Дукић
Хаплогрупа: I2a род Л
Порекло: Грачац, Дерингај, Лика
Крсна слава: Стевањдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
11. фебруар 2013. у 11:50
milan
ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА ДУКИЋ
Класификацијом личких презимена, презиме Дукић, по свом настанку, спада у
групу презимена која су настала од Миља (тепања, милоште и драгости.
Дука, Дуки, Дућа, Дујо, све су лични надимци (шпицнамети) имена Душан.
Надимци од Миља.
Млетачки земљишник за 1709. годину потврђује да су од Дуке (лични надимак
од миља) настало презиме Дукић илити Дучић, већ зависи како су записивачи
записивали. Све је то зависило у којем су временском периоду то радили.
Млетачки земљишник за 1711. годину потврђује да је презиме Дукић илити
Дучић, једно те исто и да је настало од личног надимка Дука (Душан).
У Alberghettijevu земљишнику (1725-1729) презиме гласи Дукић (Мićo Duchich).
Тако су пастирска насеља називана Дукићи илити Дучићи.
Презимена Дукићи и Дучић, због несређене ортографије, тог времена, различито
су писана и читана.
Село Јасеник (Гацко) у Херцеговини је старо станиште ВЛАДИСЛАВИЋА илити ВЛАИ-
САВЉЕВИЋА (све варијанте), као и изведена презимена од њих: ВУКОМАНОВИЋИ,
ДУКИЋИ илити ДУЧИЋИ (песник Јован Дучић), МАКСИМОВИЋИ и ПОПОВИЋИ.
Сва ова презимена славе Ђурђевдан.
Турски бегови Ченгићи стално су покушавали да присвоје властелински посед
Јасеник ВЛАИСЛАВА ВЛАИСАВЉЕВИЋА. Због тога је је Влаислав морао да напусти
Јасеник, те је отишао у Русију где је добио племство. Два брата Влаисављева:
Дука (Душан) и Вукоман) остали су у Јасенику и Берушици (Гацко) у Херцеговини,
на својој земљи. Бегови Ченгићи (иако су знали да су били Срби) стално су им
додијавали и на све начине покушавали да им отму поседе. Када је дошло, стани
пани, потомци Влаислава Влаисављевића око 1700. године убију бега Ченгића.
Ченгићи су од српске више властеле и једнога истога порекла са Пуцићима
(Медо Пуцић) у Дубровнику. Због убиства овог бега Влаисављеви потомци су мо-
рали да потраже нова станишта. Један од њих отишао је у Русију. Бјеле, Дука
(Душан) и Лако пређу у Заагору (Попово). Касније Бјеле и Дука пређу у Бјелошев
До (Љубиње).
Унук ВЛАИСЛАВА ВЛАИСАВЉЕВИЋА био је руски гроф САВА ВЛАДИСЛАВИЋ РАГУЗИНСКИ, који
јe заузимао високо место на царском двору Петра Великог и Екатерине I. Исти никада
није заборави ни Херцеговину, ни потлачени завичај својих предака, него је сваком
приликом радио, да свом народу олакша тешку судбину под Турцима.
Гроф САВА ВЛАДИСЛАВИЋ РАГУЗИНСКИ је разграничио, односно поствио је границу
између Русије и Кине, те је оставио трајан печат пријатељства између Руса и
Срба, два истородна народа.
ДУКИЋИ, Ђурђевдан, ВЛАИСАВЉЕВИЋИ (све варијанте)
ДУКИЋИ, Никољдан, ПРЕДОЈЕВИЋИ
НАПОМЕНА: Многобројни Влаисављевићи (све варијанте) дошавши у Лику мењали
су крсне славе плашећи се турских ухода.
Дукићи који су живели у Дољанима (Доњи Лапац), у Суваји (Срб) и у Брувну
(Грачац) потражили су боља станишта у Босанској Крајини. Исељавања из Лике
у Босанску Крајину било је у више наврата. Лика није имала довољно добре
земље да прехрани своје многобројно становништво. У Босанској Крајини није
се давала ни војска, ни трећина, само што се беглучило. И то је био довољан
разлог за сеобу.
Познато је да су Личани основали Босански Петровац, као и сва села око њега.
У тим селима нашли су и Дукићи своја нова станишта.
Дукићи насељавају највише у Бјелајском пољу село Скакавац. У босанско-крупском
срезу Дукићи насељавају села: Варошка Ријека, Врањска Мосура, Горњи Бушевић
и Гудавац, те цазински округ и највише у село Осредак.
