Поповић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Змињак, Шабац, Србија / огранак Дамњановића из Змињака, Шабац, Србија
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
Поповић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Чанићи, Шековићи, Република Српска
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Презиме Поповић је веома често, присутно у готово у свим крајевима где је живео или живи српски народ. Настало је по свештеничком позиву родоначелниковом.
У књизи Риста Милићевића “Херцеговачка презимена” помиње се у више крајева Херцеговине, са различитим крсним славама, и у различитим конфесијама.
Православни Поповићи у Херцеговини су у селима Самобору, Малој Грачаници, Дражљеву (Гацко), Бјелошеву Долу, Крушевици (Љубиње), Равном, Драчеву, Дријењанима (Попово), Мостару и другим местима.
У Самобору су пореклом из Пиве. Предање каже да су у роду са Стеваном Мусићем, јунаком из народних песама. Славе Савиндан.
У Дражљеву су “од Кисића из Пријевора” код Билеће одакле је “дошао један Глоговцима у најам, загледао се у њихову дјевојку и оженили га”. Син овог најамника је постао поп, а иза њега је, кажу, било још десет попова из овог племена. Славе Никољдан.
У Малу Гарешницу су Поповићи доселили “послије окупације” из Дражљева. У Бјелошев До и Крушевице су дошли из Загоре (Требиње). Славе Ђурђевдан.
Поповића има у Жакову и Месарима (Подбрђе и Требиње) и у Требињу. Славе Јовањдан.
Поповићи католици у Херцеговини су у Домановићима (Чапљина). Потичу од Вратошића из Требимље у Попову, одакле су побегли од глади у Домановиће.
Поповићи муслимани су живели у Билећи, а за њих се зна да су “до турске окупације биле хришћанске породице”.
Поповића је било доста и у Лици у местима Бротња (Срб), Вребац, Врховине, Доњи Лапац, Доња Швица, Залужница, Мутилић (Удбина), Небљуси, Оточац, Плоча, Сењ, Томингај, Ваганац (Личко Петрово Село). У овим местима су православне вере и најчешће славе или Светог Јована или Светог Николу.
_____________________
Презиме Поповић среће се и у црногорском приморју, у бококоторском насељу Мојдеж (код Херцег Новог). Вредан прилог о овом братству Поповића послао је сарадник портала Порекло Зоран Ђуров Шабовић.
Његово истраживање о братству Поповић, објављено у књизи „Мојдеж – прилози за хронику села и родослове“, из 2007. године, преносимо у целини.
Текст је у ПДФ формату и можете га видети ако клинкете на следећи линк: Братство Поповић из Мојдежа.
_____________________
О дробњачким Поповићима писали су Стојан Караџић и Вук Шибалић у књизи „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’:
ПОПОВИЋИ (живе у Тимару)
Они су огранак Србљановића од којих су се давно одвојили. Презиме су добили по неком попу, а како се звао, не зна се. Имали су стари надимак „Кокури”. Познато је да је ово била стара поповска породица и да је дала више попова, али се зна само за Луку, који је био и посљедњи поп из овог братства.
Браћа Вуксан и Вујош су се седамдесетих година 20. вијека одселили у Мојковац.
Славе Ђурђевдан, а прислужују Пантелијевдан.
* * *
ПОПОВИЋИ (живе на Годијељима)
Они су од попа Арсенија, сина Маринка Пејанова Годијеља. Поп Арсеније био је позната личност свога доба. Нарочито се истакао за вријеме Карађорђевог устанка. Њега је Сулејман-паша Скопљак с осталим Дробњацима одвео у Травник као таоце, гдје је и умро. Арсеније је имао два сина – Јоксима и Милића, који се по попу Арсенију прозваше Поповићи. Јоксим је имао сина Бела, који је одселио у Србију. Милић Арсенијев био је познати и истакнути хајдук свога доба. Имао је сина Малишу, а овај Секула, Гаврила и Милића. Од Секула Малишина је Петар, а од Петра су: Секуле, Сава, Мијајло, Лазар, Рајко и Милић.
Секуле Петров је био жандарм, али се рано опредијелио за НОП. Ступио је у 7. црногорску омладинску бригаду на дан њеног оснивања, у којој је био командир чете. Секуле је рањаван.
