Порекло презимена Поповић

22. март 2012.

коментара: 200

Презимена

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ПОПОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Поповић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Змињак, Шабац, Србија / огранак Дамњановића из Змињака, Шабац, Србија

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

Поповић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Чанићи, Шековићи, Република Српска

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Презиме Поповић је веома често, присутно у готово у свим крајевима где је живео или живи српски народ. Настало је по свештеничком позиву родоначелниковом.

У књизи Риста Милићевића “Херцеговачка презимена” помиње се у више крајева Херцеговине, са различитим крсним славама, и у различитим конфесијама.

Православни Поповићи у Херцеговини су у селима Самобору, Малој Грачаници, Дражљеву (Гацко), Бјелошеву Долу, Крушевици (Љубиње), Равном, Драчеву, Дријењанима (Попово), Мостару и другим местима.

У Самобору су пореклом из Пиве. Предање каже да су у роду са Стеваном Мусићем, јунаком из народних песама.  Славе Савиндан.

У Дражљеву су “од Кисића из Пријевора” код Билеће одакле је “дошао један Глоговцима у најам, загледао се у њихову дјевојку и оженили га”. Син овог најамника је постао поп, а иза њега је, кажу, било још десет попова из овог племена. Славе Никољдан.

У Малу Гарешницу су Поповићи доселили “послије окупације” из Дражљева. У Бјелошев До и Крушевице су дошли из Загоре (Требиње). Славе Ђурђевдан.

Поповића има у Жакову и Месарима (Подбрђе и Требиње) и у Требињу. Славе Јовањдан.

Поповићи католици у Херцеговини су у Домановићима (Чапљина). Потичу од Вратошића из Требимље у Попову, одакле су побегли од глади у Домановиће.

Поповићи муслимани су живели у Билећи, а за њих се зна да су “до турске окупације биле хришћанске породице”.

Поповића је било доста и у Лици у местима Бротња (Срб), Вребац, Врховине, Доњи Лапац, Доња Швица, Залужница, Мутилић (Удбина), Небљуси, Оточац, Плоча, Сењ, Томингај, Ваганац (Личко Петрово Село). У овим местима су православне вере и најчешће славе или Светог Јована или Светог Николу.

_____________________

Презиме Поповић среће се и у црногорском приморју, у бококоторском насељу Мојдеж (код Херцег Новог). Вредан прилог о овом братству Поповића послао је сарадник портала Порекло Зоран Ђуров Шабовић.

Његово истраживање о братству Поповић, објављено у књизи „Мојдеж – прилози за хронику села и родослове“, из 2007. године, преносимо у целини.

Текст је у ПДФ формату и можете га видети ако клинкете на следећи линк: Братство Поповић из Мојдежа.

_____________________

О дробњачким Поповићима писали су Стојан Караџић и Вук Шибалић у књизи „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ  ‘Стручна књига’:

ПОПОВИЋИ (живе у Тимару)

Они су огранак Србљановића од којих су се давно одвојили. Презиме су добили по неком попу, а како се звао, не зна се. Имали су стари надимак „Кокури”. Познато је да је ово била стара поповска породица и да је дала више попова, али се зна само за Луку, који је био и посљедњи поп из овог братства.

Браћа Вуксан и Вујош су се седамдесетих година 20. вијека одселили у Мојковац.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Пантелијевдан.

*  *  *

ПОПОВИЋИ (живе на Годијељима)

Они су од попа Арсенија, сина Маринка Пејанова Годијеља. Поп Арсеније био је позната личност свога доба. Нарочито се истакао за вријеме Карађорђевог устанка. Њега је Сулејман-паша Скопљак с осталим Дробњацима одвео у Травник као таоце, гдје је и умро. Арсеније је имао два сина – Јоксима и Милића, који се по попу Арсенију прозваше Поповићи. Јоксим је имао сина Бела, који је одселио у Србију. Милић Арсенијев био је познати и истакнути хајдук свога доба. Имао је сина Малишу, а овај Секула, Гаврила и Милића. Од Секула Малишина је Петар, а од Петра су: Секуле, Сава, Мијајло, Лазар, Рајко и Милић.

