Милићевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Рача Крагујевачка, Србија
Крсна слава: Јовањдан
Контакт:
_________________________
Милићевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Мали Бошњак, Коцељева, Србија
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
Милићевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Херцеговина
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
24. јануар 2017. у 13:41
Milicevic
Da li neko zna poreklo Milicevica iz sela Jazak u Sremu, slava nam je Djurdjevdan
23. фебруар 2022. у 13:55
Nada Novaković
Milićevići u selu Ninkovićima ispod Durmitora i Kominima kod Pljevalja slave Đurđevdan.
4. април 2023. у 19:05
Miroslav Milićević
Ja sam od tih…🙂
26. новембар 2017. у 11:27
Владимир Милићевић
Поздрав свим Милићевићима
Милићевић породице у херцеговачким Рудинама, као и оне које су се раселиле у Босну, Црну Гору, Србију, Косово и Метохију, као и у дијаспори славиле су, а у већини случајева и сада славе светог оца Николаја, као свог породичног заштитник
Крсна слава породица Милићевића је Никољдан, која се слави 19-ог децембра. Имућније породице Милићевића, у прошлости, су славиле приславу Ђурђевдан. Наиме, Милићевића преци су од средине 15-ог вијека прихватили крсну славу кучког племена Никољдан. То је прихватио Милићевић предак Панто Мрњавчевић, који је био војвода кучке нахије. Он је прихватио племенску славу Никољдан, а своју славу Ђурђевдан која је била посвећена светом великомученику Георгију (ђорђу), усвојио је за приславу.
Све то и више можете прочититати на сајту http://www.milicevic.rs.
7. фебруар 2018. у 12:33
Danijela
Pozdrav svima,
moja majka je Milićević. Moj deda Milan Milićević je iz sela koje se nalazi na pola puta izmedju Skoplja i Tetova – Žilče. Dedina slava je bila Sv. Nikola (letnji). Na zalost, nemamo rodjaka sa njegove strane. Majku i oca su mu ubili bugari a brat mu je izdahnuo na rukama u II sv.ratu. Volela bih da mi se javi neko ko je iz ovog sela.
pozdrav
4. март 2018. у 16:11
cerka majke Milicevic
Devojacko prezime moje majke je Milicevic, iz Stitara kod Sapca. Familija su sa Milinkovicima iz istog sora u selu . Milic i Milinko, rodjena braca, doselila su se ,po prici, iz Hercegovine .U knjizi Milivoja Vasiljevica “Macva, istorija, stanovnistvo”, Bogatic,1996, str.204. pise da su u Stitar doseljeni od I srpskog ustanka do 1829. Milinkovici (Sv.Petka)i Milicevici (Sv. Petka)da su jedan rod, pre se zvali Mijailovici, doseljeni od Morave. Zivko Mijailovic se pominje u istoj knjizi str.265 III popis,Stitar, 1829. sa podatkom uz njegovo ime, da su od Mijailovica danas Milinkovici i Milicevici. U istoj knjizi na str. 501. pominje se rodjeni brat mog navrndede Luke, Vasilije Mijailovic,u detaljnom popisu iz 1863 .Podatak iz predanja da su braca Milic i Milinko iz Hercegovine nije istorijski protivrecan podatku iz ove knjige da su dosli “od Morave” ali je i jedan i drugi pojam presirok. Pokusavala sam da tragam ali bezuspesno. Ako neko ima informacije koje bi mogle da pomognu bila bih veoma zavalna.
