Порекло презимена Милићевић Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ МИЛИЋЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Милићевић Хаплогрупа: I2a Порекло: Рача Крагујевачка, Србија Крсна слава: Јовањдан Контакт: ______ [toggle title="ТЕСТИРАНИ МИЛИЋЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Милићевић Хаплогрупа: I2a Порекло: Рача Крагујевачка, Србија Крсна слава: Јовањдан Контакт: ______ Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Милићевић

Порекло презимена Милићевић

ТЕСТИРАНИ МИЛИЋЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Милићевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Рача Крагујевачка, Србија

Крсна слава: Јовањдан

Контакт:
_________________________

Милићевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Мали Бошњак, Коцељева, Србија

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

Милићевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Херцеговина

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (42)

  • Милодан

    Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    МИЛИЋЕВИЋ

    -Мали Бошњак*, прва половина 18. века, Ликодра у Рађевини, Аврамијевдан
    *Предак Милић из Ликодре и његова породица старином је из Босне. Потомци се зову са још два презимена, која се не наводе.
    -Кршна Глава, прва половина 18. века, Сјеница, Св. Петка.
    -Бргуле, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Јовањдан.
    -Звечка, после 1827. године. Банат, Никољдан.
    -Калиновци, после 1827. године, Маковиште-округ ужички, Никољдан.
    -Стублине, после 1827. године, Банат, Никољдан.

    Одговори
  • Зоран Вучићевић

    Милићевићи око Пожеге су из Старе Херцеговине.

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Милићевић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Милићевић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Беомужевић
    -Бранеговић
    -Брезовице
    -Вртиглав
    -Дучић
    -Зарубе
    -Осечина
    -Рабас
    -Равње
    -Пепељевац
    -Придворица
    -Совач

    Одговори
  • Katarina Milicevic

    Sve o genealoskom stablu Milićevića poreklom iz istočne Hercegovine (Bileće), može se naći na web-site-u: http://www.milicevic.rs . Osoba koja je počela da piše istoriju i pravi stablo ove porodice je Dr. Prof Desanka Milićević koja je posle 18 godina rada na sakupljanju podataka, napisala knjigu „BRATSTVO MILIĆEVIĆI U PROŠLOSTI I SADAŠNjOSTI“. Gore naveden web-site je na neki način nastavak sakupljanja informacija o ovoj porodici.

    Koreni ovog bratstva Milićevića sežu od praoca Gojka Mrnjavčevića (treći od braće Mrnjavčević, Vukašina i Uglješe, koji je komandovao srpskom vojskom u bici na Marici) iz XIV veka. Ovo se odnosi na bratstvo čije je poreklo od rodonačelnika Milića iz Bilećkih Rudina, koje se formiralo u drugoj polovini XVII veka.

    Verovatno najpoznatija osoba koja je iz ove porodice je srpska kraljica Draga Obrenović. Njeno devojačko prezime je bilo Milićević Lunjevica. Njen otac se zvao Pantelija Milićević Lunjevica a deda po ocu, Nikola Milićević Lunjevica koji je bio prijatelj Miloša Obrenovića. Nikoli Milićeviću je Lunjevica bio nadimak jer je on rođen u selu Lunjevica (Rudnička Nahija) pa su i njegovi potomci zadrzali taj nadimak kao nekakvo drugo prezime.

    Одговори
  • Милодан

    Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Милићевић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Милићевић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Гунцате
    -Барзиловица
    -Дражевац
    -Тулеж

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Милићевић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.

    -Стрмово
    -Јакаљ
    -Црвице
    -Заовине

    Одговори
  • Ћерка Милићевићеве

    Милићевића има и у селу Лиса код Ивањице, а крсна слава им је Свети Јован.

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Милићевић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“.

