Дукић
Хаплогрупа: I2a род Л
Порекло: Грачац, Дерингај, Лика
Крсна слава: Стевањдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
14. фебруар 2013. у 12:32
milan
ПРЕЗИМЕ, место, ПОРОДИЧНИ ШПИЦНАМЕТИ
1.- ДУКИЋИ (Стефандан, илити Стевандан), Зас. Брчин (Грачац), БРЕШЕ
Казивач: Јово Прлина (р. 1904) из Грачаца
……………………………………………………………
2.- ДУКИЋИ (Стефандан, илити Стевандан), Брувно (Грачац), БУРЗЕ
3.- ДУКИЋИ ” ” , Брувно ” , ШОТЛИЋИ
Казивач: Славиша Дукић (р. 1961) из Куле (Војводина)
……………………………………………………………
4.- ДУКИЋИ (Ђурђевдан), Горња Плоча (Грачац), ШКОРИЋИ
5.- ДУКИЋИ ” , Горња Плоча ” , КАЈШИЋИ
Казивач: Никола Дукић (р. 1975) из Горње Плоче
……………………………………………………………
6.- ДУКИЋИ (Ђурђевдан), Плоча (Грачац), БАНОТЕ
7.- ДУКИЋИ ” , Плоча ” , ГАЛАМИЋИ
Казивачи:
Стана Дукић р. Маљковић (р. 1902) из Плоче,
Мићо Будимлија (р. 1903) и његова жена
Јека Будимлија р. Маљковић (р.1904) из Плоче
…………………………………………………………….
8.- ДУКИЋИ, Дерингај (Грачац), РАДОШЕВИЋИ
9.- ДУКИЋИ, Дерингај ” , ЦРНЦИ
10,. ДУКИЋИ, Дерингај ” , ЦУКИНИ
Казивач: Симо Дукић (Р. 1898) из Дерингаја
…………………………………………………………….
11.- ДУКИЋИ (Ђурђевдан), Зас. Дукићи (Грачац), ЈОВИНИ и
12.- ДУКИЋИ ” , Зас. Дукићи ” , СИМЉАНИНИ
Казивач: Данило Дробац (р. 1910) из Грачаца
…………………………………………………………….
НАПОМЕНА: Под 8 и 9. није ми позната крсна слава.
МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ,
ПЛЕМЕНСКИ РЈЕЧНИК ЛИКЕ (презимена, имена, надимци и родослови)
ПОРОДИЧНИ ШПИЦНАМЕТИ, Нови Сад, књига у рукопису
21. новембар 2019. у 11:20
Duško
Mala ispravka za drugu tačku:
Dukići, Burze i Šotlići slave Stevandan, a žive u zaseoku Burzina glavica, Deringaj, Gračac.
Danas u zaseoku žive Dmitar i Milan Dukić od Šotlića, a od Burza su tu Željko i Milenko Dukić sa porodicama
pozdrav
27. мај 2022. у 09:24
Danijela Ivkovic r.Dukic
Postovanje,
Sto se tice Dukica Radosevica, i Cukinih, nije bas najbolje objasnjeno.
Radosevici u zaseok od nekoliko kuca, a po babama i dedama su porodice dobijale spicnamet,ako sam se dobro izrazila 😂
Tako su u Radosevicima Cukini, po babi Cuki (baba mog deda Laze).
Kazivac Simo Dukic, koji je naveden ovde, je takodje od Radisevica ali je i Zekin (valjda isto po babi ,Zeki).
11. септембар 2023. у 21:52
Marko Dukić
Dukići ispod glavice Radoševića slave svetog Stevana.
14. фебруар 2013. у 15:05
Небојша Новаковић
Хвала пуно!
Ови различити “Шпицнамети” не морају да значе да је реч о несродним гранама?
Посебно ме занимају ови Дукићи – Радошевићи из Дерингаја. Покушаћу да истражим одакле тај надимак, можда тако наиђем на неки траг.
