Презиме Зимоњић се помиње у Гаревој (Гацко). Како се наводи у књизи Риста Милићевића “Херцеговачка презимена”, Зимоњићи су у Гацко, према једном предању, доселили из Шаранца код Шавника, а по другом из Кобиљ Дола код Цетиња.
Презиме је настало од надимка “Зимоња”, којег је добио неки њихов предак. Једно време су живели у бившем гатачком селу Објешеник, где се доселио отац војводе Богдана Зимоњића, “побегавши од никшићког зулума под Алипашино окриље”. Четири године после погибије Смаил-аге, Зимоњићи су се из Објешеника вратили у Гареву.
Крсна слава им је Лазарева субота.
Милош Слијепчевић даје занимљив податак о Зимоњићима, који наводи да је средином 18. века био парох самоборске цркве, калуђер и кнез Јован Зимоњић. Он се раскалуђерио и оженио у Самобору. “Од њега су сви Зимоњићи, међу којима и војвода Богдан”. Јован Зимоњић се доста бавио обнављањем цркава, а погинуо је од неког умоболника обнављајући манастир Пиву. Тамо му се налази и гроб.
Војвода Богдан Зимоњић (1813-1909) је један од најпознатијих изданака ове породице. О њему је француски путописац Огист Мелан написао следеће:
“То је у исти мах војник и крсташ, свештеник и војсковођа, поп и војвода; то је у исто време национални бард, који пева, уз пратњу гусала, старе јуначке песме, српске и словенске. Високог стаса, физиономије која улива поверење, црне граде, прошаране сребренастим власима. Он носи богат оклоп украшен сребрним токама, прслук богат, златом везен, о бедру му виси величанствен турски јатаган, полукружног облика, који је он отео неком паши. То је човек благ и љубазан, који је као српскоправославни свештеник, добио извесно образовање. Има манира и води рачуна о формалностима, говори помало италијански, воли да расправља о науци и филозофији. Водећи овога великог ратника на његовом малом вранцу, човек би рекао да је умакао са неког другог света, да је то дух из оних далеких времена када су народи и њихови господари, обузети светим немиром, обучени у своје најсјајније свечане одоре, марширали, у метежу, да освоје Јерусалим”.
Из ове породице је и тенисер Ненад Зимоњић. Његова породица је пореклом из Херцеговине, насељена у село Вучковица код Крагујевца. Славе Аранђеловдан.
6. април 2014. у 18:21
Гргур
Занимљива је ова верзија о пореклу Зимоњића од кнеза Арсена Кнежевића.И Кнежевићи у свим изворима наводе Зимоњиће као свој огранак,али као најстаријег претка наводе Михајла Властелиновића – Шарца.С друге стране Ј.Ердељановић у “Стара Црна Гора“наводи исту верзију као ви горе,али не тако детаљно.Предлажем да отворите ову тему и пребаците на “Кнежевићи“.
31. мај 2014. у 17:15
Nemanja
Procitao sam vas tekst . Zeleo bih da pitam da li mozda mozete da mi posaljete ceo rodoslov Vojvode Bogdana Zimonjica, posto je moj cukun deda ozenio rodjenu sestru vojvode Bogdana.Slavimo Djurdjicu a poreklo mi je iz Gacka. Hvala unapred
18. фебруар 2015. у 22:16
zoran
Vrlo interesantno , da li mozda neko zna nesto o Trifunu Zimonjicu rodjen u Srbiji negde oko 1878.god. Ko mu je bio otac i ko mu je bio deda. Zanima me puno , ja sam od Zimonjica. Hvala unapred.
22. април 2016. у 15:53
Borivoj Radinovic
Dragi Zimonjići,
koji ste porijeklom iz Crne Gore,da vam pomognem oko detalja za Crnu Goru.Za doba vladavine gospodara Ivana Crnojevića,njegov vojni zapovjednik je bio vojvoda Zimonja.Iza sela Grbavci(12km daleko od Podgorice),ispred početka sela,na sjevero-istočnoj strani na brijegu su ostaci grada Divana,gdje je boravio Ivan Crnojević.Kada su Turci krajem 15v.osvojili taj dio,prešli su da žive kod Cetinja (dio pripadnika porodice vojvode Zimonje).Kad su stigli u Hercegovinu,preuzeli su prezime Zimonjići po svom pretku vojvodi.
