Prezime Zimonjić se pominje u Garevoj (Gacko). Kako se navodi u knjizi Rista Milićevića “Hercegovačka prezimena”, Zimonjići su u Gacko, prema jednom predanju, doselili iz Šaranca kod Šavnika, a po drugom iz Kobilj Dola kod Cetinja.
Prezime je nastalo od nadimka “Zimonja”, kojeg je dobio neki njihov predak. Jedno vreme su živeli u bivšem gatačkom selu Obješenik, gde se doselio otac vojvode Bogdana Zimonjića, “pobegavši od nikšićkog zuluma pod Alipašino okrilje”. Četiri godine posle pogibije Smail-age, Zimonjići su se iz Obješenika vratili u Garevu.
Krsna slava im je Lazareva subota.
Miloš Slijepčević daje zanimljiv podatak o Zimonjićima, koji navodi da je sredinom 18. veka bio paroh samoborske crkve, kaluđer i knez Jovan Zimonjić. On se raskaluđerio i oženio u Samoboru. “Od njega su svi Zimonjići, među kojima i vojvoda Bogdan”. Jovan Zimonjić se dosta bavio obnavljanjem crkava, a poginuo je od nekog umobolnika obnavljajući manastir Pivu. Tamo mu se nalazi i grob.
Vojvoda Bogdan Zimonjić (1813-1909) je jedan od najpoznatijih izdanaka ove porodice. O njemu je francuski putopisac Ogist Melan napisao sledeće:
“To je u isti mah vojnik i krstaš, sveštenik i vojskovođa, pop i vojvoda; to je u isto vreme nacionalni bard, koji peva, uz pratnju gusala, stare junačke pesme, srpske i slovenske. Visokog stasa, fizionomije koja uliva poverenje, crne grade, prošarane srebrenastim vlasima. On nosi bogat oklop ukrašen srebrnim tokama, prsluk bogat, zlatom vezen, o bedru mu visi veličanstven turski jatagan, polukružnog oblika, koji je on oteo nekom paši. To je čovek blag i ljubazan, koji je kao srpskopravoslavni sveštenik, dobio izvesno obrazovanje. Ima manira i vodi računa o formalnostima, govori pomalo italijanski, voli da raspravlja o nauci i filozofiji. Vodeći ovoga velikog ratnika na njegovom malom vrancu, čovek bi rekao da je umakao sa nekog drugog sveta, da je to duh iz onih dalekih vremena kada su narodi i njihovi gospodari, obuzeti svetim nemirom, obučeni u svoje najsjajnije svečane odore, marširali, u metežu, da osvoje Jerusalim”.
Iz ove porodice je i teniser Nenad Zimonjić. Njegova porodica je poreklom iz Hercegovine, naseljena u selo Vučkovica kod Kragujevca. Slave Aranđelovdan.
29. mart 2012. u 18:32
rajko renovica
procitao sam tekst o zimonjicima i jako me interesuje dali postoji neki podatak o peri zimonjicu iz gacka koji je rodjen oko 1860 god.imao je dva sina jovana i djordju (rodj.1900 god.)pero je otisao iz gacka i u sumbolovac u podnozje romanije i iz nekog razloga uzeo prezime renovica.ja sam rajko renovica njegov potomak od sina mu jovana.cija su djeca i unuci sem mog oca tesko postradali 1943 god kada su ih u kuci zapalile ustase.moj otac kao dvogodisnjak sakriven u trapu je prezivio i nastavio lozu.slavimo lazarevu subotu kao i nas predak zimonjic.ako bilo ko zna nesto o ovome neka se javi bio bih jako zahvalan kada bih pronasao nase rodjake zimonjice jer drugih i nemamo jer nas ima samo dvije porodice.
