Порекло презимена Зорић Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ ЗОРИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Зорић Хаплогрупа: I2a Порекло: Србија Крсна слава: Контакт: _________________________ КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТ [toggle title="ТЕСТИРАНИ ЗОРИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Зорић Хаплогрупа: I2a Порекло: Србија Крсна слава: Контакт: _________________________ КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТ Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Зорић

Порекло презимена Зорић

ТЕСТИРАНИ ЗОРИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Зорић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Србија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Презиме Зорић присутно је у динарским крајевима, нарочито у Лици.У Црној Гори среће се у црногорском приморју, у бококоторском насељу Мојдеж (код Херцег Новог). Вредан прилог о том, бококоторском братству Зорића послао је сарадник портала Порекло Зоран Ђуров Шабовић.

Његово истраживање о братству Зорић, објављено у књизи „Мојдеж – прилози за хронику села и родослове“, из 2007. године, преносимо у целини.

Текст је у ПДФ формату и можете га видети ако клинкете на следећи линк: Братство Зорића, из Мојдежа

___________________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЗОРИЋИ

(живе у Горњој Бијелој и Жабљаку)

Зорићи су огранак Вуловића, а када су се од њих одвојили и по чему су добили садашње презиме, није нам познато. И Зорићи о томе мало знају. Од њих је био познат Туро Стеванов као добар јунак из многих бојева против Турака. Године 1841. Туро се, с рођацима Јованом и Илијом, одсели на Гласинац, одакле послије три године пређу на Битине код Косанице, у затарју. Туро, са сином Танасијом, пређе у село Јунча До, код Жабљака. Погинуо је о Божићу 1852. године у Шаранцима. Танасије је имао синове Димитрија, Миладина, Ђорђија и Неђељка, који је као перјаник умро на Цетињу. Ђорђије је имао сина Милорада-Мића, истакнутог револуционара и борца НОР-а 1941-1945. године. Они су се одселили у Пљевља. Миладин се са синовима Рашом и Радом одселио у Мељак, у Затарје. Димитрије, са синовима Радом и Петром, остане да живи у Јунча Долу. Раде Димитријев погину у чувеној Пљеваљској бици 1. децембра 1941. године, не оставивши потомство, а Милан В. Зорић из Бијеле изгуби свој живот на Сињајевини 1942. године као припадник јединица НОВ-а. Бошко Б. Зорић из Бијеле као учесник НОВ-а, погину у Затарју 1944. године.

Потомци Петра Зорића живе у Пули, гдје је његов син Танасије службовао као војно лице у ЈНА. Има их одсељених у Босну и Србију и у друге крајеве наше земље.

Славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (27)

  • Slobodanka

    Mogu samo da dodam da pouzdano znamo da od Zorica iz Crne gore ili stare Hercegovine potice Kuzet prezime oni su se kao Zorici preselili u Dalmaciju I kad je u 16 v. vladala kuga predak taj je ostao ziv I svi su ga zvali prokuzio se I odatle nastaje prezime \kuzet/ I svi Kuzeti slave SV.Djordja a najvise ih ima u Benkovcu I okolini Zadra ali moji preci su u 18 v. otisli u okolinu Bihaca.Inace Zorici poticu ikanjona Komarnice, Tare tu su bila plemena Mataruge I Kricek a ziveli su u blizini crkve Sv.Djordje.

    Одговори
  • Mile Zoric

    ПОРЕКЛО И ИСТОРИЈА ПОРОДИЦЕ З О Р И Ћ

    Прикупио и обрадио
    МИЛАН СТЕПАНОВИЋ
    Сомбор, 2001.