    -Амерић
    -Бабе
    -Влашка
    -Дучина
    -Кораћица
    -Стојник

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Милићевић, по местима пребивалишта. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    -Рамново
    -Врановац
    -Винорача
    -Ракитово

    Одговори
  • ivica milicevic

    Prezime Milicevic ,kako sam se ja raspitao i odakle su moji koreni !!! Prezime Milicevic dolazi iz Crne Gore , Niksic , pa posle seobe doslo na Kosovo . Krsna slava je Sv.Jovan , legenda kaze da su slavili 20 .januara i kada su krenuli po namernice bila je velika oluja i mecava i zatrpao ih sneg . Tako su oni odredili posle da se slavi 6.oktobra zacece Jovana Krstitelja , i sada je tako posle vise od jednog veka . Moja familija slavi i jednu i drugu slavu . Voleo bi da saznam jos dosta toga u vezi mog prezimena .

    Одговори
    • Srđan Milićević

      Poštovani,
      ja sam jedan od Milićevića sa Kosmeta, iz Orahovca. Krsna slava je sv.Jovan. Ono što sam ja mogao da saznam je da je poreklo iz Crne Gore,iz Šekulara. Polovinom 18-tog veka su četiri brata došla na Kosmet ali ništa detaljnije ne mogu da nađem.

      Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Милићевић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

    -Белошевац
    -Горње Јарушице
    -Прњавор (Јовањци)
    -Прњавор (Петковчани)
    -Баточина Село
    -Цветојевац

    Одговори
  • milićevićeva

    Moji Milićeviči su iz sela Brezovice kod Poćute,Valjevo.Krsna slava je Miholjdan.Mada u Brezovicama postoje dve porodice Milićevića koje nisu u krvnom srodstvu.

    Одговори
  • Aleksandar Milicevic

    Ja sam od Milicevica iz okoline Visegrada (selo Kragujevac), i krsna slava nam je Đurđevdan, poreklom smo od Kovačevića iz okoline Nikšića.

    Одговори
  • lida

    Ja sam milicevia udata Sosica . Moji korijeni vuku iz Bistrice kod Bijelog Polja . Meni je djed pricao da su oni od rovcana predaci.Krsna sl Sv Luka 31 oktobra .

    Одговори
  • Младен Милићевић

    Поздрав свима…
    Ми Милићевићи из села Костајница код Добоја славимо 29.01. – Часне вериге. По истраживањима и у разговору са осталим људима, дошао сам до сазнања да су моји преци дошли из Источне Херцеговине, тачније дошла су три брата и један се настанио на Требави код Добоја, један на Озрену код Добоја. Мој предак се настанио у наведеном селу у засеоку Радићи (засеок је добио име по њему, он се звао Радо) у коме су живјели Милићевићи. Милићевићи на Озрену (село Какмуж) славе Св. оца Николу-Никољдан.
    Ја сам истражио своје породично стабло од 1885. године до данас.

    Одговори
  • Ranko Milicevic

    Moj deda Radonja Milicevic se tamo neke 1926. se iz Biseva, okolina Rozaja, Crna Gora zajedno sa bratom Sekulom, preselio u Pec, a kasnije iz Peci otac se prebacio u Kraljevo. Svi Milicevici iz Biseva slave Mratin dan, sv Stefana Decanskog. Po prici, moja linija Milicevica vodi poreklo iz istocne Hercegovine

    Одговори
  • Михаило Милићевић

    Ја сам такође Милићевић, моја фамилија и ја живимо у Винчи покрај Београда између 150 и 200 година. Морам напоменути да имамо два презимена Милићевић и Коцић (то ћу после објаснити). Наводно је наш предак Милић побегао са породицом из околине Ниша у околину Београда. Скоро сам чуо да је можда прво живео и у Црној Гори или Херцеговини, па онда пребегао до Ниша, па тек онда до Београда. Крсна слава нам је Аранђеловдан, али, не знам да ли је крсну славу Милић преузео од домаћина чијом се ћерком оженио он или његов син имена Коста, одакле потиче друго презиме наше фамилије – Коцић или је то била крсна слава нашег претка Милића одувек.

    Ако неко нешто може више да ми каже, или да ме упути барем на неке изворе, био бих изузетно захвалан.

    Срдачан поздрав

    Одговори
    • Владимир Милићевић

      Поштовање Михаило,
      Посетите сајт http://www.milicevic.rs/tng, морате се регистровати, и тамо можда пронађете ваше, или ми пошаљите ваш маил на мојеиме@mojeprezime.rs са мало више података о вашима па ћу вам се јавити.

