Порекло презимена Кнежевић

7. март 2012.

коментара: 135

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ КНЕЖЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Кнежевић

Хаплогрупа: I2a M223 род Е

Порекло:

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Хаплогрупа: I2a DS род Черана Величана

Порекло: Велика, Плав, Црна Гора

Крсна слава: Никољдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

КНЕЖЕВИЋИ

(живе у Милошевићима)

Кнежевићи су огранак Милошевића. Ово братство је најдуже од свих огранака Милошевића задржало презиме Милошевић. У своме братству имали су доста кнежева, по чему се прозову Кнежевићи.

Њихов најстарији предак је кнез Милија Милошевић, за кога се прича да је био угледна личност у племену. Помиње се као учесник на скупу српских главара одржаном у Кучима 1614. године (Ј. Томић: Састанак и договор српских главара у Кучима 1614. године – Београд 1901). Породична традиција зна за Милоша Кнежевића, који се помиње и као кнез и као војвода. Опјеван је у народним пјесмама. О њему постоји народна пјесма Женидба Кнежевић Милоша, у којој је Милош опјеван као поштен и хуман човјек.

Предање помиње и кнеза Дракула Кнежевића, који је учествовао у убиству турских шехова 1718. године, они су дошли да по Дробњаку проповиједају ислам. Кад је Реџеп-паша Невесињац 1702. године дошао у Дробњак да га покори, кнез Дракуле убије Ајдук-оџу у Мокром, па Турци разоре Дробњак, а кнеза Дракула посијеку.

Кнез Никола Кнежевић био је кнез послије Дракула. О њему се приповиједа да је био врло богат.

Породична традиција зна за Ђура Кнежевића као кнеза који је ишао у Травник код босанског везира.

У другој половини 18. вијека помиње се кнез Јоксим, син Завише Кнежевића, који је био изузетно богат, паметан и утицајан човјек.

Нуан Љуца, познати турски забит из Никшића, поручи кнезу Јоксиму да не смије прислуживати за крсну славу Усјековање светог Јована и зато што је Јоксимов предак на тај дан учествовао у убиству босанских шехова. Упркос ових пријетњи кнез Јоксим позове велики број званица, међу њима и игумана Арсенија, старјешину манастира Бијела. Нуан Љуца, с неколико никшићких Турака, стигне баш у току славе Божије, преврне трпезу и угаси славску свијећу, на што Јоксимов син Стојан убије Нуана Љуцу, тада су у боју изгинули и Турци и Дробњаци.

Одмах послије овог догађаја кнез Јоксим са својом породицом побјеже на Гласинац, у Босну. Ради освете погинулих Турака и њиховог предводника Нуана Љуце, никшићки Турци ударе на Милошевиће, опљачкају их, спале и убију седамнаест Милошевића.

Јоксим с породицом није дуго остао на Гласинцу, јер је и одатле морао бјежати због убиства неког турског насилника. Поново се настани с породицом у Милошевићима. Имао је синове Стојана, Дреку и Драшка.

Послије Јоксима, кнез је био његов син Дрека, а Дреку је наслиједио у кнештву син Милутин. Драшкови потомци се на уже прозову Драшковићи.

Милан Завишин, учитељ, врло угледна личност у Дробњаку, радио на уједињењу Црне Горе и Србије, и због тога пао у немилост књаза Николе, па је морао да бјежи у Србију. Његови потомци живе у Београду, Новом Саду, а има их и у Америци.

Стеванова породица преселила се у Лебане око 1908. године. Сава Стеванов, са својим синовима Радованом, Блажом и Миладином, учествовао је у Првом свјетском рату у српској војсци. Радован и Блажо су погинули на солунском ратишту, а Миладин је за заслуге у рату одликован Карађорђевом звијездом с мачевима.

Од 1912. до 1918. године у ратовима је учествовао и Петко Јованов. За ратне заслуге добио је имање у Витомирици у Метохији, гдје и данас живе његови потомци. Петков син Јован је учесник Првог свјетског рата 1914-1918. године.