    ЗОРИЋИ су стара српска средњовековна породица која својим далеким пореклом потиче са Косова. Први пут су забележени још 1330. године у повељи српског краља Стефана Уроша III Дечанског, којом је краљ Стефан Дечански, манастиру Дечанима у метох поклонио један број насеља на Косову. Између осталих, међу поклоњеним насељима налазило се и село Грмочел, које и данас постоји (зове се Грамочел), а налази се двадесетак километара северно од Ђаковице, на пола пута између Дечана и Ђаковице. У попису становника Грмочела на Косову, те 1330. године, поменута су и двојица браће – Милован и Милош ЗОРИЋ.1 Становници су у тој повељи углавном помињани по именима, а презименима (патронимицима) поменуте су само значајније породице у појединим селима, међу којима су очигледно били и ЗОРИЋИ.
    Презиме ЗОРИЋ није настало, како се то често у ономастици погрешно мисли, од женског имена Зора, већ од мушког имена Зоре, односно Зоро. Име Зоре помиње се 1388, када је дубровачки преговарач са Турцима био Зоре Богшић из Бара у тадашњој Зети.2 Имена Зоро, односно Зоре помињу се и у првом турском попису херцеговине 1477. године.3
    ЗОРИЋИ су напустили Косово, одмах иза Косовске битке 1389. године, и било би логично претпоставити да су у њој и учествовали, као српски становници који су у то време живели на Косову. Крајем XIV века преселили су са бројним другим српским породицама из Рашке, са Старог Влаха, Косова и из неких крајева данашње западне Македоније, на просторе данашње источне Херцеговине, између Билеће и Гацка.4 Ту се помињу током XV и XVI века, као становници села Дулића покрај Гацка, где су сачувани топоними (називи места) – Зорића млин, Зорића врт и Зорића омеђине. За ЗОРИЋЕ се наводи да су били врло богати, и да су имали и по хиљаду оваца и по 500 говеда.5 Један део ЗОРИЋА одселио је изгледа нешто северније, око Никшића, па се јављају и у племену Дробњаци.
    У првом турском попису Херцеговине из 1477. године, становници презимена ЗОРИЋ помињу се такође у областима око Билеће и Гацка. У околини Билеће, у катуну Радоње Станковића забележен је Радетко ЗОРИЋ,6 а у селу Борча, недалеко од Гацка у средњовековној жупи Вишева, забележен је Радосав ЗОРИЋ.7
    Након турског освајања Херцеговине 1465. године, у току следећих пар деценија, ЗОРИЋИ се, као и многе друге српске породице из Херцеговине (Вигњевићи, Томашевићи, Степановићи, Ратковићи, Оливеровићи, Миоковићи, Утјешиновићи, Југовићи, Витковићи, Марковићи, Мандићи, Срђевићи, Дучићи, Обрадовићи и још многи други…) селе на запад, у правцу североисточне Далмације – Сињске (Цетинске) крајине, Ливањског и Гламочког поља – као и у северозападну Босну. ЗОРИЋИ из источне Херцеговине, из околине Билеће и Гацка, преселили су у правцу Далмације, а ЗОРИЋИ из Дробњака, одселили су према северозападној Босни.8 Данас се разликују по крсној слави. ЗОРИЋИ из Дробњака славе типичну дробњачку славу – Светог Великомученика Георгија (Ђурђевдан, понегде Ђурђиц), а Зорићи који су одселили из околине Билеће и Гацка, прво у Далмацију, а убрзо потом из Далмације у утврђења војне крајине, углавном славе Светог Арханђела Михаила (Аранђеловдан).9
    ЗОРИЋИ се, са бројним херцеговачким српским породицама, насељавају у Цетинску (Сињску крајину), која је након турских упада с краја XV и почетка XVI века потпуно опустела, и чије је хрватско староседелачко становништво побегло пред Турцима, далеко на запад, у приморје, на острва, па чак и у Италију.10 ЗОРИЋИ остају овде неколико деценија, све до 1538. године, када заједно са осталим српским породицама и највећи део ЗОРИЋА прелази у војне крајине које су биле под аустријском управом, са седиштем у Жумберку, на данашњој словеначко – хрватској граници.11 Ипак, нису сви ЗОРИЋИ из Цетинске крајине отишли даље на запад. Један мали део који је остао ту, опстао је и до данашњих дана, па је у првом државном попису одржаном након Другог светског рата, из 1948. године, у селу Виналић покрај Сиња забележено 5 породица ЗОРИЋА са укупно 32 члана.12
    Прешавши са више стотина српских породица, пореклом најчешће из источне Херцеговине, у утврђења војне крајине, где су се одмах прихватили граничарског заната, чувајући прилазе аустријским земљама и западној Европи од надирућих Турака, ЗОРИЋИ почињу да се јављају у многим војним утврђењима између Жумберка, Слуња, Огулина и Карловца, као граничари, војни заповедници и командири, те као свештеници Српске православне цркве.