Поповића има одсељених у Србију, гдје се одселио Беле Јоксимов.
Славе Томиндан.
* * *
ПОПОВИЋИ (у Тепцима, Подгори, Кочадолу и Жабљаку)
Њихова најдаља старина је од Поповића из Бара одакле су, падом Бара под Турке 1572. године, избјегли и привремено се населили у селу Дуби, у племену Бјелицама. Из Дуба су након дванаест година прешли у околину Невесиња и населили мјесто које се по њима назва Дубљевићи, по мјесту Дубу, одакле су се доселили. Ту су се намножили и израздвајали на братства Томиће, Прстојевиће и Рњезе. Учествовали су у хајдуцима Баја Пивљанина и вршили су зулуме Турцима у том крају. Турци ударе и разуре их, а два младића успију да побјегну и настане се у Пиви, у мјесту Отар, гдје заснују породице. Њих прозову Дубљевићима, а касније и мјесто по њима доби име Дубљевићи. Ово братство се брзо намножи и постаде бројно.
Од њих је, око 1775. године, поп Стеван Дубљевић са својом породицом кренуо пут Србије и заноћио у Тепцима. Пошто Тепци нијесу имали попа, успију убиједити Стевана да остане у Тепцима и да им буде парох. Он пристане под условом да му дају земљу на којој ће живјети, и да има право и у гору, и у воду, и у планину. Тепци му испуне услове које је тражио и он остане да живи са својом породицом у Тепцима и да им буде поп.
Поп Стеван је имао сина Милутина, који се нешто касније запопио и наслиједио оца. Милутин је имао седам синова: Гаврила, Мијаила, Луку, Павла, Петра, Лазара и Алексу. Најстарији Гаврило изучио је за попа у Морачком манастиру и био је поп у Тепцима. Имао је велику улогу у организовању народа у борби против Турака. Потомци попа Стевана Дубљевића се по њему прозваше Поповићи.
Поп Гаврило Милутинов имао је сина Милована; Милован Блага, Марка, Нела и Радована; Лука Илију и Ђоку; Павле Лала, Тока, Живка и Филипа; Петар Јакова; Лазар Обрада, Ивана, Милана, Милића и Драга; а Алекса Мирка и Милинка.
Ово бројно братсгво дало је доста изузетно добрих и виђених људи у крају у коме су живјели. Неке од њих ћемо истаћи.
Саво Новичин припада првим интелектуалцима који су завршили факултете послије Првог свјетског рата. Био је изврстан правник и стручњак из области права. Прије рата је припадао лијевом крилу Земљорадничке странке. За вријеме окупације 1941. године активно је радио за НОП у Алексинцу и Београду. Након ослобођења именован је за првог предсједника Окружног суда у Београду, а касније за секретара Врховног суда Србије. И други Новичин син Драгоје био је угледан и цијењен човјек у свом крају. Биран је тридесетих година 20. вијека и за предсједника општине Жабљак. У току НОР-а 1941-1945. године активно се укључује у НОП, у коме је имао значајну улогу у народној власти; био је командир Посадне чете и командант Команде мјеста у Жабљаку.
Драгојев син Костадин – Коћа учествовао је у НОП-у од првих устаничких дана, у почетку у Дурмиторском одреду, а од оснивања Четврте црногорске пролетерске бригаде био је у њеном строју, када прелази у строј 7. омладинске бригаде на положај замјеника комесара чете. На тој дужности јуначки гине у једном јуришу на Пештеру 30. октобра 1944. године. Слободан Радов, истакнути активиста и припадник НОП-а, био је омиљен међу борцима, а погинуо је на Загарчу 1944. године. Лазар О. Поповић из Тепаца погинуо је на Сутјесци 1943. године у јединицама НОВ-а. Радојица Исаков био је истакнути привредник у општини и предсједник општине Жабљак у два мандата.
Поповића има исељених у многим мјестима наше земље.
Славе Ђурђиц.