      Инаће на сајту братства нећете ништа скоро пронаћи, јер њих то и не интересује. Њих интересују неке друге ствари.

      Одговори
  • rajko milicevic

    Posjetite sajt ,http://www.bratstvomilicevica.rs/index.php/sr/

    Tamo cete naci dosta podataka o milicevicima
    Bratstvo Milicevic se sastaje svake pete godine,bratstvenici iz cijelog svijeta se upoznaju.

    Одговори
  • Михаило Милићевић

    Хвала на савету господине Рајко, већ сам претражио сајт Милићевића, и на жалост нисам ништа нашао што би могло да повеже нас и њих. Хвала пуно, ако неко којим случајем нешто начује био бих захвалан да то подели са нама.

    Поздраав

    Одговори
  • Sasa Milicevic

    Ja sam jedan od Milicevica i samo znam da je deda Radojica ziveo u selu Binici-Gradac opstina Raska gde mi je i otac rodjen a krsna slava nam je Djurdjic 16.11. i ja je slavim u Nemackoj a otac i majka su se doselili u Kraljevo 1965 god. Sto se tice znam samo da nas ima u Raski sto su rodjaci a dalje ne.

    Одговори
  • Milicevic

    Da li neko zna poreklo Milicevica iz sela Jazak u Sremu, slava nam je Djurdjevdan

    Одговори
  • Владимир Милићевић

    Поздрав свим Милићевићима

    Милићевић породице у херцеговачким Рудинама, као и оне које су се раселиле у Босну, Црну Гору, Србију, Косово и Метохију, као и у дијаспори славиле су, а у већини случајева и сада славе светог оца Николаја, као свог породичног заштитник

    Крсна слава породица Милићевића је Никољдан, која се слави 19-ог децембра. Имућније породице Милићевића, у прошлости, су славиле приславу Ђурђевдан. Наиме, Милићевића преци су од средине 15-ог вијека прихватили крсну славу кучког племена Никољдан. То је прихватио Милићевић предак Панто Мрњавчевић, који је био војвода кучке нахије. Он је прихватио племенску славу Никољдан, а своју славу Ђурђевдан која је била посвећена светом великомученику Георгију (ђорђу), усвојио је за приславу.

    Све то и више можете прочититати на сајту http://www.milicevic.rs.

    Одговори
  • Danijela

    Pozdrav svima,
    moja majka je Milićević. Moj deda Milan Milićević je iz sela koje se nalazi na pola puta izmedju Skoplja i Tetova – Žilče. Dedina slava je bila Sv. Nikola (letnji). Na zalost, nemamo rodjaka sa njegove strane. Majku i oca su mu ubili bugari a brat mu je izdahnuo na rukama u II sv.ratu. Volela bih da mi se javi neko ko je iz ovog sela.
    pozdrav

    Одговори
  • cerka majke Milicevic

    Devojacko prezime moje majke je Milicevic, iz Stitara kod Sapca. Familija su sa Milinkovicima iz istog sora u selu . Milic i Milinko, rodjena braca, doselila su se ,po prici, iz Hercegovine .U knjizi Milivoja Vasiljevica „Macva, istorija, stanovnistvo“, Bogatic,1996, str.204. pise da su u Stitar doseljeni od I srpskog ustanka do 1829. Milinkovici (Sv.Petka)i Milicevici (Sv. Petka)da su jedan rod, pre se zvali Mijailovici, doseljeni od Morave. Zivko Mijailovic se pominje u istoj knjizi str.265 III popis,Stitar, 1829. sa podatkom uz njegovo ime, da su od Mijailovica danas Milinkovici i Milicevici. U istoj knjizi na str. 501. pominje se rodjeni brat mog navrndede Luke, Vasilije Mijailovic,u detaljnom popisu iz 1863 .Podatak iz predanja da su braca Milic i Milinko iz Hercegovine nije istorijski protivrecan podatku iz ove knjige da su dosli „od Morave“ ali je i jedan i drugi pojam presirok. Pokusavala sam da tragam ali bezuspesno. Ako neko ima informacije koje bi mogle da pomognu bila bih veoma zavalna.

