Поповић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Змињак, Шабац, Србија / огранак Дамњановића из Змињака, Шабац, Србија
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
Поповић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Чанићи, Шековићи, Република Српска
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Презиме Поповић је веома често, присутно у готово у свим крајевима где је живео или живи српски народ. Настало је по свештеничком позиву родоначелниковом.
У књизи Риста Милићевића “Херцеговачка презимена” помиње се у више крајева Херцеговине, са различитим крсним славама, и у различитим конфесијама.
Православни Поповићи у Херцеговини су у селима Самобору, Малој Грачаници, Дражљеву (Гацко), Бјелошеву Долу, Крушевици (Љубиње), Равном, Драчеву, Дријењанима (Попово), Мостару и другим местима.
У Самобору су пореклом из Пиве. Предање каже да су у роду са Стеваном Мусићем, јунаком из народних песама. Славе Савиндан.
У Дражљеву су “од Кисића из Пријевора” код Билеће одакле је “дошао један Глоговцима у најам, загледао се у њихову дјевојку и оженили га”. Син овог најамника је постао поп, а иза њега је, кажу, било још десет попова из овог племена. Славе Никољдан.
У Малу Гарешницу су Поповићи доселили “послије окупације” из Дражљева. У Бјелошев До и Крушевице су дошли из Загоре (Требиње). Славе Ђурђевдан.
Поповића има у Жакову и Месарима (Подбрђе и Требиње) и у Требињу. Славе Јовањдан.
Поповићи католици у Херцеговини су у Домановићима (Чапљина). Потичу од Вратошића из Требимље у Попову, одакле су побегли од глади у Домановиће.
Поповићи муслимани су живели у Билећи, а за њих се зна да су “до турске окупације биле хришћанске породице”.
Поповића је било доста и у Лици у местима Бротња (Срб), Вребац, Врховине, Доњи Лапац, Доња Швица, Залужница, Мутилић (Удбина), Небљуси, Оточац, Плоча, Сењ, Томингај, Ваганац (Личко Петрово Село). У овим местима су православне вере и најчешће славе или Светог Јована или Светог Николу.
_____________________
Презиме Поповић среће се и у црногорском приморју, у бококоторском насељу Мојдеж (код Херцег Новог). Вредан прилог о овом братству Поповића послао је сарадник портала Порекло Зоран Ђуров Шабовић.
Његово истраживање о братству Поповић, објављено у књизи „Мојдеж – прилози за хронику села и родослове“, из 2007. године, преносимо у целини.
Текст је у ПДФ формату и можете га видети ако клинкете на следећи линк: Братство Поповић из Мојдежа.
_____________________
О дробњачким Поповићима писали су Стојан Караџић и Вук Шибалић у књизи „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’:
ПОПОВИЋИ (живе у Тимару)
Они су огранак Србљановића од којих су се давно одвојили. Презиме су добили по неком попу, а како се звао, не зна се. Имали су стари надимак „Кокури”. Познато је да је ово била стара поповска породица и да је дала више попова, али се зна само за Луку, који је био и посљедњи поп из овог братства.
Браћа Вуксан и Вујош су се седамдесетих година 20. вијека одселили у Мојковац.
Славе Ђурђевдан, а прислужују Пантелијевдан.
* * *
ПОПОВИЋИ (живе на Годијељима)
Они су од попа Арсенија, сина Маринка Пејанова Годијеља. Поп Арсеније био је позната личност свога доба. Нарочито се истакао за вријеме Карађорђевог устанка. Њега је Сулејман-паша Скопљак с осталим Дробњацима одвео у Травник као таоце, гдје је и умро. Арсеније је имао два сина – Јоксима и Милића, који се по попу Арсенију прозваше Поповићи. Јоксим је имао сина Бела, који је одселио у Србију. Милић Арсенијев био је познати и истакнути хајдук свога доба. Имао је сина Малишу, а овај Секула, Гаврила и Милића. Од Секула Малишина је Петар, а од Петра су: Секуле, Сава, Мијајло, Лазар, Рајко и Милић.
Секуле Петров је био жандарм, али се рано опредијелио за НОП. Ступио је у 7. црногорску омладинску бригаду на дан њеног оснивања, у којој је био командир чете. Секуле је рањаван.