* * *
ПОПОВИЋИ
(на Стругу)
Поријекло им је од Поповића из села Заграда, из Никшићке жупе, одакле се око 1880. године доселио Радосав Миљков Поповић. Имао је два сина Луку и Неђељка. Лукини синови Војин и Владимир-Владо и кћерка Јулка, су били истински борци против тираније. Војин је стари члан КП и активиста из студентских дана и једини Дурмиторац који је активно учествовао у Шпанском грађанском рату. Један је од организатора устанка у свом крају, а налазио се на најодговорнијим руководећим дужностима у Ускочком батаљону. Непријатељ га је ухватио тешко болесног у селу Годијељи, спроведен је у Колашински затвор и стријељан 1942. године. Његов брат Владо је био активиста напредног студентског покрета; у НОП-у је од првих устаничких дана у Четвртој црногорској бригади је од њеног формирања, гдје је у Петом батаљону био замјеник комесара чете и батаљона; погинуо је на функцији замјеника комесара бригаде код Тузле у мјесту Петровићи 27. априла 1944. године. Њихова сестра Јулка је такође била у Петом батаљону четврте црногорске бригаде као болничарка.
Славе Лучиндан.
* * *
ПОПОВИЋИ
(живе на Кршу и Градини)
Потичу од попа Вида, сина Гледа Џакова. Гледо је, осим попа Вида, имао још синове: Секула, Чуна и Мину.
Поп Вид је био добар човјек и истакнути јунак и по њему се његови потомци прозваше Поповићи.
Поп Вид је имао сина Филипа који је био стотинаш и учесник многих битака против Турака вођеним у његово вријеме. У њима се Филип истицао својим јунаштвом.
Поред Филипа, у ратовима су учествовали и у њима се истицали и поп Перо и брат му Павле.
Ово братство је увијек давало добре и паметне људе и истакнуте ратнике, који су имали значајну улогу у племену у времену у коме су живјели.
Братственици овог братства су у борбеним редовима јединица које су се бориле против непријатеља од привх устаничких дана.
Перо Вукосављев из Крша је погинуо у борбама за слободу у Србији 1944, године; исту судбину је доживио и Живко Радивојев који је погинуо 1942. године у свом родном мјесту. Павле Крстов, велики и непомирљиви борац против неприајтеља, због учешћа и припадности НОП-у од првих устаничких дана, бива ухваћен, затваран и мучен да би на крају био стријељан на Жабљаку 1942. године. И Гледо Поповић из Крша био је борац НОР-а од 1941. године, истакнути активиста током рата, а у поратном периоду налазио се на одговорним дужностима у општини и Дурмиторском срезу.
Поповићи су живјели на Подима до 1853. године, када су се преселили на Крш гдје и данас живе. Има их у Градини и Студенцима.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
8. октобар 2013. у 01:59
Јовица Кртинић
Милорад Богдановић:
Никола, ако си из Драгеља или околних мјеста, ваш чукундједа је рођен у овоме мјесту и слава Лазарева субота. То можеш прочитати и на нашем порталу у ШЕМАТИЗМУ дабробосанском за 1882 годину на стр 24 и 111, парохија Драгељи, која је тада бројала 195 кућа са 1152 душа, а коју су још сачињавали Кијевци и Церовљани.
Иначе ваши слављеници у овој Митрополији, у то доба, спомињу се још у парохији Бистрица (Приједор), Мајевац и Нови Град (Дервента), Томина (С.Мост), Штрпци, Добрун и Вишеград (Вишеград).
Иначе, овдје можеш пронаћи доста дигитализованих књига из свих крајева, па и из Црне Горе, па много тога можеш сазнати о корјенима својим.
Свако добро.
8. октобар 2013. у 02:00
Јовица Кртинић
Никола Поповић:
Тачно је то да је мој чукундеда рођен у селу Церовљани, који су тада парохијски припадали Драгељима.О томе имам сазнање. Али ми опет остаје мистерија о његовом оцу, а мом наврдеди. Читао сам поријекло Ненада Поповића, чија фамилија славе Лазареву субот. Његов задњи познати предак је Протојереј хаџи Захарија Поповић рођен 1788. умро 1871. обновитељ манастира Папраће 1853. Што стоји на службеној страници парохије( http://www.spcosmaci.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5&Itemid=192 ) У грубој процјени, мој наврдеда је живио у томе периоду, да ли онда постоји могућност блиске родбинске везе(у то вријеме).
13. октобар 2013. у 21:07
Милодан
Породична презимена у Качеру, Поповић. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.
