Порекло презимена Баиновић

5. март 2012.

коментара: 66

Презимена

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (66)

Одговорите

66 коментара

  1. 13. август 2017. у 11:32

    Djordje

    Добар дан, да ли неко зна за Брајковиће (слава Аранђеловдан), они су се доселили из Мојстира у периоду од 1737. до 1787. године у село Петровац код Крагујевца. Хвала

    Reply

    • 15. август 2017. у 09:11

      Срки

      Здраво, Ђорђе! У ово мало литературе која постоји нисам нашао ништа о Брајковићима у Мојстиру, али постоје подаци о родовима истог презимена у околним селима, Бело Поље и Синаје. То су подаци из ономастичких зборника САНУ, из истраживања проведених 70их година прошлог века. Брајковићи у ова два села су се сматрали рођацима, али имају различите верзије о пореклу. Брајковићи из Белог Поља славе Аранђеловдан, а као малу славу Ћириловдан, имају предање да су у Метохију стигли око 1820. из Мораче и населили се у Старо Село (овде имамо везу с Баиновићима, који су исто тако стигли у Старо Село, па прешли у Мојстир…плус из предања знамо да су ”вековима били кумови”…) Е сада, Брајковићи из села Синаје, имају предање да су у Метохију стигли око 1820. из Љешанске нахије, одакле су кренули како био избегли крвну освету. У старој постојбини су се презивали Брајевић и славили Ћириловдан. Доласком су стару славу задржали као малу, а за нову узели Аранђеловдан. Очигледно су рођаци, иако се подаци о прапостојбини не поклапају…. Као и сво негдање становништво Пећког Подгора, стигли су однекд из Данашње Црне Горе. Могао би днк тестом да провериш ово предање….и видиш има ли поклапања у бази до сада тестираних.

      Reply

  2. 22. октобар 2018. у 22:33

    Jovana

    Brajkovici danas zive u Kursumliji i selu blizu . Slavimo SV. arhangela i Sv. Cirila. Dosli sa Sinaja sa Kosova. Ako neko zna nestoo o Brajkovicima unapred hvalaa

    Reply

    • 28. октобар 2018. у 19:12

      Срки

      Здраво, Јована! Све што сам пронашао сам откуцкао у коментару изнад твог… Славе које славите заиста вуку на подручје данашње ЦГ… Ако је неки твој рођак расположен да се тестира, то би био најбољи начин да се неко даље порекло евентуално утврди, јер је могуће да су у старом крају остали рођаци који су већ у бази тестираних…

      Reply

    • 2. март 2022. у 07:25

      Зоран Ж.

      Брајковића има у селу Мала Косаница код Куршумлије. Село се налази поред самог магистралног пута Ниш – Приштина на 7 км од Мердара.

      Reply

  3. 23. новембар 2018. у 21:08

    Jovana

    Zdravo, znam da su presli sa Sinaja u selu blizu Kursumlije i takodje znam (makar se prica) da su neki ostali tamo. Ovo sto ste gore napisali mislim da je sasvim tacno zato sto i ja imam nekoliko usmenih podataka o tome. Tako da hvalaa vam u svakom slucaju.

    Reply

  4. 31. децембар 2018. у 22:49

    Vlada

    Jovana, selo se zove Mala Kosanica

    Reply

  5. 26. август 2019. у 08:31

    Срки

    Замимљив податак: Бајиновићи из села Лубница крај Зајечара славе Светог Николу. Можда је тиме потврђено предање да су наши у Горњем Полимљу славили Никољдан. Миграције у Тимок су ишле и са Косова и Метохије, али и из данашње Црне Горе. Презиме је специфично, не веријем да би се јавило тек тако на неком другом простору, будући да сви Ба(ј)иновићи с којима сам до сада ступио у контакт имају исто предање о пореклу. Мада, ко зна..