29. mart 2012. u 20:55
Jovica Krtinić
Poštovani Rajko,
pogledali smo rodoslovno stablo Zimonjića i, nažalost, nismo našli Pera Zimonjića sa sinovima Jovanom i Đorđem, što ne znači da oni nisu deo ove grane, već da prosto nisu upisani. Ono što smo našli, počev od najstarijeg pomena stabla gatačkih Zimonjića je sledeće:
Najranije se pominje Knez Arsen Knežević (1480-1558), zatim ide njegov sin Knez Đurađ (1503-1580), pa knez Trifko (1526-1599) i njegovi sinovi Arsen (1550-1630), Petar (1555-1573) i Aleksa (1559-1640). Dalje se prati loza od Alekse koji je imao sina Trifka (1577-1665). Od Trifka su sinovi Aleksa (1603-1679), Arsen (1605-1621), Jovan (1610-1685) i Risto “Zimonja” (1612-1692). Ristov sin je knez Stefan Zimonjić (1640-1725), od kojeg počinje prezime Zimonjić. Njegov sin je knez Luka Zimonjić (1666-1745), a Lukin je knez Jovan Zimonjić (1704-1791). Upravo je to onaj Jovan kojeg Risto Milićević pominje u knjizi “Hercegovačka prezimena” (pogledaj u tekstu gore). Jovan je imao sinove kneza Luku (1750-1843), popa Aćima (1752-1820) i Zariju (1755-1849). Rodoslovno stablo od ove grane prati i Lukine i Aćimove i Zarijine potomke. Lukin sin je pop Jovan (1773-1829), Aćimov je sin čuveni vojvoda pop Bogdan (1813-1909), dok se kod Zarije pominju tri sina Lazar, Mićo i Đoko. Od ovog mesta, rodoslovno stablo Zimonjića ne beleži godine rođenja i smrti narednih pasova Zimonjića.
Ovde ćemo još samo da pomenemo kako se dalje razvijalo stablo vojvode Bogdana. On je imao sinove Aćima, Stevana i Jovana (koji se kasnije zamonašio i postao mitropolit Petar, mučki pogubljen od ustaša, ne zna se da li u logoru Jasenovac ili Jadovno). Od Aćima se u rodoslovnom stablu pominje samo sin Bogdan. Sa druge strane, od Stevana se pominju sinovi Vlado, Mijo i Dušan. Od njih dalje se prati samo Vladova grana i tu se se navode imena sinova – Vojo, Stevo, Boro i Sveto. Na kraju od Bora se pominu sinovi Dražen i Vlado, a od Sveta sinovi Slaviša i Slaven.
Eto, toliko. Nadamo se da smo vam ovim dali neki novi trag i da ste uspeli sve da ispratite. Ostali smo vam dužni još i kako se razvijalo stablo popa Jovana (1773-1829), kao i grana Zarijinih (1755-1849) sinova. Javite se ako vas zanima da i to objavimo.
2. april 2012. u 18:06
rajko renovica
prije svega vam hvala na ulozenom trudu i pomno objasnjenom porodicnom stablu zimonjica.takodjer bi vas moli da objavite i preostali dio kako bih mogao kompletirati sve i mozda nasao neki trag koji vodi do nas.jos jednom hvala i mnogo srece u daljem radu!
3. april 2012. u 00:00
Jovica Krtinić
Rajko, nadam se da ćete se vi i ostali čitaoci snaći. Dakle, ostao sam vam dužan još dve grane loze Zimonjića. Reč je o braći popa Aćima (oca vojvode Bogdana Zimonjića), knezu Luki (1750-1843) i Zariji (1755-1849).
Najpre loza Kneza Luke. On je imao za sina popa Jovana (1773-1829), od kojeg su Petar i Luka. Petar je imao sinove Đorđija i Andriju. Od Đorđije je sin Aleksa, a od Andrije Slavko. Dalji potomci Petrovi se ne pominju. Sa druge strane, Luka je imao sinove Jovana i Savu. Od Jovana su dalje sinovi Nikola i Kosta, a od Save sin Drago, čija se loza, u dostupnim podacima, završava sa sinom Aleksandrom. Nikola Jovanov je imao šest sinova – Savu, Milenka, Radenka (ima sina Nikolu),Rajka (Aleksandar, Ivan i Nenad), Bogdana (Nikola) i Dragana (Milenko). Od Koste Jovanovog su sinovi Ljubo (Mišo) i Jovan (Kosta i Miodrag).
Evo i loze Zarijine. U rodoslovnom stablu Zimonjića se navodi da je on imao sinove Lazara, Mića i Ćoka, od koji se dalje navodi muško potomstvo dvojice potonjih. Mićo je imao sinove Mirka, Lazara i Jovana. Đoko je imao sina Todora, od kojeg je potekao Gojko.