Милосав Ђорђијев је учествовао у Првом балканском рату и у ратовима 1914-1918. године, а Ђуро Новичин је погинуо на Скадру 1912. године у Првом балканском рату. Ђурови синови: Раде, капетан бивше Југословенске војске и у НОР-у од првих устаничких дана, носилац је Партизанске споменице 1941. године и генерал ЈНА. Његов брат Новак, студент права, такође је био учесник рата од 1941. Носилац је Партизанске споменице 1941. године.

Исаило Драгов био је у НОП-у од 1941. године, а од формирања Четврте црногорске пролетерске бригаде борац у њеном Петом батаљону. Носилац је Партизанске споменице 1941. године. И Милан Новичин је припадник НОП-а од 1941. године, а од формирања Четврте црногорске пролетерске бригаде био је у њеном саставу. Погинуо је на Зеленгори 1943. године. Његов брат Веселин је такође припадник НОП-а од 1941. и у саставу Четврте црногорске пролетерске. Једно вријеме радио је на терену у народној власти. Послије рата налазио се на политичким функцијама у општини Шавник.

Кнежевића има у многим мјестима наше земље, а највише их је у Никшићу и у Драговољићима.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Усјековање св. Јована.

_____________

КНЕЖЕВИЋИ

(на Боану)

Милан Кнежевић се из Калушића код Пљеваља око 1868. године доселио на Боан, гдје се оженио код Шећковића. Имао је два сина Гавра и Живана; Живан се није женио, а Гавро има Божидара, Момчила и Томислава-Тока.

Славе Лазареву суботу.

_____________

КНЕЖЕВИЋИ

(у Руданцима, Студенцима, Чолановом долу и Затарју)

 

Кнежевићи потичу од кнеза Мира, унука Мијаила Шаранца. Миро је наслиједио кнештво од колашинског кнеза Грује, чију је кћер јединицу узео за жену. С њом је имао три сина који се, због све чешћих упада Турака и потурчењака у колашински крај, одселе у Срем код својих братственика, који су се тамо преселили из старе постојбине, херцеговачке Плане, када су их Турци разурили у другој половини 15. вијека. О кретању Шаранаца од херцеговачке Плане до насељења данашњег мјеста Шаранаца говорено је у уводном дијелу о Шаранцима.

Пошто се синови кнеза Мира одселе из колашинске Плане, његови рођаци наговоре старог кнеза Мира да се поново ожени, што он и учини. Узе младу удовицу од породице Мандић с којом је имао три сина: Вукића, Савића и Остоју. Они су живјели у Плани колашинској, одакле се њихови синови, у другој половини 18. вијека, с осталим шаранским братствима преселе на дробњачко земљиште, на лијевој обали ријеке Таре, па се ово земљиште по њима назва Шаранци. У почетку су населили Јелину Гору, касније пређу у Пода, гдје остадоше до 1853. године, када почну ирелазити у Руданца, Студенца и на своје катуне у Чолановом долу на Сињајевини.

Братство Кнежевића давало је кроз вјекове угледне и паметне братственике и чувене племенике који су управљали племеном и увијек се истицали јунаштвом и мудрим руковођењем.

Поред већ поменутих, ваља истаћи кнеза Марка Јованова, Савића, Мића, војводу Јоксима, који је прво био племенски капетан још за вријеме књаза Данила, а касније војвода, који се истицао јунаштвом у свим бојевима вођеним против Турака у његово доба; затим Рада Радулова, који је с осталим шаранским и језерским првацима командовао једним дијелом војске у чувеној Шаранској бици 1862. године. Митар Јоксимов био је шарански капетан и утицајна личност у племену; он је, заједно с језерским капетаном Живком Шибалијом помагао херцеговачким устаницима оружјем и муницијом, па их је оптужила Аустроугарска. Ваља истаћи још и Димитрија, који се истакао у заузимању манастира Довоље, кад је био запосједнут од Турака. Вуле Кнежевић, шарански капетан, био је командир Језерско-шаранског батаљона и командант Дурмиторске бригаде. Написао је дјело Племе Шаранци, које сам користио у писању поглавља о Шаранцима. Ту су, затим, Новица Вулов, истакнути борац балканских и Првог свјетског рата; у Другом свјетском рату био је један од организатора устанка у свом крају и генерал ЈНА. Никичин брат Петар Вулов је био правник и предсједник општине Павино Поље у предратном периоду.

