Порекло презимена Кнежевић

7. март 2012.

коментара: 136

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ КНЕЖЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Кнежевић

Хаплогрупа: I2a M223 род Е

Порекло:

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Хаплогрупа: I2a DS род Черана Величана

Порекло: Велика, Плав, Црна Гора

Крсна слава: Никољдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

КНЕЖЕВИЋИ

(живе у Милошевићима)

Кнежевићи су огранак Милошевића. Ово братство је најдуже од свих огранака Милошевића задржало презиме Милошевић. У своме братству имали су доста кнежева, по чему се прозову Кнежевићи.

Њихов најстарији предак је кнез Милија Милошевић, за кога се прича да је био угледна личност у племену. Помиње се као учесник на скупу српских главара одржаном у Кучима 1614. године (Ј. Томић: Састанак и договор српских главара у Кучима 1614. године – Београд 1901). Породична традиција зна за Милоша Кнежевића, који се помиње и као кнез и као војвода. Опјеван је у народним пјесмама. О њему постоји народна пјесма Женидба Кнежевић Милоша, у којој је Милош опјеван као поштен и хуман човјек.

Предање помиње и кнеза Дракула Кнежевића, који је учествовао у убиству турских шехова 1718. године, они су дошли да по Дробњаку проповиједају ислам. Кад је Реџеп-паша Невесињац 1702. године дошао у Дробњак да га покори, кнез Дракуле убије Ајдук-оџу у Мокром, па Турци разоре Дробњак, а кнеза Дракула посијеку.

Кнез Никола Кнежевић био је кнез послије Дракула. О њему се приповиједа да је био врло богат.

Породична традиција зна за Ђура Кнежевића као кнеза који је ишао у Травник код босанског везира.

У другој половини 18. вијека помиње се кнез Јоксим, син Завише Кнежевића, који је био изузетно богат, паметан и утицајан човјек.

Нуан Љуца, познати турски забит из Никшића, поручи кнезу Јоксиму да не смије прислуживати за крсну славу Усјековање светог Јована и зато што је Јоксимов предак на тај дан учествовао у убиству босанских шехова. Упркос ових пријетњи кнез Јоксим позове велики број званица, међу њима и игумана Арсенија, старјешину манастира Бијела. Нуан Љуца, с неколико никшићких Турака, стигне баш у току славе Божије, преврне трпезу и угаси славску свијећу, на што Јоксимов син Стојан убије Нуана Љуцу, тада су у боју изгинули и Турци и Дробњаци.

Одмах послије овог догађаја кнез Јоксим са својом породицом побјеже на Гласинац, у Босну. Ради освете погинулих Турака и њиховог предводника Нуана Љуце, никшићки Турци ударе на Милошевиће, опљачкају их, спале и убију седамнаест Милошевића.

Јоксим с породицом није дуго остао на Гласинцу, јер је и одатле морао бјежати због убиства неког турског насилника. Поново се настани с породицом у Милошевићима. Имао је синове Стојана, Дреку и Драшка.

Послије Јоксима, кнез је био његов син Дрека, а Дреку је наслиједио у кнештву син Милутин. Драшкови потомци се на уже прозову Драшковићи.

Милан Завишин, учитељ, врло угледна личност у Дробњаку, радио на уједињењу Црне Горе и Србије, и због тога пао у немилост књаза Николе, па је морао да бјежи у Србију. Његови потомци живе у Београду, Новом Саду, а има их и у Америци.

Стеванова породица преселила се у Лебане око 1908. године. Сава Стеванов, са својим синовима Радованом, Блажом и Миладином, учествовао је у Првом свјетском рату у српској војсци. Радован и Блажо су погинули на солунском ратишту, а Миладин је за заслуге у рату одликован Карађорђевом звијездом с мачевима.

Од 1912. до 1918. године у ратовима је учествовао и Петко Јованов. За ратне заслуге добио је имање у Витомирици у Метохији, гдје и данас живе његови потомци. Петков син Јован је учесник Првог свјетског рата 1914-1918. године.