Поповића има одсељених у Србију, гдје се одселио Беле Јоксимов.
Славе Томиндан.
* * *
ПОПОВИЋИ (у Тепцима, Подгори, Кочадолу и Жабљаку)
Њихова најдаља старина је од Поповића из Бара одакле су, падом Бара под Турке 1572. године, избјегли и привремено се населили у селу Дуби, у племену Бјелицама. Из Дуба су након дванаест година прешли у околину Невесиња и населили мјесто које се по њима назва Дубљевићи, по мјесту Дубу, одакле су се доселили. Ту су се намножили и израздвајали на братства Томиће, Прстојевиће и Рњезе. Учествовали су у хајдуцима Баја Пивљанина и вршили су зулуме Турцима у том крају. Турци ударе и разуре их, а два младића успију да побјегну и настане се у Пиви, у мјесту Отар, гдје заснују породице. Њих прозову Дубљевићима, а касније и мјесто по њима доби име Дубљевићи. Ово братство се брзо намножи и постаде бројно.
Од њих је, око 1775. године, поп Стеван Дубљевић са својом породицом кренуо пут Србије и заноћио у Тепцима. Пошто Тепци нијесу имали попа, успију убиједити Стевана да остане у Тепцима и да им буде парох. Он пристане под условом да му дају земљу на којој ће живјети, и да има право и у гору, и у воду, и у планину. Тепци му испуне услове које је тражио и он остане да живи са својом породицом у Тепцима и да им буде поп.
Поп Стеван је имао сина Милутина, који се нешто касније запопио и наслиједио оца. Милутин је имао седам синова: Гаврила, Мијаила, Луку, Павла, Петра, Лазара и Алексу. Најстарији Гаврило изучио је за попа у Морачком манастиру и био је поп у Тепцима. Имао је велику улогу у организовању народа у борби против Турака. Потомци попа Стевана Дубљевића се по њему прозваше Поповићи.
Поп Гаврило Милутинов имао је сина Милована; Милован Блага, Марка, Нела и Радована; Лука Илију и Ђоку; Павле Лала, Тока, Живка и Филипа; Петар Јакова; Лазар Обрада, Ивана, Милана, Милића и Драга; а Алекса Мирка и Милинка.
Ово бројно братсгво дало је доста изузетно добрих и виђених људи у крају у коме су живјели. Неке од њих ћемо истаћи.
Саво Новичин припада првим интелектуалцима који су завршили факултете послије Првог свјетског рата. Био је изврстан правник и стручњак из области права. Прије рата је припадао лијевом крилу Земљорадничке странке. За вријеме окупације 1941. године активно је радио за НОП у Алексинцу и Београду. Након ослобођења именован је за првог предсједника Окружног суда у Београду, а касније за секретара Врховног суда Србије. И други Новичин син Драгоје био је угледан и цијењен човјек у свом крају. Биран је тридесетих година 20. вијека и за предсједника општине Жабљак. У току НОР-а 1941-1945. године активно се укључује у НОП, у коме је имао значајну улогу у народној власти; био је командир Посадне чете и командант Команде мјеста у Жабљаку.
Драгојев син Костадин – Коћа учествовао је у НОП-у од првих устаничких дана, у почетку у Дурмиторском одреду, а од оснивања Четврте црногорске пролетерске бригаде био је у њеном строју, када прелази у строј 7. омладинске бригаде на положај замјеника комесара чете. На тој дужности јуначки гине у једном јуришу на Пештеру 30. октобра 1944. године. Слободан Радов, истакнути активиста и припадник НОП-а, био је омиљен међу борцима, а погинуо је на Загарчу 1944. године. Лазар О. Поповић из Тепаца погинуо је на Сутјесци 1943. године у јединицама НОВ-а. Радојица Исаков био је истакнути привредник у општини и предсједник општине Жабљак у два мандата.
Поповића има исељених у многим мјестима наше земље.
Славе Ђурђиц.