Остале податке породица Поповић – порекло, одакле су и када досељени и Крсне славе можете сазнати у текстовима поменутих места.
-Шутци
-Бањани
-Босута
20. октобар 2013. у 15:34
Milena Popović Republika Srpska
Интересује ме поријекло моје породице. Крсна слава нам је Sv.Ignjatije da li ima jos koji slave tu slavu i znaju porjekolo ? veliki pozdrav svim Popovićima 🙂
13. новембар 2013. у 00:33
Младен Гајић
Више информација на следећем линку: http://www.malesevci.rs/
16. септембар 2014. у 18:57
Danijel Popovic
Ja sam iz mesta Krsna Glava opstina Ub Srbija mi slavimi sv.Ignjatija Bogonosca,koliko raspolazem podacima poreklo nam je iz Kolasina,medjutim imaju jos jedni popovici u mom selu koji slave istu slavu a poreklo im je iz Bosne
16. септембар 2014. у 23:16
Младен Гајић
Господине Поповићу,
велика је вјероватноћа да сте од Малешеваца, макар када је у питању крсна слава.
Свакако ДНК тестирање би могло дати прецизнији одговор на дату претпоставку.
Тренутно у табели ”српског ДНК пројекта” налази се једна тестирана особа која слави Игњатијевдан, у питању је Ћустић из Осиња, Модрича (РС) који припада хаплогрупи “I2a”.
Више детаља на следећем линку:
http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/naslovna/
12. новембар 2013. у 20:59
Radoje Gavrilov
Crna Gora-Kuče-Medun-Drekalović-Popović-Stanić
20. новембар 2013. у 21:07
Милодан
Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Поповић.
Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Поповић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.
-Барајево
-Барзиловица
-Барошевац
-Велики Борак
-Вранић
-Вреоци
-Дудовица
-Јасенак
-Лазаревац
-Велики Борак
-Прогореоци
-Шиљаковац
-Шопић
22. децембар 2013. у 19:56
Милодан
Презимена-фамилије у Шумадији, Поповић.
Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
-Старо Село
-Ботуњ
-Марковац
-Ракинац
23. јануар 2014. у 20:30
Milan Popović
Poštovani,
Zovem se Milan Popović, rođen sam u selu Borač, u Gruži.Moj čukundeda se doselio krajem 19.og veka iz sela Bukovik pod Javorom ( stara Srbija). Slavimo Nikoljdan. Bio sam u Bukoviku,tamo ima još Popovića ali oni slave Aranđelovdan . Gledao sam njihov rodoslov i mioslim da nismo istog porekla.Pretpostavljam da su se moji Popovići pre toga doselili negde iz Crne Gore, i da se nisu dugo zadržali na Javoru. Po nekim informacijama potiču iz sela Oćiba iz Ibarskog Kolašina ali nisam siguran. Da li neko zna dalje poreklo ovog roda.
9. септембар 2015. у 19:56
popović miln
Potovani. živim u Lapovu otac i je iz botunja pa bi i ja hteo znati poreklo
popovića
poštovaje popović.