Милосав Ђорђијев је учествовао у Првом балканском рату и у ратовима 1914-1918. године, а Ђуро Новичин је погинуо на Скадру 1912. године у Првом балканском рату. Ђурови синови: Раде, капетан бивше Југословенске војске и у НОР-у од првих устаничких дана, носилац је Партизанске споменице 1941. године и генерал ЈНА. Његов брат Новак, студент права, такође је био учесник рата од 1941. Носилац је Партизанске споменице 1941. године.

Исаило Драгов био је у НОП-у од 1941. године, а од формирања Четврте црногорске пролетерске бригаде борац у њеном Петом батаљону. Носилац је Партизанске споменице 1941. године. И Милан Новичин је припадник НОП-а од 1941. године, а од формирања Четврте црногорске пролетерске бригаде био је у њеном саставу. Погинуо је на Зеленгори 1943. године. Његов брат Веселин је такође припадник НОП-а од 1941. и у саставу Четврте црногорске пролетерске. Једно вријеме радио је на терену у народној власти. Послије рата налазио се на политичким функцијама у општини Шавник.

Кнежевића има у многим мјестима наше земље, а највише их је у Никшићу и у Драговољићима.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Усјековање св. Јована.

_____________

КНЕЖЕВИЋИ

(на Боану)

Милан Кнежевић се из Калушића код Пљеваља око 1868. године доселио на Боан, гдје се оженио код Шећковића. Имао је два сина Гавра и Живана; Живан се није женио, а Гавро има Божидара, Момчила и Томислава-Тока.

Славе Лазареву суботу.

_____________

КНЕЖЕВИЋИ

(у Руданцима, Студенцима, Чолановом долу и Затарју)

 

Кнежевићи потичу од кнеза Мира, унука Мијаила Шаранца. Миро је наслиједио кнештво од колашинског кнеза Грује, чију је кћер јединицу узео за жену. С њом је имао три сина који се, због све чешћих упада Турака и потурчењака у колашински крај, одселе у Срем код својих братственика, који су се тамо преселили из старе постојбине, херцеговачке Плане, када су их Турци разурили у другој половини 15. вијека. О кретању Шаранаца од херцеговачке Плане до насељења данашњег мјеста Шаранаца говорено је у уводном дијелу о Шаранцима.

Пошто се синови кнеза Мира одселе из колашинске Плане, његови рођаци наговоре старог кнеза Мира да се поново ожени, што он и учини. Узе младу удовицу од породице Мандић с којом је имао три сина: Вукића, Савића и Остоју. Они су живјели у Плани колашинској, одакле се њихови синови, у другој половини 18. вијека, с осталим шаранским братствима преселе на дробњачко земљиште, на лијевој обали ријеке Таре, па се ово земљиште по њима назва Шаранци. У почетку су населили Јелину Гору, касније пређу у Пода, гдје остадоше до 1853. године, када почну ирелазити у Руданца, Студенца и на своје катуне у Чолановом долу на Сињајевини.

Братство Кнежевића давало је кроз вјекове угледне и паметне братственике и чувене племенике који су управљали племеном и увијек се истицали јунаштвом и мудрим руковођењем.

Поред већ поменутих, ваља истаћи кнеза Марка Јованова, Савића, Мића, војводу Јоксима, који је прво био племенски капетан још за вријеме књаза Данила, а касније војвода, који се истицао јунаштвом у свим бојевима вођеним против Турака у његово доба; затим Рада Радулова, који је с осталим шаранским и језерским првацима командовао једним дијелом војске у чувеној Шаранској бици 1862. године. Митар Јоксимов био је шарански капетан и утицајна личност у племену; он је, заједно с језерским капетаном Живком Шибалијом помагао херцеговачким устаницима оружјем и муницијом, па их је оптужила Аустроугарска. Ваља истаћи још и Димитрија, који се истакао у заузимању манастира Довоље, кад је био запосједнут од Турака. Вуле Кнежевић, шарански капетан, био је командир Језерско-шаранског батаљона и командант Дурмиторске бригаде. Написао је дјело Племе Шаранци, које сам користио у писању поглавља о Шаранцима. Ту су, затим, Новица Вулов, истакнути борац балканских и Првог свјетског рата; у Другом свјетском рату био је један од организатора устанка у свом крају и генерал ЈНА. Никичин брат Петар Вулов је био правник и предсједник општине Павино Поље у предратном периоду.