У другој половини 19. вијека Шаранци купише земљу у селу Вашкову од Каљића из Лијеске Каљића, на коју се населише браћа Трипко и Шубара Ристови, Ђорђије, Радуле- Баћо и Коста Иванови, те Гледо, Никола, Сава и Неђељко. Сви су они активно учествовали у Херцеговачком устанку у коме су се истакли својим јунаштвом.

У балканским и Првом свјетском рату истакли су се Милисав, Ђорђије и Јован који су погинули, а рањени су Коста и Диле. Официр Машан је био командир, Лазар Пујов барјактар, а ратници су били Станиша, Баћо и Милосав; Василије је погинуо на Гласинцу 1915. године.

У, заробљеништву 1916-1918. године у логорима Аустроугарске налазили су се: Новица, Миле, Радоје, Милосав, Јаков, Грубан, Лека и Баћо.

Послије Првог свјетског рата један дио Кнежевића се иселио из Шаранаца и Вашкова у околину Пљеваља и Бјелопољски крај. У Павино Поље су одселили бригадир – мајор Вуле Матијев са пет синова, затим Милутин Илијин, Филип Неђељков, Јагош Мирков, Томо Радов и Томо Стеванов, а у околину Бијелог Поља: Милован Василијев и Радосав Милосављев.

У Пљевља и његову ближу околину одселили су се сљедећи кнежевићи из Вашкова и Шаранаца: Михаило Митров, мајор, и Милика Лазарев, управник поште. Михаило је био истакнути официр у балканским и Првом свјетском и Априлском рату. Од 1916-1918. године налазио се у логору Нађмеђер; стри- јељан је од стране Италијана 1942. године као истакнути и истински родољуб. Син Милике Лазарова Велимир, револуционар, био је један од организатора устанка у пљеваљском крају, прослављени ратни командант у више јединица, генерал ЈНА и носилац Споменице 1941.

Трипкови синови Машан, Андрија-Диле и Милија су одселили у Мијаковиће, а у Луку код Пљеваља синови Живка Лазарова Владимир – Волођа и Данило са мајком Саром, затим Спасоје Лазаров и Никола Милисављев; Милош Илијин у Потпеће, а у Зекавице: синови Стевана Митрова – Милосав и Радосав-Зећо. У маочки крај у Кордовину одселио се Тодор Митров Американац, чији је син Бошко детаљно и веома савјесно урадио породичну монографију с најбитнијим подацима о истакнутим братственицима, којом сам се користио пишући о овом угледном братству.

Владимир – Волођа Живков, организатор устанка у пље- ваљском крају и први командант Главног штаба за Санџак, херо- јски је погинуо 1942. године. Он је народни херој Југославије. Његов брат Данило, заједно са својим братом Волођом, био је организатор устанка у пљеваљском крају, ратни комесар дивизије, пуковник ЈНА, носилац Споменице 1941. и истакнути новинар у поратном периоду.

У Априлском рату 1941. године погинуо је Стеван Баћов, а као велики родољуби убијени су од стране непријатеља Диле Трипков, Милика Лазаров и Божидар Михаилов.

Поред већ набројаних своје животе из овог братства у току НОР-а су још дали: Милован Василијев 1942, Василије Милованов 1945, Радоман Томов – борац од првих устаничких дана 1943, његов брат Вукоман 1944. и стари ратник Милутин Илијин 1944. године, те Спасоје Лазарев 1943, Милија Трипков, Божидар Андријин-Дилов, Никола Милисављев и Косман Јанков, сви на Сутјесци 1943; Млађен Трипков и Тодор Трипков- Американац 1943. код Пљеваља; Александар-Ацо Миликин 1943. код Прибоја, Ленка Михаилова, Душан Машанов 1944. у Београду и Спасоје Кнежевић, као командант мјеста Вашкова 1943. године. Рашко Гледов и Ленка Гојкова су били борци НОР-а од 1941. године. Носиоци су Споменице 1941.