14. фебруар 2013. у 15:33
Небојша Новаковић
Једни Дукићи (Св. Стеван) су прешли из Грачаца 1879. године у Скакавац (Бјелајско Поље). Дошли су на посед Радошевића, те су и узели то презиме.
Ово је један детаљ из књиге Петра Рађеновића, који повезује ова два презимена. Међутим, ово се десило тек по исељавању из Лике.
Не знам ништа о личким Радошевићима, можда ту постоји веза.
Иначе, за Радошевиће у Босанској Крајини, М. Карановић тврди да су пореклом од племена Родића. Славе Аранђеловдан.
14. фебруар 2013. у 15:47
Небојша Новаковић
Претпостављам да су лички Радошевићи дошли ту из Далмације. Занимљиво је да су некада у Исламу Латинском, Исламу Грчком и Ђеврскама живеле породице Радошевић.
Ови у Ђеврскама су имали надимак “Кужати”. Сви ови Радошевићи (Ислам Грчки, Ислам Латински, Ђеврске) су славили Св. Стевана!
Да напоменем само да је Дукића (Св. Стеван) такође било у Буковици и Равним Котарима још у 17. веку.
14. фебруар 2013. у 19:15
milan
АРХАНЂЕЛСКА ПОВЕЉА (1347-1348)
Стефан Душан, краљ Србије (1347-1346) и цар (1346-1355) оснива манастир
Свете Арханђеле код Призрена 1347/48. године. Властелинство Светих Архан-
ђела, једно од највећих феудалних поседа цркве у средњовековној Србији,
описано је у овој повељи са свим подробностима, пописом српских села са
међама и катунима, са именима влашких и арбанашких родова, као и неких других
категорија становништва(…људи који дају восак” и сл.). Албански катуни
су северно од Призрена. Има и посебно издвојене законске целине: “Закон о
Србљима” и “Закон о Власима”.
Сви Радошевићи у Лици славе Аранђеловдан. Који су огранак племена Родића није
ми познато. По казивању Личког паметара Јовете Богуновића (р. 1880) године
из Врела Зрмање, а који казује да су: Богуновићи и Родићи, као сродници
заједно дошли, разним путевима сеоба, у Лику и да су сви славили Јовањдан,
а да су се још у селу Журу код Призрена договорили да Родићи узму крсну славу
Аранђеловдан, а да Богуновићи остану, да славе стару славу Јовањдан.
Радошевићи, бар у Лици, сви славе Аранђеловдан. Да ли се десило, под принудом,
да промену крсну славу и да су узели, примера ради, женину крсну славу, па су
славили Стефандан, илити Стевандан, уместо своје славе, ипак је мање вероватно
да су то учинили. По мом сазнању крсна слава Стефандан, или Стевандан је мања
слава у Лици. Обично су то славе: Никољдан, Јовањдан и Аранђеловдан. Можда се
и десило да су узели крсну славу Стефандан, илити Стевандан, пре изласка из
Лике у Далмацију под командом Стојана Јанковића, а то се десило пре изгона
Турака из Лике, око 1650. године. Њихови потомци су били у редовима оних који
су ослобађали Лику од Турака 1689. године.
МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ
Нови Сад, 7521. (2013) године
14. фебруар 2013. у 19:57
Небојша Новаковић
Познато ми је да су око Зрмање најбројнији родови из “племена” Родића и Богуновића.
Такође сам знао да су пореклом негде из Старе Србије, те да су преко Херцеговине, а касније Босне и Даламције стигли у Лику. Оно што нисам знао је то да су пореклом баш из околине Призрена. Веома занимљив податак.
Ипак је логичније да су Новаковићи пореклом од Родића. Не могу Дукиће да повежем са Родићима само зато што имају надимак Радошевићи, мада није немогуће.
Оно што се појављује као опција и са чиме се слажу и Милан Карановић, а и касније Александар Бачко (који је проучавао порекло далматинских Срба) је то да у тим крајевима постоји велика група родова која слави Св. Стевана. Више пута сам говорио управо о тим породицама.