Сеобе које су водили Илија Смиљанић, а после и Стојан Јанковић из Лике, у неко-
лико наврата, у Далмацију и Равне Котаре. Тако, Ти исти Личани су се у мањим
сеобама враћали у Лику на своју старину. Једном приликом је Стојан Јанковић
извео из Лике око 5000 чељади у Далмацију и Равне Котаре. Нема поузданих пода-
така, нити Ја за својих 45 година истраживачког рада не могу да докажем, када
је које презиме дошло из Лике у Далмацију и Равне Котаре, а која су презимена
остала, а која су се вратила у Лику. Када посматрамо психо-физичке особине тај
народ је исти. Сви смо ми Срби. И народ Лике је одвајкада на овом простору,
као Срби, односно илирска племена: Јаподи и Деури.
Горе сам навео да се бавим истраживачким радом 45. година. Обишао сам архиве,
где многи историчари нису ни крочили. Бечке архиве, од Сења до Котора, у Дубро-
вачком архиву 12 пута, у Ватиканској библиотеци два пута, Кијев, Лењинград,
Москва, Одеса, Истамбул. Био сам у Египатском архиву. На Синајској гори, у
православном манастиру “Света Катарина”, чији је главни донатор била руска
царица Катарина Велика, СРБкиња. Зашто нас зову, и зашто се сами зовемо,
небески народ. Да ли си чуо Нешо, да постоји на Синајској гори планина која се
зове СРБска планина, на којој је Бог дао Мојсију 10 божијих заповеди. Моја је
нога крочила на ту планину, са двојицом пријатеља египатских Копта, који су
Православне вере. Сви арапи зову ову планину СРБСКА ПЛАНИНА.
45 година истраживачког рада посвећен Лици и Личанима прославићу у августу
ове године и 42 написане књиге, да ли је вредно здравља. Наиме, имао сам тешку
операцију тумора простате. Сваки дан је за мене година. Стално себи кажем бар
још једну књигу да објавим. Ето Нешо нешто више знаш о мени.
Поздрав и настави да истражујеш, Ти си млађи, земљаче мој.
МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ
У Новом Саду, 7521. (2013) године
20. септембар 2019. у 08:29
СНЕЖАНА ТОМОВИЋ ДЕВОЈАЧКО ДУКИЋ
Поштовани,
моји Дукићи славе славу светог Ахранђела 21.новембра …а живели су у Горњем Дубцу засеок Ливаде – Општина Лучани – Чачак ,на жалост јос само мало их има… има их и у селима Адрани и Дракчићи – Општина Краљево, па ме занима да ли неко зна порекло ових Дукића.
17. октобар 2020. у 19:32
Jovica Dukić
Postovana Snezana,zovem se Jovica Dukić,nadjoh vas komentar ovde,pa me zanima da li imate vise informacija o poreklu prezimena Dukić..moj otac je iz Donjeg Dubca od oca Mirka Dukić,otac mi se zove Ljubomir 1936 godiste imate li koga starijeg od koga mozemo nesto vise saznati..pozdrav
23. фебруар 2021. у 21:01
Branislav
Dukići iz Gornjeg Dubca su došli iz Brusnika,sela na Goliji ,opština Ivanjica.Tamo su slavili Tomindan,a dolaskom u G.Dubac i Adrane,promenili slavu(verovatno bežeći od krvne osvete)
Pogledati poreklo selo Brusnik,još ima tamo Dukića.
Inače sam poreklom od Dukića iz Gornjeg Dubca.
Pozdrav
11. фебруар 2013. у 15:53
Небојша Новаковић
Пуно Вам хвала још једном господине Дивјак! Јако ми значи када неко ко је толико година посветио овом послу, да свој суд о неком презимену, а нарочито када је реч о мом роду.
Наравно, ја ћу наставити са проучавањем порекла породица/презимена и тако бар мало допринети очувању традиције код Срба на овим просторима.
Што се Дукића тиче, веома ми је занимљива та веза са херцеговачким Дучићима. Још раније сам приметио да неки аутори повезују ове породице, управо због различитог уписивања у књиге током векова. (Дучић-Дукић)
Међутим, оно што се да приметити је то да у Херцеговини има више различитих грана Дукића. Већина слави Ђурђевдан, а неки Никољдан и Арлијевдан.
Ти Дукићи који воде порекло од Владисављевића су могли да “настану” тек почетком 18. века. После тога, постоји податак да су се расељавали по Херцеговини, не повезује их ништа са Ликом и Далмацијом.
Ово је занимљиво и зато што се у крајишком попису становништва, крајем 17. века већ помињу породице Дукић (Срби из Дивосела). Нешто касније, почетком 18. века у околини Грачаца помиње се пуно кућа Дукића. Све ово указује на то да су ови крајишки Дукићи дуго на тим просторима, тако да се то не уклапа са настанком ових херцеговачких Дукића.
