Порекло презимена Зимоњић
Презиме Зимоњић се помиње у Гаревој (Гацко). Како се наводи у књизи Риста Милићевића „Херцеговачка презимена“, Зимоњићи су у Гацко, према једном предању, доселили из Шаранца код Шавника, а по другом из Кобиљ Дола код Цетиња.
Презиме је настало од надимка „Зимоња“, којег је добио неки њихов предак. Једно време су живели у бившем гатачком селу Објешеник, где се доселио отац војводе Богдана Зимоњића, „побегавши од никшићког зулума под Алипашино окриље“. Четири године после погибије Смаил-аге, Зимоњићи су се из Објешеника вратили у Гареву.
Крсна слава им је Лазарева субота.
Милош Слијепчевић даје занимљив податак о Зимоњићима, који наводи да је средином 18. века био парох самоборске цркве, калуђер и кнез Јован Зимоњић. Он се раскалуђерио и оженио у Самобору. „Од њега су сви Зимоњићи, међу којима и војвода Богдан“. Јован Зимоњић се доста бавио обнављањем цркава, а погинуо је од неког умоболника обнављајући манастир Пиву. Тамо му се налази и гроб.
Војвода Богдан Зимоњић (1813-1909) је један од најпознатијих изданака ове породице. О њему је француски путописац Огист Мелан написао следеће:
„То је у исти мах војник и крсташ, свештеник и војсковођа, поп и војвода; то је у исто време национални бард, који пева, уз пратњу гусала, старе јуначке песме, српске и словенске. Високог стаса, физиономије која улива поверење, црне граде, прошаране сребренастим власима. Он носи богат оклоп украшен сребрним токама, прслук богат, златом везен, о бедру му виси величанствен турски јатаган, полукружног облика, који је он отео неком паши. То је човек благ и љубазан, који је као српскоправославни свештеник, добио извесно образовање. Има манира и води рачуна о формалностима, говори помало италијански, воли да расправља о науци и филозофији. Водећи овога великог ратника на његовом малом вранцу, човек би рекао да је умакао са неког другог света, да је то дух из оних далеких времена када су народи и њихови господари, обузети светим немиром, обучени у своје најсјајније свечане одоре, марширали, у метежу, да освоје Јерусалим“.
Из ове породице је и тенисер Ненад Зимоњић. Његова породица је пореклом из Херцеговине, насељена у село Вучковица код Крагујевца. Славе Аранђеловдан.
rajko renovica
procitao sam tekst o zimonjicima i jako me interesuje dali postoji neki podatak o peri zimonjicu iz gacka koji je rodjen oko 1860 god.imao je dva sina jovana i djordju (rodj.1900 god.)pero je otisao iz gacka i u sumbolovac u podnozje romanije i iz nekog razloga uzeo prezime renovica.ja sam rajko renovica njegov potomak od sina mu jovana.cija su djeca i unuci sem mog oca tesko postradali 1943 god kada su ih u kuci zapalile ustase.moj otac kao dvogodisnjak sakriven u trapu je prezivio i nastavio lozu.slavimo lazarevu subotu kao i nas predak zimonjic.ako bilo ko zna nesto o ovome neka se javi bio bih jako zahvalan kada bih pronasao nase rodjake zimonjice jer drugih i nemamo jer nas ima samo dvije porodice.
administrator
Поштовани Рајко,
погледали смо родословно стабло Зимоњића и, нажалост, нисмо нашли Пера Зимоњића са синовима Јованом и Ђорђем, што не значи да они нису део ове гране, већ да просто нису уписани. Оно што смо нашли, почев од најстаријег помена стабла гатачких Зимоњића је следеће:
Најраније се помиње Кнез Арсен Кнежевић (1480-1558), затим иде његов син Кнез Ђурађ (1503-1580), па кнез Трифко (1526-1599) и његови синови Арсен (1550-1630), Петар (1555-1573) и Алекса (1559-1640). Даље се прати лоза од Алексе који је имао сина Трифка (1577-1665). Од Трифка су синови Алекса (1603-1679), Арсен (1605-1621), Јован (1610-1685) и Ристо „Зимоња“ (1612-1692). Ристов син је кнез Стефан Зимоњић (1640-1725), од којег почиње презиме Зимоњић. Његов син је кнез Лука Зимоњић (1666-1745), а Лукин је кнез Јован Зимоњић (1704-1791). Управо је то онај Јован којег Ристо Милићевић помиње у књизи „Херцеговачка презимена“ (погледај у тексту горе). Јован је имао синове кнеза Луку (1750-1843), попа Аћима (1752-1820) и Зарију (1755-1849). Родословно стабло од ове гране прати и Лукине и Аћимове и Заријине потомке. Лукин син је поп Јован (1773-1829), Аћимов је син чувени војвода поп Богдан (1813-1909), док се код Зарије помињу три сина Лазар, Мићо и Ђоко. Од овог места, родословно стабло Зимоњића не бележи године рођења и смрти наредних пасова Зимоњића.
