Порекло презимена Зимоњић

17. фебруара 2012.

коментара: 28

Презиме Зимоњић се помиње у Гаревој (Гацко). Како се наводи у књизи Риста Милићевића “Херцеговачка презимена”, Зимоњићи су у Гацко, према једном предању, доселили из Шаранца код Шавника, а по другом из Кобиљ Дола  код Цетиња.

Презиме је настало од надимка “Зимоња”, којег је добио неки њихов предак. Једно време су живели у бившем гатачком селу Објешеник, где се доселио отац војводе Богдана Зимоњића, “побегавши од никшићког зулума под Алипашино окриље”. Четири године после  погибије Смаил-аге, Зимоњићи су се из Објешеника вратили у Гареву.

Крсна слава им је Лазарева субота.

Милош Слијепчевић даје занимљив податак о Зимоњићима, који наводи да је средином 18. века био парох самоборске цркве, калуђер и кнез Јован Зимоњић. Он се раскалуђерио и оженио у Самобору. “Од њега су сви Зимоњићи, међу којима и војвода Богдан”. Јован Зимоњић се доста бавио обнављањем цркава, а погинуо је од неког умоболника обнављајући манастир Пиву. Тамо му се налази и гроб.

Војвода Богдан Зимоњић (1813-1909) је један од најпознатијих изданака ове породице. О њему је француски путописац Огист Мелан написао следеће:

“То је у исти мах војник и крсташ, свештеник и војсковођа, поп и војвода; то је у исто време национални бард, који пева, уз пратњу гусала, старе јуначке песме, српске и словенске. Високог стаса, физиономије која улива поверење, црне граде, прошаране сребренастим власима. Он носи богат оклоп украшен сребрним токама, прслук богат, златом везен, о бедру му виси величанствен турски јатаган, полукружног облика, који је он отео неком паши. То је човек благ и љубазан, који је као српскоправославни свештеник, добио извесно образовање. Има манира и води рачуна о формалностима, говори помало италијански, воли да расправља о науци и филозофији. Водећи овога великог ратника на његовом малом вранцу, човек би рекао да је умакао са неког другог света, да је то дух из оних далеких времена када су народи и њихови господари, обузети светим немиром, обучени у своје најсјајније свечане одоре, марширали, у метежу, да освоје Јерусалим”.

Из ове породице је и тенисер Ненад Зимоњић. Његова породица је пореклом из Херцеговине, насељена у село Вучковица код Крагујевца. Славе Аранђеловдан.

Претходни чланак:

Коментари (28)

Одговорите

28 коментара

  1. rajko renovica

    procitao sam tekst o zimonjicima i jako me interesuje dali postoji neki podatak o peri zimonjicu iz gacka koji je rodjen oko 1860 god.imao je dva sina jovana i djordju (rodj.1900 god.)pero je otisao iz gacka i u sumbolovac u podnozje romanije i iz nekog razloga uzeo prezime renovica.ja sam rajko renovica njegov potomak od sina mu jovana.cija su djeca i unuci sem mog oca tesko postradali 1943 god kada su ih u kuci zapalile ustase.moj otac kao dvogodisnjak sakriven u trapu je prezivio i nastavio lozu.slavimo lazarevu subotu kao i nas predak zimonjic.ako bilo ko zna nesto o ovome neka se javi bio bih jako zahvalan kada bih pronasao nase rodjake zimonjice jer drugih i nemamo jer nas ima samo dvije porodice.

  2. Поштовани Рајко,
    погледали смо родословно стабло Зимоњића и, нажалост, нисмо нашли Пера Зимоњића са синовима Јованом и Ђорђем, што не значи да они нису део ове гране, већ да просто нису уписани. Оно што смо нашли, почев од најстаријег помена стабла гатачких Зимоњића је следеће:
    Најраније се помиње Кнез Арсен Кнежевић (1480-1558), затим иде његов син Кнез Ђурађ (1503-1580), па кнез Трифко (1526-1599) и његови синови Арсен (1550-1630), Петар (1555-1573) и Алекса (1559-1640). Даље се прати лоза од Алексе који је имао сина Трифка (1577-1665). Од Трифка су синови Алекса (1603-1679), Арсен (1605-1621), Јован (1610-1685) и Ристо “Зимоња” (1612-1692). Ристов син је кнез Стефан Зимоњић (1640-1725), од којег почиње презиме Зимоњић. Његов син је кнез Лука Зимоњић (1666-1745), а Лукин је кнез Јован Зимоњић (1704-1791). Управо је то онај Јован којег Ристо Милићевић помиње у књизи “Херцеговачка презимена” (погледај у тексту горе). Јован је имао синове кнеза Луку (1750-1843), попа Аћима (1752-1820) и Зарију (1755-1849). Родословно стабло од ове гране прати и Лукине и Аћимове и Заријине потомке. Лукин син је поп Јован (1773-1829), Аћимов је син чувени војвода поп Богдан (1813-1909), док се код Зарије помињу три сина Лазар, Мићо и Ђоко. Од овог места, родословно стабло Зимоњића не бележи године рођења и смрти наредних пасова Зимоњића.
    Овде ћемо још само да поменемо како се даље развијало стабло војводе Богдана. Он је имао синове Аћима, Стевана и Јована (који се касније замонашио и постао митрополит Петар, мучки погубљен од усташа, не зна се да ли у логору Јасеновац или Јадовно). Од Аћима се у родословном стаблу помиње само син Богдан. Са друге стране, од Стевана се помињу синови Владо, Мијо и Душан. Од њих даље се прати само Владова грана и ту се се наводе имена синова – Војо, Стево, Боро и Свето. На крају од Бора се помину синови Дражен и Владо, а од Света синови Славиша и Славен.
    Ето, толико. Надамо се да смо вам овим дали неки нови траг и да сте успели све да испратите. Остали смо вам дужни још и како се развијало стабло попа Јована (1773-1829), као и грана Заријиних (1755-1849) синова. Јавите се ако вас занима да и то објавимо.