Вук Радованов из Шаранаца, истакнути револуционар из предратних дана и стари комуниста, био је организатор устанка у Дурмиторском крају, замјеник политичког комесара Језеро- шаранског батаљона, на чијем челу херојски гине у чувеној Пљеваљској бици 1. децембра 1941. године. Народни је херој Југославије. Вукова супруга Ирина била је истакнути љекар у јединицама НОВ-а; носилац је Споменице 1941. године. Велимир (Стеванов) Кнежевић био је први комесар Дурмиторског одреда НОП-а и један од истакнутијих руководилада НОП-а Црне Горе; заробљен је у рату од стране непријатеља, а затим ослобођен замјеном за италијанске заробљенике; погинуо је на загонетан начин у Петој непријатељској офанзиви. Посебно треба истаћи примјер Живана Јованова, који је као тешки инвалид без једне ноге провео цијели рат од првих устаничких дана у коме је обављао одговорне функције у јединицама НОВ-а; генерал је ЈНА. И Живанов брат Вељко је био истакнути револуционар и борац од првих устаничких дана; ухваћен је од стране непријатеља и стријељан на Жабљаку 1942. године. Док је спровођен на стрелиште, храбро се држао кличући слободи и псујући непријатеље и изроде свог народа. Заједно са Вељком тада је стријељан и Василије Крстов, који се такође храбро држао на стрелишту кличући слободи.

Браћа Тома, чувени комита и стари ратник, и Млађен- професор, Милованови синови, били су истакнути и храбри борци НОР-а; ухваћени су од стране непријатеља и спроведени у колашински затвор, одакле је Тома у оковима покушао побјећи, али је убијен. Млађен је по повратку из затвора подлегао због посљедица затворског мучења и болести. Станко, њихов старији брат, погинуо је као комита код Пирликтора.

Мијат Милосављев и Божо Јованов су погинули у чувеној Пљеваљској бици као борци Језеро-шаранског батаљона.

Батрић Секулов је припадник НОП-а од 1941. године; погинуо је на Сутјесци 1943. године. Његов брат Димитирје гине на Сремском фронту 1944. године, а Бојица Јованов на Мештревцу 1944. године.

Јово Шћепанов и Лука Јованов су били борци НОР-а у саставу омладинске бригаде, у којој су се истакли као храбри омладинци.

Ово братство је дало велики број врсних интелектуалаца разних занимања, као што су Љубо Петров, познати просвјетар, и његови рођаци Блажо и Љубисав, књижевни ствараоци и просвјетари.

Кнежевића има колонизованих у Војводини, гдје су одселили 1945. године, у разна мјеста наше земље су одлазили најчешће ради запошљења и школовања.

Од овог братства су се веома давно одвојили Радошевићи.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (135)

Одговорите

135 коментара

  1. Goran

    Jos da Vam dodam i ove podatke koji su prilicno oprecni i nelogicni U crnogorskim prezimenima od Akima Miljanica pod slovo K Knezevici gde je navedeno veoma mnogo razlicitih Knezevica iz raznih plemena.Za Knezevice iz Budimlje pise 1 od Obradovica iz Njegusa 2 dosli iz Klimenata od Bogdanovica iz Njegusa 3 u Budimlji od Guberinica Vasojevica.Prilicno cudno.A pop Bogdan Lalevic kaze bili ste lalovici Bukumire u Bratonozicima.I sta je tu istina ko zna.Pozdrav Saponja od Nove Varosi. Pisite sto znate.