Секуле Петров је био жандарм, али се рано опредијелио за НОП. Ступио је у 7. црногорску омладинску бригаду на дан њеног оснивања, у којој је био командир чете. Секуле је рањаван.

Поповића има одсељених у Србију, гдје се одселио Беле Јоксимов.

Славе Томиндан.

*  *  *

ПОПОВИЋИ (у Тепцима, Подгори, Кочадолу и Жабљаку)

Њихова најдаља старина је од Поповића из Бара одакле су, падом Бара под Турке 1572. године, избјегли и привремено се населили у селу Дуби, у племену Бјелицама. Из Дуба су након дванаест година прешли у околину Невесиња и населили мјесто које се по њима назва Дубљевићи, по мјесту Дубу, одакле су се доселили. Ту су се намножили и израздвајали на братства Томиће, Прстојевиће и Рњезе. Учествовали су у хајдуцима Баја Пивљанина и вршили су зулуме Турцима у том крају. Турци ударе и разуре их, а два младића успију да побјегну и настане се у Пиви, у мјесту Отар, гдје заснују породице. Њих прозову Дубљевићима, а касније и мјесто по њима доби име Дубљевићи. Ово братство се брзо намножи и постаде бројно.

Од њих је, око 1775. године, поп Стеван Дубљевић са својом породицом кренуо пут Србије и заноћио у Тепцима. Пошто Тепци нијесу имали попа, успију убиједити Стевана да остане у Тепцима и да им буде парох. Он пристане под условом да му дају земљу на којој ће живјети, и да има право и у гору, и у воду, и у планину. Тепци му испуне услове које је тражио и он остане да живи са својом породицом у Тепцима и да им буде поп.

Поп Стеван је имао сина Милутина, који се нешто касније запопио и наслиједио оца. Милутин је имао седам синова: Гаврила, Мијаила, Луку, Павла, Петра, Лазара и Алексу. Најстарији Гаврило изучио је за попа у Морачком манастиру и био је поп у Тепцима. Имао је велику улогу у организовању народа у борби против Турака. Потомци попа Стевана Дубљевића се по њему прозваше Поповићи.

Поп Гаврило Милутинов имао је сина Милована; Милован Блага, Марка, Нела и Радована; Лука Илију и Ђоку; Павле Лала, Тока, Живка и Филипа; Петар Јакова; Лазар Обрада, Ивана, Милана, Милића и Драга; а Алекса Мирка и Милинка.

Ово бројно братсгво дало је доста изузетно добрих и виђених људи у крају у коме су живјели. Неке од њих ћемо истаћи.

Саво Новичин припада првим интелектуалцима који су завршили факултете послије Првог свјетског рата. Био је изврстан правник и стручњак из области права. Прије рата је припадао лијевом крилу Земљорадничке странке. За вријеме окупације 1941. године активно је радио за НОП у Алексинцу и Београду. Након ослобођења именован је за првог предсједника Окружног суда у Београду, а касније за секретара Врховног суда Србије. И други Новичин син Драгоје био је угледан и цијењен човјек у свом крају. Биран је тридесетих година 20. вијека и за предсједника општине Жабљак. У току НОР-а 1941-1945. године активно се укључује у НОП, у коме је имао значајну улогу у народној власти; био је командир Посадне чете и командант Команде мјеста у Жабљаку.

Драгојев син Костадин – Коћа учествовао је у НОП-у од првих устаничких дана, у почетку у Дурмиторском одреду, а од оснивања Четврте црногорске пролетерске бригаде био је у њеном строју, када прелази у строј 7. омладинске бригаде на положај замјеника комесара чете. На тој дужности јуначки гине у једном јуришу на Пештеру 30. октобра 1944. године. Слободан Радов, истакнути активиста и припадник НОП-а, био је омиљен међу борцима, а погинуо је на Загарчу 1944. године. Лазар О. Поповић из Тепаца погинуо је на Сутјесци 1943. године у јединицама НОВ-а. Радојица Исаков био је истакнути привредник у општини и предсједник општине Жабљак у два мандата.

