Порекло презимена, село Обљај (Глина, Банија)

13. новембар 2012.

коментара: 0

Порекло становништва села Обљај, општина Глина (Банија), стање од краја 17. века до данас. Приредио сарадник портала Порекло Петар Демић.

 

Досељавање на Банију

ПРВИ ТАЛАС (1683-1703.) – из Поуња и са Козаре

„За вријеме великог рата 1683-1699. очишћена је и Банија од Турака. Удружена војска цара и краља Леополда продре побједоносно и у ове крајеве.. Главни заповједник царске војске, војвода Баденски, својим прогласима позове хришћане, што бијаху под Турцима по Босни и по Босанској Крајини, да устану на своје старе крвнике и да пристану уз хришћанску војску. Тако је радио и тадашњи хрватски бан, Никола Ердеди. И босанска Раја једва дочека ову прилику, да се дигне на Турке и да им се освети за учињена крвопилства…

Овако појачана царска војска српскијем добровољцима, освоји од Турака 16.8.1688. главни град турске Крајине – Костајницу, па тијем освоји не само доњу Банију, између Уне и између Купе, него продре дубоко преко Уне у Босну и освоји на пет сати од Уне све земље с десне стране Уне. У исто доба освојени су од Турака и градови у горњој Банији: Мала Кладуша, Врнограч. Брековица, Бужим итд. Карловачкијем Миром 1699. потпадне сва данашња Банија под нашу царевину; међа је била Уна, а даље горе Глина и Корана до на Карловачки Ђенералат. Све, што је освојено с десне унске обале, повраћено је назад Турцима.

Сва турска Раја, и Срби и нешто Хрвати, што су били под Турцима с ове стране Уне, остану на овој страни, а они, што су били с оне стране Уне, по Козари и по њеној околици, пријеђу такођер на ову страну и населе се по Банији поред и између своје браће, која су од прије туда се населила…

Кад је Нови отпао под Турке, онда су и тамошњи Хришћани сви прешлли на ову страну. Србљи се тада населе Мајскијем Пољанама, по Класнићу и по Жировцу. Све земље с десне унске обале, за пет сати у ширину, са свијем остану пусте, и морали су их Турци на ново насељавати, довлачећи српски народ из даљијех области. Тако је насељена доња Банија или земље између Уне и између Купе па већ горе до Глине; и по званичном извјештају бечког Ратног Вијећа од 1701. насељено је ту српско-православног народа да 11.000 душа.“

ДРУГИ ТАЛАС (1737-1739.) – из Поуња и са Козаре

„Као савезница млетачка зарати се наша царевина са Турцима опет 1716. године. Рат овај довршен је миром у Пожаревцу 21.6.1718. год. Тада је добила Банија сав онај крај на десној обали унској од Глинице па до ушћа унског у дужину, а у ширину све до иза Козаре.

А поименце припала су тада Банији ова мјеста: Стари Јасеновац са планином Козаром и са пустијем селима: Демировцем и Гуњевцем; Стара Дубица са 16 опустошенијех села; Костајница с 3 куле: Слабињска, Дреновачка и Карабашићева кула; Нови са цијелом својом околином, у којој бијаше 10 опустјелијех села. Од котара стародубичког и новског буду заокружена два крајишка котара (компаније), и то: један у Козарцу, а други у Доблинићу.

У ова војводства поврве Србљи из унутрашње Босне, испод Турака, и смјесте се по пустијем селима, која им власти радо уступише, самод а бране међу од Турака, као и остала им браћа на овој страни…

Године 1736. букне на ново рат са Турцима, који се доврши миром у Биограду 1739., гдје је закључено, да се оба босанска котара и опет уступе Турцима, јер ријека Уна, по својој сриједи, постаде на ново међа између обје царевине.

Тад сав српски народ, што је био у тијем котарима, пресели скупа са својим властима на ову страну и размјести се по Банији, поред и између своје браће, што се од прије туда населише. Тада се умноже српске насеобине по сумеђи, онда особито у прво-банској регименти око Глине и више Глине, а неки ројеви прострли су се по Утињи и по Војнићу, у Карловачком Ђенералату.“

ТРЕЋИ ТАЛАС (1788-1791.) – из Поуња и са Козаре

„За цара Јосифа II. године 1788. зарати се опет наша царевина са Турцима. Рат је трајао три године и свршен је миром, уговоренијем у Свиштову 4.8.1791. тада је опет премицата међа на нашој сумеђи у овоме владичанству. Наша крајина добила је тада дрежнички и цетински котар, а међа на оточко-личкој сумеђи премакнута је на Уну и већ на линију, која се до данас одржала…