* * *
ПОПОВИЋИ
(на Стругу)
Поријекло им је од Поповића из села Заграда, из Никшићке жупе, одакле се око 1880. године доселио Радосав Миљков Поповић. Имао је два сина Луку и Неђељка. Лукини синови Војин и Владимир-Владо и кћерка Јулка, су били истински борци против тираније. Војин је стари члан КП и активиста из студентских дана и једини Дурмиторац који је активно учествовао у Шпанском грађанском рату. Један је од организатора устанка у свом крају, а налазио се на најодговорнијим руководећим дужностима у Ускочком батаљону. Непријатељ га је ухватио тешко болесног у селу Годијељи, спроведен је у Колашински затвор и стријељан 1942. године. Његов брат Владо је био активиста напредног студентског покрета; у НОП-у је од првих устаничких дана у Четвртој црногорској бригади је од њеног формирања, гдје је у Петом батаљону био замјеник комесара чете и батаљона; погинуо је на функцији замјеника комесара бригаде код Тузле у мјесту Петровићи 27. априла 1944. године. Њихова сестра Јулка је такође била у Петом батаљону четврте црногорске бригаде као болничарка.
Славе Лучиндан.
* * *
ПОПОВИЋИ
(живе на Кршу и Градини)
Потичу од попа Вида, сина Гледа Џакова. Гледо је, осим попа Вида, имао још синове: Секула, Чуна и Мину.
Поп Вид је био добар човјек и истакнути јунак и по њему се његови потомци прозваше Поповићи.
Поп Вид је имао сина Филипа који је био стотинаш и учесник многих битака против Турака вођеним у његово вријеме. У њима се Филип истицао својим јунаштвом.
Поред Филипа, у ратовима су учествовали и у њима се истицали и поп Перо и брат му Павле.
Ово братство је увијек давало добре и паметне људе и истакнуте ратнике, који су имали значајну улогу у племену у времену у коме су живјели.
Братственици овог братства су у борбеним редовима јединица које су се бориле против непријатеља од привх устаничких дана.
Перо Вукосављев из Крша је погинуо у борбама за слободу у Србији 1944, године; исту судбину је доживио и Живко Радивојев који је погинуо 1942. године у свом родном мјесту. Павле Крстов, велики и непомирљиви борац против неприајтеља, због учешћа и припадности НОП-у од првих устаничких дана, бива ухваћен, затваран и мучен да би на крају био стријељан на Жабљаку 1942. године. И Гледо Поповић из Крша био је борац НОР-а од 1941. године, истакнути активиста током рата, а у поратном периоду налазио се на одговорним дужностима у општини и Дурмиторском срезу.
Поповићи су живјели на Подима до 1853. године, када су се преселили на Крш гдје и данас живе. Има их у Градини и Студенцима.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
18. април 2012. у 13:16
Natasa Dimitrijevic
Poštovani, od poznatih ličnosti imate velikog slikara i umetnika pok. Miću Popovića…rođen u Loznici 1923.g., umro u Beogradu 1998.g.
17. новембар 2012. у 15:42
Мирјана Поповић
од познатих ту је и Јован Стерија Поповић!
4. јануар 2013. у 03:07
milica
Postovani,
Postoje i Popovici koji poticu sa Kosova i slave Sv. Iliju.
21. јануар 2013. у 19:47
Милорад Богдановић
Поповићи из села Јелићка (Приједор-Република Српска) славе Стевањдан.
Из ове породице је и чувени прота Симеун Поповић (1831-28.1(10.2)1905, о коме је Петар Кочић написао чувену-истиниту причу, “Мрачајски прото”.
У писаним (црквеним) документима они се спомињу у Тимару, (у чијем саставу је било и ово село)од 1742 године па све до 1914 године, као свештеници у овоме селу и околини.
22. јануар 2013. у 00:39
nenad
Selo Dobrinje kod Tutina…prezime dobili po Popu (Popovic) koji se doselio od nekud sa jos tri brata….Sava (Savic), Miloje (Milojevic) i Radisav (Zilkic)! Svi slave Nikoljdan! Muftija Zilkic vodi poreklo od njih, a od poznatih tu je bivsi golman Crvene Zvezde, Zvonko Milojevic.