    Reply

  6. 26. мај 2020. у 20:02

    Vesna

    Postovani, ne znam da li se jos uvek bavite ovim istrazivanjem porekla, ali bih dodala i ja neka svoja saznanja koje imam od pokojnih deke i bake sa majcine strane. Deda mi se zvao Dragutin Nikolic( rodjen oko 1910 god) i ziveo je u selu Mala Kosanica, i koliko se secam rod smo sa Bainovicima iz Kosanice koji su zadrzali staro prezime. Znam iz prica koje sam cula od rodbine da je dedina porodica dosla sa Kosova , a da su poreklom iz Crne Gore,. Znam da su promenili slavu Sv.Nikola zbog neke tragedije, da im je staro kumstvo sa Brajkovicima, a znam i za pretka Nikolu koji je otrovan na Kosovu. Deka je imao rodjenog brata Perisu, a bio ozenjen Ruzom dev.Pecaranin i svi su imali crnogorski naglasak, ali ekavicom su pricali, bar ono cega se ja secam…Puno pozdrava

    Reply

    • 27. мај 2020. у 22:47

      Срки

      Здраво, Весна! У контакту сам с твојим Николићима-Баиновићима већ пар година. У међувремену је наш род генетски профилисан, има нас неколико, лоцирани смо на потезу Источки Подгор, Северно Косово, Косаница, Горња Јабланица… Делимо сви исто/слично предање и славимо Св. Агатоника, или Св. Јакова, а неки обе славе( ми у Горњој Јабланици и Мојстирчани) Нисмо нешто бројни, попут других братстава па је могуће да је предање о досељавању са/из Чакора/Шекулара/Велике око 1800 тачно. За сада днк поклапања на том потезу НЕМА. Видећемо шта ће будућност донети, можда нека дубља днк тестирања, или поклапања маркера. Презиме Баиновић се јавља и на истоку Србије, али су људи Власи, било би интересантно тестирати некога од њих, јер славе Св. Николу, што је по предању наша стара слава. Видело би се да ли су асимиловани од Влаха, или је презиме случајна подударност, мада је специфично и ретко.
      У сваком случају је лепо што смо се повезали…
      Поздрав…. 🙂

      Reply

      • 6. фебруар 2021. у 21:04

        Aleksandra Jeremic

        Zdravo Srki, ja sam uz Beograda gde su 1903 dosli Jeremici ( nekada Bajinovici) iz Prizrena.slavimo svetog Jakova Persijanca i osim moje familije ne znam nikoga ko u Beogradu slavi tu slavu.
        Znam da su poreklom iz Kotora i da su zbog nekog problema napustili Crnu Goru i otisli u selo Istok pa zatim u Prizren i najzad u Beograd.deda Krsta je u Beogradu radio u ministarstvu inostranih poslova kako je znao Turski, Albanski i Grcki jezik. Da li ti je nesto od ovoga poznato i da li postoji neka porodicna veza?

        Reply

        • 11. фебруар 2021. у 13:50

          Срки

          Здраво, Александра!
          Цела моја фамилија је прославила Св. Јакова 10. децембра, али као малу славу. Баиновићи данас као велику славе Св. Агатоника. Некада је било обрнуто, па је Св. Јаков постао мала слава, из неког разлога, помињу се крвна освета, али и то да је посну славу у то време било тешко спремити, јер је Св. Јаков увек у току поста.
          Очигледно се твој предак Јеремија одселио пре но су славе замениле места.
          Рођаци смо свакако, то кажу и слава и презиме, а и предање.
          Јави ми се на мејл, када ово прочиташ,
          прича о деда Крсти ми делује занимљиво..
          Поздрав!
          [email protected]

          Reply

  7. 26. мај 2020. у 21:26

    Vesna

    Naravno, slava im je Sv.Agatonik

    Reply

  8. 5. новембар 2020. у 12:30

    Срки

    У селу Мердаре, о. Куршумлија, живе Милосављевићи, зову их Баиновићи, славе Св. Агатоника и Св. Јакова Персијанца. Очигледно су наши. У Мердаре су дошли из Синаја. Синаје и Мојстир су суседна села у Источком Подгору.
    У селу Крчмаре, исто о. Куршумлија, живе Кузмановићи и Николићи, славе Св. Агатоника и Аранђеловдан, а ту су стигли из села Лабљане, крај Пећи, уз задржавање у околини Вучитрна. Крај Вучитрна живи род ЦУРАЦИ, слава је Св. Агатоник. Могуће да су од њих. Велике су шансе да су и они Баиновићи.
    Хвала другарима из Порекла на информацијама.
    Идемо даље..