4. март 2018. у 16:36
cerka majke Milicevic
Devojacko prezime moje majke je Milicevic, iz Stitara kod Sapca. Familija su sa Milinkovicima iz istog sora u selu . Milic i Milinko, rodjena braca, doselila su se ,po prici, iz Hercegovine .U knjizi Milivoja Vasiljevica „Macva, istorija, stanovnistvo“, Bogatic,1996, str.204. pise da su u Stitar doseljeni od I srpskog ustanka do 1829. Milinkovici (Sv.Petka)i Milicevici (Sv. Petka)da su jedan rod, pre se zvali Mijailovici, doseljeni od Morave. Zivko Mijailovic se pominje u istoj knjizi str.265 III popis,Stitar, 1829. sa podatkom uz njegovo ime, da su od Mijailovica danas Milinkovici i Milicevici. U istoj knjizi na str. 501. pominje se rodjeni brat mog navrndede Luke, Vasilije Mijailovic,u detaljnom popisu iz 1863 .Podatak iz predanja da su braca Milic i Milinko iz Hercegovine nije istorijski protivrecan podatku iz ove knjige da su dosli „od Morave“ ali je i jedan i drugi pojam presirok. Pokusavala sam da tragam ali bezuspesno. Ako neko ima informacije koje bi mogle da pomognu bila bih veoma zavalna.
25. март 2018. у 05:33
Војислав Ананић
ЖИЖАК
Породица Жижак (Срби) настањена је у Опличићима (Чапљина). “Жижак је вјероватно од Милићевића у Билећи. Овдје је дошао из Рјечица, узео Гаћића удовицу. Има их 1 кућа.” У књизи о Милићевићима налазимо потврду како су Жижци поријеклом од Милићевића из Билеће. Најстарији предак им је Сава Милићевић, рођен око 1800. године а умро 1862. године.
Презиме Жижак је зооним, тачније, долази од имена инсекта. Дакле, “жижак – штетни инсект (у граху, пиринчу); фитиљ, мали извор свјетла”. Двије су могућности давања презимена. Прва, давање надимка према карактеристици величине. Зижак је врло мали и врло штетан. Друга према извору свјетла је мање вјероватна, мада ни једну не треба искључити. Неки је Жижак на почетку био мали човјек.
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.
27. март 2018. у 10:05
Војислав Ананић
Братство Милићевића
https://www.bratstvomilicevica.rs/o-bratstvu/koreni-bratstva/
2. јул 2018. у 17:46
Светлана
Деда по мајци је Милићевић. Доселили су се из Ивањице( село Дајићи) око 1960.године. Деда је говорио да су пореклом из Херцеговине. Славе св.Николу 19.12.
29. октобар 2018. у 17:29
Војислав Ананић
МИЛИЋЕВИЋ (п.к). Породице овог презимена прилично су разгранате по Херцеговини. Милићевићи (п), у Звијерини, Боденику. Подосоју, Граници, Собадинама, Фатници и Засади (Билећа); Удрежњу и Лакту (Невесиње); Меданићима (Гацко); Хргуду (Столац); Клепцима (Чапљина); Неновићима и Запланику (Шума требињска) и у Мостару. Према народном предању потичу од неког бана Будеча који је живио у Билећи, Прича се да је “у оно вријеме”, када су Турци освојили Херцеговину, његово имање било велико, да се простирало од Баћова Мрамора на Вучјем Долу до Крњина камена у Звијерини”. Истраживач Андрија Лубурић дошао је до података (које наводи Шобајић) да су Милићевићи старином из Грахова и да су у далеком сродству са Булајићима, Вујачићима и другим братствима која своје поријекло доводе у везу са племеном Кучи. Када су прешли из Грахова у Билећу није утврђено, али се сматра да би то могло бити у другој половини 16. вијека. Из Билеће и насеља која јој гравитирају расељавали су се у друга мјеста: у Границу је доселио неки Милак Милићевић из Шобадина, а у Шобадине су дошли из Билеће. У Боденик су доселили из Подосоја “када су им притисли земљу Ресулбеговићи из Требиња”. У Боденику је крајем 19. вијека било једанаест кућа и у њима су живјели “само Милићевићи”. У Фатницу су дошли из Боденика, а у Засаду из Билеће. У Лакат је “Милићевића дјед” дошао из Звијерине. У гатачком селу Меданићи су од Билеће. Били су пошли као сирочад на планину у