У Херцеговини међутим постоји грана Дукића (Ђурђевдан), који су пореклом из Кривошија. Наводно су од Мрњавчевића. У Кучима постоји село Дучићи и старе породице са овим презименом, тако да није искључено као опција ни то. Можда су се ови Дукићи рано исељавали из Херцеговине ка Крајинама, али опет, та сеоба није забележена. Може се само претпоставити да се десила кад и већи број истих, у 16. веку.
Оно што се поуздано зна о Дукићима у Далмацији (а самим тим и Лици) је то да су дошли из Босне у 17. веку (Саво Накићеновић мисли да је у питању 16. век).
Ове породице су живеле у Биљанима Горњим, Вариводама, Жагровићу и другим местима по Даламцији, одакле су и населили Лику у 17. и 18. веку. Миграције су често биле “повратне”, тако да су можда већ пре тога били у Лици.
Оно што сам могао да закључим је чињеница да су Дукићи (Стефањдан/Ђурђевдан) сродни великој групи родова у Далмацији, Лици и Бос. Крајини. Има их са изведеним презименима Трнинић, Добријевић, Миљевић, Шербеџија, Роквић, итд…Већина слави Св. Стевана (као и моји), али има и оних који славе Ђурђевдан и то пре свега у Даламцији (Миљевићи и Добријевићи). Ово је наравно само претпоставка. Оно што ми је дало основа за овакво размишљање је исти миграциони пут, иста слава, као и чињеница да ове породице живе у истим местима где и Дукићи.
Треба поменути и дробњачке Дукиће, који су пореклом од Слијепчевића из Гацка, мада не верујем да они могу имати везе са овом граном у Лици.
Ипак мислим да је у питању нека породица која је пореклом из Босне, или је у првим сеобама стигла из Херцеговине.
Ово су неке опције, јако је тешко било шта утврдити зато што је презиме Дукић јако често на тим просторима (Далмација, Лика) и не мора да значи да је реч о истородним породицама.
Имам једно питање : Шта се зна о овим Дукићима (Стефањдан) од Предојевића? Где њих има, да није можда то та грана? Мада, мени је познато да херцеговачки Предојевићи славе Никољдан, мада можда је дошло до промене славе у Босни. Нисам до сада “чуо” за те Дукиће.
Хвала пуно и свако добро!
11. фебруар 2013. у 16:52
Небојша Новаковић
Владислав Скарић помиње Дучиће на један занимљив начин, када се бави пореклом Жумберачких Ускока :
” Дучићи су стекли своје презиме по врло распрострањеном имену Дука, које се у српским крајевима јавља у позном средњем веку у Скадру и Дривасту. “(што опет упућује на Куче и околину)
Такође наводи да је у познијим временима Дука врло често име у Боки Которској. (близу Кривошија)
Ово опет може да указује на то да је порекло херцеговачких Дучића управо из тих јужних крајева. Ово се слаже и са оним што тврди и Ј. Дедијер, када говори о пореклу Дучића.
Ово је наравно битно и за Дукиће, ако се поуздано утврди да воде порекло од Дучића из Херцеговине.
6. август 2018. у 22:16
Dusan Dukic
Hvala puno na informacijama ali ja i moji Dukici slavimo Lazarevu Subotu a nigde se ne pominje
11. фебруар 2013. у 20:53
Небојша Новаковић
Јевто Дедијер је своја истраживања о пореклу херцеговачких породица спроводио крајем 19. века (1897-1899. године). С обзиром да је навео да је убиство бега Ченгића било “пре 200 година”, то нас враћа у период с краја 17. века, па је релано претпоставити да је било времена да се ови Дучићи од Владисављевића иселе и ка Далмацији и Лици.
Потребно је нагласити да поред ове гране Дучића, у Херцеговини постоји још једна, старија грана. Они су дуго у Херцеговини и не знају одакле су се доселили, сматрају се староседеоцима.
Од ових Дучића/Владисављевића је Јован Дучић, као и Нићифор Дучић. Јован је славио Никољдан, а Нићифор Ђурђевдан.
13. фебруар 2013. у 08:45
milan
ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА ВЛАДИСЛАВИЋ (ВЛАИСАВЉЕВИЋ)
У историјским изворима XIV и XV века Владиславићи (Влаисављевићи све варијанте)
спомињу се веома ретко с обзиром на њихов статус на двору Николе Алтомановића,
господара Гацка.
Изасланик жупана Николе Алтомановића, господара Гацка, спомиње се 1396. године
Вукша Владиславић (“Vuchssa Vladislauich, zuppani Nicoli di Altomanno”).
Дубровачки архив (fol. 7, 132/Gacko, za 1932. godinu.
МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ
У Новом Саду, 7521. (2013) године
13. фебруар 2013. у 14:08
Небојша Новаковић
Поштовани господине Дивјак,
Покушавам да се фокусирам на повезивање Дучића (Влаисављевића) из Херцеговине и Дукића (Св. Стеван) из Лике, али немам “опипљивих” доказа за то.