    Reply

    • 20. јануар 2021. у 10:40

      Dragisa Jakovljević

      Pozdrav od Curaka. Tačno je da i mi slavimo sv.Agatonika da smo došli u okolinu Vucitrna tačnije Novo selo iz okoline Peci. Zna se da smo zbog nesreće ( snezna lavina je zatrpala dosta muskih glava kada su krenuli da nabave namernice za slavu sv. Nikolu) promenili slavu. Zašto bas sv. Agatonik nije poznato predpostavka je da je lako ugostiti goste jer u septembru ima svega.Starina pominje da smo iz Crne gore a ne znamo otkud i zašto pleme da nam se zove CURACI. Ako neko ista zna,svaka informacija je dobro došla! VELKI POZDRAV

      Reply

      • 21. јануар 2021. у 11:10

        Срки

        Здраво, Драгиша!

        У САНУ публикацији ”Косово, Насеља и порекло становништва”, Атанасија Урошевића, за Ново Село Мађунско стоји: ”Цураци (7 к., Св. Агатоник). Пресељени из Пестова почетком друге половине 19. века. Појасеви у 1935. од тог пресељења: Максим, Михајло, Димитрије, Коста (32 године). Даља старина им је у Метохији (околина Пећи).”

        Имате/мо рођаке и у селу Бабин Мост, код Обилића, породични надимак је ”ЦУРАЦИ”…
        У истој публикацији стоји: ”Цураци (4 к., Св. Агатоник). Преселили се из Бакшије, после Бошковића. Пре тога су живели у Трудни. Старином су од Пећи.”
        Ови Цураци су тестирани у оквиру једног истраживања, но резултати још увек нису јавни.

        Дефинитивно сте и ви Баиновићи, на то указује предање о пореклу, о трагедији током мећаве, старој слави, промени славе и сл. Нешто више ћемо сазнати једино ако су нам у данашњој ЦГ остали неки рођаци, до којих бисмо дошли неким евентуалним днк поклапањем, а питање је је ли ико остао, ако рачунамо на то да су наши сишли у Метохију највероватније крајем 18, почетком 19. века, те да нису били припадници неког племена, или јачег братства које данас живи у Горњем полимљу.

        Reply

  9. 2. фебруар 2021. у 15:49

    Срки

    У околини Бијелог Поља, у селу Његњево постоји извор, зове се БА(Ј)ИНОВИНА.
    (Лутовац, Бихор и Корита)
    Могућ траг. У селу је данас нови слој становништва.
    Пило би воду, из тог краја су лако, преко Рожаја и Штавице могли да стигну до Источког Подгора, то је био један од праваца кретања становништва из Горњег Полимља.

    Reply

    • 30. јануар 2022. у 23:24

      Dragisa Jakovljević

      Poudrav,Srki !

      Postoje Brajkovići u Cucama koi slave SV.Nikolu i bradcka slava im je mladi SV.Nikola što naši pojedini Curaci i danas slave. Možda su naši stari od njih. Čak se i poklapa vreme iseljenja Cuca sa naseljenjem Istoka i Peći. Kako ide to testiranje ja bi to uradio i javno postavio rezultate. Veliki pozdrav !!!!

      Reply

      • 21. фебруар 2022. у 13:38

        Срки

        Здраво, Драгиша! Цураци су већ тестирани, потврђено је да сте Баиновићи, што смо сви и очекивали… Нема потребе да се излажеш трошку и да се и ти тестираш.. Једино, ако баш имаш неку жељу за тим. Ово ми је нов податак, да неки Цураци славе и Св. Николу.. Требало би тестирати те Брајковиће, напиши нешто више о њима.. Иначе, наш род је одавно Y-днк дефинисан, али смо и даље “сирочићи”, још увек нисмо нашли рођаке…
        Позззз!