У другој половини 19. вијека Шаранци купише земљу у селу Вашкову од Каљића из Лијеске Каљића, на коју се населише браћа Трипко и Шубара Ристови, Ђорђије, Радуле- Баћо и Коста Иванови, те Гледо, Никола, Сава и Неђељко. Сви су они активно учествовали у Херцеговачком устанку у коме су се истакли својим јунаштвом.

У балканским и Првом свјетском рату истакли су се Милисав, Ђорђије и Јован који су погинули, а рањени су Коста и Диле. Официр Машан је био командир, Лазар Пујов барјактар, а ратници су били Станиша, Баћо и Милосав; Василије је погинуо на Гласинцу 1915. године.

У, заробљеништву 1916-1918. године у логорима Аустроугарске налазили су се: Новица, Миле, Радоје, Милосав, Јаков, Грубан, Лека и Баћо.

Послије Првог свјетског рата један дио Кнежевића се иселио из Шаранаца и Вашкова у околину Пљеваља и Бјелопољски крај. У Павино Поље су одселили бригадир – мајор Вуле Матијев са пет синова, затим Милутин Илијин, Филип Неђељков, Јагош Мирков, Томо Радов и Томо Стеванов, а у околину Бијелог Поља: Милован Василијев и Радосав Милосављев.

У Пљевља и његову ближу околину одселили су се сљедећи кнежевићи из Вашкова и Шаранаца: Михаило Митров, мајор, и Милика Лазарев, управник поште. Михаило је био истакнути официр у балканским и Првом свјетском и Априлском рату. Од 1916-1918. године налазио се у логору Нађмеђер; стри- јељан је од стране Италијана 1942. године као истакнути и истински родољуб. Син Милике Лазарова Велимир, револуционар, био је један од организатора устанка у пљеваљском крају, прослављени ратни командант у више јединица, генерал ЈНА и носилац Споменице 1941.

Трипкови синови Машан, Андрија-Диле и Милија су одселили у Мијаковиће, а у Луку код Пљеваља синови Живка Лазарова Владимир – Волођа и Данило са мајком Саром, затим Спасоје Лазаров и Никола Милисављев; Милош Илијин у Потпеће, а у Зекавице: синови Стевана Митрова – Милосав и Радосав-Зећо. У маочки крај у Кордовину одселио се Тодор Митров Американац, чији је син Бошко детаљно и веома савјесно урадио породичну монографију с најбитнијим подацима о истакнутим братственицима, којом сам се користио пишући о овом угледном братству.

Владимир – Волођа Живков, организатор устанка у пље- ваљском крају и први командант Главног штаба за Санџак, херо- јски је погинуо 1942. године. Он је народни херој Југославије. Његов брат Данило, заједно са својим братом Волођом, био је организатор устанка у пљеваљском крају, ратни комесар дивизије, пуковник ЈНА, носилац Споменице 1941. и истакнути новинар у поратном периоду.

У Априлском рату 1941. године погинуо је Стеван Баћов, а као велики родољуби убијени су од стране непријатеља Диле Трипков, Милика Лазаров и Божидар Михаилов.

Поред већ набројаних своје животе из овог братства у току НОР-а су још дали: Милован Василијев 1942, Василије Милованов 1945, Радоман Томов – борац од првих устаничких дана 1943, његов брат Вукоман 1944. и стари ратник Милутин Илијин 1944. године, те Спасоје Лазарев 1943, Милија Трипков, Божидар Андријин-Дилов, Никола Милисављев и Косман Јанков, сви на Сутјесци 1943; Млађен Трипков и Тодор Трипков- Американац 1943. код Пљеваља; Александар-Ацо Миликин 1943. код Прибоја, Ленка Михаилова, Душан Машанов 1944. у Београду и Спасоје Кнежевић, као командант мјеста Вашкова 1943. године. Рашко Гледов и Ленка Гојкова су били борци НОР-а од 1941. године. Носиоци су Споменице 1941.