Поповића има исељених у многим мјестима наше земље.

Славе Ђурђиц.

*   *   *

ПОПОВИЋИ

(на Стругу)

Поријекло им је од Поповића из села Заграда, из Никшићке жупе, одакле се око 1880. године доселио Радосав Миљков Поповић. Имао је два сина Луку и Неђељка. Лукини синови Војин и Владимир-Владо и кћерка Јулка, су били истински борци против тираније. Војин је стари члан КП и активиста из студентских дана и једини Дурмиторац који је активно учествовао у Шпанском грађанском рату. Један је од организатора устанка у свом крају, а налазио се на најодговорнијим руководећим дужностима у Ускочком батаљону. Непријатељ га је ухватио тешко болесног у селу Годијељи, спроведен је у Колашински затвор и стријељан 1942. године. Његов брат Владо је био активиста напредног студентског покрета; у НОП-у је од првих устаничких дана у Четвртој црногорској бригади је од њеног формирања, гдје је у Петом батаљону био замјеник комесара чете и батаљона; погинуо је на функцији замјеника комесара бригаде код Тузле у мјесту Петровићи 27. априла 1944. године. Њихова сестра Јулка је такође била у Петом батаљону четврте црногорске бригаде као болничарка.

Славе Лучиндан.

 *   *   *

ПОПОВИЋИ

(живе на Кршу и Градини)

Потичу од попа Вида, сина Гледа Џакова. Гледо је, осим попа Вида, имао још синове: Секула, Чуна и Мину.

Поп Вид је био добар човјек и истакнути јунак и по њему се његови потомци прозваше Поповићи.

Поп Вид је имао сина Филипа који је био стотинаш и учесник многих битака против Турака вођеним у његово вријеме. У њима се Филип истицао својим јунаштвом.

Поред Филипа, у ратовима су учествовали и у њима се истицали и поп Перо и брат му Павле.

Ово братство је увијек давало добре и паметне људе и истакнуте ратнике, који су имали значајну улогу у племену у времену у коме су живјели.

Братственици овог братства су у борбеним редовима јединица које су се бориле против непријатеља од привх устаничких дана.

Перо Вукосављев из Крша је погинуо у борбама за слободу у Србији 1944, године; исту судбину је доживио и Живко Радивојев који је погинуо 1942. године у свом родном мјесту. Павле Крстов, велики и непомирљиви борац против неприајтеља, због учешћа и припадности НОП-у од првих устаничких дана, бива ухваћен, затваран и мучен да би на крају био стријељан на Жабљаку 1942. године. И Гледо Поповић из Крша био је борац НОР-а од 1941. године, истакнути активиста током рата, а у поратном периоду налазио се на одговорним дужностима у општини и Дурмиторском срезу.

Поповићи су живјели на Подима до 1853. године, када су се преселили на Крш гдје и данас живе. Има их у Градини и Студенцима.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (200)

Одговорите

200 коментара

  1. 26. април 2013. у 14:28

    Драган Д.МИЗДРАК

    Милораде мислим да нису истог поријекла Поповићи из Јелићке-Приједор, са Поповићима из Косијера са Цетиња. Међутим знам да у Дракулићу-Бањалука има неколико породица Поповић који славе Светог Архиђакона Стефана, па видите да ли неко од њих зна нешто о вашем поријеклу, јер ви сте свакако исто племе ! Нађите такође на интернету, презимена у Црној Гори, па видите који су Поповићи славили Светог Стефана и којој су линији Поповића припадали. Истина није лак посао истраживати поријекло свог презимена, али је интересантан и надахњујући посао. Братски поздрав !!!

    Одговори

  2. 4. мај 2013. у 22:44

    Милодан

    Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    ПОПОВИЋ

    -Гола Глава*, стара породица, Никољдан, уз Балачане.
    *Балачани, названи по најстаријем делу села Балачкој, су доскорашња свештенича породица и увек су били у границама своје Балачке, па и данас.
    -Грабовац*, прва половина 18. века, Скопска Црна Гора, Ђурђиц.
    *Поповиће су доселили скопски калуђери, који су били старешине манастира Грабовац, а то се види што је кућа ове угледне у чувене задружне куће најближа манастиру и у средеини његовог атара.
    -Звечка*-1, прва половина 18. века, Чајниче, Михољдан.
    *Поповићи су стара свештеничка породица од слатинских Ковачевића.
    -Каменица*, прва половина 18. века, Котешица у Колубари, Никољдан.
    *Ову доскорашњу поповску породицу доселио је неки калуђер из Каоне, њихов сродник.
    -Кршна Глава*, прва половина 18. века, Стари Влах, Св. Јоаким и Ана.
    *Поповићи овог села, доскорашња свештеничка породица, досељена прво у Докмир и насељена на манастирском имању, деобом ова два села, припала је Кршној Глави. Из ове породице је поп Тимотије Радукић из 1735. године, свештеник докмирски.
    -Орашац, прва половина 18. века, Брезјаци у Јадру, Никољдан, доскорашња свештеничка породица.
    -Радљево, прва половина 18. века, Нова Варош, Св. Врачи, уз Аћимовиће, стара свештеничка породица.
    -Радуша*, прва половина 18. века, Пећ, Алимпијевдан.
    *Поповићи су названи по претку попу Димитрију, који је због разних злоупотреба и венчања распопа Јанка Моловића из Памбуковице по потајној нерадби ваљевског епископа Герасима убијен на путу, кад се од епископа враћао својој кући у село.
    -Совљак, прва половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Никољдан, стара свештеничка породица.
    Наставиће се…

    Одговори

  3. 6. мај 2013. у 00:29

    Милодан

    Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    ПОПОВИЋ

    -Степање*, прва половина 18. века, Какмужа у Колашину, Никољдан.
    *Поповићи овог села су потомци су палешког проте Остоје Јаношевића и до скора су били свештеничка породица. У селу зову се још и Молеровићи и врло су угледне породице.
    -Тулари*, прва половина 18. века, Конавли, Петровдан.
    *Поповићи су необично стара и угледна свештеничка породица, досељени као таква у великој давнини из Конавла у Далмацији, па је исто и данас у средини села.
    -Ђуковине*, прва половина 18. века, Годљево-округ ужички, Лучиндан.
    *Поповићи су доскорашња свештеничка породица, као таква и досељена, а у селу се зову још и: Саватићи и Гавриловићи.
    -Уровци*, прва половина 18. века, Стари Влах, Ђурђиц, уз Марковиће.
    *Марковићи су необично стара свештеничка породица, досељена као таква. Она је не само у селу него и Српству дала виђених угледних свештеника и синова, који су своје животе приносили на олтар отаџбине. Из ове породице је виђени и угледни Тамнавац из прве половине 19. века, поп Леонтије Марковић, који је први подигао устанак противу Турака и својски га помагао, не изостајући нигде из првих редова. Такав је и његов у сваком погледу примерени син поп Живко, који је онако видну улогу вршио при заузећу Обреновца 1815. године. Од ових Поповића су и звечански Нинковићи.
    -Градојевићи*, друга половина 18. века, Пљевље, Никољдан.
    *Поповића велику и угледну задругу населио је некакав калуђер из манастира Каоне као своје сроднике и до скора су били свештеници из ове куће.
    -Докмир*, друга половина 18. века, Пљевље, Никољдан.
    *Поповиће је као своје сроднике и свештенике доселио калуђер Јоаким, старешина манастира Докмир у другој половини 18. века.
    -Звечка-2, друга половина 18. века, Бачка, Ђурђевдан, стара свештеничка породица.
    -Јабучје-1, друга половина 18. века, Врховине у околини, Јовањдан стара свештеничка породица.
    -Јошева, друга половина 18. века, Скупљан у Посавској Тамнави, Лучиндан, стара свештеничка породица.
    -Каленић, друга половина 18. века, Причевић у Подгорини, Никољдан, уз Пантелиће, доскорашња свештеничка породица.
    -Паљуви-1, друга половина 18. века, Пива, Ђурђевдан, стара свештеничка породица.
    -Скобаљ, друга пословина 18. века, Кућани-Стари Влах, Ђурђевдан, велика и угледна задруга, стара свештеничка породица.
    -Бргуле-1, после 1827. године, Близоње у Колубари, Јовањдан, данашња свештеничка породица.
    -Бргуле-2, после 1827. године, Попучке у Колубари, Ђурђиц, данашња свештеничка породица.
    -Врело, после 1827. године, Срем, Никољдан.
    -Забрежје, после 1827. године, Осат, Лазаревдан.
    -Јабучје-2, после 1827. године, Шабац, Ивањдан, занатлијска породица.
    -Коцељева, после 1827. године, Уб у области, Ђурђевдан, занатлијска породица.
    -Новаци, после 1827. године, Крајина, Никољдан, занатлијска породица.
    -Паљуви-2, после 1827. године, Пипери, Аранђеловдан.
    -Паљуви-3, после 1827. године, Јабучје у суседству, Јовањдан, од јабучких Поповића, уљези.
    -Стублине-1, после 1827. године, Темишвар, Јовањдан.
    -Стублине-2, после 1827. године, Паљуви, Ђурђиц.
    -Трлић, после 1827. године, Банат, Јовањдан, покрштени Цигани-Роми.
    -Трњаци, после 1827. године, Дубица, Никољдан.

