Порекло презимена Баиновић

5. марта 2012.

коментара: 51

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (51)

Одговорите

51 коментара

  1. Djordje

    Добар дан, да ли неко зна за Брајковиће (слава Аранђеловдан), они су се доселили из Мојстира у периоду од 1737. до 1787. године у село Петровац код Крагујевца. Хвала

    • Срки

      Здраво, Ђорђе! У ово мало литературе која постоји нисам нашао ништа о Брајковићима у Мојстиру, али постоје подаци о родовима истог презимена у околним селима, Бело Поље и Синаје. То су подаци из ономастичких зборника САНУ, из истраживања проведених 70их година прошлог века. Брајковићи у ова два села су се сматрали рођацима, али имају различите верзије о пореклу. Брајковићи из Белог Поља славе Аранђеловдан, а као малу славу Ћириловдан, имају предање да су у Метохију стигли око 1820. из Мораче и населили се у Старо Село (овде имамо везу с Баиновићима, који су исто тако стигли у Старо Село, па прешли у Мојстир…плус из предања знамо да су ”вековима били кумови”…) Е сада, Брајковићи из села Синаје, имају предање да су у Метохију стигли око 1820. из Љешанске нахије, одакле су кренули како био избегли крвну освету. У старој постојбини су се презивали Брајевић и славили Ћириловдан. Доласком су стару славу задржали као малу, а за нову узели Аранђеловдан. Очигледно су рођаци, иако се подаци о прапостојбини не поклапају…. Као и сво негдање становништво Пећког Подгора, стигли су однекд из Данашње Црне Горе. Могао би днк тестом да провериш ово предање….и видиш има ли поклапања у бази до сада тестираних.

  2. Jovana

    Brajkovici danas zive u Kursumliji i selu blizu . Slavimo SV. arhangela i Sv. Cirila. Dosli sa Sinaja sa Kosova. Ako neko zna nestoo o Brajkovicima unapred hvalaa

    • Срки

      Здраво, Јована! Све што сам пронашао сам откуцкао у коментару изнад твог… Славе које славите заиста вуку на подручје данашње ЦГ… Ако је неки твој рођак расположен да се тестира, то би био најбољи начин да се неко даље порекло евентуално утврди, јер је могуће да су у старом крају остали рођаци који су већ у бази тестираних…

  3. Jovana

    Zdravo, znam da su presli sa Sinaja u selu blizu Kursumlije i takodje znam (makar se prica) da su neki ostali tamo. Ovo sto ste gore napisali mislim da je sasvim tacno zato sto i ja imam nekoliko usmenih podataka o tome. Tako da hvalaa vam u svakom slucaju.

  4. Vlada

    Jovana, selo se zove Mala Kosanica

  5. Срки

    Замимљив податак: Бајиновићи из села Лубница крај Зајечара славе Светог Николу. Можда је тиме потврђено предање да су наши у Горњем Полимљу славили Никољдан. Миграције у Тимок су ишле и са Косова и Метохије, али и из данашње Црне Горе. Презиме је специфично, не веријем да би се јавило тек тако на неком другом простору, будући да сви Ба(ј)иновићи с којима сам до сада ступио у контакт имају исто предање о пореклу. Мада, ко зна..

  6. Vesna

    Postovani, ne znam da li se jos uvek bavite ovim istrazivanjem porekla, ali bih dodala i ja neka svoja saznanja koje imam od pokojnih deke i bake sa majcine strane. Deda mi se zvao Dragutin Nikolic( rodjen oko 1910 god) i ziveo je u selu Mala Kosanica, i koliko se secam rod smo sa Bainovicima iz Kosanice koji su zadrzali staro prezime. Znam iz prica koje sam cula od rodbine da je dedina porodica dosla sa Kosova , a da su poreklom iz Crne Gore,. Znam da su promenili slavu Sv.Nikola zbog neke tragedije, da im je staro kumstvo sa Brajkovicima, a znam i za pretka Nikolu koji je otrovan na Kosovu. Deka je imao rodjenog brata Perisu, a bio ozenjen Ruzom dev.Pecaranin i svi su imali crnogorski naglasak, ali ekavicom su pricali, bar ono cega se ja secam…Puno pozdrava

    • Здраво, Весна! У контакту сам с твојим Николићима-Баиновићима већ пар година. У међувремену је наш род генетски профилисан, има нас неколико, лоцирани смо на потезу Источки Подгор, Северно Косово, Косаница, Горња Јабланица… Делимо сви исто/слично предање и славимо Св. Агатоника, или Св. Јакова, а неки обе славе( ми у Горњој Јабланици и Мојстирчани) Нисмо нешто бројни, попут других братстава па је могуће да је предање о досељавању са/из Чакора/Шекулара/Велике око 1800 тачно. За сада днк поклапања на том потезу НЕМА. Видећемо шта ће будућност донети, можда нека дубља днк тестирања, или поклапања маркера. Презиме Баиновић се јавља и на истоку Србије, али су људи Власи, било би интересантно тестирати некога од њих, јер славе Св. Николу, што је по предању наша стара слава. Видело би се да ли су асимиловани од Влаха, или је презиме случајна подударност, мада је специфично и ретко.
      У сваком случају је лепо што смо се повезали…
      Поздрав…. 🙂