Вук Радованов из Шаранаца, истакнути револуционар из предратних дана и стари комуниста, био је организатор устанка у Дурмиторском крају, замјеник политичког комесара Језеро- шаранског батаљона, на чијем челу херојски гине у чувеној Пљеваљској бици 1. децембра 1941. године. Народни је херој Југославије. Вукова супруга Ирина била је истакнути љекар у јединицама НОВ-а; носилац је Споменице 1941. године. Велимир (Стеванов) Кнежевић био је први комесар Дурмиторског одреда НОП-а и један од истакнутијих руководилада НОП-а Црне Горе; заробљен је у рату од стране непријатеља, а затим ослобођен замјеном за италијанске заробљенике; погинуо је на загонетан начин у Петој непријатељској офанзиви. Посебно треба истаћи примјер Живана Јованова, који је као тешки инвалид без једне ноге провео цијели рат од првих устаничких дана у коме је обављао одговорне функције у јединицама НОВ-а; генерал је ЈНА. И Живанов брат Вељко је био истакнути револуционар и борац од првих устаничких дана; ухваћен је од стране непријатеља и стријељан на Жабљаку 1942. године. Док је спровођен на стрелиште, храбро се држао кличући слободи и псујући непријатеље и изроде свог народа. Заједно са Вељком тада је стријељан и Василије Крстов, који се такође храбро држао на стрелишту кличући слободи.

Браћа Тома, чувени комита и стари ратник, и Млађен- професор, Милованови синови, били су истакнути и храбри борци НОР-а; ухваћени су од стране непријатеља и спроведени у колашински затвор, одакле је Тома у оковима покушао побјећи, али је убијен. Млађен је по повратку из затвора подлегао због посљедица затворског мучења и болести. Станко, њихов старији брат, погинуо је као комита код Пирликтора.

Мијат Милосављев и Божо Јованов су погинули у чувеној Пљеваљској бици као борци Језеро-шаранског батаљона.

Батрић Секулов је припадник НОП-а од 1941. године; погинуо је на Сутјесци 1943. године. Његов брат Димитирје гине на Сремском фронту 1944. године, а Бојица Јованов на Мештревцу 1944. године.

Јово Шћепанов и Лука Јованов су били борци НОР-а у саставу омладинске бригаде, у којој су се истакли као храбри омладинци.

Ово братство је дало велики број врсних интелектуалаца разних занимања, као што су Љубо Петров, познати просвјетар, и његови рођаци Блажо и Љубисав, књижевни ствараоци и просвјетари.

Кнежевића има колонизованих у Војводини, гдје су одселили 1945. године, у разна мјеста наше земље су одлазили најчешће ради запошљења и школовања.

Од овог братства су се веома давно одвојили Радошевићи.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (136)

Одговорите

136 коментара

  1. Marija

    Poreklom sam Knežević iz okoline Bijelog Polja, predak Trućko se doselio u Srbiju u Pomoravlje Slavimo Sv. Stefana. Volela bih ako bi neko mogao da mi da više informacija