По М. Карановићи, “закопина” им је околина Јајца и Гержова. Одатле су се ширили по Далмацији и Лици. Велики број ових породица је кансије из Лике прешао у Босанску Крајину.
И А. Бачко се слаже са овом теоријом. М. Карановић сматра да су све ове породице које славе Св. Стевана сродне, без обзира да ли живе у Бос. Крајини, Лици, или Далмацији.
Помињу се следећа презимена у оквиру овог рода –
Из околине Јајца су : Мијатовићи, Шикмани, Јајчани ; из Далмације : Добројевићи/Добријевићи ; са Тромеђе : Трнинићи, Миљевићи и Роквићи (Миљевићи су и из Далмације); из Лике : Мандићи, Торбице, Борјани, Шораци, Радеке, Ђурићи, Огњановићи, Гргићи, Божићи и други. Сви славе Св. Стевана.
Даље порекло овог рода је из Херцеговине и сматра се да им је племенско име гласило Добројевић/Добријевић. Постоји и претпоставка да су пре тога из Куча, или Старе Србије, зато што у околини Гержова постоји предање да су досељени из “околине Дечана”.
Дукић је пречесто презиме у тим крајевима, а “моје” Дукиће Стефањштаке сам пронашао у следећим местима у којима живе и огранци овог рода :
У Далмацији, Миљевића и Дукића је било у Жагровићу и Биљанима Горњим. Слава Св. Стеван.
Добријевића и Дукића је било у Вариводама. Славили су Стевањдан.
У Врелу (Бихаћ) од овог рода има Дукића, Мандића и Роквића. Сви славе Св. Стевана, или Стевањдан.
У Бастасима (Дрвар) од овог рода има Ђурића, Дукића и Трнинића. Сви славе Стевањдан.
У Дубовику Алибеговом (Крупа) је било Јајчана, Дукића, Миљевића и Мандића. Славе Св. Стевана.
У Живиницама (Мркоњић Град) има такође Дукића (Св. Стеван). Околина Мркоњић Града је, као што сам већ напоменуо и “закопина” овог рода. Одатле су се расељавали по Далмацији, Лици и Босанској Крајини.
На основу ових података сам закључио да су Дукићи можда део овог разгранатог рода са Тромеђе. Исти је миграциони пут, као и слава, а и у многим местима где живе ове породице, пронашао сам и Дукиће са истом славом.
14. фебруар 2013. у 23:16
Небојша Новаковић
У Вашем списку, Дукићи (Дерингај)под бројем 8,9 и 10 славе Св. Стевана.
2. мај 2016. у 17:55
Dragana
Moj otac je Dukić, poreklom iz Deringaja i slavi Sv. Stevana. Pozdrav, Dragana
14. фебруар 2013. у 23:23
Петар M. Демић
Поздрав, Небојша. 🙂
Дукића је било на Банији у више села.
Центри су им Мали Обљај (општина Глина) и Велика Градуса (општина Сисак).
За славу Дукића у Обљају ћу покушати провјерити првом приликом кад будем ишао тамо, а за Дукиће у Градуси поуздано знам да славе Никољдан.
Демић Петар
14. фебруар 2013. у 23:54
Небојша Новаковић
Хвала Петре 🙂
Претпостављам да су се доселили из Босанске Крајине?
15. фебруар 2013. у 00:04
Петар M. Демић
На основу других презимена из Обљаја, мислим да су обљајски Дукићи из Босанске Крајине. Зна се да је Обљај насељен углавном током задње веће сеобе из Босанске Крајине (1788-1791).
Дукићи се помињу и у сачуваним црквеним књигама парохије Обљај из 1857. године.
http://www.poreklo.rs/2012/11/13/poreklo-prezimena-selo-obljaj-glina-banija/
Ево мог рада о Обљају, ту имаш конкретна имена Дукића која се јављају по црквеним књигама и статистичке податке о селу.
Поздрав! 🙂