on je ispitivao sve rodove u Sredackoj Zupi i vasi su stari njemu rekli da ste poreklom iz Krajka (danas opstina Prizren). Prvo prezime je nastalo po Krajku odakle su se vasi stari doselili u Sredsku, Krajci-Krajcici da bi vas kasnije prozvali Karalejicima, moguce da vam je prezime po tom pretku Kara Iliji kako vi kazete, to vi valjda najbolje znate. A to da znate rodoslov u proteklih 700 godina je netacno, to je prica za malu decu, lupili ste bez razmisljanja, cisto sumnjam da znate rodoslov predaka preko pet ili sest kolena.
4. фебруар 2015. у 03:39
Miloš
poistećivanje Karalejića i zasoka Krajića je besmisleno. Krajiči su nazvani zato što su sa “kraja”. Sredska jer je centralno naselje. Mala sugestija : ograničeni su Vam izvori.
4. фебруар 2015. у 03:43
Miloš
I molim Vas da ne uzimate toliko u obzir posleratna ispitivanja, kada su koreni prezimena a si sam prezimena menjanja zbog ne tako male podrške Petru Karađorđeviću nakon WWII.
28. јануар 2014. у 16:55
Stefan
Da li znate nesto o poreklu Gogica iz Sredske?Ovde su napisali da su Gogici ogranak Karalejica.Prema mojim podacima Gogici su iz Crne gore pa me zanima sta je tacno?
4. фебруар 2015. у 03:57
Miloš
Prezime Gogić ukazuje na cincarsko i gogsko poreklo njenih članova.
14. фебруар 2015. у 14:55
Stefan
Postoje li neke knjige,dokumenti koji dokazuju to?
17. септембар 2018. у 01:32
Marisav
Prezime Gogić ukazuje na slovensko odnosno srpsko poreklo.
5. новембар 2012. у 18:42
Karalejic Krunislav
Srpska akademija nauka i postovani gospodin Tatomir mogu da tvrde, i a pisu sta hoce, a moji stari, prastari,cukun dede, pradede … bele pcele tacno znamo odakle smo i ko smo i odakle vodimo poreklo. Tvrdim i znam jer imam pisane dokaze i porodicno stablo koji su moji preci vodili jos pre rodjenja Tatomira jer MI Srecani imamo svako svoj rodoslov, a sto je potvrdjeno u Knjizi Todora Cukalovica (svaka porodica ima tu knjigu, koja je pre prognanstva zivela u Sredskoj). Nadjite knjigu i vidite! Postovani gospodin Cukalovic je je godinama sakupljao i belezio za svaku porodicu PORODICNO STABLO. Ja znam ko sam i odakle i mojoj deci ne pricam bajke za laku noc i ne lupam. Svoj rodoslov odlicno znam ne samo ja vec svi mi koji smo iz SREDACKE ZUPE. Ne peto, sesto, sedmo vec i deveto koleno (ili ti kisela voda) znam da nabrojim.
S postovanjem Sarko.
14. март 2013. у 21:19
chege vara
Trebate razlikovati mitolosko poreklo o kome vi pricate od naucno potvrdjenog koje je dao profesor Vukanovic…
28. април 2013. у 00:11
nenad
Velimir Tatalovic sigurno nije navijao za to da jedna od najznacajnijih licnosti iz Romana Seobe Srba bude Vuk Isakovic koji je iz Sredske,, Sredacke zupe jel i on sam nema veze sa tim krajem.Jednostavno je covek svoj naucni rad bazirao samo na istini i verodostojnim dokazima.Srecani su jedan od najznacajnijih delova Srbskog stanovnistva dali su toliko poznatih licnosti da je Vuk Isakovic samo jedan od njih,tu je vojvoda prvog srpskog ustanka Colak Anta Simeunovic,tu je Vuk Mandusic Andjelko Mandusic i mnogi drugi.
28. април 2013. у 00:14
nenad
pardon Tatomir Vukanovic
17. јун 2013. у 11:53
Видак Милачић
У Средској не постоје Софтићи. Софтићи постоје у Босни и немају никакве везе са Совтићима из Милачики.