Још прије него је рат бункуо, српско-православни бачки владика, Јован Јовановић, а прије је био (1784-1786.) овдашњи владика – зађе по српском народу и стане га наговарати, да устане на Турке, док им наша царевина рат огласи…

Кад је владика у Србији дигао Србље на оружје, дође и овамо у Банију, па са протом костајничким Јованом Поповићем, побуни турску Рају у Поуњу, да се дигне на оружје и да са женама и са нејачи бјежи на ову страну. Србљи послушају владику и проту; дигну се на оружје и одмах још исте 1788. године, прије него је рат и отпочео, пријеђе на ову страну у Банију 428 српскијех породица. Оно људи што би за оружје и за бој, ступи на мах као добровљци у редовну војску граничарску, у нади да ће огњишта ослободити од Турака…

У банске регименте преселило је још прије рата, како већ наведосмо, 428 породица; а чим је примирје уговорено, пријеђе на Банију још 818 породица. Свега народа могло је бити ближе 15.000 душа. Један дио овога народа попуни села и засеоке, што се од прије населише по Банији; други дио насели на свијем нова села, особито на сумеђи, а што се не могло смјестити по Банији, оно смјесте власти по Карловачком Ђенералату, а нешто и у Провинцијалу.“

[1]

 

Пописи становништва и броја кућа (1768-2011.)

ГОДИНА ПОПИСА МЈЕСТО БРОЈ КУЋА БРОЈ СТАНОВНИКА
1768. Обљај 41
1800. Обљај (са Жировцем) 137 1597
1822. Обљај 67 777
1857. Обљај 1154
1869. Обљај 1442
1880. Обљај 1494
1890. Обљај 1637
1900. Обљај 1699
1910. Обљај 1856
1921. Обљај 1712
1931. Обљај 1876
1948. Обљај Велики 791
Обљај Мали 576
Обљај – укупно 1367
1953. Обљај Велики 852
Обљај Мали 627
Обљај – укупно 1479
1961. Обљај Велики 860
Обљај Мали 540
Обљај – укупно 1400
1971. Обљај Велики 673
Обљај Мали 450
Обљај – укупно 1123
1981. Обљај Велики 537
Обљај Мали 352
Обљај – укупно 889
1991. Обљај Велики 399
Обљај Мали 221
Обљај – укупно 620
2001. Обљај Велики 25 45
Обљај Мали 25 40
Обљај – укупно 50 85
2011. Обљај Велики 16 24
Обљај Мали 16 34
Обљај – укупно 32 58

[2]

 

Родови 

– Баждари

– Баљци

– Бањеглави

– Башићи

– Божићи

– Вујаклије

– Вукмановићи

– Демићи (из Горњег Класнића), славе Св. Ђурђа

– Драшковићи

– Дукићи

– Еремије

– Јајићи

– Катићи

– Крњајићи

– Лалићи

– Лончари

– Љиљци

– Љубичићи

– Маџарци

– Мишчевићи

– Мрђеновићи

– Николићи

– Ољаче

– Пејићи

– Ракаси

– Сврзикапе

– Чучковићи

– Штуле

– Штулићи

 

Црквене књиге

Књига крштених, вјенчаних и умрлих

Парохија Обљај – село Обљај (1857. година)