    ЗОРИЋА је током XVI и XVII века највише забележено у околини Слуња, једног од најјачих и најзначајнијих војних утврђења на хрватској војној граници према Турској. У Слуњу су 1644. године забележени као граничари Иван и Мика ЗОРИЋ.13 Девет година касније, 1653. године, као војник – граничар пописан је у Слуњу и Павле ЗОРИЋ,14 а 1657. у Карловцу је као граничар забележен Петар ЗОРИЋ.15 Сачуван је запис на старој црквеној књизи у Сувајској цркви у Лици, на којој је записано лета господњег 1741, априла месеца, да је „Сије свјатију божанствену књигу… приложио господин јерарх Мелетије ЗОРИЋ.“16 Свештеник је био и Петар ЗОРИЋ служитељ у Комићу, у цркви Светог Николе, који је као јерарх забележен у Карловачкој епархији 1793. године.17 ЗОРИЋИ су покрај Слуња постали знатна и бројна породица, па је у околини Слуња до половине XX века постојало читаво село које се звало ЗОРИЋИ. Ту је на попису 1948. године забележено 11 породице ЗОРИЋА са укупно 63 члана.18 У оближњем селу Осредци покрај Срба забележен је такође значајан број ЗОРИЋА исте гране – 13 породица са укупно 54 пописана члана. За ове ЗОРИЋЕ, као и за ЗОРИЋЕ покрај Слуња изричито се наводи да су пореклом из околине Гацка у Херцеговини.19
    Један део српских ускока – граничара пресељен је крајем XVI века из Жумберка и Горње Крајине (Слуњ и околина) на новоосновану Славонску војну границу, у Вараждински генералат и Крижевачку капетанију. Међу бројним српским ускочким породицама које су пресељене (Северовићи, Степановићи, Ратковићи, Оливеровићи, Клисурићи…) било је и неколико породица ЗОРИЋА. У утврђењу Зачесма покрај Крижеваца 1651. као граничар помиње се Комлен ЗОРИЋ.20 ЗОРИЋА исте гране има у овим крајевима, некадашње Славонске војне границе, све до половине XX века, када се бележе у Павлин Клоштару, Подгорцима и Липовцима, насељима поред Бјеловара,21 некадашњим утврђењима између Крижеваца и Бјеловара.
    Исељавања ЗОРИЋА било је из Слуњске капетаније и Карловачког генералата на Потиcку и Сремску војну границу, у првој половини XVIII века. Још се 1720. помиње потиски оберкапетан из Жабља Живан ЗОРИЋ.22 Један од најпознатијих сремских војних граничарских капетана (уз Вука Исаковича, описаног у „Сеобама“ Милоша Црњанског) био је Максим ЗОРИЋ, за кога се изричито наводи да је Личанин (тачније са Кордуна, односно из Слуња), и о коме се половином XVIII века у народу певала песма „Максим ЗОРИЋЕ, добар војниче…“23 Максим ЗОРИЋ је био један од организатора пресељења српских граничара у Русију, оствареног 1752. године.24 Његов син Симеон ЗОРИЋ (рођен 1753), постао је у Русији чувени генерал који се борио у седмогодишњем рату против Турака и Татара, истакавши се храброшћу, што га је довело до самог врха руске војне хијерархије. Био је 5 година у турској тамници у Цариграду, а када је ослобођен, вратио се у Русију где је био обасут почастима, наградама и одличјима. И о њему се певала народна песма која је носила назив „Песн о храбрости витеза Симеона ЗОРИЋА.25 Симеон ЗОРИЋ је уз све то био и љубавник руске царице Катарине, за кога је она рекла комплимент, који Србима јако прија. Царица је наиме рекла: „Сима једини од мојих љубавника није употребљавао афродизијаке. Нису му били потребни.“26 Симеон ЗОРИЋ је био и велики српски добротвор (помагао је знатно Доситеју Обрадовићу), а умро је у Шклову у Русији, новембра 1799.
    ЗОРИЋИ су били прекомандовани из Личке у Петроварадинску регименту и почетком XIX века, па је забележено да је ЗОРИЋА било пресељених 1823. године.27
    ЗОРИЋА је у Сомбору било досељених након Првог светског рата, као и у колонизацији 1946. године (из Примишља, Валандова, Мариног села, и Брдара).28
    Према попису из 1948. ЗОРИЋА је у данашњој Хрватској било, у већој мери, у Доњем Будачком крај Војнића (3 породице – 17 чланова), Драготини крај Глине (8 породица – 28 чланова), Калдрми крај Доњег Лапца (7 породица – 42 члана), Колаковици крај Госпића (12 породица – 54 члана), Комори крај Двора (23 породице – 139 чланова), Корлату крај Бенковца (2 породице – 16 чланова), Мазину крај Грачаца (18 породица – 91 члан), Рудопољу крај Грачаца (5 породица – 27 чланова), као и у раније наведеним местима… Након колонизације ЗОРИЋА је било и у околини Осијека и Винковаца.29