25. август 2015. у 06:30
Vesna
Da li znaš da su to bili Cincari, prezime Popa (od njega Popovic) I da su od Save Pope kasnije Popovica moj deda po ocu Apostol(rođen oko 1877 god ) koji je zbog Dobrinja uzeo prezime Dobrinjac I Janko, uzeo prezime Zdravković. Naselili su se na jednom prostoru iznad Kuršumlije, osnovali selo dali mu ime Dubrava. Otac mi je rekao da su Cincari ali da nisu pricali o tome, jer su ih u školi deca zbog toga vređala.Deda Apostol je umro 1939 god, u 63 god života, moj otac Dušan je imao tri godine tad.
5. новембар 2015. у 18:02
igor
Ja sam iz Ljubinja poreklo samo znam da mi je iz Bjelosev dola kod Ljubinja
14. март 2016. у 01:38
Predrag Popovic
Igore,ocigledno smo rodjaci. I moji u iz B. Dola,javi mi se na mejl [email protected]
26. март 2017. у 22:09
igor
Pisao sam ti,dali je stigla posta
25. децембар 2016. у 20:08
Aleksandra
Vesna,moji preci poticu od popa Save Velickovica,prica se slaze nego sto ne mogu dalje da istrazim ..pa ako imate neke informacije dobro mi dosle.
17. август 2017. у 12:13
Vesna
Draga Aleksandra,
sad sam videla poruku javiću Vam sve što saznam, sela u okolini Tutina gde su naši preci živeli imaju puno kako oni zovu “grčkih groblja” a u stvari to su cincarska groblja jer su se padom Moskopolja gde je živelo mnogo Cincara koji su govorili grčki jeziki prihvatali pravoslavlje, rasulo cincarsko stanovništvo po tim i drugim mestima u sadašnjoj Srbiji kao i Makedoniji koja su im zbog stočarstva i trgovine odgovarala.
Moj deda Apostol je preminuo u 63god.1939 god. kad mi je otac Dušan imao tri godine, kažu da je govorio grčki i bio predsednik crkvene opštine Kuršumlija .Učestvovao je u Balkanskim ratovima ,imam samo jednu njegovu fotografiju .Otac mi je govorio da je Apostol (apsolutno tipično cincarsko ime ) rođen u Grčkoj i da su se i vraćali tamo na kratko pa opet u Dobrinje, što se hronološki poklapa sa dešavanjima u Moskopolju (kao i delovima Grčke ) koje je na kraju definitivno zauzeto od albanskih muslimana. Cincari imaju običaj da deci daju imena koja su uobičajena na teritoriji na kojoj se dete rodi)
Očigledno je da potičemo od istih predaka,čula sam za Savu Veličkovića, sve me to interesuje naročito u poslednjih nekoliko godina,valjda jer sam starija sad (1964 god.) interesantno je u svakom slučaju i korisno to znati.Veliki pozdrav i javite se ako nešto još saznate, živim u Beogradu,moj mail je [email protected]
3. јануар 2024. у 22:21
Orašanin
Поштована, немогу да прихватим Вашу тезу о цинцарском пореклу Добрињаца зато што је нисте поткрепили са више аргумената. Теза да је неко говорио грчки није довољна посебно ако се зна да на територији садашље Грчке је некад били много становништва словенског порекла, међу њима свакако пуно Срба нарочито северно од Солуна. Поповићи су у свакој генерацији имали свештенике и претпостављам да су читали литературу на грчком, а и богослужење је дуго било на Грчком.
Садашња генерација Добрињаца кажу да су Срби, Кучи. На сеоском гробљу нема споменика са другим језиком, сви натписи су на Српском. Име Апостол не припада само једном народу. У Тутину сви знају да у Добрињи живе Срби. Ова Ваша прича је нешто сасвим ново и неочекивано становиште бар за мене који са много интересовања пратим ову тему.
1. фебруар 2024. у 15:20
Nenad
Slažem se sa vama, moj deda se zvao Dragojle, a pradeda Milenko koji je rodjen u 19 veku, tako da imena govore sve
3. април 2020. у 13:34
Ненад
Ја често идем у Добрињу, жао ми је што ћу да вам кажем да ваша прича није тачна. Гробља су много стара и све су презимена и имена српска, презивали смо се Мићовић, и нема везе са тим што пишете.