  2. vojislav ananić

    КНЕЖЕВИЋ
    Поријекло из Крушева

    У Унцу је четрдесетих година овог вијека било 108 кућа Кнежевића и тада је забиљежено предање о њиховом досељавању из Крушева у другој половини осанмаестог вијека.
    Милан Кнежевић из Босанског Новог наводи да је из села Сводне (Босански Нови). По мушкој линији наводи претке: Божо, Лазо, Дмитар, Лука и предак непознатог имена, који се са још два брата доселио око 1780. године из Лике у село Сводну. Населио се на брдо Небешић у Сводној, други је отишао у село Прусце (Босански Нови), док за трећег не зна гдје са населио. На крају наводи да има доста Кнежевића, али да нису сви са истом крсном славом (Никољдан), већ ови други славе Ђурђиц.
    Кнежевић је често презиме код Срба и сви Кнежевићи по Југославији сигурно нису истог поријекла, па славе и различите славе. Презиме је настало од “титуле” кнез, а у вези је са друштвеним положајем родоначелниика. Кнежевићи из Сводне заједничког су поријекла са презимењацима који као и они славе Никољдан. Крајем прошлог вијека Кнежевића који славе Никољдан било је на босанском простору у парохијама: Вишеград, Соколовићи, Сочаница, Драговићи, Добрљин, Брекиња, Костајница, Влашковци, Сводна, Пољавнице, Јасеница, Врело Рујница, Бихаћ и Хргар, Саница, Рибник, Пркоси, Бастаси, Кулен Вакуф, Осредци, Бобољусци, Врточе, Добро Село, Збориште, Дабар, Хашани, Рујишка, Крупа, Голићи, Мајкић Јапра, Трнинић Бријег и Дубовик. Кнежевића који славе Никољдан било је почетком овог вијека у Поуњу 48 кућа у 15 насеља. Сви су изгледа поријеклом из уначког села Цвјетнића. У Малом Цвјетнићу под Уилицом планином забиљежено је почетком овог вијека предање да им је старина од Крушева и да су се по томе звали Крушевићи. Према истом предању доселили су се прво у Отон у Далмацију. Ту су по претку, који је био кнез, прозвани Кнежевићима. У периоду гладних година преселили су се на Цвјетнић, а одатле су се расељавали по овој области.
    У Унцу је четрдесетих година овог вијека било 108 кућа Кнежевића. Тада, је као и у Поуњу, забиљежено предање о досељењу из Крушева. Због заваде са Турцима побјегли су у Отон. Одатле их се населило свега седморо чељади. Вријеме досељења је било у другој половини осамнаестог вијека.
    На основу наших сазнања, у првој половини овог вијека било је Кнежевића у Отону 40 кућа и сви славе Никољдан. Доселили су се из Босне на прелазу из седамнаестог у осамнаести вијек.
    Почетком овог вијека било је на личко-крбавском подмчју 234 куће Кнежевића. На основу доступних извора, на поменутом простору, Кнежевиће можемо пратити од шеснаестог вијека до данас. Како због простора којим располажемо нисмо у могућности да донесемо шира разматрања о поријекиу овог рода износимо као интересантан само један податак. Почетком XVII вијека ти Широкој Кули (Лички Осик) било је 688 Срба. Један од дијелова овог насеља носио је тада назив Кнежевића Варош. У овом насељу уписан је и род Цвјетничанин, што нас упућује на могуће везе са напријед поменутим селима Малим и Великим Цвјетнићем у Унцу. На крају закључујемо да су Кнежевићи који славе Никољдан, а живе на просторима сјеверозападне Босне, сјеверне Далмације и Лике највјероватније истог поријелкла. Из забиљежених предања, као и на основу доступних извора, види се да су се често пресељавали. Кнежевићи из сјеверозападне Босне сматрају да су поријеклом из Лике или Далмације, а са друге стране, далматински или лички Кнежевићи сматрају да су досељеници из Босне. Сматрамо да су и једни и други у праву и да та, наоко, контрадикторност у предањима, у ствари, потврђује наш став да су сви поменути Кнежевићи истог поријекла.

    ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
    БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.

  3. Goran

    Knezevici sa Pestera sa reke Vape selo Dragojlovici su po jednom mislenju od Obradovica iz Lubnice kod Berana slave sv Vasilija14jan.Na Pester su otisli iz sela Budimlja zbog sukoba sa Vasojevicima.Mnogi istoricari poput Bogdana Lalevica tvrde da ovi Knezevici nisu Obradovici vec Lalovici Bukumiri prebezi iz Bratonozica.Prezime su promenili po imenu zaseoka u Budimlji.Mnoge familije koje slave sv vasilija rodom od sjenice poticu od ovih Knezevica iz Budimlje

  4. Goran

    Sto se tice Knezevica izneo sam ovu tvrdnju hronicara koji poticu od Vasojevica kao napr.Guberinici koji su Knezevice iz Budimlje namerno prozvali Bukumiri da bi imali kao ozbiljan razlog da ih proteruju iz sela.Uostalom kao i sve druge familije iz hasa sto su svakojako nazivali kako bi im uzeli zemljiste.Aistina je da je jedan Obradovic iz Lubnice koga zvali knez i njegovi sinovi u Budimlji dosli mnogo pre Gornjih Vasojevica te im bili trn u oku.I tako Knezovi morali da odu za Sjenicu a ostadose Vasojevici da kao pobednici u Budimlji pisu istoriju i svoju i drugih familija.