    Одговори
  • Mile Zoric

    Nakon oslobođenja Like od Turaka Austrijske vlasti izvršile su popis stanovništva i vlasništva. Rezultati popisa su objavljeni u knjizi Karla Kasera ‘Popis Like i Krbave 1712. godine’ koja se može preuzeti na sajtu SKD Prosvjeta iz Zagreba.
    U to vreme u mestu Mazinu bilo je 5 domaćinstava Zorić sa ukupno 103 člana. Najbrojnija je bila porodica Stoše Zorića sa 27 članova. Inače, Stoša Zorić je bio mazinski porkulab, odnosno vojni zapovednik mesta pod upravom udbinske kapetanije.

    Одговори
  • pavle zoric

    JA POTIČEM IZ OZRINIĆA PORED NIKŠIĆA U CRNOJ GORI I NEMAMO NIKAKVIH ROĐAČKIH VEZA SA ZORICIMA IZ DROBNJAKA KOJI SU VULEVIĆI. GENERACIJAMA SMO IZ OVOGA MJESTA. IZ NASIH 5 KUCA IMA PREKO 50 ZIVIH CLANOVA. PO PREDANJU PREDAKA MI SMO NAJVJEROVATNIJE LIČANI. OD NAŠIH ZORICA IMAJU NEKOLIKE FAMILIJE IZNAD HERCEG NOVOG, INAČE KRSNA SLAVA NAM JE SVETI TOMA ILI TOMIN DAN.

    Одговори
  • Goran Zoric

    DA OZIVIM ,MALO OVO. DA LI JE TACNO, DA SU NAS,POREKLOM ZORICE SA DINARE, ZVALI MORLOCI?

    Одговори
  • Goran Zoric

    Evo da probudim ovu temu. Da li je tacno dsa su nas Zorice sa Dinare, nazivali MORLOK ?

    Одговори
  • Goran Zoric 2

    Rodjo, gde si to cuo da su nas zvali Morlok? Ja prvi put cujem to.

    Одговори
  • zoran zorić

    može li mi neko reći odakle sam ja

    Одговори
    • Defendor

      Можда и може, али требате оставити макар оне основне податке, одакле сте иначе (из којих крајева), те коју славу славите, ако сте српског порекла?