27. јануар 2013. у 15:51
milan
ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА ПОПОВИћ
САДАШЊЕ ПРЕЗИМЕ, крсна слава, СТАРО ПРЕЗИМЕ
1.- ПОПОВИЋ, Аранђеловдан, ЛАЗАРЕВИЋ
……………………………….
2.- ПОПОВИЋ, Ђурђевдан, ВЛАИСАВЉЕВИЋ (све варијанте)
……………………………………………..
3.- ПОПОВИЋ, Ђурђевдан, КЕСИЋ
…………………………
4.- ПОПОВИЋ, Ђурђевдан, МИЛОШЕВИЋ
…………………………….
5.- ПОПОВИЋ, Ђурђевдан, ОМАКОЛОВИЋ
……………………………..
6.- ПОПОВИЋ, Ђурђевдан, ПЕТРОВИЋ
……………………………
7.- ПОПОВИЋ, Ђурђевдан, ХЕРАКОВИЋ
…………………………….
8.- ПОПОВИЋ, Јовањдан, БАЊАНИН
………………………….
9.- ПОПОВИЋ, Јовањдан, БОГУНОВИЋ
……………………………
10.- ПОПОВИЋ, Јовањдан, ОРЛОВИЋ
…………………………..
11.- ПОПОВИЋ, Никољдан, ОЗРИНИЋ
…………………………..
12.- ПОПОВИЋ, Никољдан, ПРЕДОЈЕВИЋ
……………………………..
13.- ПОПОВИЋ, Никољдан, РАДАКОВИЋ
…………………………….
МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ, ЛИЧКИ БИЉЕЗИ (садашња и стара презимена),
Нови Сад, књига у рукопису
27. јануар 2013. у 20:47
milan
ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА ПОПОВИЋ
САДАШЊЕ ПРЕЗИМЕ, крсна слава, СТАРО ПРЕЗИМЕ
1.- БАЊАНИН, Јовањдан, ПОПОВИЋ
………………………….
2.- БРЕКИЋ, Јовањдан, ПОПОВИЋ
…………………………
3.- БУБУЉ, Јовањдан, ПОПОВИЋ
………………………..
4.- ЈАЊИЋ, Никољдан, ПОПОВИЋ
………………………..
5.- ЈАЊИЋ, Ђурђевдан, ПОПОВИЋ
…………………………
6.- КЛЕУТ, Јовањдан, ПОПОВИЋ
………………………..
7.- ПЈЕВИЋ, Илиндан, ПОПОВИЋ
………………………..
8.- ПУ(В)АЧА, Никољдан, ПОПОВИЋ
…………………………..
9.- ССРДИЋ, Никољдан, ПОПОВИЋ
…………………………
10.- ЋЕРАНИЋ, Ђурђевдан, ПОПОВИЋ И
……………………………
11.- ЋУК, Јовањдан, ПОПОВИЋ
……………………….
ПРЕЗИМЕ ЈЕ ОЧЕВ БИЉЕГ,
А ИМЕ ЈЕ МАЈЧИНА НАДА.
МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ, ЛИЧКИ БИЉЕЗИ (садашња и стара презимена),
Нови Сад, књига у рукопису
3. април 2013. у 00:57
Mladen Popović
Moji su iz sela Trubar zapadno od Drvara i slavimo Ilindan kao krsnu slavu. Jako se malo zna o našem porijeklu, jer se nije u prošlosti pamtilo, a ni zapisivalo. Želja mi je da više saznam o svom porijeklu prezimena Popović. Ima jedan rodoslov popa Rađenovića, a knjiga se zove Unac u kojoj su tako nevješti podatci i prema njima smo iz mjesta Hrgar kod Bihaća, al postavlja se pitanje odakle onda na Hrgaru. Dal smo u zapadnu Bosnu došli iz Crne Gore il smo vanzemaljci. Da se našalim malo. 😉
28. фебруар 2016. у 00:21
Velibor Popović
Evo,Mladene i ja da se nadovežem i moj pradeda Rade je isto rođen u Trubaru,nažalost on je prerano umro a da mi nije stigao reći detalje našeg rodoslova a ponekad me uhvatiti silna čežnja da vidim odakle potičem ja i moji preci,a tko zna možda si i ti jedan od njih.lp
18. септембар 2018. у 23:30
Jovan
Postovanje Mladene moji Popovici su iz Hrgara.Slavimo sv Nikolu.Po knjizi “Pounje u Bosanskoj krajini” vi ste od nasih Popovica.Tamo su stigli iz Nebljusa iz Lickog pounja.Po kazivanju starina dosli smo sa knezom Nikolom u Ravne Kotare iz Grahova.Jedan deo se iz Nebljusa odselio prema Buševiću opstina Krupa,a drugi prema Sanskom Mostu.Mi slavimo Nikoljdan.