Овде ћемо још само да поменемо како се даље развијало стабло војводе Богдана. Он је имао синове Аћима, Стевана и Јована (који се касније замонашио и постао митрополит Петар, мучки погубљен од усташа, не зна се да ли у логору Јасеновац или Јадовно). Од Аћима се у родословном стаблу помиње само син Богдан. Са друге стране, од Стевана се помињу синови Владо, Мијо и Душан. Од њих даље се прати само Владова грана и ту се се наводе имена синова – Војо, Стево, Боро и Свето. На крају од Бора се помину синови Дражен и Владо, а од Света синови Славиша и Славен.
Ето, толико. Надамо се да смо вам овим дали неки нови траг и да сте успели све да испратите. Остали смо вам дужни још и како се развијало стабло попа Јована (1773-1829), као и грана Заријиних (1755-1849) синова. Јавите се ако вас занима да и то објавимо.
rajko renovica
prije svega vam hvala na ulozenom trudu i pomno objasnjenom porodicnom stablu zimonjica.takodjer bi vas moli da objavite i preostali dio kako bih mogao kompletirati sve i mozda nasao neki trag koji vodi do nas.jos jednom hvala i mnogo srece u daljem radu!
administrator
Рајко, надам се да ћете се ви и остали читаоци снаћи. Дакле, остао сам вам дужан још две гране лозе Зимоњића. Реч је о браћи попа Аћима (оца војводе Богдана Зимоњића), кнезу Луки (1750-1843) и Зарији (1755-1849).
Најпре лоза Кнеза Луке. Он је имао за сина попа Јована (1773-1829), од којег су Петар и Лука. Петар је имао синове Ђорђија и Андрију. Од Ђорђије је син Алекса, а од Андрије Славко. Даљи потомци Петрови се не помињу. Са друге стране, Лука је имао синове Јована и Саву. Од Јована су даље синови Никола и Коста, а од Саве син Драго, чија се лоза, у доступним подацима, завршава са сином Александром. Никола Јованов је имао шест синова – Саву, Миленка, Раденка (има сина Николу),Рајка (Александар, Иван и Ненад), Богдана (Никола) и Драгана (Миленко). Од Косте Јовановог су синови Љубо (Мишо) и Јован (Коста и Миодраг).
Ево и лозе Заријине. У родословном стаблу Зимоњића се наводи да је он имао синове Лазара, Мића и Ћока, од који се даље наводи мушко потомство двојице потоњих. Мићо је имао синове Мирка, Лазара и Јована. Ђоко је имао сина Тодора, од којег је потекао Гојко.
Ево, ово је цело стабло Зимоњића које је, иначе, саставио Војо Владов Зимоњић, у Сарајеву 1987. Родословно стабло Зимоњића објављено у књизи Немање Поповића „Поповићи на метоху манастира Папраћа“.