      Одговори
  • zoran zorić

    živim u bačkoj ali imam hercegovački naglasak

    Одговори
  • zoran zorić

    slavim đurđevdan

    Одговори
  • Snežana Zorić

    Zorići su srednjovekovna vlastelinska porodica iz Raške, na temeljima etrurskog utvrđenja u Božetićima na Zlataru u blizini Rasa, gde su bili metoh i dvorci dinastije Nemanjić od koje vode poreklo po princezi ZORICI kćerci Svetog kralja Stefana Uroša Ii Milutina,od kojih se jedan deo preselio na Sv. Kosovo i Metohiju nakon preseljenja dvora u Paune

    Одговори
    • Defendor

      Занимљиво, Снежана. А одакле су вам ови подаци? Да ли из предања или сте негде то прочитали? Јер сложићете се, није баш свакидашњица да неко тврди да је пореклом од Немањића, а ни Немањићи нису било ко да се не поставе оваква питања. 😉

      Одговори
  • Snežana Zorić

    To su saznanja iz predanja moje familije Zorić poreklom iz Božetića na Zlataru u Raškoj, gde su bili dvori Nemanjićs, a cela oblast je poznata kao dolina kneževa. Sanda Rašković Ivić je kneževskog porekla takođe iz Štitkova na Zlatyru u Raškoj, čiji su se preci preselili u Austro-ugsrsku u 18. veku nakon ppraza Austro-ugarske od Turaka u kojem su Srbi bili na strani Austro-ugatske.

    Одговори
  • Миладин Зорић

    Моја фамилија је са Бобољусака код Дрвара где је било неколико родова Зорића који нису у директном сродству него су се сматрали као једно племе а више родова. Тако су ми и баба и деда Зорић, што је чест случај у том крају. Већина је колонизовала у Бачку Паланку где је то једно од најбројнијих презимена.

    Одговори
  • Zoki

    Niko ne spominje Zorice koji slave sv Nikolu .

    Одговори
  • Slavica

    Ako sam dobro razumela gospodina Stepanovica, inace mog komsiju /posto sam ja rodjena u Kolutu, posle kolonizacije mog oca iz Zavlake, pored Licke Kaldrme 1946.g/ mi vodimo poreklo sa Kosova , a vezujemo se dalje za Gacko, Vojnu krajinu pa Zavlaku. Moja porodica slavi Sv Georgija /Djurdjevdan/. Mislim da je moj otac spominjao i Plav ali ne znam u kom kontekstu. Da li sam ja dobro razumela poreklo moje porodice Zoric? Hvala unapred.

    Одговори
    • Mile Zoric

      Raspodela i broj kuća Zorića u Lici pre II sv. rata:
      Bruvno 2
      Kaldrma 8
      D. Lapac 1
      Mazin 34
      Osreci 22
      Rudopolje 5
      Smiljan 16
      Tomingaj 1
      Vrhovine 1

      Vidi se da su Zoriću koncentrisani u vrlo uskom području i verujem da između nas postoji veza. Da li se ta veza proteže u daleku prošlost sve do Hercegovine i Kosova na način koji sugeriše tekst g. Stepanovića, nisam siguran, međutim, ono što se može pročitati u vezi sa događijma s kraja 17. veka upravo upućuje na takav zaključak.

      Koliko ja znam moji preci su se doselili u Mazin između 1699. i 1712. g. i to iz Kninske Krajine, a u nju su Srbi dolazili u više talasa u periodu od 15. do 17. veka. Naročito je masovan dolazak zabeležen 1692. g.: ,,…kada je u Kninsku Krajinu iz Bjelaja u zapadnoj Bosni došlo 5.000 pravoslavnih Srba, među kojima i 1.300 sposobnih za oružje. Tada su Srbi pod vođstvom «arambaša» Pirića, Đurića i Zorića, pored Plavna naselili Zrmanju, Pađene, Mokro Polje, Oton, Ervenik i Žegar“.

      U Plavnu je bilo Zorića, a do današnjih dana tamo su se zadržale porodice Savić i Petrović koje su ranije nosile prezime Zorić (https://www.poreklo.rs/2012/06/04/poreklo-prezimena-selo-plavno-knin/) i koje slave Sv. Đorđa. Dolazak iz Plavna dodatno potvrđuju prezime Dvokić u ovom mestu i brdo Dvokića u Mazinu po kojem se deo Zorića i naziva Zorići Dvokići.