    Одговори

  4. 2. јул 2013. у 19:21

    dejan

    Ja sam Popović i potičem iz Crne Gore, tačnije sa Žabljaka.

    Одговори

  5. 2. јул 2013. у 19:28

    dejan popovic

    Ja slavim Sv. Arhangela, pozdrav za sve Popoviće širom sveta.

    Одговори

  6. 11. јул 2013. у 23:38

    Nemanja Popovic

    Moji su poreklom iz Dragovoljica kod Niksica,slavim svetog Luku,koliko znam oko 1725.god Petar i njegov sinovac Simeun Milakovic su dosliu donje Crniljevo kod Koceljeve,tek nekih sto godina kasnije smo po popu postali Popovici,ako neko zna nesto o Milakovicima iz Dragovoljica kod Niksica nek se javi,hvala unapred.

    Одговори

    • 16. мај 2014. у 19:41

      Jovana Popovic

      Ima nas iz Kosijera, tacnije iz Dragovoljica, Niksicka zupa

      Moji su Popovici iz Subjela (selo kraj Kosjerica, zapadna Srbija). Vecina stanovnistva Kosjerica je upravo i dosla iz tog kraja Kosjeri, Rijeka Crnojevica, Niksicka zupa….

      Ima par porodica u Kosjericu koji se prezivaju Popovic ali mi konkretno poticemo od Jakovljevica iz Dragovoljica i slavimo Sv. Luku. Prezime smo dobili po profesiji rodonacelnika, koji je bio svestenik Luka Jakovljevic.