        Reply

        • 22. август 2024. у 21:05

          Bojan Jovanović

          Moji su Jovanovići iz sela Koš, opština Istok, rođaci smo sa Vučković ima i Vuletić ima, a Lacmanovići imaju naše poreklo. Svi smo pre dolaska u Metohiju bili Brankovići iz Ljepanske nahije i zovu nas Lješani. Slavimo Aranđelovdan, a imamo predanje da je mala slava Sv. Ćirilo 26.2 (ovde se pominje da nam je to bila velika slava, nisam znao). Molim uputstvo za DNK testiranje. Od 1974 smo u Čačku, stričevi su u Velikoj Plani, Staro selo i Jasenica na granici sa Sm. Palankom. Vučkovići su u Kraljevu…

          Reply

          • 16. септембар 2024. у 21:13

            CA

            Vase prezime je Brajkovic, to pominje Stijovic u opisu sela Kos. Stara slava je bila sveti Sv. Ćirilo a staro prezime u Crnoj Gori Brajevic pre nego sto ste dosli na kosovo 1820. To je jedna verzija. Druga verzija je prostor Morace.

            Godina doseljenja 1820 ne pije vodu jer postoje Brajkovici u Kraljevu i Kragujevcu koji su dosli iz Mojstira jos pre prvog srpskog ustanka. Takodje Brajkovici iz Kline pominju 1880 kao godinu dolaska iz Morace sto unosi dodatnu konfuziju.

            Postoje Brajevici u Mojdezu u Boki Kotorskoj ali ne slave svetog Cirila i ovde moze da se povuce veza sa Bajinovicima koji su po jednoj verziji iz Kotora.

            Jedan Brajkovic je radio DNK analizu i najblizi je Cirkovicu iz Dzepa sa slavom Cirilovdan, Kovacevicima iz Trebica koji su poreklom Moracani i Samailovicu iz Raske (zovu ih Lesaci).

            Po svemu sudeci dosli ste na kosovo u 18 veku iz Morace iz sela Lijeska mada moguce je da ste dosli i iz Ljesanske nahije.

            Reply

            • 18. септембар 2024. у 20:32

              Срки

              Одлична анализа! Треба додати да су Брајковићи тестирани и да попут Баиновића нису припадници неког племена, што уз јако предање може значити да су били старинци на неком простору, где су се припадници племена доселили. Иначе, по предању, Брајковићи и Баиновићи су у Источки Подгор стигли заједно, као кумови. Најпре су били у Старом Селу крај Мојстира, па прешли у Мојстир. Једна од верзија коју сам чуо од Баиновића заиста каже да смо из околине данашњег Колашина, те је прича о кумству можда и релевантна. Друге верзије говоре о Шекулару и Чакору, а најмање вероватна о Боки. Године досељавања оба рода не пију воду, будући да почетком 19. века досељавања није било, или су била изузетно ретка. Цео Источки Подгор је насељен у 18. веку, из Брда и Горњег Полимља, углавном слабијим и малобројнијим братствима, која нису могла да се изборе са припадницима племенâ. Са друге стране, простор Северне Метохије је био слабо насељен, после Великих сеоба и било је слободне, плодне земље.

          • 27. јануар 2026. у 18:07

            Bojan Jovanović

            https://www.poreklo.rs/2012/06/11/istok-i-okolna-sela/
            Na gore navedenoj strani ovog sajta može se naći u komentarima Ananića za selo Koš informacija od moga dede Milivoja Jovanovića 1914. godište. Prema toj izjavi mi smo poreklom iz Lješanske nahije, inače su nas seljani zvali Lješljani ili Lješani…ovo predanje prenosio je i moj najstariji stric koji je naše poreklo vezivao za Titograd (Podgorica, pogrešno je navodio, jer je veći deo njegovog života to bio zvanični naziv)…

            Reply

            • 27. јануар 2026. у 19:19

              Ivan

              Pozdrav Bojane,

              Brajkovici su testirani i oni pripadaju istom genetskom rodu kao rodovi iz sela Trebica i sela Dzepe, Cirkovice.