  2. Pljevlja

    Moja majka je rodom od Kneževića iz Pljevalja(Selo Šumane) Srpska Crna Gora! Potiču iz Banjana kraj Nikšića! Pozdrav za sve 🙂

  3. Ksenija

    Moji Kneževići su iz Bunića (Lika-Hrvatska).Da li neko zna nihovo poreklo?

    • Никола Кнежевић

      Помоз Бог, Ксенија! Мој покојни отац је родом из Бунића (Крбаво Поље, Лика), име мог оца је ДАНЕ КНЕЖЕВИЋ (умро у Берлину, Немачка, 2007 године), деда ми се звао ДРАГАН КНЕЖЕВИЋ (умро 1984 године), крсна слава нам је Никољдан (Св. Никола, 19 децембра), а баба ми се звала СТАНА БАРАЋ (умрла 1978 године) из Љубова. Кумови су нам Опачић и Шевер. По причи мог Деде, који ми је причо да су пореклом из Старе Херцеговине (данас Црна Гора), из околине Никшића!

      • Никола Кнежевић

        Да заборавио сам још нешто да напишем, пронашо сам пре неколико година, да је име села Бунић постојало пре једно 200 до 300 година такође на Косову и Метохији, можда су од датле понели име села Бунић, преко Херцеговине до Лике!

      • Наталија

        Поштовање Никола и Ксенија, моји су Кнежевићи, Широка кула-Љубово. Јављам вам се јер се мој чукундеда звао Данило-Дане, ми славимо Јовањдан. Данило је имао жену Сару, која је погинула на Љубову у току другог светског рата. Мислим да је било 6 дјеце. Милан-мој прадеда, Никола-звани Драгија, Максим, Милица, и не сећам се да ли је Ђуро можда један од браће. Мој прадеда досељава у Славонију- Осијек али брзо је убијен током другог свјетског рата. Молим Вас уколико знате нешто поближе јавите. Мој меил је [email protected]

        • Igor Knežević

          Poštovanje svim Kneževićima a poseban pozdrav prezimenjacima iz Bunića i Like. Moj deda Milan Knežević rođen je 1844. godine u Buniću od oca Miladina i Majke Sofie Sladić. Naša krsna slava je Sveti Jovan. Od Bunića vodi put ka Laudanovom gaju, a na drugom kilometru od centra Bunića, nalazi se ognjište (imanje) mojih Kneževića gde su svi oni bili rođeni. Na Ljubovu (6 km od centra bunića) bila je još jedna kuća i imanje mojih predaka, koje je na žalost ugašeno. Ja živim u Beogradu i posedujem od pokojnog dede Milana dosta zapisa koje je on skupljao o svojim precima i Kneževićima iz tih krajeva. Posedujem jedno porodično stablo koje je i moj pokojni otac pratio do 2005 godine. Postoji jedna manja količina zapisa, rukopisa i dnevnika na osnovu kojih smo i sastavili rodoslov naše linije. Ako je bilo ko zainteresovan da razmenjujemo informacije možete mi se obratiti na [email protected]

          • Aleksandar Knežević

            Igore , moj deda je rođen u Širokoj kuli , i kao mali dečak sa ocem Pavlom Kneževićem 1914 godine , seli se u Slavoniju u selo Medari u blizini Okučana i Nove Gradiške. JA sam rođen i živim i radim u Beogradu.Slavimo slavu Sveti Nikola.Ako imaš neke podatke o Kneževićima iz tog kraja voleo bih da mi ih pošalješ na mail.
            [email protected]

  4. Jadranka Knežević

    poštovanje prezimenjacima , ukoliko neko zna koju priču o KNEŽEVIĆIMA iz Podgoričkog-zetskog kraja , Slava Sv. Petka , molim da me kontaktira . moj pradeda imenom Nenad Knežević oženjen Janom Mirotić .

    • Небојша Бабић

      У Зети, у селу Дајбабе, живе Кнежевићи, који славе Свету Петку. Они су од претка који се почетком 16. века доселио због сиромаштине из Бјелопавлића, од братства Бошковића.
      Било би добро да проверите везу с овим братством, односно племеном Бјелопавлића, путем тестирања У-хромозома.