Александар Маринковић
Према књизи Радомира Ракића “’Племенски речник Шумадије“ – Зимоње су углавном сачували заједничко презиме, било да се презивају Зимоње или Зимоњићи, било да им је то тзв. друго презиме. Тако Зимоњићи, који су насељени у Сибницу (Доња махала), памте да им је ту пре Кочине крајине дошао предак Јован из Крушчице у Старом Влаху и да је његов унук ратовао уз Карађорђа. Поједини њихови огранци у селу (Николићи, Казаковићи, Петровићи) означени су Зимоњићима као другим презименом. У Витановцу има њихов огранак где се презивају Зимоње, ако и у Врбетима, где се по довотку, кога је мајка довела од Зимоњића у Сибници, презивају Павловићи. Особито је значајно памћење Зимоња у Вучковици, које је записао Михаило Драгић: “Дошла три брата: један у Вучковицу, други у Сибницу, трећи у Горачић (Драгачево). Тврде да је Богдан Зимоњић, познати херцеговачки јунак, од исте породице.“ Све породице Зимоња у Гружи славе Св. Јелисија, изузев Зимоња у Вучковици који славе (и преслављају) Аранђеловдан.
Radomir
Molim Vas, da mi kazete gde mogu da nabavim knjigu Popovici na Metohu manastira Papraca gde postoji rodovsko stablo Zimonjica. Naime, ja sam od porekla Zimonjic. Moj predak „stari Zimonja doselio se krajem 17. veka u Valjevsku Kamenicu iz Kobiljeg Dola sa Ceva“, po knjizi Kolubara i Podgorina od Ljubomira Pavlovica – Srpski etnografski zbornik iz 1907. godine. Imam od Jove Nikicenovica „Zimonjica porodica i Pop Bogdan Zimonjic“, podatke od Erdeljanovica i Dedijera o Hercegovini i Crnoj Gori. Prikupio sam podatke istorijskog arhiva Valjevo o potomstvu „starog Zimonje“ od kojih su samo u Valjevskoj Kamenici nastali: Zivanovici, Nastici, Perici, Grujicici, Gajici i Pavlovici i svi slavimo Lazarevu subotu.
Interesuje me koji se predak doselio u Valjevsku Kamenicu. Ako mi mozete pomoci bio bih Vam zahvalan a ja cu zauzvrat kad zavrsim sredjivanje podataka Vama proslediti da svima zainteresovanim a budu na raspolaganju.
Srdacan pozdrav,
Rade Zivanovic, Valjevo
Nikola Peric
Dobro vece, ja sam Nikola Peric iz Beograda.Imam 19 godina i saznao sam da smo se pre Perica prezivali Zimonjici, od pretka Zimonje.Moji pokojni pradeda i pre njega su ziveli u Valjevskoj Kamenici dok se deda Miroslav Peroc nije doselio u Beograd.Moja krsna slava je Lazarova subota.Pisite mi na pericnurse@gmail.com
Milan Stojić
Zovem se Milan Stojić.
Slavim Lazarevu subotu.
Poreklom sam iz sela Dučić kod Mionice. Živim u Beogradu.
Ceo Dučić Slavi Lazarevu subotu.
Nekada po predanju su se svi prezivali Ćumurlije.
Uradio sam DNK analizu.
Kada su se doselili u Dučić Koji se nekada zvao Kacapa ne znam, ali je bilo pre 1800-te godine.
Možda je put doseljavanja išao preko V.Kamenice.
Trebalo bi da se čujemo, i da razmenimo mišljenja, možda nešto otkrijemo.
Milan Stojić
mistojic@yahoo.com
+381 69 8908211
Pozdrav.
Radomir Zivanovic
Gospodine Stojicu
Primetio sam da trazite pomoc u vezi vaseg porekla jer pretpostavljate da mozda imamo neke dodirne tacke u poreklu.Pogledacu svu moju dokumentaciju pa cu vam odgovoriti.Da li je vase prezime Stojic od oko 1900 godine ili je se mozda menjalo kasnije?Da li si imao priliku da procitas knjigu Kolubara i Podgorina od Ljubomira Pavlovica ili Zavicaj vojvode Misica-Mionicka opstina od Milorada Radojcic,u njima imaju podatci o doseljavanju u selo Ducic iz kojeg Vi vodite poreklo.
Pozdrav.
Radomir Zivanovic
sale
Kad vec pricamo o Zimonjicima mene veoma interesuje gde moze da se nabavi ta knjiga o stablu Zimonjica jer sam ja poreklom od jednog od tri brata koji su dosli u Sumadiju i naselili se u Sibnici.Nisam provalio jos odakle su krenuli ali imam neke nagovestaje da je to iz Kruscice (stari Vlah).Interesuje me da li u toj knjizi ima imena ta tri brata koja su dosla u Sumadiju i koja je to loza tj krak .Znam da je samo direktan potomak od popa Bogdana .