              Interesantno je da rodovi iz sela Trebica slave Arandjelovdan i imaju poreklo da su iz Morace, kao Brajkovici iz Belog polja. Dok rodovi iz Cirkovica slave Cirilovdan sto je vasa starija slava. Dakle taj deo se poklapa. Ono sto se ne poklapa je godina dolaska 1820 – znamo da su Brajkovici iz Kragujevca dosli tokom druge seobe u 18 veku iz Mojstira. Sledeca stvar je Ljesanska nahija kao lokacija. Obzirom da nema genetskog poklapanja sa tom lokacijom pretpostavicu da je tokom vremena doslo do permutacije iz Lesak i Lesanska kmetija u Ljesanska nahija. Ovo nije nista neuobicajeno, naime neki rodovi imaju predanje da su od Bjelopavlica ali se ispostavi da su iz Bjelog polja.

              Jos uvek nema genetskog poklapanja sa Crnom Gorom, sto je slucaj i sa Bainovicima. Bilo bi dobro kad bi se jos neki Brajkovic testirao (mozda ima vise njih sa razlicitim poreklom a istim prezimenom). Medjutim najbolje je da se uradi veliki BIG-700 test ali on je skup (oko 400 eur). Mozda taj veliki test otkrije vezu sa Ljesanskom nahijom.

    • 3. јануар 2025. у 23:48

      Ivan

      U blizini Njegnjeva je i selo Mojstir:

      https://www.poreklo.rs/2019/07/06/poreklo-prezimena-selo-mojstir-bijelo-polje/

      Obratite paznju na toponime kao ime izvora Studenac, Ćelije i Močila. Svi ti nazivi postoje i u Sinaju.

      U susedstvu je takodje i selo Lješnica.

      Reply

      • 25. јануар 2026. у 10:51

        Срки

        Поздрав, Иване! Хвала на информацијама. Све што смо могли да истражимо, већ смо истражили и проверили. Чекамо да преводи турских дефтера за Пећ и околину буду готови и објављени, па да покушамо да реконструишемо породично стабло. Што се тиче потврде неког даљег порекла, од тога нема ништа, док не дође до неког ДНК поклапања са тестиранима из ЦГ, Херцеговине…или неког другог краја. До тада, имамо само јако предање које деле баш сви Баиновићи, као и чињеницу да је Источки Подгор насељен из Брда и Горњег Полимља.

        Reply

        • 27. јануар 2026. у 19:27

          Ivan

          U knjizi Plac stare Srbije, koja je izdata 1864 pronasao sam na strani 38 spominjanje Radenka Bainovica koji je imao bracu Milivoja i Raku.

          https://www.decani.org/rs/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%87-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5/view-document

          Reply

          • 29. јануар 2026. у 19:06

            Срки

            Хвала до неба на овој информацији! Мој чукундеда се заиста звао Рака Баиновић, стигао је у Горњу Јабланицу као зрео човек после 1878, пронашао сам податке у старим матицама Цркве Светог Вазнесења у Медвеђи. Из породичних прича знамо да је с породицом напустио Мојстир због насиља које су трпели од Албанаца. Можда у књизи уопште није мој Рака, али лепо што су Баиновићи забележени. Остала имена ми нажалост не значе ништа – Раденко, Миливоје и Васа. Можда ће некоме од рођака бити позната.

            Reply

          • 29. јануар 2026. у 19:34

            Срки

            Начин писања презимена у књизи, БАЙНОВИЋ (старом ортографијом), може да значи да је у то време изговарано с акцентом на А. У том случају се И редукује и постаје слаба јота, која се једва чује. Данас се презиме пише као Баиновић/Бајиновић и акценат је на И.

            Reply

  10. 1. јун 2023. у 22:36

    Milos

    Zdravo,
    Zanima me da li mozete da mi pomognete oko trazenja porekla.
    Po nekim podacima,iz podrucja Bihora su se moji doselili u selo Koskovo(na pola puta od Pazara do Sjenice)odatle u Koznik,selo iznad tog.
    To je bilo oko 1830.
    Sada se prezivamo Jovanovic po Jovanu koji se tu doselio.Jovan je imao sina Milosava koji je rodjen u C.g.
    Slavili smo Ćirilovdan,a sad slavimo Miholjdan,
    U područje Bihora su se verovatno doselili iz Morače.
    Unapred hvala

    Reply
1 2 3