    • Jadranka Knezevic

      Nikola, da li ste vi kumovi sa Lepojevicima i gde trenutno zivite?

  5. weiss

    Dobar dan želim,

    Moja malenkost po nekim ženskim linijama vuče dalje poreklo od Kneževića koji su u nekom momentu došli u Vojvodinu. Pošto su muški članovi pomrli ili izginuli nemam baš puno saznanja o njima.

    Ono što znam iz nekih priča je:
    1. da potiču iz Crne Gore
    2. da im je slava bila sveti Stevan (čini se da je nisu baš slavili)
    3. da su u nekom momentu došli u Vojvodinu – Bačku

    Iz priče sa nekim starijim ljudima u Crnoj Gori sam čuo da potiču od Bijelog Polja, ali ne znam koliko je to tačno. Ranije sam primetio (možda grešim) da ova slava (sv.Stevan) nije baš česta među Kneževićima, ali sam od istih ljudi čuo o izvesnom Kneževiću koji slavi sv. Stevana i koji se borio na Mojkovcu. Opet, ne znam šta je od toga istina.

    Pozdrav

  6. Goran

    Kolko sam procitao o Knezevicima,nigde nisam naisao da neki Knezevici u Crnoj Gori slave sv Stefana 9jan.To je stvarno cudno.Vi kazete da su Vasi preci od Bjelog Polja.Cuo sam da na Koritskoj visoravni postoji od davnina selo Knezevici,da su tu naselili isti koji su tu dosli iz Klimenata gde su bili uskoci iz Njegusa.Mozda su ti Knezevici slavili sv.Stefana.Ili su Vasi preci drugcije prezivali pa u selu Knezevici tako prozvali a svoju slavu zadrzali.Svakako mislim da Vasi preci imaju veze sa ovim selom Knezevici kod Bjelog Polja.To nisu Knezevici iz Budimlje koji slave Vasiljevdan,oni zive na Pesteru.

    • weiss

      Dobar dan Gorane i hvala na informacijama.

      Od poslednjeg komentara sam pokušao da suzim prostor i odredim vreme dolaska porodice Knežević u Vojvodinu-Bačku.

      Prema, još jednoj, priči porodica je iz Crne Gore došla u mesto Kulpin (Vojvodina, Bačka).

      Kada sam pretražio Austrougarske popise ili urbarije u Kulpinu sam našao porodicu Knežević 1828. i 1767. (ako sam dobro video samo jedna kuća a glava porodice je Mileta Knesevity). Za 1715. ne postoje podaci za mesto jer je napušteno nakon Karlovačkog mira (1699.).

      Zbog učešća u Austrijsko-turskom ratu i ustanku u Hercegovini 1737. godine, a nakon poraza u ratu, u strahu od odmazde Stratimirovići traže i dobijaju 1745. godine dozvolu od carice Marije Terezije da nasele oko 200 porodica iz Hercegovine na pustaru Kulpin.

      Sada bi idealno bilo proveriti (ako postoji takav spisak) da li se porodica nalazi među doseljenicima sa Stratimirovićima i da li možda postoji podatak o predhodnom boravištu ili slavi i slično.

      Koliko sam našao na internetu Stratimirovići (Bogić) (u Kulpinskim dokumentima se spominje i njihovo staro prezime Vučković) su iz Herceg-Novog došli u Kulpin. Dakle opet Crna Gora samo dosta južnije (mada svakako ne mora da znači da su Stratimirovići i Kneževići ni iz iste regije a kamoli iz istog mesta-sela).

      Ostaje puno otvorenih pitanja.