27. децембар 2018. у 04:11
Aleksa Popovic
Postovani Jovane, moji Popovici su iz Vrtoca i tu su se nastanili 1880 godine iz Nebljusa, tako i pise u knjizi “Sabor u Vrtocu”. Moj pradjed nam je govorio da smo tu dosli iz okoline Niksica i da smo preko Bilece stigli u Nebljusi. Slavimo Nikoljdan. Da li mozda znate o kom se mestu u blizini Niksica radi? Takodje kom bi plemenu pripadali. Unapred hvala!
15. април 2020. у 23:15
Синиша Поповић
Поздрав и моји су из Трубара и ја сам прочитао да су дошли из Хргара код Бихаћа и деда ми је причао да су њихови предци дошли из Лике или Далмације, а њихови из Црне Горе. Моји славе Илиндан. Има нека стара прича да смо славили Никољдан и да су неки наши предци ишли по пиће за славу и када су се враћали да је била толика зима и хладноћа да су многи промрзли од њих и неки се нису никада вратили. Они који су се вратили су отишли код свештеника и испричали му шта се десило, а он им је одговорио “Ако је тако, онда од сада славите Илиндан.” Исто бих волио да сазнам свој родослов, али још нисам сазнао којој хаплогрупи припадам.
Ово је мој e-mail: [email protected]
2. август 2023. у 20:59
Vesna
Postovani Mladene,moj deda Kosta Popovic je iz vaseg mesta,dosao je pre drugog sv rata u Beograd da studira,odatle otisao u rat,posle oslobodjenja ziveo u Beogradu.Imao je brata Iliju,i dve polusestre (jedna Marija…)otac mu se Milos zvao.Ako znate nesto o blizoj rodbini pisite mi na @[email protected]
11. април 2013. у 21:09
POPOVIĆ MILUTIN
POPOVIĆI, ROĐENI NA KOSOVU. ŽIVE NA KOSOVU-
IMA NAS PO SRBIJU, U BEOGRAD.
KRSNA SLAVA ” KUZMAN I DAMNJAN- VRAČEVI”.
BRATSKI POZDRAV ZA SVE POPOVIĆE U ŠIROM KOSOVA,AKO NAS IMA, ZATIM SRBIJE I ŠIRE.
POZDRAV OD MILUTINA POPOVIĆA SA PORODICOM IZ KOSOVSKE KAMENICE.
7. април 2016. у 00:27
Jovan popovic
Moji su poreklom iz Makedonije,
pre nekih 80-ak godina najverovatnije Popovski. Usled politickih i geografskih podela i zbivanja je doslo do promena.
Naime mesto Samokov je u odredjenom vremenu pripadalo iMakedoniji iBugarskoj u ratnim previranjima i kraljevini Ju goslaviji i R.Jugoslaviji i sada opet Makedoniji pa je dolazilo do raznih varijacija i samih prezimena. Po mom saznanju pre nekih 6 kolena je nivorodjence u begu od ondasnjih okupatora.(turaka) je ostavljeno na ulazu u crkvu,verovatno zbog nemogucnosti da ga odhrane i sacuvaju u zivotu.
po tim saznanjima odprilike da su ljudi u begu pred turcima bili negde sa teritorije kosova Dete je crkva odgajila i skolovala za svestenika kao narednih nekoliko generacija do moga pradede Tomislava koji je bio po sluzbi inspektor za skolstvo pri crkvi. Slava koja se odrzava do danas j Sv Pantelejmon i
Djurdjevdan . Pozdrav svim POPOVICIMA SIRIOM PLANETE.