  3. rajko renovica

    prije svega vam hvala na ulozenom trudu i pomno objasnjenom porodicnom stablu zimonjica.takodjer bi vas moli da objavite i preostali dio kako bih mogao kompletirati sve i mozda nasao neki trag koji vodi do nas.jos jednom hvala i mnogo srece u daljem radu!

  4. Рајко, надам се да ћете се ви и остали читаоци снаћи. Дакле, остао сам вам дужан још две гране лозе Зимоњића. Реч је о браћи попа Аћима (оца војводе Богдана Зимоњића), кнезу Луки (1750-1843) и Зарији (1755-1849).
    Најпре лоза Кнеза Луке. Он је имао за сина попа Јована (1773-1829), од којег су Петар и Лука. Петар је имао синове Ђорђија и Андрију. Од Ђорђије је син Алекса, а од Андрије Славко. Даљи потомци Петрови се не помињу. Са друге стране, Лука је имао синове Јована и Саву. Од Јована су даље синови Никола и Коста, а од Саве син Драго, чија се лоза, у доступним подацима, завршава са сином Александром. Никола Јованов је имао шест синова – Саву, Миленка, Раденка (има сина Николу),Рајка (Александар, Иван и Ненад), Богдана (Никола) и Драгана (Миленко). Од Косте Јовановог су синови Љубо (Мишо) и Јован (Коста и Миодраг).
    Ево и лозе Заријине. У родословном стаблу Зимоњића се наводи да је он имао синове Лазара, Мића и Ћока, од који се даље наводи мушко потомство двојице потоњих. Мићо је имао синове Мирка, Лазара и Јована. Ђоко је имао сина Тодора, од којег је потекао Гојко.
    Ево, ово је цело стабло Зимоњића које је, иначе, саставио Војо Владов Зимоњић, у Сарајеву 1987. Родословно стабло Зимоњића објављено у књизи Немање Поповића “Поповићи на метоху манастира Папраћа”.

  5. Према књизи Радомира Ракића ”’Племенски речник Шумадије” – Зимоње су углавном сачували заједничко презиме, било да се презивају Зимоње или Зимоњићи, било да им је то тзв. друго презиме. Тако Зимоњићи, који су насељени у Сибницу (Доња махала), памте да им је ту пре Кочине крајине дошао предак Јован из Крушчице у Старом Влаху и да је његов унук ратовао уз Карађорђа. Поједини њихови огранци у селу (Николићи, Казаковићи, Петровићи) означени су Зимоњићима као другим презименом. У Витановцу има њихов огранак где се презивају Зимоње, ако и у Врбетима, где се по довотку, кога је мајка довела од Зимоњића у Сибници, презивају Павловићи. Особито је значајно памћење Зимоња у Вучковици, које је записао Михаило Драгић: ”Дошла три брата: један у Вучковицу, други у Сибницу, трећи у Горачић (Драгачево). Тврде да је Богдан Зимоњић, познати херцеговачки јунак, од исте породице.” Све породице Зимоња у Гружи славе Св. Јелисија, изузев Зимоња у Вучковици који славе (и преслављају) Аранђеловдан.

  6. Radomir

    Molim Vas, da mi kazete gde mogu da nabavim knjigu Popovici na Metohu manastira Papraca gde postoji rodovsko stablo Zimonjica. Naime, ja sam od porekla Zimonjic. Moj predak “stari Zimonja doselio se krajem 17. veka u Valjevsku Kamenicu iz Kobiljeg Dola sa Ceva”, po knjizi Kolubara i Podgorina od Ljubomira Pavlovica – Srpski etnografski zbornik iz 1907. godine. Imam od Jove Nikicenovica “Zimonjica porodica i Pop Bogdan Zimonjic”, podatke od Erdeljanovica i Dedijera o Hercegovini i Crnoj Gori. Prikupio sam podatke istorijskog arhiva Valjevo o potomstvu “starog Zimonje” od kojih su samo u Valjevskoj Kamenici nastali: Zivanovici, Nastici, Perici, Grujicici, Gajici i Pavlovici i svi slavimo Lazarevu subotu.
    Interesuje me koji se predak doselio u Valjevsku Kamenicu. Ako mi mozete pomoci bio bih Vam zahvalan a ja cu zauzvrat kad zavrsim sredjivanje podataka Vama proslediti da svima zainteresovanim a budu na raspolaganju.
    Srdacan pozdrav,
    Rade Zivanovic, Valjevo