    Одговори
  • cerka majke Milicevic

    Devojacko prezime moje majke je Milicevic, iz Stitara kod Sapca. Familija su sa Milinkovicima iz istog sora u selu . Milic i Milinko, rodjena braca, doselila su se ,po prici, iz Hercegovine .U knjizi Milivoja Vasiljevica „Macva, istorija, stanovnistvo“, Bogatic,1996, str.204. pise da su u Stitar doseljeni od I srpskog ustanka do 1829. Milinkovici (Sv.Petka)i Milicevici (Sv. Petka)da su jedan rod, pre se zvali Mijailovici, doseljeni od Morave. Zivko Mijailovic se pominje u istoj knjizi str.265 III popis,Stitar, 1829. sa podatkom uz njegovo ime, da su od Mijailovica danas Milinkovici i Milicevici. U istoj knjizi na str. 501. pominje se rodjeni brat mog navrndede Luke, Vasilije Mijailovic,u detaljnom popisu iz 1863 .Podatak iz predanja da su braca Milic i Milinko iz Hercegovine nije istorijski protivrecan podatku iz ove knjige da su dosli „od Morave“ ali je i jedan i drugi pojam presirok. Pokusavala sam da tragam ali bezuspesno. Ako neko ima informacije koje bi mogle da pomognu bila bih veoma zavalna.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ЖИЖАК

    Породица Жижак (Срби) настањена је у Опличићима (Чапљина). “Жижак је вјероватно од Милићевића у Билећи. Овдје је дошао из Рјечица, узео Гаћића удовицу. Има их 1 кућа.” У књизи о Милићевићима налазимо потврду како су Жижци поријеклом од Милићевића из Билеће. Најстарији предак им је Сава Милићевић, рођен око 1800. године а умро 1862. године.
    Презиме Жижак је зооним, тачније, долази од имена инсекта. Дакле, “жижак – штетни инсект (у граху, пиринчу); фитиљ, мали извор свјетла”. Двије су могућности давања презимена. Прва, давање надимка према карактеристици величине. Зижак је врло мали и врло штетан. Друга према извору свјетла је мање вјероватна, мада ни једну не треба искључити. Неки је Жижак на почетку био мали човјек.

    Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Одговори
  • Светлана

    Деда по мајци је Милићевић. Доселили су се из Ивањице( село Дајићи) око 1960.године. Деда је говорио да су пореклом из Херцеговине. Славе св.Николу 19.12.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    МИЛИЋЕВИЋ (п.к). Породице овог презимена прилично су разгранате по Херцеговини. Милићевићи (п), у Звијерини, Боденику. Подосоју, Граници, Собадинама, Фатници и Засади (Билећа); Удрежњу и Лакту (Невесиње); Меданићима (Гацко); Хргуду (Столац); Клепцима (Чапљина); Неновићима и Запланику (Шума требињска) и у Мостару. Према народном предању потичу од неког бана Будеча који је живио у Билећи, Прича се да је „у оно вријеме“, када су Турци освојили Херцеговину, његово имање било велико, да се простирало од Баћова Мрамора на Вучјем Долу до Крњина камена у Звијерини“. Истраживач Андрија Лубурић дошао је до података (које наводи Шобајић) да су Милићевићи старином из Грахова и да су у далеком сродству са Булајићима, Вујачићима и другим братствима која своје поријекло доводе у везу са племеном Кучи. Када су прешли из Грахова у Билећу није утврђено, али се сматра да би то могло бити у другој половини 16. вијека. Из Билеће и насеља која јој гравитирају расељавали су се у друга мјеста: у Границу је доселио неки Милак Милићевић из Шобадина, а у Шобадине су дошли из Билеће. У Боденик су доселили из Подосоја “када су им притисли земљу Ресулбеговићи из Требиња“. У Боденику је крајем 19. вијека било једанаест кућа и у њима су живјели „само Милићевићи“. У Фатницу су дошли из Боденика, а у Засаду из Билеће. У Лакат је „Милићевића дјед“ дошао из Звијерине. У гатачком селу Меданићи су од Билеће. Били су пошли као сирочад на планину у Босну, па су се зауставили у Грчића“. И у Клепцима су старином из Билеће. Предак им је прешао из Влаховића (Љубиње) у Почитељ „на презиму“, а одатле се преселио у Клепце. У Неновићима се сматрају старосједиоцима, али су (према предању) далеком старином из Звијерине. У Запланик су дошли из Неновића. Милићевићи у Мостару су врло старе породце „чијих је неколико припадника сахрањивано, у 18. вијеку, на гробљу у Бјелушинама“. Славе Никољдан (59:83, 84,165, 166,175,186,202,225,233, 261,287: 75:1199, 1202; 248:28:232:201). Има их у Клепцима код Чапљине и у Чапљини. Поменућемо двојицу заслужних Милићевића из Звијерине: Глигор Милићевић је познати војвода у херцеговачком устанку (1875-1878). Одред под његовим руководством извојевао је значајне побједе над турским јединицама. Раде Милићевић (1910-1943) истакнути је борац НОР-а и народни херој. „У потрази за хљебом“ он се обрео у Трепчи и запослио у тамошњцрн руднику. Устаничких дана 1941. године истакао се у многим борбама Копаоничког одреда. У јуришу на њемачке положаје, на Златном Бору код Фоче, показао је задивљујућу храброст и ту погинуо јуначки (168:54-546). Милићевићи (к), живе у западној Херцеговини, Мостару и околини, Мркодолу и Кјанчичима (Прозор)… Има мишљења да им је „старо матично насеље“ негдје у Броћну, одакле је и потекла „најбројнија концентрација“ Милићевића на подручју Посушја (181:84,85,186). Настањени су у Поклечанима, Врпољу, Сутини, Броћанцу. Поједлне породице у овим и другим мјестима на подручју Ракитна имају надимке: Ивкић, Кикановић, Кунтић, Мујћић, Жутић, Галушић (по мајци Галуши), Чакушић, Вричић… На територији Љубушког настањени су у Радишићима, Отоку, Грабу, Хумцима. У Радишиће је «дјед једних дошао из Посушја, а других из Броћна”. У Хумац је неки Милићевић „дошао у момчилук“, такође, из Броћна. У Оток су доселили из Студенаца, а у Граб им је „дид“ дошао из Броћна и „уда се овди“. У Подграђу су из Ограђеника, а у Јасеници се „не памти одакле су и кад су дошли“ (59:240,244,296.298.304, 309,344). У Биограце и Љути Долац (Широки Бријег) дошли су из Ограђеника у Бротњу, било их је, према попису становништва из 1743. и 1768. године, у Кочерину и Добрчу (189:31,34). У Мркодо и Кранчиће су доселили из Ракитна (79:90.127). Међу истакнутије Милићевиће из Мостара и западне Херцеговине убраја се Фрањо Милићевић (1835-1908). Рођен је у Великом Ограђенику, али је најдуже живио и радио у Мостару, гдје је 1872. основао прву штампарију. Издавао је приручнике за „ерцеговачку младеж“ и покренуо (1833) забавни лист Херецговачки босиљак, који је наредне године био забрањен. Ускоро је успио да га обнови под називом Нови херецговачки босиљак, да би га 1835. „претворио у политичко гласило Глас Херцеговаца“. Овај познати друштвени прегалац дао је “становит допринос и развоју књижевнојезичког израза херцеговачких Срба“ (177:128.131).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори
  • Милорад Милићевић

    Моји су пореклом из Пожаревца. Колико знам, а имам 53 године, немамо фамилију ван Србије. Крсна слава нам је Свети Никола 19.12.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    „Милићевићи у селима Билећи, Звијерини и Лакту, према предању Вујачића, су њихов огранак у Херцеговини. Презиме су добили по Милићу Драгоја Ненадина. Јефто Дедијер у својој књизи пише да сви Милићевићи у Херцеговини воде заједничко поријекло. Милићевића има православних и муслимана и католика. Поред ових у Звијерини и Лакту, има их у Билећи, Маданићима, Домановићима, Јасеници, Грабуну, Отоку, Радишићима, Рактину, Љутом Долцу, Љубињу и Засаду. Милићевићи славе светога Николу“.

    Извор из књиге „Племе Кучи: Етничка историја“ Миљана Милошева Јокановића, Београд 1995. (податке дао Илија Петровић)

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top