      Srdacan pozdrav

      Одговори

    • 9. јануар 2016. у 21:46

      Srdjan Antonic Jovanovic

      Ja sam davno istrazivao Milakovice iz D.Crniljeva po tom tragu, doselili su 1827 iz Okletca, uzicki kraj. Znao sam samo da smo mi Jovanovici po Jovanu iz Ravnaje (II – 16023/20, str.730. Radjevina i Jadar). Stariji su prepricavali da smo iz Hercegovine sa Seobama pod Arsenijem Carnojevicem ili kao zidarske familije iz Osata, i nista vise od toga nisu znali i to se vremenom zaboravljalo i izvrtalo. Nazalost taj Milakovic koji je doselio u Donje Crniljevo (logicnije je 1825), nije imao dece tako da sa njim nema krvnog srodstva ili krvne linije porekla. Sve familije iz Crne Gore su bile stocari, planina-ravnica, uglavnom su prolazile kroz Kremna na Zlatiboru gde je bio prota Zaharije Zaharic (rodjen u Dragovoljicima a umro u dubokoj starosti 1918.) koji je zapisivao i tacno znao gde je koja familija odselila u Srbiji. Stari Milakovic-Pavlovic je bio bogat domacin u D.Crniljevu, slava je 6.Decembar, Sveti Luka (po antropologeografiji Valjeva Tamnave, Ljube Pavlovica), obzirom da nije imao dece, jednog decaka Jovana Antonica je posinio od familije Antonica-Popovica iz Ravnaje slave Svetog Nikolu (II-16023/18, str. 414, 506, 507, 634…), pa smo mi po njemu Jovanovici, (popisi Jovana Cvijica iz 1903. radio ucitelj Nenad Nenadovic, nazalost postojali su detaljni rodoslovi ali su izgoreli u pozaru u Geo Zavodu, pa kasniji podaci nisu bili tako detaljni kao oni iz 1904 kada je veliki broj stogodisnjaka bio jos uvek ziv). Milakovic je drugog momka Matija Pavlovic (1827) pobratimio, po njemu su Pavlovici iz D.Crniljeva. 1835/36 je u knjigama upisan Jovan kao brat Pavla Markovica Za prezime Popovic, je karakteristicno da je uglavnom neko u familiji bio svesteno lice, i pismen sto je tada bila retkost, a to znaci da postoji velika verovatnoca da je u crkvenim knjigama upisano mnogo vise podataka koji se mogu povezati, obzirom da iz 1904 nije ostalo mnogo. Crkvene knjige se uglavnom cuvaju u zivim manastirima, u blizini Ravnaje je Tronosa. Komunisti su posle rata zaplenili dosta tih knjiga, ali se one sada vracaju kroz restituciju, tako da ima nade da se pronadje puno podataka. Procedura je sledeca, treba traziti blagoslov od Lavrentija za boravak u manastiru Tronosa, i uz pomoc monaha pronaci i procitati crkvene knjige obzirom da su pisane staro slovenskim. Ja sam za Antonice pronasao da su starosedeoci iz Ravnaje slave Sv. NIkolu, cak sam i upoznao deo familije koji tamo zivi, interesantno i oni su znali za Jovana koji je kao dete usvojen u Donjem Crniljevu, kao i da su se godinama posecivali, to je samo 5-6 kolena, ali 150-200 god i nije tako mnogo. Srecno u nastavku, i dopisi novosti 😉

      Одговори

  7. 17. септембар 2013. у 22:40

    Dejan Popovic

    Moj otac je iz Baraca kod Mrkonjic Grada, a njegov pradeda se po prici doselio negde iz Hercegovine. To je sve sto za sada znam, a pokusavam da saznam tacno iz kod mesta se doselio u Barace.

    Одговори

  8. 17. септембар 2013. у 22:42

    Dejan Popovic

    Da dodam i najbitnije, slavimo Svetog Stefana!

    Одговори

    • 17. септембар 2013. у 23:29

      Милорад Богдановић

      Презиме Поповић, као слављеници Светог Стефана, 1882 године не спомиње се у ШЕМАТИЗМУ дабробосанском у парохији Бараћи које је као село бројало 37 кућа и 221 душа.
      Али, Стефањдан славе Поповићи у парохији Герзово коју још чине села Брдо, Подкрај, Громиле, Локолац? и Драгиње.