Evo, ovo je celo stablo Zimonjića koje je, inače, sastavio Vojo Vladov Zimonjić, u Sarajevu 1987. Rodoslovno stablo Zimonjića objavljeno u knjizi Nemanje Popovića “Popovići na metohu manastira Papraća”.
2. jun 2012. u 21:46
Aleksandar Marinković
Prema knjizi Radomira Rakića ”’Plemenski rečnik Šumadije” – Zimonje su uglavnom sačuvali zajedničko prezime, bilo da se prezivaju Zimonje ili Zimonjići, bilo da im je to tzv. drugo prezime. Tako Zimonjići, koji su naseljeni u Sibnicu (Donja mahala), pamte da im je tu pre Kočine krajine došao predak Jovan iz Kruščice u Starom Vlahu i da je njegov unuk ratovao uz Karađorđa. Pojedini njihovi ogranci u selu (Nikolići, Kazakovići, Petrovići) označeni su Zimonjićima kao drugim prezimenom. U Vitanovcu ima njihov ogranak gde se prezivaju Zimonje, ako i u Vrbetima, gde se po dovotku, koga je majka dovela od Zimonjića u Sibnici, prezivaju Pavlovići. Osobito je značajno pamćenje Zimonja u Vučkovici, koje je zapisao Mihailo Dragić: ”Došla tri brata: jedan u Vučkovicu, drugi u Sibnicu, treći u Goračić (Dragačevo). Tvrde da je Bogdan Zimonjić, poznati hercegovački junak, od iste porodice.” Sve porodice Zimonja u Gruži slave Sv. Jelisija, izuzev Zimonja u Vučkovici koji slave (i preslavljaju) Aranđelovdan.
4. januar 2013. u 15:18
Radomir
Molim Vas, da mi kazete gde mogu da nabavim knjigu Popovici na Metohu manastira Papraca gde postoji rodovsko stablo Zimonjica. Naime, ja sam od porekla Zimonjic. Moj predak “stari Zimonja doselio se krajem 17. veka u Valjevsku Kamenicu iz Kobiljeg Dola sa Ceva”, po knjizi Kolubara i Podgorina od Ljubomira Pavlovica – Srpski etnografski zbornik iz 1907. godine. Imam od Jove Nikicenovica “Zimonjica porodica i Pop Bogdan Zimonjic”, podatke od Erdeljanovica i Dedijera o Hercegovini i Crnoj Gori. Prikupio sam podatke istorijskog arhiva Valjevo o potomstvu “starog Zimonje” od kojih su samo u Valjevskoj Kamenici nastali: Zivanovici, Nastici, Perici, Grujicici, Gajici i Pavlovici i svi slavimo Lazarevu subotu.
Interesuje me koji se predak doselio u Valjevsku Kamenicu. Ako mi mozete pomoci bio bih Vam zahvalan a ja cu zauzvrat kad zavrsim sredjivanje podataka Vama proslediti da svima zainteresovanim a budu na raspolaganju.
Srdacan pozdrav,
Rade Zivanovic, Valjevo
3. april 2014. u 01:50
Nikola Peric
Dobro vece, ja sam Nikola Peric iz Beograda.Imam 19 godina i saznao sam da smo se pre Perica prezivali Zimonjici, od pretka Zimonje.Moji pokojni pradeda i pre njega su ziveli u Valjevskoj Kamenici dok se deda Miroslav Peroc nije doselio u Beograd.Moja krsna slava je Lazarova subota.Pisite mi na [email protected]
20. mart 2013. u 08:46
Milan Stojić
Zovem se Milan Stojić.
Slavim Lazarevu subotu.
Poreklom sam iz sela Dučić kod Mionice. Živim u Beogradu.
Ceo Dučić Slavi Lazarevu subotu.
Nekada po predanju su se svi prezivali Ćumurlije.
Uradio sam DNK analizu.
Kada su se doselili u Dučić Koji se nekada zvao Kacapa ne znam, ali je bilo pre 1800-te godine.
Možda je put doseljavanja išao preko V.Kamenice.
Trebalo bi da se čujemo, i da razmenimo mišljenja, možda nešto otkrijemo.
Milan Stojić
[email protected]
+381 69 8908211
Pozdrav.