Kњига крштених

Очеви и кумови: Мојсије Дукић (30), Адам Дукић (30), Илија Вујаклија (90), Георгије Башић (73), Стефан Ракас (19), Благоје Штула (61), Јован Драшковић (53), Тома Лалић, Филип Маџарац (54), Лазар Вујаклија, Адам Сврзикапа (2), Рафаило Љиљак (70), Петар Божић (85), Тома Љиљак, Јанко Вујаклија (38), Василије Баљак, Вукола Вујаклија (38), Николај Еремија (68), Михаило Божић (15), Василије Крњајић, Илија Башић (31), Дамјан Драшковић, Сава Чучковић (48), Станислав Чучковић, Георгије Бањеглав (27), Петар Еремија, Тома Љубичић (113), Рафаило Јаић, Георгије Маџарац (42), Михаило Љубичић (92), Павле Бараћ, Илија Крњајић (10), Николај Баљак, Дамјан Лончар (8), Петар Пеић, Јосиф Пеић (33), Стефан Љубичић (40), Павле Баљак, Михаило Пеић (6), Адам Штула (61), Василије Мрђеновић, Василије Еремија (68), Рафаило Љубичић (91), Матеј Вујаклија, Тома Катић (76), Адам Љиљак, Георгије Љубичић (72), Рафаило Пеић, Кузман Штулић (62), Василије Љиљак, Петар Љубичић (39), Василије Баждар, Рафаило Љубичић (92), Станислав Штула (61), Теодор Ракас (19), Петар Ољача, Илија Мишчевић (7), Рафаило Башић (31), Јован Дукић, Матеј Башић (31), Дамјан Ракас, Андреј Крњајић (10), Симеон Сврзикапа, Јован Чучковић (50), Стефан Драшковић (52), Николај Башић (31), Михаило Еремија (29), Димитрије Ракас (11), Јован Баждар, Кузман Љубичић (43), Јован Јаић, Николај Крњајић (10), Стефан Лончар (71), Гаврило Маџарац (54), Јован Љубичић (40), Стојан Вукмановић, Николај Ракас (20), Дамјан Јаић, Димитрије Љубичић (101), Стојан Вујаклија, Христофор Штула (61), Лука Дукић (103), Рафаило Љубичић (69), Михаило Лончар, Јован Вујаклија (35), Лука Драшковић, Јован Еремија (68), Вукола Николић (44), Георгије Чучковић (95), Петар Лончар, Николај Лончар (9), Георгије Крњајић (13), Гаврило Љубичић (72), Лука Башић, Георгије Вујаклија (1), Лазар Штулић, Петар Драшковић (52), Илија Маџарац (57), Матеј Еремија, Петар Љиљак (16), Петар Вујаклија, Михаило Чучковић (46), Василије Дукић, Рафаило Вујаклија, Филип Божић (15), Адам Вујаклија, Николај Вујаклија (109), Димитрије Вукмановић, Илија Вујаклија (109), Георгије Крњајић (10), Трифун Дукић, Симеон Штула, Лазар Љиљак (16), Георгије Баљак (28), Павле Маџарац, Михаило Љиљак (67), Обрад Божић, Дамјан Љубичић (72), Стефан Еремија, Стојан Маџарац (55), Петар Еремија (112), Стефан Бањеглав, Лука Мрђеновић (4), Стефан Баждар

Kњига вјенчаних

Младожење, кумови, свекри, тастови, покојни мужеви удовица: Михаило Катић (104), Георгије Катић (104), Стефан Мрђеновић, Марко Лончар (8), Георгије Лончар (8), Филип Маџарац (54), Петар Штула, Николај Љубичић (41), Јован Љубичић (41), Лазар Маџарац (57), Стефан Маџарац (57), Петар Торбица (37), Јован Драшковић, Дамјан Николић (44), Јосиф Еремија (80), Михаило Љиљак (16), Рафаило Јаић (18), Петар Јаић (18), Милета Басара (25), Благоје Штула (61), Михаило Чучковић (33), Илија Чучковић (33), Петар Љубичић (40), Игњатије Љубичић (40), Петар Вујаклија (34), Марко Баждар, Јован Крњајић (13), Теодор Крњајић (13), Георгије Драшковић (99), Димитрије Вукмановић (32), Стојан Вукмановић (32), Илија Љубичић (69), Стојан Еремија, Сава Чучковић (49), Димитрије Љиљак (14), Георгије Чучковић (41), Илија Чучковић (41), Рафаило Љубичић (92), Лазар Мрђеновић, Василије Љиљак (70), Адам Чучковић (97), Андреј Чучковић (97), Григорије Љубичић (69), Николај Еремија, Стефан Божић (65), Дамјан Пеић (88), Јован Чучковић (95), Петар Чучковић (95), Тома Лалић (51), Георгије Вујаклија

Kњига умрлих

Петар Вујаклија (89), Георгије Љубичић (102), Лазар Баждар (59), Вукола Чучковић (95), Петар Ракас (11), Стефан Љиљак (16), Василије Лончар (71), Јован Чучковић (94), Андреј Крњајић (10), Димитрије Николић (44)

– напомена: број у загради представља број куће 

[3]

 

Извори:

[1] Манојло Грбић, Карловачко владичанство, Карловац, 1891-1893.

[2] Манојло Грбић, Карловачко владичанство, Карловац, 1891-1893.; Драго Роксандић, Између имагинације и реалности. Прва банска регимента у првој половини 19. Стољећа / Глина. Глински крај кроз стољећа, Глина, 1988.; Државни завод за статистику Републике Хрватске

[3] СПЦ, Црквенa књигa крштених, вјенчаних и умрлих, 1857.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.