Popovic Dukic
Moje staro prezime (do II sv.rata) je bilo Dukic. Poreklo mi je prema kazivanju predaka iz
okoline Gacka, krsna slava nam je Lazareva Subota. Doselili smo se u Macvu krajem 17-og veka. Svako koleno od seobe imalo je svestenika pa smo zato u Macvi nazvani Popovici. Cuo sam od nekih hercegovaca da smo rod sa Zimonjicima, pa me interesuje ima li sta od blizih podataka o mojoj lozi.
Небојша
Ови Дукићи су у Мачву дошли почетком 18. века из Камених Корита (околина Гацка). Славили су Аранђеловдан, а сада славе Лазаревдан.
У предању Слијепчевића из Самобора помињу се Дукићи и Зимоњићи, па је врло вероватно да су и мачвански Дукићи (старије презиме Зимоњић) пореклом из ових крајева.
Херцеговачки Зимоњићи (Гацко) славе Лазаревдан.
Занимљив податак о Зимоњићима пружа нам и Милош Ђ. Слијепчевић који каже да је, средином 18. века, био парох самоборске цркве калуђер и кнез Јован Зимоњић. Јован се раскалуђерио и оженио у Самобору. Од њега су сви Зимоњићи међу којима и војвода Богдан.
Toma Stojković
Pštovana gospodo, potrebna mi je pomoć jer pravim prodično stablo ali ne mogu nikako da pronadjem mesto ZEB u okrugu Livno jer mi odatle potiču koreni prezimena Stojković. U koliko neko može da me obavesti o tom mestu neka mi pošalje podatke na imejl stoma1948@gmail.com, bio bih mu jako zahvalan. POZDRAV
Гргур
Занимљива је ова верзија о пореклу Зимоњића од кнеза Арсена Кнежевића.И Кнежевићи у свим изворима наводе Зимоњиће као свој огранак,али као најстаријег претка наводе Михајла Властелиновића – Шарца.С друге стране Ј.Ердељановић у „Стара Црна Гора„наводи исту верзију као ви горе,али не тако детаљно.Предлажем да отворите ову тему и пребаците на „Кнежевићи„.
Nemanja
Procitao sam vas tekst . Zeleo bih da pitam da li mozda mozete da mi posaljete ceo rodoslov Vojvode Bogdana Zimonjica, posto je moj cukun deda ozenio rodjenu sestru vojvode Bogdana.Slavimo Djurdjicu a poreklo mi je iz Gacka. Hvala unapred
zoran
Vrlo interesantno , da li mozda neko zna nesto o Trifunu Zimonjicu rodjen u Srbiji negde oko 1878.god. Ko mu je bio otac i ko mu je bio deda. Zanima me puno , ja sam od Zimonjica. Hvala unapred.
Borivoj Radinovic
Dragi Zimonjići,
koji ste porijeklom iz Crne Gore,da vam pomognem oko detalja za Crnu Goru.Za doba vladavine gospodara Ivana Crnojevića,njegov vojni zapovjednik je bio vojvoda Zimonja.Iza sela Grbavci(12km daleko od Podgorice),ispred početka sela,na sjevero-istočnoj strani na brijegu su ostaci grada Divana,gdje je boravio Ivan Crnojević.Kada su Turci krajem 15v.osvojili taj dio,prešli su da žive kod Cetinja (dio pripadnika porodice vojvode Zimonje).Kad su stigli u Hercegovinu,preuzeli su prezime Zimonjići po svom pretku vojvodi.
Srdačan pozdrav,
Borivoj Radinović(čiji je pra-pra-…predak vojvoda Zimonjić)
nikola
Moji preci su Zimonje a poticu iz okoline Rijeke Crnojevic a blizi preci su ziveli u Kordunu. Smatram
da su se doselili u Kordun za vreme selidbe srba u vreme Arsenija Carnojevica. Sve informacije
o doselenju Srba prezimena Zimonja u Kordun me veoma interesuju i trebaju za pisanje rodoslova.