Srdačan pozdrav,
Borivoj Radinović(čiji je pra-pra-…predak vojvoda Zimonjić)
5. јун 2016. у 00:36
nikola
Moji preci su Zimonje a poticu iz okoline Rijeke Crnojevic a blizi preci su ziveli u Kordunu. Smatram
da su se doselili u Kordun za vreme selidbe srba u vreme Arsenija Carnojevica. Sve informacije
o doselenju Srba prezimena Zimonja u Kordun me veoma interesuju i trebaju za pisanje rodoslova.
Unapred zahvaljjujem.
5. јун 2016. у 21:47
Милорад Богдановић
Коју Славу су славили твоји претци у Кордуну, и у коме мјесту су живјели?
19. август 2016. у 18:18
Sladjana Skocajic
Poštovani,
Da li u podacima o porodičnom stablu vojvode Bogdana Zimonjića, postoje podaci i o kćerima jer je pradeda mog supruga Tomo A. Bratić, sveštenik i etnolog bio zet vojvode Bogdana a mi se nemožemo usaglasiti da li mu se supruga tj. kćer Bogdanova zvala Jelena ili Jovanka. Hvala puno.
26. новембар 2017. у 09:43
Братић
Према подацима којима ја располажем ћерка војводе Богдана која се удала за свештеника и етнолога Тома Братића звала се Јелена. Поздрав.
24. април 2017. у 08:06
Mladen
Pozdrav,interesuje me da li neko zna odakle su doselile Zimonje u selo Jelićka u okolini Banjaluke i Prijedora,krsna slava nam.je Sv.Jovan Krstitelj.
Mozete poslati i na email [email protected]
25. мај 2018. у 07:29
Andrija klacar
Klacari iz Boljanjica kod Plevlja i Klacari iz Pala su po legendi
Zimonjici iz Gackoga.Na Boljanice su došla 2 brata Bogdan i Petar negde oko 1815 godine a malo kasnije Petar je produžio za Pale.U porodičnom groblju Klacara kod Pala postoje spomenici od Petra i njegovih potomaka.Ja sam 5 koljeno od Petra a rođen sam 1945 godine.Krsna slava Klacara je Sveti. Đorđe što nije kod Zimonjica.Molim vas da ako nešto znate o tome objavite.Unapred se zahvaljujem .
7. новембар 2018. у 17:05
Војислав Ананић
ЗИМОЊИЋ (п), у Гаревој (Гацко). Према једном предању, доселили су из Шаранаца код Шавника, а по другом из Кобиљ Дола (Цетиње). Презиме је настало од надимка “Зимоња” којег је добио неки њихов предак. Једно вријеме су живјели у бившем гатачком селу Објешеник, гдје се био доселио отац војводе Богдана Зимоњића, “побјегавши од никшићког зулума под Алипашино окриље”. Четири године послије погибије Смаил-аге, Зимоњићи су се из Објешеника вратили у Гареву. Славе Лазареву Суботу (59:197,208). Врло занимљив. физички и интелектуални, портрет Богдана Зимоњића (1813- 1909). неоспорно најчувенијег изданка ове породице, дао је француски путописац Огист Мелан: ” … То је у исти мах војник и крсташ, свештеник и војсковођа, поп и војвода; то је у исто вријеме национални бард, који пјева, уз пратњу гусала, старе јуначке пјесме, српске и словенске. Високог стаса, физиономије која улијева повјерење. Зимоњић се појављује у логору као један од оних легендарних јунака из крсташких ратова, један Танкред или један Гођфрид. Зимоњић је високог стаса, црна брада, прошарана сребрастим власима, покрива му прса. Он носи богат оклоп (копоран) украшен сребрним токама, прслук богат, златом везен. О бедру му виси величанствен турски јатаган, полукружног облика, који је он отео неком паши. То је човјек благ и љубазан, који је, као српскоправославни свештеник, добио извјесно образовање. Има манира и води рачуна о формалностима. Говори помало италијански, воли да расправља о науци и филозофији. Видећи овога великог ратника на његовом малом вранцу, човјек би рекао да је умакао с неког другог свијета, да је то дух из оних далеких времена када су народи и њихови господари, обузети светим немиром, обучени у своје најсјајније свечане одоре, марширали, у метежу, да освоје Јерусалим” (242:279). Занимљив податак о Зимоњићима пружа нам и Милош Ђ. Слијепчевић који каже да је, средином 18. вијека, био парох самоборске цркве калуђер и кнез Јован Зимоњић. Јован се раскалуђерио и оженио у Самобору. Од њега су “сви Зимоњићи, међу којима и војвода Богдан”. Овај кнез и бивши калуђер имао је “берат за обнављање цркава”. Погинуо је од “неког умоболника” обнављајући манастир Пиву. Тамо му се налази и гроб (222:17). Зимоњића има настањених и у Мостару.