Босну, па су се зауставили у Грчића”. И у Клепцима су старином из Билеће. Предак им је прешао из Влаховића (Љубиње) у Почитељ “на презиму”, а одатле се преселио у Клепце. У Неновићима се сматрају старосједиоцима, али су (према предању) далеком старином из Звијерине. У Запланик су дошли из Неновића. Милићевићи у Мостару су врло старе породце “чијих је неколико припадника сахрањивано, у 18. вијеку, на гробљу у Бјелушинама”. Славе Никољдан (59:83, 84,165, 166,175,186,202,225,233, 261,287: 75:1199, 1202; 248:28:232:201). Има их у Клепцима код Чапљине и у Чапљини. Поменућемо двојицу заслужних Милићевића из Звијерине: Глигор Милићевић је познати војвода у херцеговачком устанку (1875-1878). Одред под његовим руководством извојевао је значајне побједе над турским јединицама. Раде Милићевић (1910-1943) истакнути је борац НОР-а и народни херој. “У потрази за хљебом” он се обрео у Трепчи и запослио у тамошњцрн руднику. Устаничких дана 1941. године истакао се у многим борбама Копаоничког одреда. У јуришу на њемачке положаје, на Златном Бору код Фоче, показао је задивљујућу храброст и ту погинуо јуначки (168:54-546). Милићевићи (к), живе у западној Херцеговини, Мостару и околини, Мркодолу и Кјанчичима (Прозор)… Има мишљења да им је “старо матично насеље” негдје у Броћну, одакле је и потекла “најбројнија концентрација” Милићевића на подручју Посушја (181:84,85,186). Настањени су у Поклечанима, Врпољу, Сутини, Броћанцу. Поједлне породице у овим и другим мјестима на подручју Ракитна имају надимке: Ивкић, Кикановић, Кунтић, Мујћић, Жутић, Галушић (по мајци Галуши), Чакушић, Вричић… На територији Љубушког настањени су у Радишићима, Отоку, Грабу, Хумцима. У Радишиће је «дјед једних дошао из Посушја, а других из Броћна”. У Хумац је неки Милићевић “дошао у момчилук”, такође, из Броћна. У Оток су доселили из Студенаца, а у Граб им је “дид” дошао из Броћна и “уда се овди”. У Подграђу су из Ограђеника, а у Јасеници се “не памти одакле су и кад су дошли” (59:240,244,296.298.304, 309,344). У Биограце и Љути Долац (Широки Бријег) дошли су из Ограђеника у Бротњу, било их је, према попису становништва из 1743. и 1768. године, у Кочерину и Добрчу (189:31,34). У Мркодо и Кранчиће су доселили из Ракитна (79:90.127). Међу истакнутије Милићевиће из Мостара и западне Херцеговине убраја се Фрањо Милићевић (1835-1908). Рођен је у Великом Ограђенику, али је најдуже живио и радио у Мостару, гдје је 1872. основао прву штампарију. Издавао је приручнике за “ерцеговачку младеж” и покренуо (1833) забавни лист Херецговачки босиљак, који је наредне године био забрањен. Ускоро је успио да га обнови под називом Нови херецговачки босиљак, да би га 1835. “претворио у политичко гласило Глас Херцеговаца”. Овај познати друштвени прегалац дао је “становит допринос и развоју књижевнојезичког израза херцеговачких Срба” (177:128.131).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
3. мај 2020. у 13:51
Дејан Милићевић
Велики проблем представља представљање католика из западне Херцеговине да су исто братство- племе са православним из источне. Чак ни презиме није исто они су МилиЧевић, а ми Милићевић, њима је матица Бротњо и помињу се са тим презименом у 15 вијеку, а нама су матица Билећке рудине од 17 вијека, значи нити смо род ни помоз бог.
Чак ни сви православни нисмо од истог чока, ови у Засади су од Булајића са Грахова, а са презимењаке из Неновића и Запланка днк пројект треба тек да потврди да су род са нама. Искрено бих волио да јесу јер су дали много изврсних људи.
Поздрав
29. октобар 2018. у 23:44
Милорад Милићевић
Моји су пореклом из Пожаревца. Колико знам, а имам 53 године, немамо фамилију ван Србије. Крсна слава нам је Свети Никола 19.12.