      • Aleksandra Jeremic

        Zdravo Srki, ja sam uz Beograda gde su 1903 dosli Jeremici ( nekada Bajinovici) iz Prizrena.slavimo svetog Jakova Persijanca i osim moje familije ne znam nikoga ko u Beogradu slavi tu slavu.
        Znam da su poreklom iz Kotora i da su zbog nekog problema napustili Crnu Goru i otisli u selo Istok pa zatim u Prizren i najzad u Beograd.deda Krsta je u Beogradu radio u ministarstvu inostranih poslova kako je znao Turski, Albanski i Grcki jezik. Da li ti je nesto od ovoga poznato i da li postoji neka porodicna veza?

        • Срки

          Здраво, Александра!
          Цела моја фамилија је прославила Св. Јакова 10. децембра, али као малу славу. Баиновићи данас као велику славе Св. Агатоника. Некада је било обрнуто, па је Св. Јаков постао мала слава, из неког разлога, помињу се крвна освета, али и то да је посну славу у то време било тешко спремити, јер је Св. Јаков увек у току поста.
          Очигледно се твој предак Јеремија одселио пре но су славе замениле места.
          Рођаци смо свакако, то кажу и слава и презиме, а и предање.
          Јави ми се на мејл, када ово прочиташ,
          прича о деда Крсти ми делује занимљиво..
          Поздрав!
          [email protected]

  7. Vesna

    Naravno, slava im je Sv.Agatonik

  8. Срки

    У селу Мердаре, о. Куршумлија, живе Милосављевићи, зову их Баиновићи, славе Св. Агатоника и Св. Јакова Персијанца. Очигледно су наши. У Мердаре су дошли из Синаја. Синаје и Мојстир су суседна села у Источком Подгору.
    У селу Крчмаре, исто о. Куршумлија, живе Кузмановићи и Николићи, славе Св. Агатоника и Аранђеловдан, а ту су стигли из села Лабљане, крај Пећи, уз задржавање у околини Вучитрна. Крај Вучитрна живи род ЦУРАЦИ, слава је Св. Агатоник. Могуће да су од њих. Велике су шансе да су и они Баиновићи.
    Хвала другарима из Порекла на информацијама.
    Идемо даље..

    • Dragisa Jakovljević

      Pozdrav od Curaka. Tačno je da i mi slavimo sv.Agatonika da smo došli u okolinu Vucitrna tačnije Novo selo iz okoline Peci. Zna se da smo zbog nesreće ( snezna lavina je zatrpala dosta muskih glava kada su krenuli da nabave namernice za slavu sv. Nikolu) promenili slavu. Zašto bas sv. Agatonik nije poznato predpostavka je da je lako ugostiti goste jer u septembru ima svega.Starina pominje da smo iz Crne gore a ne znamo otkud i zašto pleme da nam se zove CURACI. Ako neko ista zna,svaka informacija je dobro došla! VELKI POZDRAV

      • Срки

        Здраво, Драгиша!

        У САНУ публикацији ”Косово, Насеља и порекло становништва”, Атанасија Урошевића, за Ново Село Мађунско стоји: ”Цураци (7 к., Св. Агатоник). Пресељени из Пестова почетком друге половине 19. века. Појасеви у 1935. од тог пресељења: Максим, Михајло, Димитрије, Коста (32 године). Даља старина им је у Метохији (околина Пећи).”

        Имате/мо рођаке и у селу Бабин Мост, код Обилића, породични надимак је ”ЦУРАЦИ”…
        У истој публикацији стоји: ”Цураци (4 к., Св. Агатоник). Преселили се из Бакшије, после Бошковића. Пре тога су живели у Трудни. Старином су од Пећи.”
        Ови Цураци су тестирани у оквиру једног истраживања, но резултати још увек нису јавни.

        Дефинитивно сте и ви Баиновићи, на то указује предање о пореклу, о трагедији током мећаве, старој слави, промени славе и сл. Нешто више ћемо сазнати једино ако су нам у данашњој ЦГ остали неки рођаци, до којих бисмо дошли неким евентуалним днк поклапањем, а питање је је ли ико остао, ако рачунамо на то да су наши сишли у Метохију највероватније крајем 18, почетком 19. века, те да нису били припадници неког племена, или јачег братства које данас живи у Горњем полимљу.

  9. Срки

    У околини Бијелог Поља, у селу Његњево постоји извор, зове се БА(Ј)ИНОВИНА.
    (Лутовац, Бихор и Корита)
    Могућ траг. У селу је данас нови слој становништва.
    Пило би воду, из тог краја су лако, преко Рожаја и Штавице могли да стигну до Источког Подгора, то је био један од праваца кретања становништва из Горњег Полимља.