9. март 2016. у 23:57
Бошко Копуновић
Поштовани Милане,
Знам где се налази село Борач, општина Кнић, Горња Гружа и боравио сам у њему више пута још као дјечак јер сам тада у Борчу имао сроднике.И касније као гимназијалац а потом и као студент у Крагујевцу, долазио сам у Борач, одушевљен овим селом које је вазда одавало утисак некакве тајновитости али и необичне љепоте шумадијског села у подножју јединог кршевитог брда у срцу Шумадије.Управо тај детаљ и непосредна борачка околина са имањима ограђеним каменим зидовима као да индицирају многе детаље везане за поријекло Ваше фамилије.Наиме, тачно је да је фамилија Поповића из Борча поријеклом из села Буковика на Јавору и тачно је да јој је крсна слава Св.Никола и не треба да Вас буни чињеница да сте у Буковику пронашли фамилију Поповића која слави Св. Арханђеле. Ви доиста нисте никакав род са том фамилијом. Али, нико Вам у Буковику, па ни ти Поповићи, није казао, да у истом селу, само на његовом крајњем сјевероистоку, и данас живи фамилија такође са презименом Поповић која слави крсну славу Св. Николу.Данас (2016 год.) их има свега три куће јер су се у потоњих 40-50 година непрестано расељавали у друге крајеве Србије.Они су Вама род.Према сазнањима којима ја располажем, а бавим се пручавањем и истраживањем прошлости села Буковика под Јавором већ много година, пошто сам и сам поријеклом из тога села, први Поповићи из Буковика су се населили у Гружу тј. Борач још у вријеме неуспјелог Карађорђевог војевања на Стари Влах тј. на пределе тадашњег Босанског пашалука, тачније 1809 године.При повлачењу из ових крајева, Карађорђе је говорио старовлашким устаницима да са породицама бјеже у Шумадију тј. Србију, јер тамо има доста плодне земље, неискрчене, те да се у њој насељавају избегавајући турску одмазду због дизања на устанак и приласка србијанским устаницима.По трагу комшија и рођака Поповића, у Борач и околна села досељавали су се и други буковички родови, може се рећи током цијелог 19 вијека ( на примјер Васићи и Чекеревци ).Тако су се под крај тога вијека у Борач населили и моји претци, Копуновићи, браћа Ђорђије-Ђоко и Лука, који су после великог метежа, изазваног од турских граничара са Јавора, на народном сабору код цркве у суседном селу Штиткову на Васкрс 1879 или 1880 године, убивши неколико граничара, пребегли преко границе у Србију.Да би се заштитили од могуће турске освете или изручења турским властима, они мењају презиме Копуновић у Василијевић а нешто касније у Васић и као Васићи насељавају се у Борач. Кућа им је била баш преко пута борачке школе, а гробница у гробљу у центру села, испод црквене порте, прва кад се из центра крене ка борачкој цркви,испод великог ораха, са великим спомеником који по облику одудара од осталог старог спомења у истом.Поповићи које сте нашли у Буковику су старином од чувене фамилије Борисављевића која је крајем 18 вијека обновила стару буковичку цркву и ту крај ње саградили своју кулу, конак, која и сада постоји и у њој се живи.Пошто су давали свештенике- попове, прозову ту грану Борисављевића Поповићима, а касније та фамилија по једном од својих предака који се звао Продан са надимком Бобо, прозову се и Бобовићи. Ваши сродници Поповићи из Буковика, пак, су пореклом из села Деретина изнад Ивањице и раније су се презивали Рацићи. Од њих је у село Трудово на парохију дошао поп Илија Рацић а његови потомци се по његовом занимању прозову Поповићи.Поп Илијин гроб и надгробни споменик у облику мермерног крста од студеничког мермера и данас постоји у трудовачком гробљу поред остатака древне цркве. Његови синови касније пређу у суседно село Божетиће и населе се у тзв. Горњем селу где их и сада има више кућа ( не знам Вам казати колико их је сада, али су ми добро познати а неки од њих су ми и рођаци).Данас се дијеле на Горње и Доње Поповиће.Најпре се населе на имање турског бега из Нове Вароши, али сналажљивошћу, марљивошћу а помало и неким другим радњама које им баш и не служе на част,стекли су велико имање у својину, па су неки под крај турске владавине овим крајевима тј. почетком 20 вијека па до 1912. године када је дошло коначно ослобођење, били у статусу “ага” тј. феудалаца и имали су своје кметове зване “чипчије”, иако су били Срби.Од ових Поповића одвоји се Милисав Поповић и са породицом насели у Буковик (само преко брда) у засеок Јанковићи, на имање турске агинске породице Сали аге Аговића из Нове Вароши на чијој земљи су били и моји Копуновићи такође као кметови- чипчије иако су имали и своје земље и који се удајом своје ђевојке ороде са Копуновићима.Милисав Поповић је, као угледан Србин, убијен пред својом кућом од стране турских аскера (војника) са турске карауле Тисовица. У кући остане његова жена Симана, родом из старе српске, средњевјековне кнежевске куће Рашковића-Калајитовића из села Штиткова са два сина Марком и Матијом и кћери Полком као малољетнима.Симана је породици замијенила и оца и матер и постала позната по својој одважности и прегалаштву да су њени потомци доцније добили надимак Симанићи и као такви познатији него као Поповићи.Симана је доцније своју кћер Полку удала за дугогодишњег хајдука и комиту Јована Копуновића, брата оне двојице што су у Борач пребјегли. Надам се да сам Вам барем нешто мало помогао у одгонетању поријекла Ваше фамилије. Срдачан поздрав.
