Prezime Karapandža prisutno u ogulinskom kraju, u selu Gornje Dubrave.
Krsna slava ovih Karapandži je Đurđevdan.
U Gornje Dubrave naselili su se polovinom 17. veka. Naseljeni su od strane Frankopana. Zajedno sa Karapandžama, u to vreme doseljeni su Mikašinovići, Jakobovići, Mirići, Papići, Rebići, Vucelići i Kaluđerovići. Oni su došli oko 1641. godine sa (tadašnje) turske strane reke Korane.
Ove porodice zasnovala su naselja na priobalju reka Bistre i Mrežnice.
Godine 1718. grofica Magdalena Drašković, rođena Nadaždi (od porodice ranijih vlasnika Sjeničaka), dozvolila je knezu Milisavu Karapandži da u Trebinju dovodi narod „kaj najveć bude mogal” (što više budeo mogao). Uslov je bio “da ne smetaju Rečičanima u uživanju zemlje, sigurno južno Od Kupe, i da budu vlastelinstvu pokorni s navodnom službom”. Ovo je naseljavanje moralo biti dopuna ranijem, jer su se Trebinja već 1713. vodila kao naseljena. Budući da Karapandža ima i u Dubravama, kao i Usoraca, ovo bi mogao biti dio plemena Usoraca doseljen u Trebinju.
Posle Drugog svetskog rata Karapandže iz Gornjih Dubrava kolonizovane su u bačko mesto Bajmok.
IZVORI:
Vojin S. Dabić, Vojna krajina – Karlovački generalat (1530 – 1746.), SPC, Beograd, 2000, str. 80.
Milan Radeka, Kordun u prošlosti, Prosvjeta, Zagreb, 1989, str. 93.
Branko Ćupurdija, Porodica kolonista u Bajmoku 1945 – 1948., Srpski genealoški centar, Beograd, 2005, str. 47.
8. januar 2019. u 20:08
pavlestefanovic
odakle i od koga potiče prezime karapandža
2. avgust 2020. u 15:51
HERC
To je moje staro prezime. Potiče iz Trebinja u Dalmaciji. Inače svi smo srbi. Jedna familija je Gadže. Moje Karapandže došle su na Vlasinskom Jezeru u mahali Gadžini, kao rudari i trgovci u sklopu Dubrovačke kolonije koja je bila na više mesta u Srbiji. Tadašnja Turska je dozvolila rad i prisustvo Dubrovčanima bez plaćanje poreza.