      Одговори

    • 10. децембар 2015. у 10:32

      vladimir popovićapi

      Prema mojim istraživanjima i saznanjima Popovići koji slave Svetog Stefana potiču sa kosova pa preko Crne Gore,Glamoča sele se sve do nekadašnjeg Varcav Vakufa tj.Mrkonjić Grada u Banjaluku gdje nas ima i danas ali samo dvije loze kao stričevići.od pamtivjeka se nisu tako prezivali ali nema pouzdanih podataka nigdje o ranijem prezimenu.to je istina za našu lozu,stim da je po pričama jedan ili dva predka ostao da živi na platou Manjače(selo Vilusi) a jedan doselio u Banjaluka sredinom 19 vijeka.To je moja loza koju sam istražio.

      Одговори

      • 10. децембар 2015. у 12:53

        Милорад Богдановић

        Владимире, пошто наводиш да се бавиш истраживањем Поповића који славе Стевањдан, замолио бих те да ми одговориш на неколико питања.
        1. Да ли сте у сродству са свештеничком породицом из села Јелићи-Јелићка?
        2. Јесте ли сигурни да Бабићи у Вилусима славе Стевањдан, а који се 1882 спомињу као слављеници друге славе?
        3.Како могу доћи до писаних сазнања о миграцији Поповића од Косова ка Гламочу, па Маглају, Тешњу, Кључу, Приједору, Бањалуци и Дервенти?

        Поздрав.

        Одговори

        • 10. децембар 2015. у 19:38

          vladimir popovićapitrenutno na prva dva pitanja

          trenutno na prva dva pitanja nemam siguran odgovor jer večina autora koji se bave etničkim kretanjima ne obrađuju pojedinačno neku porodicu već opčenito seobe pravoslavnih porodica i više se bave kako je koje prezime nastalo kao npr.jovanovići od jovana tj.po imenu predka popovići su prezime dobili od zanimanja tj.popa a za popoviće nisam stigao istražiti seobe dalje od banjaluke ou nekom narednom vremene-gosp-bogdanoviću a da li ste vi u srodstvu sa lemićima iz banjaluke

          Одговори

          • 10. децембар 2015. у 20:57

            Милорад Богдановић

            Ви сте вјероватно лоза свештеничке породице Поповић из Јелићке, која је на овим просторима више од 300 година.
            Лемићи из Јелићке, тј. родитељи Владице у БЛ су у сродству са Богдановићима из Јелићке.

            Одговори

            • 10. децембар 2015. у 23:59

              vladimir popovićapitrenutno na prva dva pitanja

              ne u srodstvu bar bližem sigurno niso naša loza je u banjaluca od 1830 moj čukundeda je jovan,pradeda Dorde,deda petar i jedini stričevići su od istog čukundede.među njima najpoznatiji je čuveni motorista i bivši prvak u moto trkama Pero.Ali i vaše mišljenje ću razmotriti poz.

      • 14. октобар 2018. у 11:07

        Aleksandra

        Postovanje…ja slavim Svetog Stefana…ali moji poticu

        Одговори

  9. 18. септембар 2013. у 00:20

    Милодан

    Фамилије-презимена Поповић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Поповић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    Бабајић, Ба-1, Ба-2, Белошевац, Беомужевић, Близоње, Горња Буковица, Вртиглав, Вујиновача, Драчић, Дивци, Команице, Лопатањ, Лукавац, Миличиница, Мионица, Мрчић, Планиница, Плужац, Причевић-1, Причевић-2, Радобић, Славковица, Струганик и Субао.

    Одговори

  10. 8. октобар 2013. у 01:58

    Јовица Кртинић

    Поштовани, зовем се Никола Поповић, 23 год, долазим из околине Градишке (Реп Српска).
    Интересује ме поријекло моје породице. Крсна слава нам је Лазарева субота, и по предању мога дједа, мој наврдеда или отац од чукундеде Ђорђе се доселио из Црне Горе. Да ли постоји могућност да сазнам из кога мјеста је услиједило исељавање, или из којих породица вучемо коријене. Хвала.

    Одговори
1 2 3 4 … 10