      Kada se pogleda mapa može se videti da su sva ta mesta koja se pominju u vezi sa Zorićima (Bjelaj, Boboljuske,, odnosno, Petrovac i Drvar, zatim Plavno, Oton, Mazin, Kaldrma, Osredci, Zavlaka…) smeštena na veoma maloj međusobnoj udaljenosti (manjoj od 50-tak km). Uz to, seobe su bile veoma česte i to u svim mogućim pravcima, tako, da su veze između svih nas veoma jake, a jake su ne samo po osnovu prezimena nego i po mnogim drugim osnovama i to između svih stanovnika Tromeđe i njihovih potomaka. Prema priči koju sam čuo od oca u našu kuću u Mazinu su u vreme ustanka u Bosanskoj krajini izbegli Zorići iz okoline Drvara sa kojima smo bili u rodbinskoj vezi (ne oslovljavamo se svi mi međusbno sa rođo bez razloga!).

      Одговори
      • Милан Петровић

        Поштовани, потичем из породице Петровић из околине Козарске Дубице. Тестирањем ДНК утврђена је сродност са Зорићем из Лике. Могуће је да смо у сродству са поменутим Петровићима/Зорићима из Плавна. Било би добро сазнати имају ли Петровићи предање о одсељавању у Поткозарје.

        Одговори
      • Aleksandar Zoric

        hvala vam na iscrpnim informacijama… Poreklo svoje ne znam tacno, ali reci cu Vam ono sto znam iz predanja mog pokojnog dide. Moj pradjed Jandrija i pradjed stric Milos(?) su dosli iz Like (Licka Kaldrma?, mislim ali , nisam siguran) na podrucje Sanskog Mosta (selo Kruhari) poslije Prvog svjetskog rata 1919
        1941 za Sv. Iliju streljani sa ostalih 2200 Srba na Susnjaru pored Sanskog Mosta.

        Da li neko nesto vise zna o odlascima Zorica iz rodnog kraja Like izmedju 2 svjetska rata?

        Одговори
  • Војислав Ананић

    ЗОРИЋ, распрострањено презиме, по жени претку – Зори. Само у средњем Поуњу Милан Карановић је пописао 95 кућа Зорића у 26 села, који славе Ђурђевдан. Они су од далматинских и личких Зорића. Старином су из Дробњака, Црна Гора. Зорићи у Доњој Јутрогошти и Ушивцу славе Ђурђевдан (ГЗМ у БиХ, 1925, 75-76).

    Одговори
  • Natasa

    Pozzzz. Ja sam poreklom od Zorica iz Podgoraca kod Bjelovara. Slavimo slavu SV. Jovana. Da li neko zna nesto o poreklu moje loze?

    Одговори
  • Natasa

    Ovoliko znam u nazad prededa i njegova sestra su nosili prezime dok se ona nije udala u Pajovice. Prezime je ostalo samo na pradedi koji dobija sina Milana i cerku Nadu.
    U drugom svetskom ratu su ga ubile ustase.
    Nada se udaje u porodicu Sokolovic u Kobasicare a Milan ima sina Jovu i cerku- Jovanku i zive u Podgorcima sve do rata ’91. Ja i brat smo potomci Jovovi

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ЗОРИЋ (к), у Хумцу (Љубушки). Поријеклом су из Груда у Бекији. У Хумац су дошли давно, за вријеме неке „гладне године по астачили“. Има их и у Грудама, и «негдје у Босни” (59:303).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори
  • Branislav Zorić

    Interesuje me da li neko ima podatke kada su Zorići naselili Oraško brdo? Znam samo da se moj pokojni otac tamo rodio 1929.i da naša porodica nije bila jedina sa tim prezimenom. Saznao sam iz Vikipedije da po popisu iz 2013.broj stanovnika 0.a potomaka Zorića sa Oraškog brda danas što ja znam ima u Rumi, Ašanji, N. Beogradu i Batajnici(moja porodica). Normalno, slava nam je Đurđevdan!

    Одговори
  • Danijel

    Pozz.ima li ikakavih informacija za zorice iz drvara selo boboljuscislava djurdjevdan.Hvala unaprijes

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top