28. децембар 2016. у 23:47
Milan Popović
Poštovani gospodine Boško. Zahvaljujem se na Vašem odgovoru koji mi je mnogo pomogao da sklopim neke kockice koje su mi nedostajale. Video sam Vaš odgovor tek juče. U međuvremenu sam saznao da su se Popovići u Bukoviku prezivali Borisavljević. Otac moga čukundede zvao se Prodan i on se nije doselio u Borač. Biće da je to onaj Prodan- Bobo, koga pominjete u Bukoviku.Inače, već nekoliko godina za redom bar jednom godišnje posećujem Zlatar, Bukovik,Božetiće i Uvac i odlično sam upoznao ovaj kraj.
Gde Vi živite?
Srdačan pozdrav
5. фебруар 2017. у 10:15
Бошко
Поштовани Милане,
Драго ми је да Вам је моје писање о Поповићима из Буковика код Нове Вароши макар мало помогло у расвјетљавању поријекла Ваше фамилије. Могло би се о овој теми причати и више али у непосредном сусрету и разговору. Ја живим у Ужицу где сам и рођен.Моја мејл адреса ће Вам вероватно бити позната из овог коментара, па се можете на њу и јавити. Срдачан поздрав за земљака.
26. јануар 2019. у 22:34
Milan Popović
Poštovani Boško,
Molim vas da mi pošaljete vašu mejl adresu
Milan
21. август 2019. у 07:46
Бошко Копуновић
Поштовани Милане,
Одавно нисам отварао портал “Порекло” па нисам видео Вашу поруку да Вам пошаљем свој мејл. Сасвим случајно јуче отворих и прочитах да сте ми писали још прије осам мјесеци. Ако није касно, ево сада Вам шаљем мој мејл, па ако вас што интересује, вољан сам Вам помоћи. Поздрав.
26. март 2017. у 19:41
Dragan Simanic
Poštovani, Slučajno sam nabasao na vaš komentar i baš me zaintigirao. Ja sam od Simanića iz Nikšića, tačnije selo Gornje Polje, zaseok Međine, nekad pripajan Vidrovanu. Mi imamo porodično predanje o nekom Djurini Popoviću koji je iz Pipera prešao u Kuče i imao je ćerku Simanu od koje su Simanići a inače je originalno sa Kosova i Metohije, ako se ne varam iz okoline Gračanice. Pokušaću da nadjem nešto više podataka u knjizi Gornje polje kod Nikšića pa da i to postavim. Ovo što navodite o tom Milisavu Popoviću je veoma slično kao naše porodično predanje pa me interesuje da li su priče i porekla u ikakvoj vezi. Ima li neka literatura na koju biste mogli da me uputite o tom Milisavu Popoviću i da li je vama poznato da je odselio u Crnu Goru kao i da li je sa KiM originalno. Pozdrav i Hvala unapred Dragan Simanić
3. март 2014. у 18:33
jovanka popovic
pozdrav svima, moj otac je Popovic iz Donjih Vijacana, Prnjavor BiH , navodno smo porijeklom iz Crne Gore, slavimo sv. Nikolu, zanima me odkuda je moja grana bosanskih popovica dosla obzirom na slavu..moze li se ro ikako znati, znam da je predak u Donjim Vijacanima 188 i neke pomogao sagraditi crkvu, ali neznam za tragove od ranije , ako netko zna neka javi..
pozdrav svim Popovicima
3. март 2014. у 22:32
Милорад Богдановић
Јованка,
Поповићи у парохији Вијечани славили су 1882 године Стевањдан и Никољдан, а парох је био Стојко Поповић.
Интересује ме да ли знате, да ли је парох Стојко из породице слављеника Аранђеловдана или Никољдана, тј из ваше породице.
Парохија Виочани (тако се тада звала) 1882 године није имала цркву. У парохији је било 131 кућа са 1135 душа. Следеће 1883 године родило се 20 мушки и 17 женских особа. Умрло је 20 муши и 13 женски.Вјенчано 5 брачних парова.
Презиме Поповић је тешко за претражвање порјекла њихових носиоца, јер то је презиме свештеничке породице која је прије тога имала друго презиме.