      Pozdrav

  7. Goran

    Gosp.Knezevicu,poznato je iz nase istorije da su Stratimirovici sa velikim brojem hercegovaca ustanika,uglavnom iz juzne hercegovine,Krivosije,Trebinje,Niksic,Bilecani itd,ucestvovali u ustanku u Starom Vlahu,uz Knezove Raskovice.Upravo tad u vreme kad je Atanas Raskovic,Starovlaski knez skupljao borce da pomogne pukov.lentulusu u pohodu prema Sandzaku,tad su ti Hercegovci dosli u Stari Vlah i u Bihor,da bi odatle posle sa lentulusom i Raskovicem i Klimentima iz Brda,Hercegovci otisli u Srem,jer u Starom Vlahu tad skoro da i nije bilo Srba ni boraca za rat sa Turcima.Moguce da su tad u Stari Vlah sa Stratimirovicima,kod Raskovica,dosli i Knezevici iz sela Glavska kod Trebinja,koji su tu dosli sa Pestera.Ti su Knezevici slavili sv.Stefana kao i druge porodice iz Glavske.Moguce da su bas ti Knezevici iz Glavske sa Stratimirovicem,otisli u Srem,iz Starog Vlaha.I danas u selu Glavska imate Knezevice koji slave Stevanjdan.Neki od herceg.boraca su posle nekog vremena iz Srema,prebegli u Sandzak,tjZlatibor i Stari Vlah,Bihor pa se moguce i neki Knezevici vratili iz Srema u Bjelo polje.Tad su Turci Srbima davali besplatno zemlju u Sandzaku samo dase vrate iz Srema.

  8. Goran

    Inace,Knezevici su u Glavskoj kod Trebinja pored Milisica najstarija familija.I u vreme Kocine krajine iopet su mnogi hercegovci iz Starog vlaha i Bihora,sinovi onih sto su se vratili iz Srema,ponovo selili u Srem gde su mnogi trajno ostali.

  9. Goran

    Gosp.Knezevicu prihvatite i jednu ispravku i dodatak mom odgovoru.Knezevici iz sela Glavska kod Trebinja,Vi verovatno od njih poticete,poticu od poznate porodice Nikolic koji su bili vlastela u Popovom polju u srednjem veku.Tacnije od Vukosava Nikolica.Njegovi potomci Nikolici Vukosavici ziveli su u mestu Volujac kod Trebinja gde su se prozvali Knezevic.Odatle,iz Volujca su otisli u Herceg Novi a iz Herceg Novog preselili u Glavsku 17 vek.U Glavskoj je seoska crkva i slava Stevandan.Stratimirovic je 1740god.u Sandzak poveo uglavnom svoje zemljake iz Boke Kotorske i Trebinjce koji su posle migrirali u Ugarsku.

  10. Mins

    Da li neko zna nesto o Knezevicima iz Bijelog Polja koji slave svetog Simeona?

    • Dara

      Zdravo, Mins, evo ja znam!

      Kneževići koji slave Sv. Simeona Bogoprimca (16. februar) su poreklom iz Belog Polja sa Kosova, a ne Bijelog Polja u Crnoj Gori. Moji preci su se doselila 1600 i neke godine u Vrčin kod Beograda, svi slavimo Sv. Simeona, ima nas puno, čak i više familija, pa se mogu i uzimati između sebe ( ja ne mislim tako).
      Moj otac je bio Radomir, njegov Živko, Živkov Blagoje, Blagojev Lazar, Lazara rodio Milan. Po nekim pričama Lazareva majka je bila sestra Vase i Marka Čarapića iz Belog Potoka.
      Toliko znam!
      Gde ste vi, shvatila sam da je i vaša slava Sv. Simeon? Prvi put nailazim na nekog Kneževića, a i uopšte da slavi Sv. Simeona, a nije iz Vrčina! A možda i jeste?

    • Павле Кнежевић

      Живим у Београду, отац ми је из Врчина, Слободан Кнежевић, славимо светог Симеона Богопримца 16. фебруара.
      Колико знам од мог оца, а који зна од наших рођака и оног Врчинца (Никола се зове чини ми се, који је написао књигу о Врчину) ми смо дошли из Белог поља на Косову. Знамо да нам је предак био Стојан Кнежевић из Врчина који је рђен у првој половини 19. века, па смо од тих Кнежевића Стојанчевих, како нас зову… Можете ме контактирати преко имејл адресе слободно.