    • Nikola Peric

      Dobro vece, ja sam Nikola Peric iz Beograda.Imam 19 godina i saznao sam da smo se pre Perica prezivali Zimonjici, od pretka Zimonje.Moji pokojni pradeda i pre njega su ziveli u Valjevskoj Kamenici dok se deda Miroslav Peroc nije doselio u Beograd.Moja krsna slava je Lazarova subota.Pisite mi na [email protected]

  7. Milan Stojić

    Zovem se Milan Stojić.
    Slavim Lazarevu subotu.
    Poreklom sam iz sela Dučić kod Mionice. Živim u Beogradu.
    Ceo Dučić Slavi Lazarevu subotu.
    Nekada po predanju su se svi prezivali Ćumurlije.
    Uradio sam DNK analizu.
    Kada su se doselili u Dučić Koji se nekada zvao Kacapa ne znam, ali je bilo pre 1800-te godine.
    Možda je put doseljavanja išao preko V.Kamenice.
    Trebalo bi da se čujemo, i da razmenimo mišljenja, možda nešto otkrijemo.

    Milan Stojić
    [email protected]
    +381 69 8908211
    Pozdrav.

    • Radomir Zivanovic

      Gospodine Stojicu
      Primetio sam da trazite pomoc u vezi vaseg porekla jer pretpostavljate da mozda imamo neke dodirne tacke u poreklu.Pogledacu svu moju dokumentaciju pa cu vam odgovoriti.Da li je vase prezime Stojic od oko 1900 godine ili je se mozda menjalo kasnije?Da li si imao priliku da procitas knjigu Kolubara i Podgorina od Ljubomira Pavlovica ili Zavicaj vojvode Misica-Mionicka opstina od Milorada Radojcic,u njima imaju podatci o doseljavanju u selo Ducic iz kojeg Vi vodite poreklo.

      Pozdrav.
      Radomir Zivanovic

  8. sale

    Kad vec pricamo o Zimonjicima mene veoma interesuje gde moze da se nabavi ta knjiga o stablu Zimonjica jer sam ja poreklom od jednog od tri brata koji su dosli u Sumadiju i naselili se u Sibnici.Nisam provalio jos odakle su krenuli ali imam neke nagovestaje da je to iz Kruscice (stari Vlah).Interesuje me da li u toj knjizi ima imena ta tri brata koja su dosla u Sumadiju i koja je to loza tj krak .Znam da je samo direktan potomak od popa Bogdana .

    • Ksenija Vukoje po majci Zimonjic

      Drago mi je da ima jos potomaka od Bogdana Zimonjica i u Srbiji. Ja sam direktni potomak Vojvode Zimonjica i mitropolita Zimonjica.
      Bilo bi mi drago da stupimoi u kontakt. Mom dedi je bilo ime Mihajlo Zimonjic. Imao je sve kcerke a nije imao sina. Kcerke su se zvale Ksenija, Dobrila, Natasa i Miroslava. Miroslava je moja majka.
      Mnogo pozdrava od Ksenije Vukoje

  9. Popovic Dukic

    Moje staro prezime (do II sv.rata) je bilo Dukic. Poreklo mi je prema kazivanju predaka iz
    okoline Gacka, krsna slava nam je Lazareva Subota. Doselili smo se u Macvu krajem 17-og veka. Svako koleno od seobe imalo je svestenika pa smo zato u Macvi nazvani Popovici. Cuo sam od nekih hercegovaca da smo rod sa Zimonjicima, pa me interesuje ima li sta od blizih podataka o mojoj lozi.

    • Небојша Новаковић

      Ови Дукићи су у Мачву дошли почетком 18. века из Камених Корита (околина Гацка). Славили су Аранђеловдан, а сада славе Лазаревдан.

      У предању Слијепчевића из Самобора помињу се Дукићи и Зимоњићи, па је врло вероватно да су и мачвански Дукићи (старије презиме Зимоњић) пореклом из ових крајева.

      Херцеговачки Зимоњићи (Гацко) славе Лазаревдан.

      Занимљив податак о Зимоњићима пружа нам и Милош Ђ. Слијепчевић који каже да је, средином 18. века, био парох самоборске цркве калуђер и кнез Јован Зимоњић. Јован се раскалуђерио и оженио у Самобору. Од њега су сви Зимоњићи међу којима и војвода Богдан.

  10. Pštovana gospodo, potrebna mi je pomoć jer pravim prodično stablo ali ne mogu nikako da pronadjem mesto ZEB u okrugu Livno jer mi odatle potiču koreni prezimena Stojković. U koliko neko može da me obavesti o tom mestu neka mi pošalje podatke na imejl [email protected], bio bih mu jako zahvalan. POZDRAV