Занима ме и који су ти Дукићи од Предојевића (Стефањдан)?
Не знам шта мислите о том миграционом смеру који помиње А. Бачко када су у питању Дукићи из Далмације (који су касније одатле прешли на зрмањско и бруванско подручје)? Он наводи да су дошли из Босне у 17. веку. Било их је пуно у Биљанима Горњим где су славили Св. Стевана. У Вариводама су славили Ђурђевдан, али су сродни овој грани у Б. Горњим.
Ако узмемо у обзир да је већ у 17. веку тих Дукића било у Лици и Далмацији у великом броју, а да су Дучићи (од Влаисављевића) настали тек почетком 18. века, тешко је повезати ове две гране.
Опет, постоји шанса да су крајишки Дукићи од ових старијих херцеговачких Дучића. Али ништа се са сигурношћу не може тврдити.
Занима ме и Ваше мишљење о теорији Б. Кљајевића да су сви лички Дукићи пореклом од Дукића из Самобора (Гацко). Та породица је пореклом од Слијепчевића, који су од дробњачких Абазовића, а припадају братству Косовчића? Раније презиме ових Дукића било је Давидовић. Огранци овог рода који су живели у Самобору (Гацко) су : Давидовићи, Старовићи, Поповићи и Слијепчевићи.
У време Кандијског рата (1645-1669) у Самобору се помиње Дука Давидовић, који је наводно родоначелник ових Дукића.
Ово може бити једна од опција, ако узмемо у обзир да се пуно Дробњака исељавалo у Лику (Мандићи, Зорићи, и др).
И у Вашој књизи “Лички календар за сваку годину” сам прочитао да су се огранци Косовчића у великом броју исељавали ка Крајинама, можда су и међу њима били ови Дукићи?
13. фебруар 2013. у 14:48
Небојша Новаковић
За ове самоборске Дукиће се тврди да су се селили у Србију (Ужице), не помиње се Лика. Мада, огранци ове породице (Слијепчевићи, Дабовићи, Јевтановићи, Деспићи, и др) су се из околине Гацка расељавали на све стране, а многи и у Босну.
Веома ме заинтригирала та веза Дучићи – Дукићи. Трудићу се да истражујем више у том правцу.
8. септембар 2022. у 23:32
Herc 78
Da li možete da mi kažete nešto o poreklu Dukića iz sela Ravnje u Mačvi. Slave Đurđevdan.
13. фебруар 2013. у 19:05
milan
НЕШО приметио сам грешку:
ДУКИЋ, Никољдан, ПРЕДОЈЕВИЋ
……………………….
Многобројни Влаисављевићи (све варијанте), као и презимена изведена од
овог старог гацкоњског племена избегла су, после убиства бега Ченгића,
на сигурнија станишта, међу њима било је и: Вукомановића, Дукића, Макси-
мовића и Поповића. Нормално је, да сви Дукићи нису у сродству, иако имају
исту крсну славу. Да ли су ова презимена која су изведена од Влаисављевића,
мењала крсне славе није ми познато. Сви Дукићи, иако имају исту крсну славу,
не морају бити и истог порекла.
О раду господина Божидара Кљајевића нисам добро упознат. Једино се са њим не
слажем да су Тесле од Орловића (Јовањдан). Тесле славе Ђурђевдан. Види Тесле
(порекло) све ће ти бити јасно.
Што се тиче Зорића, они припадају старом племену Кричима и старо им је
презиме Кричковић (Ђурђевдан). Истом племену припадају и Дробци.
Владиславић, Владисављевић и Влаисављевић (све варијанте), једно је те исто
презиме и појављује се на двору жупана Николе Алтомановића, госпорара Гацког,
крајем XIV века.
МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ
Нови Сад, 7521. (2013) године
13. фебруар 2013. у 19:37
Небојша Новаковић
Ово је за мене нов податак, зато ме толико и занима. Знао сам да у околини Требиња има тих Дучића од Владиславића, али нисам знао да су се расељавали ка Лици где су “постали” Дукићи.
Ни ја нисам претерано упућен у рад Б. Кљајевића, али неке ствари се свакако не подударају. Рецимо, то генерализовање да су сви крајишки Дукићи од ових из Самобора нема потпору, тј не постоји ни један документ, или предање који потврђују ту причу.
13. фебруар 2013. у 19:43
Небојша Новаковић
Иначе, тих Дукића из околине Грачаца је било пуно у Дерингају и Томингају. Изгледа да је и тамо било оних који славе и Ђурђевдан. Већина је ипак славила Стефањдан.
То су претпостављам исти Дукићи као и они из Суваје (Срб), Дољана и Брувна. Ту су дошли из северне Далмације и Буковице, али никако не могу да испратим даље од тога, осим што се нагађа да су из Босне (Босна је била прелазна област свакако).