Презиме Карапанџа присутно у огулинском крају, у селу Горње Дубраве.
Крсна слава ових Карапанџи је Ђурђевдан.
У Горње Дубраве населили су се половином 17. века. Насељени су од стране Франкопана. Заједно са Карапанџама, у то време досељени су Микашиновићи, Јакобовићи, Мирићи, Папићи, Ребићи, Вуцелићи и Калуђеровићи. Они су дошли око 1641. године са (тадашње) турске стране реке Коране.
Ове породице засновала су насеља на приобаљу река Бистре и Мрежнице.
Године 1718. грофица Магдалена Драшковић, рођена Надажди (од породице ранијих власника Сјеничака), дозволила је кнезу Милисаву Карапанџи да у Требињу доводи народ „кај највећ буде могал” (што више будео могао). Услов је био “да не сметају Речичанима у уживању земље, сигурно јужно Од Купе, и да буду властелинству покорни с наводном службом”. Ово је насељавање морало бити допуна ранијем, јер су се Требиња већ 1713. водила као насељена. Будући да Карапанџа има и у Дубравама, као и Усораца, ово би могао бити дио племена Усораца досељен у Требињу.
После Другог светског рата Карапанџе из Горњих Дубрава колонизоване су у бачко место Бајмок.
ИЗВОРИ:
Војин С. Дабић, Војна крајина – Карловачки генералат (1530 – 1746.), СПЦ, Београд, 2000, стр. 80.
Милан Радека, Кордун у прошлости, Просвјета, Загреб, 1989, стр. 93.
Бранко Ћупурдија, Породица колониста у Бајмоку 1945 – 1948., Српски генеалошки центар, Београд, 2005, стр. 47.
8. јануар 2019. у 20:08
pavlestefanovic
одакле и од кога потиче презиме карапанџа
2. август 2020. у 15:51
HERC
То је моје старо презиме. Потиче из Требиња у Далмацији. Иначе сви смо срби. Једна фамилија је Гаџе. Моје Карапанџе дошле су на Власинском Језеру у махали Гаџини, као рудари и трговци у склопу Дубровачке колоније која је била на више места у Србији. Тадашња Турска је дозволила рад и присуство Дубровчанима без плаћање пореза.