8. maj 2013. u 19:58
Radomir Zivanovic
Gospodine Stojicu
Primetio sam da trazite pomoc u vezi vaseg porekla jer pretpostavljate da mozda imamo neke dodirne tacke u poreklu.Pogledacu svu moju dokumentaciju pa cu vam odgovoriti.Da li je vase prezime Stojic od oko 1900 godine ili je se mozda menjalo kasnije?Da li si imao priliku da procitas knjigu Kolubara i Podgorina od Ljubomira Pavlovica ili Zavicaj vojvode Misica-Mionicka opstina od Milorada Radojcic,u njima imaju podatci o doseljavanju u selo Ducic iz kojeg Vi vodite poreklo.
Pozdrav.
Radomir Zivanovic
28. avgust 2013. u 19:59
sale
Kad vec pricamo o Zimonjicima mene veoma interesuje gde moze da se nabavi ta knjiga o stablu Zimonjica jer sam ja poreklom od jednog od tri brata koji su dosli u Sumadiju i naselili se u Sibnici.Nisam provalio jos odakle su krenuli ali imam neke nagovestaje da je to iz Kruscice (stari Vlah).Interesuje me da li u toj knjizi ima imena ta tri brata koja su dosla u Sumadiju i koja je to loza tj krak .Znam da je samo direktan potomak od popa Bogdana .
28. april 2019. u 01:56
Ksenija Vukoje po majci Zimonjic
Drago mi je da ima jos potomaka od Bogdana Zimonjica i u Srbiji. Ja sam direktni potomak Vojvode Zimonjica i mitropolita Zimonjica.
Bilo bi mi drago da stupimoi u kontakt. Mom dedi je bilo ime Mihajlo Zimonjic. Imao je sve kcerke a nije imao sina. Kcerke su se zvale Ksenija, Dobrila, Natasa i Miroslava. Miroslava je moja majka.
Mnogo pozdrava od Ksenije Vukoje
4. mart 2014. u 22:41
Popovic Dukic
Moje staro prezime (do II sv.rata) je bilo Dukic. Poreklo mi je prema kazivanju predaka iz
okoline Gacka, krsna slava nam je Lazareva Subota. Doselili smo se u Macvu krajem 17-og veka. Svako koleno od seobe imalo je svestenika pa smo zato u Macvi nazvani Popovici. Cuo sam od nekih hercegovaca da smo rod sa Zimonjicima, pa me interesuje ima li sta od blizih podataka o mojoj lozi.
6. mart 2014. u 23:01
Nebojša Novaković
Ovi Dukići su u Mačvu došli početkom 18. veka iz Kamenih Korita (okolina Gacka). Slavili su Aranđelovdan, a sada slave Lazarevdan.
U predanju Slijepčevića iz Samobora pominju se Dukići i Zimonjići, pa je vrlo verovatno da su i mačvanski Dukići (starije prezime Zimonjić) poreklom iz ovih krajeva.
Hercegovački Zimonjići (Gacko) slave Lazarevdan.
Zanimljiv podatak o Zimonjićima pruža nam i Miloš Đ. Slijepčević koji kaže da je, sredinom 18. veka, bio paroh samoborske crkve kaluđer i knez Jovan Zimonjić. Jovan se raskaluđerio i oženio u Samoboru. Od njega su svi Zimonjići među kojima i vojvoda Bogdan.
29. decembar 2022. u 17:01
Stojan Cupic
Postovani,
Moja baba o ocu je bila od Dukica iz Klenja i jako me zanima da li znate nesto vise o poreklu/podeli Dukica na Dukice i Popovice. Vidim da je proslo puno vremena otkako je Vas post objavljen ali se nadam da cu nekako uspeti da dodjem do Vas. Unapred zahvalan Stojan
8. januar 2023. u 00:16
Slaviša
Poštovani,
rodoslov naše familije Popovića (Dukića) iz Klenja je pre par godina urađen, tako da imamo popisano poreklo od dolaska u Mačvu iz Hercegovine (od 1734).
Ukoliko želite, možete me kontaktirati na tel.0641516045
Slaviša
4. mart 2014. u 22:51
Toma Stojković
Pštovana gospodo, potrebna mi je pomoć jer pravim prodično stablo ali ne mogu nikako da pronadjem mesto ZEB u okrugu Livno jer mi odatle potiču koreni prezimena Stojković. U koliko neko može da me obavesti o tom mestu neka mi pošalje podatke na imejl [email protected], bio bih mu jako zahvalan. POZDRAV