Unapred zahvaljjujem.
Милорад Богдановић
Коју Славу су славили твоји претци у Кордуну, и у коме мјесту су живјели?
Sladjana Skocajic
Poštovani,
Da li u podacima o porodičnom stablu vojvode Bogdana Zimonjića, postoje podaci i o kćerima jer je pradeda mog supruga Tomo A. Bratić, sveštenik i etnolog bio zet vojvode Bogdana a mi se nemožemo usaglasiti da li mu se supruga tj. kćer Bogdanova zvala Jelena ili Jovanka. Hvala puno.
Братић
Према подацима којима ја располажем ћерка војводе Богдана која се удала за свештеника и етнолога Тома Братића звала се Јелена. Поздрав.
Mladen
Pozdrav,interesuje me da li neko zna odakle su doselile Zimonje u selo Jelićka u okolini Banjaluke i Prijedora,krsna slava nam.je Sv.Jovan Krstitelj.
Mozete poslati i na email zimonjam@blic.net
Andrija klacar
Klacari iz Boljanjica kod Plevlja i Klacari iz Pala su po legendi
Zimonjici iz Gackoga.Na Boljanice su došla 2 brata Bogdan i Petar negde oko 1815 godine a malo kasnije Petar je produžio za Pale.U porodičnom groblju Klacara kod Pala postoje spomenici od Petra i njegovih potomaka.Ja sam 5 koljeno od Petra a rođen sam 1945 godine.Krsna slava Klacara je Sveti. Đorđe što nije kod Zimonjica.Molim vas da ako nešto znate o tome objavite.Unapred se zahvaljujem .
Војислав Ананић
ЗИМОЊИЋ (п), у Гаревој (Гацко). Према једном предању, доселили су из Шаранаца код Шавника, а по другом из Кобиљ Дола (Цетиње). Презиме је настало од надимка „Зимоња“ којег је добио неки њихов предак. Једно вријеме су живјели у бившем гатачком селу Објешеник, гдје се био доселио отац војводе Богдана Зимоњића, „побјегавши од никшићког зулума под Алипашино окриље“. Четири године послије погибије Смаил-аге, Зимоњићи су се из Објешеника вратили у Гареву. Славе Лазареву Суботу (59:197,208). Врло занимљив. физички и интелектуални, портрет Богдана Зимоњића (1813- 1909). неоспорно најчувенијег изданка ове породице, дао је француски путописац Огист Мелан: “ … То је у исти мах војник и крсташ, свештеник и војсковођа, поп и војвода; то је у исто вријеме национални бард, који пјева, уз пратњу гусала, старе јуначке пјесме, српске и словенске. Високог стаса, физиономије која улијева повјерење. Зимоњић се појављује у логору као један од оних легендарних јунака из крсташких ратова, један Танкред или један Гођфрид. Зимоњић је високог стаса, црна брада, прошарана сребрастим власима, покрива му прса. Он носи богат оклоп (копоран) украшен сребрним токама, прслук богат, златом везен. О бедру му виси величанствен турски јатаган, полукружног облика, који је он отео неком паши. То је човјек благ и љубазан, који је, као српскоправославни свештеник, добио извјесно образовање. Има манира и води рачуна о формалностима. Говори помало италијански, воли да расправља о науци и филозофији. Видећи овога великог ратника на његовом малом вранцу, човјек би рекао да је умакао с неког другог свијета, да је то дух из оних далеких времена када су народи и њихови господари, обузети светим немиром, обучени у своје најсјајније свечане одоре, марширали, у метежу, да освоје Јерусалим“ (242:279). Занимљив податак о Зимоњићима пружа нам и Милош Ђ. Слијепчевић који каже да је, средином 18. вијека, био парох самоборске цркве калуђер и кнез Јован Зимоњић. Јован се раскалуђерио и оженио у Самобору. Од њега су “сви Зимоњићи, међу којима и војвода Богдан“. Овај кнез и бивши калуђер имао је “берат за обнављање цркава“. Погинуо је од „неког умоболника“ обнављајући манастир Пиву. Тамо му се налази и гроб (222:17). Зимоњића има настањених и у Мостару.
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.