  5. Knez

    Svi Knezevici vode porijeklo sa Kosova i Crne Gore i Hercegovine odatle se sire po citavoj bivsoj Jugoslaviji.Slave su se mijenjale kao i mjesta zivljenja zbog osveta i sigurnije buducnosti .Jako pametni izdzljivi i brzo se mnoze.Ovim putem pozdravljam sve Knezevice gdje god da su ?

  6. Knez

    Knezevici u Dragojlovice vode porojeklo iz Crne Gore selo Budimlja kod Berana slave sv Vasilije Veliki 14 januar .

  7. Goran

    Pozdrav Knez.Evo jos jedan podatak Knezevici u istoimenom selu kod Sipova u Bosni poticu od Knezevica iz Budimlje.Isto slava Sv Vasilije.Verovatno u seobi 1690godine otisliu bosnu.Malo je problem utvrditi kad su tacno dosli na Pester.Inace ovi Knezevici iz Budimlje nemaju nikakve veze sa drugim Knezevicima u Crnoj Gori.Ako znas nesto detaljnije napisi.

  8. Knez

    Ne postoji niti je postojao zaseok u Budimlji po kojem su Knezevici dobili svoje prezime vec po Knezu koji je imao svoje plemstvo i veliku porodicu koje su seljani jednostavno zvali Knezevici.Sigurno je da je taj Knez imao problema sa Vasojevicima oko zemlje i imanja i tada se jedan dio odselio na Pester zadzavsi Krsnu slavu i prezime. Zna se da su Knezevici prvi doselili u Budimlju i da su ogranak Obradovica iz Lubnica a neki tvrde da su Knezevici od Herakovica sa Cetinja
    Znam da se pominju i Bogomili i da su Knezevici u Budimlju čak njihovi preci
    Gorane ostavljam ti mail ako nesto zelis mozes da se javis
    Pozdrav
    [email protected]

  9. Knez 1

    Tacna su pisanja Goranova i Knezova. Knezevici iz Budimlje nisu Vasojevici ali su imali sukob sa istima u kojem su im Vasojevicka plemena uzela cetri sela i naselili njihovo stanovnistvo. Po prezimenima koja zive u tim selima se vidi da su dosli iz gornjih Vasojevica na otetoj zemlji Kneza koji je gospodario tim selima. Od tog Kneza su Knezevici u danasnjoj Budimlji. Knezevici u Dragojlovice su porijeklom iz Budimlje.Zna se da je Budimlja bila grad sa velikom teritorijom i trznicom imala je 9 crkava ili manastira a na vrh sela je bilo utvrdjenje koje se i dan danas zove Gradac.Knezevici slave sv Vasilije Veliki 14 januar.Zna se i da su Obradovici sa Knezevicima iz Bidimlje rodjaci i slave istu slavu

  10. Goran

    Kneze Vase Knezevice nisu zvali bogumili nego bukumiri da ste potomci bukumira iz plemena Bratonozica.Znate li mozda vreme koj bi to mogao da bude vek godine kada su Knezevici ziveli u Budimlji i kada su otisli na Pester.Ako su Vasi Knezevici bili u Budimlji 1580god onda nema logike da je Vas predak Knez bio Obradovic.Jer su po tome Knezevici bili u Budimlju mnogo pre nego su Obradovici dosli u lubnice.Malo je i neverovatno da su Vasi Knezevici srodnici sa Pacarizima koji su ziveli na Koritima selo licine a oni su Vasojevici a vas u Hasu Vasojevici terali sa zemlje.Izgleda su neki Vasi Knezevici ipak ziveli na Koritima ispod Pestera.Samo je pitanje kad ste tu dosli.Pozdrav Knezevici.