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
16. јун 2019. у 23:20
Петар
Можете ли ми помоћи од које линије воде порекло Зимоњићи из Витановца? Према мојим информацијама први Зимоњић који је дошао у Витановац звао се Радосав. Његова линија из које ја потичем је следећа: Милован, па Трифун, па Властимир, па Радосав па његови синови Богдан, Милован и Срећко и на крају ја, Петар, као Срећков син. Пишите ако нешто знате. Интересује ме колико је та линија блиска Војводи Богдану Зимоњићу. Хвала.
21. март 2021. у 12:03
Dragan Jakovljević
Andrija poštovanje,
kao što sam detaljno opisao u komentarima gde se govori o poreklu porodice Klačar, moji Jakovljevići, ranije Jakovovići, prema porodičnom predanju isto vode poreklo od Zimonjića, pa dalje od Klačara. Drago mi je što sam video ovo što ste ovde postavili vi i tamo gde se govori o poreklu Klačara neki vaš rodjak jer to se u najvećoj meri poklapa i potvrdjuje celu priču koja se u mojoj porodici prenosila i za šta smo nalazili tragove i na drugi način. Prema toj priči dva mlada brata Zimonjića su bežeći od osvete Turaka pobegli od Gareva kod Gackog negde u drugoj polovini 18 veka i došli najpre u Krće gde su proizvodili kao i u Hercegovini kreč-klak pa ih stoga i prozvaše Klačari, a potom kada su ih i tamo Turci otkrili bežali u Bobovo, tj. zaselak Zasada kome su dali ime i odakle su i danas moji Jakovljevići i još nekoliko porodica koje kasnije postaše od jednog od njih- kažu da se zvao Milić. Drugi, koji se po predanju zvao Jakša se sa familijom kasnije odselio iz Bobova i oni su govorili da se vratio u Hercegovinu, a da je sa njima pošao i najstariji unuk Jakšinog brata Milića-Dragutin koji je po očevom imenu dobio prezime Danilović i sa Klačarima otišao iz Bobova, navodno u Hercegovinu. Obzirom da je taj Jakša kao mlad stigao u Bobovo u drugoj polovini 18 veka, realno je da su upravo njegovi sinovi mogli biti Bogdan i Petar o kojima vi govorite da su stigli na Boljaniće a jedan od njih potom produžio na Pale i da je i otac možda bio sa njima pa su moji Bobovci zato govorili da je ovaj otišao natrag u zavičaj, ili zaista i jeste otišao nazad pa sinovi posle ponovo došli u Crnu Goru. To objašnjava i otkud su neki od Klačara (sin tog Bogdana ako sam tamo dobro razumeo vašeg rodjaka gde piše o tome da je imao petoricu sinova) posle završili u Krću gde su verovatno već i pre toga bili kao deca. Čitavu lozu tog drugog brata Milića koji je ostao u Bobovu imamo “složenu” i moj otac je napravio porodično stablo, a o Klačarima znamo samo ovo što sam naveo. Obzirom da za mog pradedu znamo da je rodjen 1872. godine, da izmedju njega i tog Milića i Jakše Klačara koji su po predanju stigli u Bobovo imamo još 3 generacije za koje znamo da su rodjene tamo i imajući u vidu podatke koje vi iznosite da su 1815 vaši stigli na Boljaniće kao i da se i svi ostali detalji poprilično poklapaju po pričama obe porodice, logično je dakle da je taj Jakša (Zimonjić pa Klačar)onaj od koga je potekla Vaša porodica, a brat mu Milić onaj od koga je moja. Pogledajte šta sam tamo pisao i o drugim stvarima koje ukazuju da ova priča skroz ima osnova. Inače, nama je svima krsna slava Sv. Djordje, a i Zimonjići ne slave svi Lazarevu subotu već neki i Djurdjevdan. Veliki pozdrav, naveo sam tamo gde sam pisao o Klačarima i moj mail pa mi se javite ako imate još koji podatak, bilo bi ih interesantno uporediti.