Порекло презимена Дамјановић

Презиме Дамјановић појављује се међу православцима и католицима у Херцеговини, а има га и у Лици (Срб).

У Херцеговини православни Дамјановићи, како пише Ристо Милићевић у “Херцеговачким презименима” живе у Главској (Требиње). Пореклом су из Трешњева у Црној Гори, од братства Николића. Славе “други дан Духова”, а прислужују Благовести.

Дамјановићи католици су присутни у Љутом Доцу и Биограцима (Широки Бријег). Даљом старином су из Црне Горе. Према породичном предању, била су три брата. Један је одселио у Босну, а друга двојица у Љути Долац.  У Биограце су дошли из Љутог Доца пре Другог светског рата. За Дамјановиће у Љутом Доцу Јевто Дедијер је нашао да су од православних Симића и да су славили Никољдан. За породице у Биограцима наводи да су “Креци из Опузена”, да су дошли пре 200 година и да су славили Илиндан. По овом аутору, реч је о различитим породицама које нису у сродству, док “њихова данашња породична традиција говори супротно”.

Дамјановићи у Лици су из Срба и околине. Славе Јовањдан.

Дамјановића има у Хрватској на острву Брачу.

КРСНА СЛАВА: Свети Јован (у Лици), Свети Никола, Свети Илија

_______________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ДАМЈАНОВИЋИ 

(у Тепцима)

Милорад Дамјановић је 1955. године дошао са Ограђенице у Тепца, гдје се оженио и остао да живи на миразу. Нема мушких потомака.

Славе Видовдан.

*  *  *

ДАМЈАНОВИЋИ

(у Градини и Пасјем Нуглу)

Воде поријекло од Дамјановића са Косанице, одакле је 1855. године Бјеко Дамјановић, са синовима Пером, Ристом, Драгом и Милутином, као ускок ускочио у Шаранце и населио се у Градини, гдје и данас живе њихови потомци.

Гојко Мирков се са Традине доселио 1961. године у Пасји Нугао на земљу коју је купио од Стрелица.

Има их у разним мјестима гдје су одлазили ради запослења.

Славе Никољдан.

*   *   *

ДАМЈАНОВИЋИ

(на Малинску)

Поријеклом су из пивског села Буковца, одакле су се три брата – Благоје, Марко и Алекса, око 1750. године, преселила у Гацко, како пише Светозар Томић у књизи Пива и Пивљани. Благоје се из Гацка врати на своју старевину, у село Буковац, и од њега су тамошњи Благојевићи; Марко се одсели у Катунску нахију, и од њега су Марковљани из Марковине, а Алексин потомак пређе у Ускоке и од њега су Алексићи на Малинску.

А. Лубурић наводи у својој књизи Дробњаци – ллеме у Херцеговини да су Алексићи, односно Дамјановићи, старином из Пиве, од братства Благојевића, да су се одселили из Пиве у гатачко село Локвице, гдје су крајем 18. вијека живјели Ристо, са синовима Алексом и Пером, и Илија, с Мићом и Ђорђијем. Сви су се они тада презивали Дамјановићи, по Ристову оцу Дамјану.

Негдје око 1795. године заваде се с Турцима из Гацка, убију неког зулумћара и побјегну у Горњу Морачу.

Сљедеће 1796. године преселе се на Малинско, одакле су четовали и истакли се као добри јунаци.

Коста Алексић – Дамјановић, официр, командир чете на Мојковцу, рањен је 7. јануара 1916. године.

Момир Костин, љекар у НОП-у од првих устаничких дана, био је управник болница у Шавнику, Пошћењу и Безују; референт санитета у бригади и дивизији, РВИ, носилац Партизанске споменице 1941. Његов син млади Звонимир-Циле налазио се у строју Седме крајишке и Четврте и Пете црногорске пролетерске бригаде и при шифрантском одјељењу Врховног штаба (шифрант).

Момчило Владов са Малинска погинуо је као борац Четврте црногорске бригаде јула 1943. године.

Славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић