[toggle title=”TESTIRANI DUKIĆI NA SRPSKOM DNK PROJEKTU”]
Dukić
Haplogrupa: I2a rod L
Poreklo: Gračac, Deringaj, Lika
Krsna slava: Stevanjdan
Kontakt:
_________________________
KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE[/toggle]
Poštovani,
pozivamo vas na saradnju.
Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).
Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.
Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.
Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:
14. februar 2013. u 12:32
milan
PREZIME, mesto, PORODIČNI ŠPICNAMETI
1.- DUKIĆI (Stefandan, iliti Stevandan), Zas. Brčin (Gračac), BREŠE
Kazivač: Jovo Prlina (r. 1904) iz Gračaca
……………………………………………………………
2.- DUKIĆI (Stefandan, iliti Stevandan), Bruvno (Gračac), BURZE
3.- DUKIĆI ” ” , Bruvno ” , ŠOTLIĆI
Kazivač: Slaviša Dukić (r. 1961) iz Kule (Vojvodina)
……………………………………………………………
4.- DUKIĆI (Đurđevdan), Gornja Ploča (Gračac), ŠKORIĆI
5.- DUKIĆI ” , Gornja Ploča ” , KAJŠIĆI
Kazivač: Nikola Dukić (r. 1975) iz Gornje Ploče
……………………………………………………………
6.- DUKIĆI (Đurđevdan), Ploča (Gračac), BANOTE
7.- DUKIĆI ” , Ploča ” , GALAMIĆI
Kazivači:
Stana Dukić r. Maljković (r. 1902) iz Ploče,
Mićo Budimlija (r. 1903) i njegova žena
Jeka Budimlija r. Maljković (r.1904) iz Ploče
…………………………………………………………….
8.- DUKIĆI, Deringaj (Gračac), RADOŠEVIĆI
9.- DUKIĆI, Deringaj ” , CRNCI
10,. DUKIĆI, Deringaj ” , CUKINI
Kazivač: Simo Dukić (R. 1898) iz Deringaja
…………………………………………………………….
11.- DUKIĆI (Đurđevdan), Zas. Dukići (Gračac), JOVINI i
12.- DUKIĆI ” , Zas. Dukići ” , SIMLJANINI
Kazivač: Danilo Drobac (r. 1910) iz Gračaca
…………………………………………………………….
NAPOMENA: Pod 8 i 9. nije mi poznata krsna slava.
MILAN DIVJAK LIČKI,
PLEMENSKI RJEČNIK LIKE (prezimena, imena, nadimci i rodoslovi)
PORODIČNI ŠPICNAMETI, Novi Sad, knjiga u rukopisu
21. novembar 2019. u 11:20
Duško
Mala ispravka za drugu tačku:
Dukići, Burze i Šotlići slave Stevandan, a žive u zaseoku Burzina glavica, Deringaj, Gračac.
Danas u zaseoku žive Dmitar i Milan Dukić od Šotlića, a od Burza su tu Željko i Milenko Dukić sa porodicama
pozdrav
27. maj 2022. u 09:24
Danijela Ivkovic r.Dukic
Postovanje,
Sto se tice Dukica Radosevica, i Cukinih, nije bas najbolje objasnjeno.
Radosevici u zaseok od nekoliko kuca, a po babama i dedama su porodice dobijale spicnamet,ako sam se dobro izrazila 😂
Tako su u Radosevicima Cukini, po babi Cuki (baba mog deda Laze).
Kazivac Simo Dukic, koji je naveden ovde, je takodje od Radisevica ali je i Zekin (valjda isto po babi ,Zeki).
11. septembar 2023. u 21:52
Marko Dukić
Dukići ispod glavice Radoševića slave svetog Stevana.
14. februar 2013. u 15:05
Nebojša Novaković
Hvala puno!
Ovi različiti “Špicnameti” ne moraju da znače da je reč o nesrodnim granama?
Posebno me zanimaju ovi Dukići – Radoševići iz Deringaja. Pokušaću da istražim odakle taj nadimak, možda tako naiđem na neki trag.
14. februar 2013. u 15:33
Nebojša Novaković
Jedni Dukići (Sv. Stevan) su prešli iz Gračaca 1879. godine u Skakavac (Bjelajsko Polje). Došli su na posed Radoševića, te su i uzeli to prezime.
Ovo je jedan detalj iz knjige Petra Rađenovića, koji povezuje ova dva prezimena. Međutim, ovo se desilo tek po iseljavanju iz Like.
Ne znam ništa o ličkim Radoševićima, možda tu postoji veza.
Inače, za Radoševiće u Bosanskoj Krajini, M. Karanović tvrdi da su poreklom od plemena Rodića. Slave Aranđelovdan.
14. februar 2013. u 15:47
Nebojša Novaković
Pretpostavljam da su lički Radoševići došli tu iz Dalmacije. Zanimljivo je da su nekada u Islamu Latinskom, Islamu Grčkom i Đevrskama živele porodice Radošević.
Ovi u Đevrskama su imali nadimak “Kužati”. Svi ovi Radoševići (Islam Grčki, Islam Latinski, Đevrske) su slavili Sv. Stevana!
Da napomenem samo da je Dukića (Sv. Stevan) takođe bilo u Bukovici i Ravnim Kotarima još u 17. veku.
14. februar 2013. u 19:15
milan
ARHANĐELSKA POVELJA (1347-1348)
Stefan Dušan, kralj Srbije (1347-1346) i car (1346-1355) osniva manastir
Svete Arhanđele kod Prizrena 1347/48. godine. Vlastelinstvo Svetih Arhan-
đela, jedno od najvećih feudalnih poseda crkve u srednjovekovnoj Srbiji,
opisano je u ovoj povelji sa svim podrobnostima, popisom srpskih sela sa
međama i katunima, sa imenima vlaških i arbanaških rodova, kao i nekih drugih
kategorija stanovništva(…ljudi koji daju vosak” i sl.). Albanski katuni
su severno od Prizrena. Ima i posebno izdvojene zakonske celine: “Zakon o
Srbljima” i “Zakon o Vlasima”.
Svi Radoševići u Lici slave Aranđelovdan. Koji su ogranak plemena Rodića nije
mi poznato. Po kazivanju Ličkog pametara Jovete Bogunovića (r. 1880) godine
iz Vrela Zrmanje, a koji kazuje da su: Bogunovići i Rodići, kao srodnici
zajedno došli, raznim putevima seoba, u Liku i da su svi slavili Jovanjdan,
a da su se još u selu Žuru kod Prizrena dogovorili da Rodići uzmu krsnu slavu
Aranđelovdan, a da Bogunovići ostanu, da slave staru slavu Jovanjdan.
Radoševići, bar u Lici, svi slave Aranđelovdan. Da li se desilo, pod prinudom,
da promenu krsnu slavu i da su uzeli, primera radi, ženinu krsnu slavu, pa su
slavili Stefandan, iliti Stevandan, umesto svoje slave, ipak je manje verovatno
da su to učinili. Po mom saznanju krsna slava Stefandan, ili Stevandan je manja
slava u Lici. Obično su to slave: Nikoljdan, Jovanjdan i Aranđelovdan. Možda se
i desilo da su uzeli krsnu slavu Stefandan, iliti Stevandan, pre izlaska iz
Like u Dalmaciju pod komandom Stojana Jankovića, a to se desilo pre izgona
Turaka iz Like, oko 1650. godine. Njihovi potomci su bili u redovima onih koji
su oslobađali Liku od Turaka 1689. godine.
MILAN DIVJAK LIČKI
Novi Sad, 7521. (2013) godine
14. februar 2013. u 19:57
Nebojša Novaković
Poznato mi je da su oko Zrmanje najbrojniji rodovi iz “plemena” Rodića i Bogunovića.
Takođe sam znao da su poreklom negde iz Stare Srbije, te da su preko Hercegovine, a kasnije Bosne i Dalamcije stigli u Liku. Ono što nisam znao je to da su poreklom baš iz okoline Prizrena. Veoma zanimljiv podatak.
Ipak je logičnije da su Novakovići poreklom od Rodića. Ne mogu Dukiće da povežem sa Rodićima samo zato što imaju nadimak Radoševići, mada nije nemoguće.
Ono što se pojavljuje kao opcija i sa čime se slažu i Milan Karanović, a i kasnije Aleksandar Bačko (koji je proučavao poreklo dalmatinskih Srba) je to da u tim krajevima postoji velika grupa rodova koja slavi Sv. Stevana. Više puta sam govorio upravo o tim porodicama.
Po M. Karanovići, “zakopina” im je okolina Jajca i Geržova. Odatle su se širili po Dalmaciji i Lici. Veliki broj ovih porodica je kansije iz Like prešao u Bosansku Krajinu.
I A. Bačko se slaže sa ovom teorijom. M. Karanović smatra da su sve ove porodice koje slave Sv. Stevana srodne, bez obzira da li žive u Bos. Krajini, Lici, ili Dalmaciji.
Pominju se sledeća prezimena u okviru ovog roda –
Iz okoline Jajca su : Mijatovići, Šikmani, Jajčani ; iz Dalmacije : Dobrojevići/Dobrijevići ; sa Tromeđe : Trninići, Miljevići i Rokvići (Miljevići su i iz Dalmacije); iz Like : Mandići, Torbice, Borjani, Šoraci, Radeke, Đurići, Ognjanovići, Grgići, Božići i drugi. Svi slave Sv. Stevana.
Dalje poreklo ovog roda je iz Hercegovine i smatra se da im je plemensko ime glasilo Dobrojević/Dobrijević. Postoji i pretpostavka da su pre toga iz Kuča, ili Stare Srbije, zato što u okolini Geržova postoji predanje da su doseljeni iz “okoline Dečana”.
Dukić je prečesto prezime u tim krajevima, a “moje” Dukiće Stefanjštake sam pronašao u sledećim mestima u kojima žive i ogranci ovog roda :
U Dalmaciji, Miljevića i Dukića je bilo u Žagroviću i Biljanima Gornjim. Slava Sv. Stevan.
Dobrijevića i Dukića je bilo u Varivodama. Slavili su Stevanjdan.
U Vrelu (Bihać) od ovog roda ima Dukića, Mandića i Rokvića. Svi slave Sv. Stevana, ili Stevanjdan.
U Bastasima (Drvar) od ovog roda ima Đurića, Dukića i Trninića. Svi slave Stevanjdan.
U Duboviku Alibegovom (Krupa) je bilo Jajčana, Dukića, Miljevića i Mandića. Slave Sv. Stevana.
U Živinicama (Mrkonjić Grad) ima takođe Dukića (Sv. Stevan). Okolina Mrkonjić Grada je, kao što sam već napomenuo i “zakopina” ovog roda. Odatle su se raseljavali po Dalmaciji, Lici i Bosanskoj Krajini.
Na osnovu ovih podataka sam zaključio da su Dukići možda deo ovog razgranatog roda sa Tromeđe. Isti je migracioni put, kao i slava, a i u mnogim mestima gde žive ove porodice, pronašao sam i Dukiće sa istom slavom.
14. februar 2013. u 23:16
Nebojša Novaković
U Vašem spisku, Dukići (Deringaj)pod brojem 8,9 i 10 slave Sv. Stevana.
2. maj 2016. u 17:55
Dragana
Moj otac je Dukić, poreklom iz Deringaja i slavi Sv. Stevana. Pozdrav, Dragana
14. februar 2013. u 23:23
Petar M. Demić
Pozdrav, Nebojša. 🙂
Dukića je bilo na Baniji u više sela.
Centri su im Mali Obljaj (opština Glina) i Velika Gradusa (opština Sisak).
Za slavu Dukića u Obljaju ću pokušati provjeriti prvom prilikom kad budem išao tamo, a za Dukiće u Gradusi pouzdano znam da slave Nikoljdan.
Demić Petar
14. februar 2013. u 23:54
Nebojša Novaković
Hvala Petre 🙂
Pretpostavljam da su se doselili iz Bosanske Krajine?
15. februar 2013. u 00:04
Petar M. Demić
Na osnovu drugih prezimena iz Obljaja, mislim da su obljajski Dukići iz Bosanske Krajine. Zna se da je Obljaj naseljen uglavnom tokom zadnje veće seobe iz Bosanske Krajine (1788-1791).
Dukići se pominju i u sačuvanim crkvenim knjigama parohije Obljaj iz 1857. godine.
http://www.poreklo.rs/2012/11/13/poreklo-prezimena-selo-obljaj-glina-banija/
Evo mog rada o Obljaju, tu imaš konkretna imena Dukića koja se javljaju po crkvenim knjigama i statističke podatke o selu.
Pozdrav! 🙂