Ako neko ima neko slicno saznanje nije na odmet cuti gs
1. јануар 2018. у 21:44
Dragana Popovic
Moji Popovici vode poreklo sa Kosova a proterani za vreme druge seobe Srba, tako su mi pricali stari.Naseljavaju se u tadasnju austro-ugarsku da bi se na kasnije za vreme Kraljevine naselili na podrucje sadasnjeg Vukovara.volila bi saznati vise iz kojeg tacno kraja pitice moje poreklo.ali mi to do sada nije uspelo.Slavimo Sv.Nikolu.
21. април 2013. у 20:20
Драган Д.МИЗДРАК
Поповићи од којих смо ми Миздраци, након Косовског Боја су живјели у КОСИЈЕРИМА (Ријечка нахија)на Цетињу. Године 1527. Поповићи су преселили на РИЈЕКУ ЦРНОЈЕВИЋА (ОБОД)такође (Ријечка нахија). Након тога не знам које године, али знам да је дио Поповића из РИЈЕКЕ ЦРНОЈЕВИЋА отишао у ПРИЗРЕН, а дио у околину СКОПЉА (Стара Србија). Са великом сеобом Срба, Поповићи из околине Скопља су стигли у МОКРО ПОЉЕ (Равни Котари – Војна Крајина у Далмацији). Ту су Поповићи највјероватније преузели Крсну Славу СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНГЕЛИСТУ ЛУКУ, а том Светитељу је посвећена Мокропољска црква, у колико нису славу донијели са собом. Дио Мокропољских Поповића је прозват Миздрацима (МИЗДРАК-турско копље), по копљима које су отели од турака у прегоњењу са њима. Миздраци су отишли из МОКРОГ ПОЉА у Стрмицу код Книна, тачније у села Стрмичка ( МИЗДРАКОВАЦ и МРАЧАЈ). Ја сам од Мрачајских Миздрака.
Волио бих када би ми се јавио неко из племена КОСИЈЕРА на Цетињу и јавио ми коју смо Крсну Славу славили тамо ? Такође би волио када би ми се јавио неко од Поповића из РИЈЕКЕ ЦРНОЈЕВИЋА или Поповића из ПОПОВИЋА на Скадарском Језеру и када би ми написали дио наше историје и Крсну Славу коју смо славили, тј.коју они и сад славе ? Волио би да ми неко од еминентних етнолога напише, одакле су наши Поповићи дошли у КОСИЈЕРЕ на Цетињу ? Овај свој коментар дајем у прилог поријекла презимена ПОПОВИЋ/МИЗДРАК ( Крсна Слава Свети Апостол и Јеванђелиста ЛУКА). Хвала и живјели !!!
21. април 2013. у 21:20
Милорад Богдановић
Драгане,
интересује ме да ли је стара свештеничка породица Поповић из Јелићке-Приједор, која слави Стевањдан, повезана са породицом МИЗРАК?
Ово је породица проте Симеуна Поповића (1831-1905) познатијег као МРАЧАЈСКИ ПРОТА под чијим насловом носи приповјетка Петра Кочића. Иначе, као свештеници, Поповићи се у писаним документима у овоме мјесту спомињу од 1750 године па све до 20-тих година прошлог вијека. И данас Поповићи су једна од најбројнији породица села Јелићка.
24. март 2014. у 13:07
Jovana Popovic
Ima nas iz Kosijera, tacnije iz Dragovoljica, Niksicka zupa
Moji su Popovici iz Subjela (selo kraj Kosjerica, zapadna Srbija). Vecina stanovnistva Kosjerica je upravo i dosla iz tog kraja Kosjeri, Rijeka Crnojevica, Niksicka zupa….
Ima par porodica u Kosjericu koji se prezivaju Popovic ali mi konkretno poticemo od Jakovljevica iz Dragovoljica i slavimo Sv. Luku. Prezime smo dobili po profesiji rodonacelnika, koji je bio svestenik Luka Jakovljevic.
Srdacan pozdrav